Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'служена'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Поводом празника Светог Нектарија Егинског, у цркви њему посвећеној у никшићком насељу Хумци, у понедјељак 22. новембра 2021. служена је света Литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох страшевински и старотребјешко-кличевски уз саслужење свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске: протојереја-ставрофора Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког, протојереја Радмила Чизмовића, пароха пјешивачког, свештеника Ранка Радоњића, саслужитеља у острошкој светињи, јерођакона Зосиме, острошког сабрата. Звучни запис беседе (прилог Радио-Светигоре) У храму, који се подиже у славу Божју, а у част Светог Нектарија Егинског, одслужена је прва Литургија, управо, на празник овог великог Светитеља новијег доба, који се поштује у цијелом православном свијету. Светој служби Божјој присуствовали су бројни вјерници, који су се, из велике љубави према Светом Нектарију Егинском Чудотворцу и Исцјелитељу, сабрали у данашњем молитвеном сабрању. Литургијском проповједи обратио се протојереј-ставрофор Велимир Јововић, осврнувши се на прочитану ријеч Божју из светог Јеванђеља у којој нам Господ говори да је Он истински и прави Пастир. Господ то говори, али и потврђује - Христос Син Бога живога с Небеса дошао на земљу, узео тијело људско, живио најтежи људски живот, а показао се као истински, прави Пастир свих људи. „Данас прослављамо великог Његовог угодника, настављача дјела Христовог, Светог Нектарија Егинског Чудотоворца, слава му и милост, Светитеља који је мало прије нас живио, о коме, вјерујем, ви сви добро знате, читали сте његово житје. Смирен, кротак, тихи, добри човјек, Христов пастир који је цио свој живот уложио да помаже људима. А како су му људи узвраћали? Баш као и Христу – клеветали га, лагали на њега, били завидни, потплитали му ногу, на сваком кораку његово име је проглашавано као нечасног човјека“. „Свет човјек, а клевећу га. Шта је људска злоба, шта је наша злоба? Какву је душу и какво срце имао Свети Нектарије, баш као Христос на Голготи, кад су Га распињали, говорио је: Опрости им Оче, не знају шта раде. Зато је Бог свога слугу, свога Нектарија прославио као великог Чудотворца и помоћника код савремених тешких болести, карцинома, наркоманије и других. Све је то донијело његово велико смирење. Нема ништа веће, кажу Свети Оци, а Свети Нектарије потврдио својим животом, него бити смирен - бити смирен пред Богом, пред собом и пред другима“, бесједио је о. Велимир. Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, у чијој парохији се гради будућа светиња је заблагодарио Богу, што их је удостојио да се окупе у храму Светог Нектарија и одслуже прву Свету Литургију. „Данас празник прослављамо Светом Литургијом, оном службом која нас окупља, у којој постајемо једно са Господом и једни са другима. Управо, овај храм је свједочанство тог благослова Божјег. Објединио нас је Свети Нектарије око ове светиње да се потрудимо, да дамо од свог живота и од свог труда, онолико снаге колико имамо и да изградимо први храм, у Црној Гори, посвећен овом великом светитељу“, навео је о. Слободан. Посебан благослов, по ријечима свештеника Јокића, јесте то што је у темељима овог храма и Црквено-народог дома, уграђено камење са Егине од манастира Светог Нектарија, којег је Светитељ својим рукама градио и гдје данас почивају његове Свете мошти. „Тај благослов смо добили од игуманије манастира Светог Нектарија и зато је то посебан благослов за нас“, казао је о. Слободан, изразивши благодарност Господу што окупља људе, који се труде око овог храма као око своје куће и уграђују себе у ово благословено дјело. „Као што је Свети Нектарије од своје плате градио храм на Егини, тако ти дивни људи, нећу их данас посебно набрајати, зна их Бог и Свети Нектарије, од својих плата, од свог труда, од рада, знања и дара који им је Бог дао, граде овај храм. Гради се полако, с анђелима, а све у славу Божју“, рекао је свештеник Јокић. Како је Света Литургија служена уз јаку кишу, у, још, незавршеном храму, тако је у овој, на први поглед, необичној служби, прота Слободан, препознао онај шатор у храму, скинија у светињи над светима, заједно са вјерним народом сабраним око имена Божјег и Светитеља Нектарија. Указао је на сличност која постоји између два велика Светитеља и Чудотворца – Светог Василија Острошког и Светог Нектарија Егинског. „Сваки пут кад нам је долазио Свети Василије била је киша, па, ево, и кад нам је дошао Свети Нектарије, мало кише да нас подсјети на наш гријех, на смирење, а, прије свега, на љубав коју дугујемо једни другима. Са љубављу да наставимо да градимо овај храм, са љубављу да се у њему окупљамо, са љубављу да се сретамо овдје и гдје год се срели да препознамо једни друге као браћу и сестре, јер одавде, са ове службе све извире и у њу увире. Поучени примјером Светог Нектарија, који није заборављао ниједног човјека, јер је био отац свих, тако и ми да гледамо у човјека, као брата и сестру своју, било гдје и било шта радио, па и ако је пао да им помогнемо да устану и да се покају. Тако да живимо свој живот и угодимо Господу, а најљепши примјер нам је Свети Нектарије“. „Кад год поменемо овдје Светог Нектарија, морамо поменути и Светог Василија, чијом љубављу и благословом се гради овај храм. Та два духовна горостаса су заштитници овог мјеста и овог града и сваког нашег дома“, поручио је архијерејски намјесник никшићки о. Слободан Јокић. Освештан је и преломљен славски колач и жито, те славски приноси вјерника, који су, из љубави и поштовања према Светом Нектарију Егинском, принијели славске колаче. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  2. Преосвећени Епископ умировљени канадски г. Георгије и изабрани Епископ хвостански г. Јустин служили су 27. августа 2021. године у цркви Светог Марка у Београду заупокојену свету Литургију и помен поводом 30. годишњице престављења Патријарха српског Германа. Герман Ђорић, Патријарх српски (1958-1990; †1991) Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године. У чин ђакона рукоположио га је Епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. У исто време је предавао веронауку у чачанској гимназији. Из здравствених разлога напустио је црквено-административну службу и пошто је рукоположен у чин презвитера, 1927. године, постављен је за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године, а тада је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила, 1938. године, постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На овој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког 12. јуна 1951. године. После смрти супруге, у манастиру Студеници га је замонашио Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман. У чин архимандрита произвео га је Епископ бањалучки Василије. Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, Патријарх српски Викентије уз учешће Епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је у исто време, по одлуци Светог Архијерејског Сабора, примио и дужност главног секретара Светог Архијерејског Синода. Ову дужност је вршио све до избора за Епископа жичког 1956. године. У исто време, уређивао је Гласник, службени лист Српске Православне Цркве. На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године епископ Герман је изабран за Епископа будимског. До устоличења никада није дошло, јер за то никада није добијена сагласност мађарских грађанских власти. После смрти Епископа жичког Николаја, 1956. године, епископ Герман, који је био администратор Жичке епархије, изабран је за Епископа жичког. Као Епископ администрирао је Епархијом будимљанско-полимском од 1955. до 1956. године и Епархијом рашко-призренском од 1956 до 1957. године. На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија 13. септембра 1958. године. Архипастирство патријарха Германа пада у врло тешко време за српски народ и Српску Православну Цркву која је у то време била страшно прогоњена. Све што је постигнуто у том времену учињено је са великим напором и огромним сметњама. И поред тога, издавачка делатност је добила нови замах, а грађевинска делатност је зависила од разних фактора који према Цркви нису били расположени. Па, ипак, подигнуте су зграде Богословског факултета у Београду и Богословије у манастиру Крки. Једна од највећих заслуга патријарха Германа је та што је успео да се избори за наставак изградње храма Светог Саве у Београду. После вишедедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Забележено је да је патријарх Герман 88 пута подносио молбе и водио разговоре са разним инстанцама власти док се није изборио за наставак градње после 26 година његове службе. Изградња храма је поново почела када је 12. маја 1985. године одслужена архијерејска Литургија и постављена повеља. За време тридесетдвогодишње управе Српском Црквом патријарха Германа, основане су нове епархије: Источноамеричка и канадска, Средњезападноамеричка и Западноамеричка 1963. године, Западноевропска и Аустралијска 1969. године, Врањска 1975. године, Канадска 1983. године и Бихаћко-петровачка 1990. године. У том периоду дошло је до два раскола у Српској Цркви. Епархије Скопска, Злетовско-струмичка и Охридско-битољска, уз велику подршку државних власти, издвојиле су се из састава Српске Православне Цркве насилним путем у «самосталну» такозвану Македонску православну цркву, коју не признаје ни једна Православна Црква у свету. Приликом оснивања нових епархија у САД и Канади, 1963. године, Епископ америчко-канадски Дионисије није признао одлуке Светог Архијерејског Сабора, отишао је у раскол и затражио заштиту грађанских судова. Врховни суд САД донео је пресуду у корист Српске Православне Цркве. Патријарх Герман се веома трудио на отварању богословија и у издавању црквених листова за верско просвећивање свога народа. Број богословија повећан је настојањем надлежних епископа и патријарха Германа отварањем богословија у манастиру Крки и сремским Карловцима и монашке школе прво у манастиру Преображењу, а потом у манастиру Острогу. Патријарх Герман је посебну љубав имао према манастирима које је и материјално помагао. Патријарх Герман се упокојио 27. августа 1991. године. Сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Проглашавају да је Литургија служена онако како ја навикнуто на српском селу, од једва писмених свештеника и развијена током турског робства, уствари, истинско Православље, истинска вера, истинска Христова Црква, а ми сами знамо колико је на ту и такву Литургију утицало и несретно турско време, није Причешће четири пута годишње развијено никаквим богословским умовањем, него је развијено тиме што није било свештеника, па су у велике постове свештеници обилазили села, безбројна села која су имали, па је остало у предању да у ово село свештеник долази на Велики Четвртак, у оно на Велику Суботу, у оно на Цвети, у оно на Васкрс, у оно на Васкршњи понедењак, а и нису људи могли другачије него за та четири пута, колико их је свештеник обилазио, да се за четири пута и причешћују. И онда ми ту навику, навику из турског ропства сада теологизујемо, претварамо у теологију, учимо друге и одцепљујемо се од Цркве, ако други не чине то што ми чинимо. Ја сам био ту сведок када је такав један од тако мислећих људи у олтару Цркве Васкрсења Христовог у Јерусалиму предамном бранио како је то права истина, па рекох: ,,Оче, па побогу, а овде патријарху јерусалимском не објашњаваш то што он ради није правилно и да не зна.“ Наравно, у свом селу, у својој јадној и бедној провинцији где он нешто мало зна више од других, ту ће се он усудити да другог учи и поучава, а овде где зна да други зна више, где се Предање неупоредиво чистије и светлије и неогађеније туђим навикама држи, ту наравно не сме да проговори јер зна да је ту мали да је ту нико и ништа. Управо тако као што и мала људска душа која се боји слободе, која жуди за правилима, која жуди за кавезом, пре свега умним кавезом срца, тај исти кавез којим је окован Христос био на Велики Петак, у коме је Он суђен од тог истог материјала, је направљено дрво на коме је распет. Епископ Јован Ћулибрк
  4. Света Литургија је служена, по први пут, у храму Светога Нектарија Егинског на Прозивци, у петак, 22. новембра 2019. године. Протопрезвитер Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички, началствовао је на светој Литургији, а саслуживали су презвитери Вељко Васиљев и Илија Анђелић, као и ђакон Дарко Ивковић. Беседећи, отац Миодраг је подсетио на житије светитеља Нектарија, посебно истакавши важност смирења – једне од многих врлина које су красиле светог Нектарија Егинског. Звучни запис беседе Ово је прва Литургија, али надаље неће бити овде богослужењâ због тога што настављамо са радовима. Ако Бог дâ, до Васкрса би требало да се поставе врата и прозори, а, како временски услови буду дозвољавали и како ми будемо успели храм да довршавамо, овде ће се богослужења устројити онако како то потребује, навео је архијерејски намесник суботички. Темеље храма – јединог у Епархији бачкој који је посвећен светитељу Нектарију Егинском – у августу 2017. године освештао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  5. Древна Литургија Светог апостола Јакова, брата Господњег, служена је 5. новембра 2019. године, у храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Ову древну Литургију Јерусалимске Цркве, названу по њеном првом Епископу, служио је протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Недељка Зубовића и протојереја Предрага Толимира – парохâ при храму на Телепу, затим презвитерâ Леа Малешевића, пароха у Каћу и Ивана Спасевског, пароха у Горњем Ковиљу, као и ђакона Бранка Бандобранског. Литургија апостола Јакова служена је по први пут у храму на Телепу и специфичности овог литургијског типа заинтересовале су верни народ: читања одломака из старозаветних књига, затим Апостола и Јеванђеља на средини храма, вход са даровима кроз цео храм, читање Анафоре са предивним молитвама и, после освећења, помињања свих понаособ и на крају причешће верног народа. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. ПРОТЕСТ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКE Римокатоличка миса служена на темељима православног храма Св. Николе у Новом Брду - Епархија Рашко-призренска изразила озбиљно разочарење и протест Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши са својим свештенством и групом верника служили су јуче мису на остацима православног Саборног храма Светог Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху, директор приштинског Завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине. Тим поводом Епархија рашко-призренска је објавила саопштење за јавност. Епархија рашко-призренска је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (Института за археологију) на том средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности Српске Православне Цркве. Наиме, недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма. Наиме, на храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Светог Николе детаљно су представљени у монографији Црква Свeтог Николе - Катедрала Новог Брдаархеолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Та вредна књига у pdf формату доступна је на https://d.pr/free/f/34iYBL Информативна служба Српске Православне Цркве 03 / 08 / 2019
  7. Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/ Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашћишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма. Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч. Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак. Дато у Епархији Рашко-призренској 2. августа 2019. год.
  8. Римокатолички бискуп косовски Дод Ђерђи и барски надбискуп Зеф Гаши су са својим свештенством и групом верника служили јуче мису на остацима православног саборног храма Св. Николе у подножју новобрдске тврђаве. Миси је присуствовао и Исмет Хајрулаху директор приштинског завода за заштиту споменика културе. Вест је пренело гласило римокатоличке бискупије из Приштине http://www.drita.info/2019/08/02/u-shenua-dita-e-diaspores-ne-novoberd/ Епархија Рашко-призренска већ је раније изразила озбиљну забринутост и протествовала код надлежних органа због неовлашћених радова косовског министарства културе (института за археологију) на овом средњовековном православном локалитету који се налази у оквиру специјалне заштићене зоне Ново Брдо и где су сви радови забрањени без сагласности СПЦ. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-neovlascenih-radova-na-lokalitetu-hrama-sv-n Наиме недавно су поред рашчишћавања терена неовлашћено отварани средњовековни гробови у храму, а потом су потпуно нестручно и без експертизе подигнути стубови у наосу храма. Наиме, на овом храму су у периоду бивше Југославије рађена врло опсежна археолошка испитивања и пронађени артефакти се чувају у Београду, посебно остаци камене пластике са натписима који недвосмислено сведоче о историји храма. Досадашња истраживања и историјат храма Св. Николе детаљно су представљени у монографији "Црква Св. Николе - Катедрала Новог Брда" археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, Београд 2018. године (на српском и енглеском језику). На основу обимних историјских и археолошких цитираних извора, фотографија локације, нађених артефаката, цртежа и могуће идеалне реконструкције може се добити за сада најкомплетнија слика о катедралном храму Новог Брда. Ова вредна књига у ПДФ формату доступна је на: https://d.pr/free/f/34iYBL Поводом најновијег провокативног служења мисе на темељима православног храма у Новом Брду Епархија Рашко-призренска објавила је с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Епархија Рашко-призренска је дубоко разочарана овим очигледним чином злоупотребе духовне и културне баштине СПЦ и то на локалитету који су основали и градили средњовековни српски владари, што је забележено у бројној стручној и историјској литератури, како домаћој тако и страној. Сачувани артефакти камене пластике са натписима из храма св. Николе јасно показују о чијој је цркви реч. Служењем мисе на темељима православног храма римокатоличка Бискупија косовска озбиљно нарушава до сада прилично коректне међуверске односе на Косову и Метохији и политизује баштину СПЦ која је Ахтисаријевим планом управо на предлог наше Цркве укључена у специјалну заштићену зону уз сагласност представника косовских Албанаца. Беседе које су се могле чути на јучерашњој миси нимало не доприносе изградњи међуверских односа Православне Цркве са Римокатолицима и СПЦ ће засигурно морати да покрене ово питање у контакту са надлежним представницима Ватикана. Недалеко од наше православне цркве налазе се такође остаци средњовјековног римокатоличког храма познатог као Сашка црква Пресвете Богородице коју су уз сагласност српских владара у Средњем веку подигли и користили Саси рудари и дубровачки трговци. Сасвим разумно питање јесте зашто се римокатолички бискупи са својим верницима нису окупили на остацима некадашње своје цркве него су то учинили на темељима саборног храма новобрдских српских православних митрополита. Епархија Рашко призренска ће од надлежних међународних и локалних институција тражити заштиту локације храма Св. Николе од даљих злоупотреба, међу којима је и недавно подизање стубова које је урађено без стручне експертизе и без сагласности СПЦ, која је непходна за све активности у специјалним зонама по законима Косова. Приштинске власти су већ озбиљно критиковане због непоштовања верских права СПЦ у најновијем извештају америчког Стејт Департмента што само сведочи да и ова најновија провокација није изузетак. Дато у Епархији Рашко-призренској 2. августа 2019. год. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  9. У другу недјељу Великог поста, поводом двадесете годишњице од почетка злочиначког НАТО бомбардовања, након Свете литургије у храму Свете Текле, служен је парастос свим жртвама овог бомбардовања. Парастос је служио надлежни парох протојереј Жељко Ћалић. Он је рекао да су последице НАТО бомбардовања из 1999. огромне. „Рађају се дјеца болесна од канцера који су они овдје посијали као велики хуманисти називајући своју акцију и своју мисију милосрдним анђелом“, казао је он. Додао је да је то продужетак злочина из Другог свјетског рата, када су нацифашити бацали бомбе по Подгорици, Црној Гори, Србији и по Балкану“, рекао је отац Жељко Ћалић. Историчар Перо Радоњић из даниловградског Завичајног музеја говорио је о историјским чињеницама везаним за ово страдање и о њиховим последицама. Даниловград: Војници нису дозволили пароху и представницима Црквене општине да одају пошту Стајићу Војници касарне Милован Шарановић у Даниловграду нијесу дозволили месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквне општине и Удружења Бијели Павле да запале свијеће и положе вијенац на мјесто на ком је прије двије деценије живот изгубила прва жртва Нато агресије, војник Саша Стајић. Војник који је затворио капију пред окупљенима није образложио због чега не могу ући у касарну. Наводно, они су нешто раније дозволили Стајићевим родитељима да положе цвијеће на мјесто на ком је Београђанин изгубио живот. Саша је погинуо 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовну војску. Прва је жртва Нато агресије на Србију и Црну Гору. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У Цетињском манастиру цетињско свештенство и свештеномонаштво данас је служило Свету заупокојену литургију са парастосом жртвама НАТО бомбардовања Савезне Репуибликер Југославије 1999. године. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља свештеник Игор Балабан је, тумачећи јеванђелско зачало између осталог рекао да наше врлине могу да открију кров овога свијета и да нас доведу до Христа. „Гдје ће Он, видјевши ту вјеру нашу, видјевши нашу врлину, повјерење у Њега рећи: Синко, кћери Моја, опраштају ти се гријеси твоји. И онда је наше труулежно и трошно тијело, које нас једва носи на овим ногама. као тај одар. А наше биће је као онај одузети. Онда ћемо ми да носимо тијело и њему да заповиједамо, а не одар бесловесни да носи нас кроз живот“, рекао је он. Додао је да се данас навршава двадесет година откако су силници опвога свијета, род овога свијета покушао да нас исцијели тако што нас је увео у још веће страдање. „Убијао нам дјецу, војнике. Сјетимо се само оне мале Милице, дјеце из Мурина. Сјећамо се мноштва војника од којих су многи били тек регрути, који су бикли ту да штите своју домовину… Шта су друго радили наши кроз читаву историју… А силници овога свијета, род сего је одлучио да нас ицијеле тако што ће нас са безбједне удаљености бомбардовати и убијати и уништавати нам индустрију, привреду и слично“, рекао је отац Игор. Додао је да је то добар контраст у односу на оно како Бог поступа. „Бог говори: Синко, опраштају ти се гријеси твоји. И исцјељује сваку болест и немоћ у човјеку. А силник овога свијета, који мисли да је много моћан, много јак, он не исцјељује. Па, иако му је, можда, на уснама његовим исцјељивање, иако на уснама његовим он исповиједа да хоће да помогне, да учини – он, силник овога свијета руши, убија и разара. Тако је са сваким силником – није ово први, а бојим се, ни задњи пут нашем народу, а ни другоим народима“, поручио је отац Игор балабан. Након причешћа вјерних служен је парастос, а протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је прочитао имена свих погинулих из Црне Горе од злочиначке руке НАТО окупатора те 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-прморска
  11. У Европском парламенту обележена је 20. годишњица од проглашења Алојзија Степинца блаженим. У ЕП је Степинцу служена миса, иако је реч о злочинцу оптуживаном за прогон и покатоличење Срба у НДХ у време Другог светског рата. Ово није први пут да се у Европском парламенту велича ратни злочинац Степинац, имајући у виду да је 2016. године одржана и скадалозна изложба "Хрватски светац кардинал Степинац". Срамну мису предводио је генерални секретар Већа бискупских конференција ЕУ доминиканац Оливије Покујон, који је у свом говору навео да је Степинац живео у тешком времену у којем је његова разборитост у доношењу тешких одлука била кључна, а уско повезана са жртвом коју је поднио. Миса је служена на иницијативу хрватске заступнице Маријане Петир, која је 2016. године у ЕП организирала и изложбу о животу и деловању загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинаца. http://www.novosti.rs/вести/насловна/политика.393.html:752975-BRUKA-U-STRAZBURU-Sluzena-misa-Stepincu
  12. У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе. Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником. У току трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај. Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу. Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле. Историја Светоуспенског храма у Црнајки Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана. У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама. Извор: Епархија тимочка
  13. -Епископ тимочки Иларион богослужио у Црнајки код Мајданпека- На дан када света Црква прославља сабор Светих отаца првог Васељенског сабора, 20. маја 2018 године, Свету архијерејску Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице у селу Црнајка код Мајданпека, служио је Епископ тимочки г. Иларион са свештенством из намесништава борског, неготинског и кладовског. Пре почетка службе Владика је освештао обновљени храм у Црнајки. Ово је уједно прва архијерејска Литургија још од освећења храма 1897. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе. Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником. У току трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај. Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу. Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле. Историја Светоуспенског храма у Црнајки Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана. У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  14. Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. У недјељу, 5. новембра (23. октобра), на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова. Јаковљевом Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и презвитер Игор Балабан и протођакон Владимир Јарамаз. Прилог Радија Светигора Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...