Претражи Живе Речи Утехе

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, донео је одлуку да редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве отпочне служењем свете архијерејске Литургије, 24. маја 2021. године, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Свету Литургију ће служити Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја. Раније предвиђени свечани чин устоличења предстојатеља Српске Православне Цркве у Ставропигијалном манастиру Пећкој Патријаршији, древном седишту Српске Православне Цркве, одложен је до даљег због епидемиолошких мера које су на снази у овој jужној српској покрајини. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

Верни народ и укупна јавност протеклих празничних дана, помућених епидемијом и страдањем људи и њихове имовине у земљотресу на Банији, додатно су збуниле изјаве Епископа диселдорфског и немачког г. Григорија, које су искључиво политичког, чак и страначког карактера, и немају додирних тачака са вером у Христа Спаситеља или са мисијом Православне Цркве. Свети Архијерејски Синод се осећа обавезним да, с тим у вези, све оне који односне политичке изјаве приписују Српској Православној Цркви или их на било који начин доводе у везу са њом, обавести да се ради о искључиво личном ставу и ангажовању појединца, и то не у својству архипастира словесног Народа Божјег него искључиво у својству грађанина. Колико је дозвољена и благословена политичка или државно-правна активност епикопâ и клирикâ о томе расуђује и просуђује, аутономно и самостално, на основу свога канонског поретка, искључиво Црква. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ

Обавештавамо верне Српске Православне Цркве да је и ове године, у издању Светог Архијерејског Синода, штампан црквени џепни календар за 2021. годину, који је заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије А-2020, под редним бројем 7349, и као такав представља аутентично дело. Исто тако, извршена је каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије бр. ISBN 978-86-7295-048-9 COBISS.SR-ID 215009292. Нажалост, приметили смо да се у последњих неколико месеци, откад је званични џепни црквени календар за 2021. годину стављен у промет, на различитим јавним местима (трговима, улицама, пијацама, аутобуским и железничким станицама и на другим местима) готово на читавој територији Републике Србије, продају фалсификовани џепни календари за 2021. годину. Обавештавамо верне да црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода на предњој страни има икону Господа Исуса Христа Сведржитеља и заштићен је холограмом, док се на последњој страни налази фотографија храма Светог Саве на Врачару. Календар има 32 стране, на којима се, поред празника и светих које наша Црква прославља, налазе: Молитва Господња, Символ вере, Молитва у свако доба, Две највеће заповести, Десет Божјих заповести, Црквене заповести, постови и трапаве седмице, Седам светих Тајни, Главне хришћанске врлине, главни (смртни) греси, посебни парастоси (помени) који се дају у току године и Химна Светом Сави. Овим путем позивамо верне наше свете Цркве да не купују нецрквене календаре, који често обилују грешкама, и позивамо их да календар набављају искључиво у својим храмовима или на црквеним продајним местима, а никако од оних који их пресрећу по улицама и нуде им фалсификате. Честитајући свима Рођење Христово, Божић, поздрављамо вас древним и радосним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Свети Архијерејски Синод Српске Првославне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на својој седници од 24. децембра 2020. године, донео је одлуку да се заупокојена Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју служе 29. децембра 2020. године у Храму Светог Саве на Врачару. Света Литургија ће почети у 9 часова, а парастос ће бити служен после Свете Литургије, око 11 часова. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

После свете Литургије у Свето-Успенској Кијево-Печерској лаври поводом тридесетогодишњице архијерејске хиротоније Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, 9. децембра 2020. године, у резиденцији Предстојатеља Украјинске Православне Цркве одржано је заседање Светог Синода. Свети Синод је изразио свој став поводом изјаве Васељенског Патријарха Вартоломеја о статусу Украјинске Православне Цркве. Чланови Синода су констатовали да је таква изјава опасна по очување верског мира у Украјини и да продубљује кризу у православном свету. Синод је и овај пут истакао да су потези Васељенског Патријарха са циљем легализације украјинских расколника и покушај да се они представе као канонска Црква незаконити и антиканонски. Управо Украјинска Православна Црква има прејемство од Кијевске митрополије основане 988. године док су “УАПЦ” („Украјинска Аутокефална Православна Црква”) и “УПЦ КП” („Украјинска Православна Црква Кијевске Патријаршије”), од којих је потом настала “ПЦУ” („Православна Црква Украјине”) новоформиране структуре које су се одвојиле од Украјинске Православне Цркве. С тим у вези, Свети Синод је истакао да Васељенски Патријарх нема никаквог основа да даје било какве изјаве које се тичу Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије никада није био под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. Стога одлуке те Цркве које се тичу Митрополита немају никаквих канонских основа. Ниједан законити црквени суд није одстранио Његово Блаженство митрополита Онуфрија са дужности поглавара Кијевске митрополије и Украјинске Православне Цркве. Стога не постоји никакав основ да се говори о томе да је он лишен овлашћењâ канонски изабраног и устоличеног Митрополита кијевског и све Украјине. Чланови Синода сматрају да покушај патријарха Вартоломеја да диктира своју вољу осталим помесним Православним Црквама није у складу са православном еклисиологијом. Његове амбиције, антицрквени потези и њихове последице изискују дискусију и принципијелну оцену на свеправославном нивоу. Током заседања Синода резимирана је делатност Украјинске Православне Цркве за 2020. годину. За ову годину наша Црква је обележила неколико важних догађаја: 400 година од васпостављања православне црквене јерархије у Украјини, 75 година од победе у Другом светском рату, 30 година од добијања грамате блаженопочившег Патријарха московског и све Русије Алексија II о независности и самосталности УПЦ у унутрашњем управљању и 85 година од рођења блаженопочившег митрополита кијевског и све Украјине Владимира. Данас смо обележили тридесет година од епископске хиротоније Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. После проглашења пандемије у марту 2020. године услед ширења вируса корона и увођења ограничењâ и карантина, Украјинска Православна Црква се активно придружила државним мерама за сузбијање епидемије. Док је на снази карантин, у епархијама Украјинске Православне Цркве се наставља прикупљање и предаја средстава медицинским установама. Купује се, усавршава и предаје медицинска опрема. Обезбеђује се заштитна опрема. Епархије помажу медицинским радницима, многочланим породицама, породицама са ниским примањима и старијим особама. Ограничења услед карантина прилично су утицала на рад, али нису прекинула делатност синодалних одсека Украјинске Православне Цркве. Тако је Социјално-хуманитарни одсек за координацију са епархијама Украјинске Православне Цркве финансијски и материјално помогао медицинским установама и становништву са преко 2,5 милиона гривни. Прикупљени су пакети намирница, средства за хигијену и неопходне ствари и уручени онима којима су неопходни. Већ је уручено више од 413 тона намирница и 62 тоне потребних ствари. И поред тешке епидемиолошке ситуације, наша Црква је имала блиску сарадњу са помесним Православним Црквама. Тако је на заседању Синода Украјинске Православне Цркве 17. августа донета одлука да се у епархијама Украјинске Православне Цркве прикупе средства за помоћ сестринској Антиохијској Православној Цркви, чији верници и храмови су веома пострадали услед експлозије у луци у Бејруту. За три месеца било је прикупљено преко два милиона гривни. Прикупљена средства су већ уручена Антиохијској Цркви. Ову, 2020. годину Украјинска Православна Црква приводи крају са позитивним статистичким подацима: повећао се број манастира, парохија, духовних богословских школских установа, епископа, свештеника и студената богословља. Синод је прихватио обновљени састав Синодалног одсека за канонизацију светих. После извештаја Черновицко-буковинске епархије одобрен је избор намесника Јовано-Богословског Крешчатског мушког манастира. Као одговор на молбу Черкаске епархије, одобрено је ново издање Устава Покровског Красногорског женског манастира. У црквени календар Украјинске Православне Цркве у петак Светле седмице додат је празник иконе Мајке Божје “Владимирска-Десетина”. Уз то, 29. децембар, по новом календару, биће дан молитвеног сећања на блаженог Јована Босог, Христа ради јуродивог, који се прослављао на нивоу Кијевске епархије. Одговарајући на извештаје Сумске и Александријске епархије, Свети Синод је благословио празновање, на нивоу епархије, петорице подвижника пострадалих за Православље: преподобномученика архимандрита Аристарха (Ситала) и свештеномученикâ презвитерâ Василија Слотвинског, Теодора Статкевича, Александра Балануци и Јакова Иличевског. Синод је такође одобрио за богослужбену употребу текст службе Луганској икони Мајке Божје. На крају је Свети Синод донео одлуку да се клирик Николајевске епархије архимандрит Варнава (Гладун) постави за епископа Новобугског, викара Николајевске епархије. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом упокојења блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одржао је седницу 20. новембра 2020. године у Патријаршији српској у Београду и донео одлуке које су Уставом Српске Православне Цркве предвиђене у оваквим ситуацијама. Донета је одлука да патријарашке дужности преузима Свети Архијерејски Синод у складу са чланом 62 Устава Српске Православне Цркве, а да Светом Синоду до избора новог Патријаха српског председава Митрополит дабробосански г. Хризостом. За администратора упражњене Архиепископије београдско-карловачке Свети Архијерејски Синод је изабрао Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована у складу са чланом 70 Устава Српске Православне Цркве. Тело блаженопочившег Патријарха српског Иринеја биће изложено у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду током свете Литургије на дан славе Саборног храма, 21. новембра 2020. године, а после тога пренето у храм Светог Саве на Врачару, где ће верници имати прилику да се опросте са блаженопочившим Патријархом. Света заупокојена Литургија биће служена у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. У наставку свете Литургије биће служено опело а тело Патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве. Извор: Инфо-служба СПЦ

На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије. Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену употребу муслиманске заједнице. Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима. У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај. Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима. Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе. Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане. Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)

Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 25. јуна 2020. године, најоштрије осуђује наставак прогона Цркве од стране актуелне црногорске власти, показаног кроз најновије привођење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на информативни разговор у Центар безбедности у Подгорици, где је на испитивању задржан пуних шест сати, као и кроз привођење једног броја свештенства и верног народа, уз сталне претње депортацијом оних свештенослужитеља који нису црногорски држављани. Црква у Црној Гори и њени епископи, свештенство и монаштво заједно са верним народом, брани своје светиње и потпуно оправдано, избегавајући сваку политизацију проблема, захтева неопходне измене и допуне спорног закона о слободи вероисповести. Свети Синод, по ко зна који пут, апелује на актуелну црногорску власт да престане са прогоном Цркве и свештенства и да поступи у складу са цивилизацијским нормама и препорукама свих званичних политичких и друштвених фактора из Европе и света, и на тај начин омогући и законом гарантује слободу вере и савести сваког појединца и грађанина Црне Горе. Најновије гоњење које држава спроводи против свеукупног бића Цркве у Црној Гори, злоупотребљавајући епидемију коронавируса и мере које су донете за њено сузбијање, могу довести само до још већих друштвених подела и трајно угрозити стабилност и мир не само у тој држави него и у читавом региону. Пружајући снажну братску подршку епископима, свештенству, монаштву и благочестивом и христољубивом народу да бране и одбране своје право да слободно исповедају своју веру, Свети Архијерејски Синод позива председника Црне Горе и владу Црне Горе да прекину прогон Цркве и своје будуће кораке прилагоде међународним правним нормама, посебно из области људских права и слободе вероисповести, и да на делу, а не само на речима, покажу да су део Европе и цивилизованог света уопште. Молимо се Богу да у Црној Гори завлада мир и братољубље међу свим њеним грађанима, без обзира на то које су вере, или нације, или политичког опредељења, а верни народ позивамо да, као и до сада, буде одговоран и достојанствен у одбрани светињâ и свог неотуђивог права на слободно исповедање вере. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Са своје седнице, одржане данас, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

Света црква прихвата трансплатацију органа, тркива и ћелија, као и све остало везано за здравље човека и борбу са смрћу, с посебном пажњом, разумевањем и неопходном озбиљношћу. У потпуности разуме далекосежност проблема, као и могућност коју трансплатација пружа тако да Црква има огроман дуг према друштву, медицинској пракси, примаоцима и потенцијалним донорима. У овом случају Црква жели да помогне примаоцу, али да се притом не заборави на поштовање према донору и он да не буде потцењен. Православна црква благосиља човекову жељу за проширењем граница свога овоземаљског живота, видећи у томе могућност покајања, добрих дела и духовног развоја, испуњење божанског позива: „Буди свети, као што ја сам свети /Господ Бог твој/” (3 Мојс. 11,44). Мудрост Светога Писма нас учи да је човек „круна стварања“ - „слика и прилика“ божанске Личности - и у испуњењу своје сврхе он је веза између Створитеља и твари. Човек је одраз Божанског, јер створење казује о свом Створитељу. Најсавршенији дар који је човеку дало беспочетно и безгранично Биће јесте његова слобода. Слобода је самостални чин воље дат човеку као духовном бићу. Људска личност има право дано јој од самог Бога да усмерава своју вољу ка прихватању или одбацивању одлука. Све што се односи на живот, смрт и духовну слику човека, подразумева добровољни израз личног става. Без слободе љубав не постоји, а „Бог је љубав” (1. Јованова 4,8). Бугарска православна црква прихвата донорство, а у пројекцији - трансплантацију, као манифестацију љубави, као врсту алтруизма. Љубав значи несебичну и безрезервну преданост, управо као што је Свемогући у својој неизмерној милости испунио свет благима за све - „Добар је Господ према свима, а Његове милости су на свим Његовим делима“ (Пс 145,9). Донор значи „дародавац“, човек који поклања не само орган, него живот и наду. Донирати значи донети свесну, неприсиљену и слободну одлуку. Донирати значи показати љубав и саучешће. У људској љубави Свевишњи говори. Изван слободне воље одлука никад није аутентична. Пристанак је неповредиви чин појединца, израз његовог личног избора. Ето зашто је неприхвативо господарење над туђом вољом која се „подразумева" као да је лична. У овом случају, „подразумевана“ слободна воља изражава интерес, а Црква га одбацује као морално неприхвативо, јер то нарушава пристанак. Не постоји чин давања изван свесног пристанка. Црква потврђује своје учење да је човек јединствен и непоновиви идентитет: психофизичка веза између његове вечне душе и његовог тела, а не да је тек биолошко биће. Човек није предуслов за себе, јер његово постојање је дар од Бога. Иако је живот дат човеку тако да он има право да га чак и дарује свом ближњему као жртву Свемогућем, људска душа и људско тело припадају само човеку и Богу. Бугарска православна црква не прихвата да непријављено одбијање треба тумачити као пристанак, јер недостатак одбијања, осим могуће сагласности, може бити последица многих других разлога - као што су недостатак информација, недостатак могућности изражавања воље, и не на последњем месту - недостатак одлуке. Постоје три основне тачке на основу којих Црква прихвата трансплантацију: 1.Црква је свесна своје хумане дужности према примаоцу који жели да живи, но себе радије доживљава као заштитника донора који треба да буде слободан у избору, односно да слободно изабере да ли ће постати такав и дати свој орган. Црква из било којег разлога или повода неће жртвовати дужно поштовање према донору из потребе да прималац преживи. Наиме, овде би циљ требало да буде добровољно давање од стране донора, а не да се продужи живот примаоца по сваку цену. Прималац прихвата само телесни орган из смртног тела, док донор даје покретом своје душе, која је бесмртна. Што је душа узвишенија од тела, то је већа духовна корист даваоца од биолошке користи примаоца, јер је „блаженије дати неголи узимати“ (Дап. 20,35); 2. Приликом давања органа мора се узети у обзир „свесни пристанак“ донора, односно донор мора бити свестан својих поступака или, ако се из неког разлога налази у можданој смрти, треба да је слободно и неприсилно дао пристанак за узимање његових органа. Донор увек мора бити давалац; 3. Црква може прихватити трансплантацију само као манифестацију љубави, узајамности или самопожртвовања лишену сваке врсте себичности. Али она их никада неће прихватити ако су израз похлепе и самољубља, отуђујући донора од самог његовог дара. У погледу мождане смрти, захтева се тачно испуњење међународно прихваћених критеријума за дијагнозу мождане смрти. Зато је потребно: 1. Поуздана и јасна констатација узрока мождане смрти; 2. Потврда мождане смрти треба да се донесе на основу постојећих клиничких, инструменталних и лабораторијских критеријума од стране стручне комисије, која има да буде независна од тимова за трансплантацију; Имајући у виду све напред наведено, следи да је давање органа од стране донора који је пао у мождану смрт, као и трезвен и свестан пристанак здраве особе да дарује свој орган свом сабрату у невољи, акт алтруизма и љубави, и у сагласности је са учењем и мишљењем наше Цркве. Дужност Цркве је да заштити донорску институцију, њену праксу и чланове везане за њу од било каквог могућег оскврнављења, нехотичне дијагнозе или журбе у испуњавању критеријума за мождану смрт, комерцијализацију или договор било које врсте у погледу давања органа, избора примаоцима на основу расистичких критеријума, кршење листе чекања за одговарајућег донора итд. Закључак Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија благосиља трансплантације под следећим условима: 1. Строго и регулисано придржавање основних биоетичких принципа; 2. Одређивање мождане смрти требало би да се врши према строго дефинисаним клиничким критеријумима, путем високо специјализованих инструменталних анализа (ангиографије, МРИ, и др. метода) од стране апсолутно независне (екстерне) комисије. Дијагнозу мождане смрти без спровођења инструменталних доказних анализа Црква не би могла прихватити; 3. Писмено изражени пристанак (воља) донора и његових рођака које органе, ћелије и ткива могу бити узети у случају мождане смрти, а не претпоставка начелног пристанка на донорство; 4. Цео процес клиничке трансплантације треба да буде усклађен и проведен од стране одобрених националних болница за трансплантације које имају поверење јавности и у стању су да обезбеде најбољи начин испуњења процедуре установљавања мождане смрти и заштиту права донора проведу у потпуности, и обезбеде највиши степен успеха поступка трансплантације, у интересу примаоца; 5. Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија задржава право измене свога става у случају измене законодавства и закона о трансплантацији. С бугарског превео, јереј Михаило Станковић Извор: Инфо-служба СПЦ

Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Дана 30. јануара 2020. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржао је проширену седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Као и за претходну проширену седницу Светог Архијерејског Синода, која је одржана уочи божићних и богојављенских празника, 4. јануара 2020. године, непосредни повод за ову седницу било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. На овој седници разматрани су правни кораци који ће, уз сагласност Светог Синода са Патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе. У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је том суду поднео адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог Синода и у име Српске Патријаршије. Такође је одлучено да се покрене иницијатива пред поменутим судом у координацији епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и Светог Синода. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. У сусрет светлом Празнику, Рођења Христовог, 4. јануара 2020. године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем на челу, одржао је седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори; Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Седници су присуствовали и Преосвећена господа викарни епископи ремезијански Стефан и диоклијски Методије. Непосредни повод за ову проширену Синодску седницу било је доношење антиуставног и антицивилизацијског Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница који би правилније било назвати Законом против Православне Цркве у Црној Гори. Са жалошћу је констатовано да је доношење овог Закона већ изазвало многобројне негативне последице у Црној Гори и ширем региону. Свети Архијерејски Синод са Високопреосвећеним и Преосвећеним архијерејима изразио је пуно разумевање за оправдану узнемиреност верујућег православног народа у Црној Гори и дао пуну подршку његовом мирном хришћанском отпору неправди коју Цркви и народу наноси поменути већ изгласани антидемократски и дискриминаторски Закон. Наиме, овим Законом се омогућава отимање и скрнављење светињâ и гажење завештања њихових светих ктитора и задужбинара који су их Богу и Цркви посвећивали, а не било којој држави или власти. До сада се показало да су свенародна окупљања, поводом речене неправде, имала изричито црквени карактер и зато је неопходно да се и убудуће избегну било какве политичке или страначке злоупотребе ових јединствених народних сабрања. Очигледно је да поменути Закон без преседана продубљује већ постојеће поделе и сукобе у црногорском друштву. Свети Архијерејски Синод са ове проширене седнице још једном апелује на државне органе Црне Горе да буду свесни своје одговорности пред историјом и будућношћу и да преиспитају свој став о верским правима и слободама својих грађана и већинске Цркве у Црној Гори. Српска Православна Црква и њене епархије у Црној Гори ће свим расположивим законским и правним средствима штитити верска права и слободе и истовремено позивати све релевантне чиниоце на обнову свестраног дијалога по овом надасве важном и осетљивом питању. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ

Саопштење Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије поводом немилих догађаја у Црној Гори. Људска права и верске слободе су основне вредности без којих једно друштво чак и не би могло да се назове демократским друштвом! На жалост, сведоци смо да у 21. веку, на један незапамћен тоталитаристички начин, полицијским барикадама и затварањем посланика, у Црној Гори је донесен тзв. закон о верским заједницама, који, у суштини, поништава демократију у тој земљи и укида верску слободу њеним грађанима. Напредни демократски системи изграђују своја друштва водећи бригу о слободи човека, макар он био појединац! Црна Гора, пак, показује један назадни процес којим не атакује само на права појединца, већ и на права и слободу већине њених грађана! Са једне стране, зачуђени дешавањима на која будно мотримо, на црквеним саборима на којима је велика већина народа Црне Горе мирољубиво позвала на дијалог у вези са поменутим законом, и, варварског одбијања тог дијалога од стране државног апарата, као и примене физичке силе црногорске полиције над Црквом, а са друге стране и сами живећи државни прогон, који Северна Македонија још увек спроводи над Православном Охридском Архиепископијом, најоштрије протестујемо против односа државног апарата Црне Горе према канонској Цркви у тој земљи! Истовремено, изражавамо нашу потпуну подршку Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, Епископима, свештенству, монаштву и свим грађанима припадницима канонске Цркве у Црној Гори, чврсто уверени да ће опстати у одбрани своје верске слободе и својих храмова! Свети Архијерејски Синод Православне Охридске Архиепископије упућује молитву Господу, да дȃ благодат и силу братском православном народу у Црној Гори, како би храбро поднео и овај прогон и тако сачувао своје светиње у славу Свете, Једносуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и, истовремено, ради њиховог добра, да уразуми оне који подижу руку на Цркву, као да су заборавили да Цркву ни врата пакла неће надвладати! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Поводом најновијих дешавања у Црној Гори, а у вези са најављеним усвајањем предлога Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве овим путем упућује подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу епархијâ: црногорско-приморске, будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке, да, ободрени силом Духа Светога и молитвеним заступништвом светих из рода нашега, наставе одбрану својих верских права у Црној Гори. Као што је већ речено у званичном саопштењу Светог Архијерејског Сабора, то и сада понављамо да смо против предлога Закона којим представници власти у Црној Гори желе да од митрополије и епархија Српске Православне Цркве насилно одузму цркве и манастире и њихову имовину и чијим одредбама би се укинуло неотуђиво право сваког појединца на слободу вероисповести и савести. Имајући у виду какве све могу бити последице усвајања једног таквог Закона, апелујемо на посланике у Скупштини Црне Горе да послушају глас јерархије и верних наше Свете Цркве, који је недвосмислено и јасно изражен на два црквено-народна сабора, и не гласају за овај предлог. У исто време, подржавамо иницијативу коју је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије упутио Законодавном одбору и Скупштини Црне Горе да предложени Закон буде повучен из процедуре, чиме би се створили услови да се припреми нови, који би био у складу са стандардима савремених демократских држава и прихватљив за Српску Православну Цркву. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ

У четвртак, 10. октобра 2019. Свети Архијерејски Синод Грчке Цркве одржао је трећу редовну седницу, којом је председавао архиепископ атински и све Грчке Јероним. Митрополит Јанине Максим је прочитао излагање о „последицама дигиталне технологије и техничког духа у улози и мисији Цркве“. На том предавању Митрополит је поменуо да технологија данас продире у сваки аспект нашег живота, поставши реалност и чак можда притискајућа неопходност. Али за нас православне Грке, ни у нашој историји ни у богословљу, технологија и њено коришћење су непознати концепти, а ми већ користимо нека технолошка остварењаа и иновације свога времена, у цркви, у нашој духовној служби свету и у нашим административним телима. Услед тога, „наш је посао да убедимо људе да Православље није средњовековни или тешки конзерватизам, већ начин да се стварно напредује, развија, да оно ствара продуктивни просперитет, да је прави стандард живота и културе. Уследила је дискусија о предлогу, кадје архиепископ Јероним истакао да треба разликовати између коришћења и злоупотребе модерне технологије. После паузе, митрополит месогијски и лавриотички Николај предавао је о „изазовима вештачке интелигенције“. Вештачка интелигенција је огромно технолошко постигнуће претходних година. Митрополит месогијски је такође истакао да „пошто је Црква нема разлога да се боји због свег овог научног и технолошког напретка, ма како да он може бити напредан. Свет није жедан вештачке интелигенције, њему је потребна Божја мудрост. Прва може донети катастрофу, док друга гарантује живот. Проповедање и сведочење наше Цркве је савременије него икад.“ Свети Синод је наставио рад и следећег дана, у петак, 11. октобра 2019. године. Извор: Инфо-служба СПЦ