Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'сергије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 70 results

  1. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Луке, Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је 3. марта 2019. године евхаристијско сабрање у храму Светог Саве у Паризу. Саслуживали су протопрезвитер-ставрофор Никола Шкрбић, некадашњи професор владике Сергија у манастиру Крки, презвитер Јован Бањац и ђакон Никола Трифуновић. Извор: Српска Православна Црква
  2. У другу недјељу пред Васкршњи пост – Месопусну, 3.марта 2019. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог Лава Римског и Светог Флавијана Цариградског, молитвено је било у острошком манастиру. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије, економ острошке обитељи, а саслуживали су му протојереј Василије Брборић из Никшића и јеромонах Владимир острошки сабрат. Your browser does not support the HTML5 audio tag. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У евхаристијском сабрању молитвено је учествовало бројно монаштво и вјерни народ, а након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Сергије. Он је подсјетио да је припремна недјеља пред Часни пост у богослужењу пуна поука које поучавају, припремају и подсјећају како вјерни треба да проводе и вријеме поста, али и читав свој живот. – Апостол Павле у посланици подсјећа на врло важну ствар да нас храна не поставља пред Господа, а ни спољашњи изглед, па ако то саблажњава нашег брата, треба сви да учинимо све да наше понашање, да ријечи, дјела, покрети буду такви да нашу браћу утврђују на правом путу ка Господу – рекао је о. Сергије. Казао је да у данашњем Јеванђељу сам Господ поучава шта је суштина подвига, односно шта треба радити да би стекли благодат Духа Светог. – Господ напомиње шест врло битних ствари које треба да имамо на уму, а које чине пуноћу нашег поста. Да поновимо, кад Он каже праведнима, који Га смирено слушају, да му дођу са десне стране, огладњех и дадосте ми да једем, ожедњех и напојисте ме, странац бијах и примисте ме, наг бијах и одјенусте ме, болестан бијах и посјетисте ме, у тамници бијах и дођосте ми. Видите како је велики дијапазон могућности како да испунимо заповијест Божију – додао је о. Сергије и закључио да уколико се вјерни придржавају ових правила испуниће и ријечи Патријарха Павла и свих светих из рода нашега који су упорно понављали да треба да ”будемо људи”. Он је подсјетио да је припремна недјеља пред Часни пост у богослужењу пуна поука које поучавају, припремају и подсјећају како вјерни треба да проводе и вријеме поста, али и читав свој живот. Сабрани који су се припремали постом, молитвом и исповијешћу примили су Свето Причешће, а велику радост литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце. Извор: Манастир Острог
  3. Заједнички празник тројице великих светитеља Светог Јована Златоустог, Светог Василија Великог и Светог Григорија Богослова – Света три јерарха, саборно и молитвено је прослављен у Острогу. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ острошке обитељи, а саслуживали су му јереји Милан Станишић из Будимљанско-никшићке епархије и Душан Вишекруна из Сремске епархије, као и јерођакон Роман, острошки сабрат. Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. О. Сергије је након читања Светог Јеванђеља бесједећи подсјетио на велики значај Света три јерарха за Цркву Божију. – Свети Василије је написао Свету Литургију коју служимо, као и Свети Јован Златоусти, која је предивна, која нас поучава али и исцјељује. Свети Григорије је великом дубином свога теолошког рада украсио Цркву Божију, украсио је љепотом своје душе, својом добротом, својом ревношћу. Кад је дошао у Цариград тек је једна црквица била православног исповиједања вјере, да би његовим трудом православље засијало у свој својој пуноћи и обујнило престони град Цариград, Константинопољ – рекао је о. Сергије. Он је такође истакао да је данашњи празник установљен када су се људи у 11. вијеку почели дијелити по томе ко је од ове тројице највећи и најзначајнији. – Једни су величали Светог Василија због чистоте живота, његовог труда, мудрости. Други су величали Светог Григорија због прелијепог и прекрасног богословског дјела, ума.Трећи су величали Светог Јована Златоустог због премудрих бесједа, пуних мудрости Божије и свакога због њиховог светог живота. Међутим, они су се сами јавили Епископу Јовану у поручили да савјетује народ да се не дијели због њих, јер су они једно у Господу – казао је о.Сергије и поручио сабранима да треба да размисле само о овој поуци, да не треба да се дијели ни по којем основу, а посебно не унутар Цркве Христове. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Отац Сергије је, на почетку емисије, тумачио јеванђелску причу о малом растом али великом духом, царинику Закхеју, која је прва припремна недјеља пред почетак Часног поста, а потом говорио о три велика примјера и свјетила наше Цркве, Света три Јерарха. Међу питањима наших слушалаца, између осталих, нашла су се и питања шта се подразумева под термином “праведни гњев“ или “благословени гњев“? , да ли је осјећај кривице у складу са православним учењем и слична, на која можете добити одговоре ако одслушате ову душекорисну емисију са острошким сабратом оцем Сергијем (Рекићем). Звучни запис емисије Извор: Радио Светигора
  5. Велики хришћански празник Богојављење, саборно и молитвено прослављен је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је протосинђел Сергије, а саслуживали су му архимандрит Мирон, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох и Слободан Лукић црмнички парох и јерођакон Роман, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Током Литургије прочитано је зачало из Светог Јеванђеља о славном и чудесном Христовом крштењу на Јордану, када се Дух Свети у виду голуба спустио на његову главу. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Потом је о. Јеротеј са саслужитељима служио велико освећење богојављенске воде. На крају богослужења сабранима је празник честитао о. Сергије, који је између осталог казао да узимањем богојављенске воде примамо освећење Светог Духа. – Данас прослављамо велики празник и дан који се збио на Јордану пред очима мноштва свједока и нема никакве сумње у стварност и истинитост тога догађаја нити ко покушава да негира тако нешто, јер на очиглед свих при крштењу Господа Исуса Христа, на Њега силази Дух Свети у облику голуба и чује се Очев глас ”ово је Син мој љубљени” – казао је о.Сергије. Он је додао да се чудеса дешавају стално, као и у води која се освештава на Богојављење. – Чак је и научно доказано да се структура воде мијења на данашњи дан, на свим мјестима гдје се изврши освећење – казао је о. Сергије и сабране поздравио радосним поздравом Бог се јави, ваистину се јави. Извор: Манастир Острог
  6. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-поетровачки г. Сергије предводио је Свету архијерејску Литургију у катедралном Храму Светих Апостола Петра и Павла на Празник Рождества Христовог-Божић, 7. јануара 2019. године. Епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, протопрезвитер Бојан Митрић и ђакон Немања Рељић. Преосвећени Владика је на почетку свете евхаристије рукопроизвео у чин чтеца богослова Алексу Ковачевића. Након што је прочитана Божићна посланица Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја Владика Сергије се придружио поздравима и благословима поглавара Српске Цркве и додао да се испуњење благослова који нам доноси Богомладенац огледа у данашњем примању Тијела и Крви Његове на које нас Он свакодневно позива. Ми често падамо у искушења разних облика, а једно од њих јесте и то да се својевољно одричемо овог највећег благослова и Божић као празник остављамо на маргинама бадњака и Бадњег дана. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  7. Под покровитељством Фонда за најугроженије Епархије бихаћко-петровачке као и љубављу добрих људи, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије посетио је 5. јануара 2019. године најугроженије становнике у Босанском Петровцу и околини. Обилне снежне падавине и временске неприлике нису спречиле намеру да и ове године владика Сергије обиђе најсиромашније породице и подели им божићну помоћ у виду печенице, кућних потрепштина и новчаних средстава, показујући тако да Епархија бихаћко-петровачка увек уз свој народ, посебно помажући оне у тешкој ситуацији како би и они осетили духовну радост празника Рођења Христовог. Извор: Српска Православна Црква
  8. Протосинђел Сергије (Рекић) говорио је за слушаоце Радија Светигоре о лику и култу Светог новомученика Станка острошког. Звучни запис разговора
  9. “Вјером се опраштају гријеси, лијече болести и задобија спасење“-рекао је, између осталог, отац Сергије тумачећи на почетку емисије Свето Јеванђеље на 24. недјељу по Духовима у којем наша Црква доноси причу о Јаировој кћери и исцјељењу крвотичиве жене. Отац Сергије је одговарао и на питања слушалаца о страху од смрти. Да ли је страх од смрти у суштини страх од ништавила и непостојања за оне људе који не вјерују у Васкрсење и да ли се смрти треба плашити, објаснио нам је отац Сергије. “Смрти се не стреба плашити ако је наше срце везано за Бога. Освијетлимо душе добрим дјелима“-каже он. Звучни запис емисије Како се борити против хулних помисли савјетовао је отац Сергије слушаоца који је поставио ово питање а и све нас, упућујући на исповијест и разговор са парохијским свештеником. Отац Сергије је говорио и о Светом апостолу Луки, одговарајући на питање слушаоца да ли постоји писање о овом Светитељу као првом хришћанском сликару. Отац Сергије одговарао је и на питање слушалаца отдкуда толика разлика у старозавјетном и новозавјетном виђењу Бога: у Старом завјету Бог је представљен као немилосрдни судија док је новозавјетни Бог Онај који опрашта и воли. “Бог није немилосрди судија. Бог је створио човјека и показао му рајске станове, створивши га да за вјечност“-каже отац Сергије. Емисију “Питајте свештеника“ са оцем Сергијем (Рекићем) вам топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора
  10. У литургијској бесједи на празник Свете Петке у Доњем манастиру Острогу протосинђел Сергије (Рекић) је поручио вјернима да главна ствар у животу сваког хришћанина треба да буде стална брига о спасењу душе. „Ми немамо ништа загарантовао кад ће бити тај час бити – наш лични час сусрета са Богом“, казао је отац Сергије. Он је казао да су и душа и тијело, а не само душа или само тијело, створени да буду Божји, облагодаћени и свети, као што су то тијела Светих Божјих. „Као што је тијело Светога оца нашег Василија, слава му и милост и као што је Света мати Параскева“, казао је отац Сергије. View full Странице
  11. На Светој служби Божијој сабрало се бројно монаштво и вјерни народ, а након читања свједочанства Светог јеванђелисте Марка о страдању Светог Јована, сабране је бесједећи поучавао о. Сергије. Он је казао да је данашњи дан после Великог петка следећи догађај који ужасава род људски и све оно што је Богом дано. – Страшан догађај, трагедија огромна, страдање праведника који говори истину, који ревнујући за истину и правду, за народ, за Бога прије свега, бива обезглављен. Међутим, кад се мало боље погледа, није то трагедија самоједног човјека, него трагедија рода људскога, да човјек препустивши се блуду, страстима, сујети, властољубљу, осветољубљу одсијеца главу Пророка Божијега, а неколико година после тога распиње Богочовјека,који је дошао да спасе род људски – казао је о. Сергије. Подсјетио је на поруку Патријарха Павла да треба да будемо људи. – Велико је бити човјек. Привидна власт и привидна сила којоим је располагала та несретна и неблагословена заједница Ирода, Иродијаде и Саломије, али убрзо после тога дешава се да правда Божија њих лишава и части и власти и на крају бивају на сраман начин лишени живота – истакао је о. Сергије и додао да се кроз цијелу историју човјечанства нажалост дешавају слични примјери ступања у неблагословене заједнице. Зато, казао је о. Сергије, морамо водити рачуна о чистоти живота. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће, а заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог
  12. Дан молитвеног сјећања на страшно страдање Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, молитвено је обиљежен у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му јереји Шпиро Живковић морињски парох и Радмило Чизмовић пјешивачки парох, као и острошки сабрат јерођакон Зосима. Звучни запис беседе оца Сергија -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Светој служби Божијој сабрало се бројно монаштво и вјерни народ, а након читања свједочанства Светог јеванђелисте Марка о страдању Светог Јована, сабране је бесједећи поучавао о. Сергије. Он је казао да је данашњи дан после Великог петка следећи догађај који ужасава род људски и све оно што је Богом дано. – Страшан догађај, трагедија огромна, страдање праведника који говори истину, који ревнујући за истину и правду, за народ, за Бога прије свега, бива обезглављен. Међутим, кад се мало боље погледа, није то трагедија самоједног човјека, него трагедија рода људскога, да човјек препустивши се блуду, страстима, сујети, властољубљу, осветољубљу одсијеца главу Пророка Божијега, а неколико година после тога распиње Богочовјека,који је дошао да спасе род људски – казао је о. Сергије. Подсјетио је на поруку Патријарха Павла да треба да будемо људи. – Велико је бити човјек. Привидна власт и привидна сила којоим је располагала та несретна и неблагословена заједница Ирода, Иродијаде и Саломије, али убрзо после тога дешава се да правда Божија њих лишава и части и власти и на крају бивају на сраман начин лишени живота – истакао је о. Сергије и додао да се кроз цијелу историју човјечанства нажалост дешавају слични примјери ступања у неблагословене заједнице. Зато, казао је о. Сергије, морамо водити рачуна о чистоти живота. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће, а заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог View full Странице
  13. — У Русији већ постоји неколико војних храмова појединих родова војске, међу њима је храм пука преко пута главног штаба Војно-десантних јединица и главни храм Копнене војске Русије на Преображењском тргу. Али како се појавила идеја о изградњи управо главног храма Оружаних снага Русије? — На идеју о изградњи главног храма Оружаних снага Русије дошли су руководиоци Министарства одбране. Сама чињеница да је ово питање постављено говори о томе да постоји поштовање и схватање да се наша отаџбина не може одбранити само снагом оружја, већ пре свега снагом духа коју војницима даје Бог. Ако наша војска буде верна Богу и ако буде волела свог ближњег, нећемо се плашити ниједног противника. Идеја о изградњи управо главног храма Оружаних снага је вероватно један од најважнијих догађаја у данашњем јачању наше војске. Поред парка „Патриот“ где су изложени најновији обрасци домаћег оружја које се с правом сматра једним од најбољих на свету, изградња главног храма војске представља симбол тога да ни са ким не желимо да ратујемо. Желимо да сарађујемо, желимо да волимо ближњег, да се радујемо животу, да градимо мирну државу, која се неће бранити само силом оружја, већ и помоћу Божијом. — Судећи по пројекту који је објављен на сајту Министарства одбране Русије то неће бити само храм, већ и читав духовно-просветни центар. Шта ће садржати комплекс храма? — Овај храм заиста није само сакрално здање у којем ће се обављати богослужења, већ и наставно-методички комплекс и просветни центар за духовно васпитавање и просвећивање војника. Данас преко 180 свештенослужитеља редовно служи у Оружаним снагама Русије и преко 300 повремено. Број свештенослужитеља који у овој или оној мери духовно руководе припадницима Оружаних снага расте из дана у дан. И за правилну обуку и припрему војног клира који служи на сталној или повременој основи потребан је школски центар. Осим тога, за војнике који се налазе у непосредној близини парка „Патриот“ биће организовани одласци на богослужења у овом величанственом храму. Ови одласци неће бити праћени само учествовањем у богослужењима, већ пре свега просветним манифестацијама и приказивањима у мултимедијском центру где ће бити говора о духовном и историјском значају настанка Русије управо као православне велесиле, Свете Русије. — До 1917. године постојала је институција војног клира која се, као што сте већ истакли, данас обнавља. Да ли је у Руској империји постојао сличан преседан, да ли је царска војска имала главни храм? — Храм Христа Спаситеља је главни храм војске као историјски центар. Он је саграђен у част победе у Отаџбинском рату 1812. године и дуго времена је био духовни, сакрални центар. Мислим да за изградњу новог храма постоје све основе. Пре свега, зато што је потребан велики простор који може да прими значајан број војника приликом организовања грандиозних манифестација, које се планирају и за Дан победе и за 23. фебруар као дан основања руске армије. И, наравно, у дане прославе светих угодника Божијих, небеских покровитеља руске војске по врстама и родовима Оружаних снага. Такође – у другим данима војне славе кад се очекује велики број православних војника на молитви. По њиховој жељи организоваће се доласци на територију храма ради учествовања у богослужењима и посете мултимедијског центра. — У суштини, управо сте одговорили на примедбу критичара да наводно храм који је 60 км удаљен од Москве практично неће имати парохијане. Ипак, храм ће бити огроман, и то ће по величини храмова у којима се стално служи бити други највећи, после Храма Христа Спаситеља. Да ли ће углавном бити празан? — Као прво, биће организован системски рад с војницима по јединицама. Пошто се планира посета наставно-просветног мултимедијског центра она ће, као што је то увек случај кад су војници у питању, бити организована по јединицима – по пуковима и дивизијама – с обиласком главног храма овог центра, као и сале за филмове и предавања о духовно-моралним основама војног служења отаџбини за припаднике армије. С тачке гледишта природног пејзажа и локације храм ће бити подигнут на јединственом месту: Мински друм води ка великом броју викенд-насеља. И ако наш храм војске постане бисер као што је Храм Христа Спаситеља, где ће се богослужења одржавати на високом духовном нивоу, сигуран сам да ће људи долазити. Између осталог, долазиће и са својих имања. Такође, врло је важно то што се у близини храма налази парк „Патриот“ (једно од најчешће посећиваних места у Подмосковљу, парк „Патриот“ сваке године посети преко 300 хиљада туриста. – ред.). Зато ће свако ко буде тамо долазио моћи да види не само наоружање и технику, већ и да се поклони моштима светих угодника Божијих које ће се налазити у овом грандиозном храму. И наравно, да по могућству учествује у богослужењу. И надам се да ће после извесног времена људи у храм пре свега долазити на богослужење, а касније заједно с децом и родбином обилазити парк „Патриот“. — На сајту Министарства одбране је речено да ће храм бити подигнут од прилога. Држава финансијски не учествује у изградњи храма? — Управо тако. То је „народна градња“. Мислим да ће се наћи људи који су заинтересовани за то да се овакав духовни и просветитељски центар, овакав бисер појави на карти Московске области. Људи који схватају: главно што можемо да оставимо после себе није само сећање на себе с тачке гледишта служења земаљској отаџбини, већ и служења Богу и Његовој Цркви. И храм саграђен уз њихову помоћ представљаће сакрални простор, биће пун верника који ће се вековима молити за градитеље овог храма. Исто као што се сад у Храму Христа Спаситеља и у многим другим храмовима и манастирима свакодневно на богослужењима моли за градитеље храмова. — Неки критичари покушавају да оцрне подизање ове светиње аргументом да би самој Цркви било тешко да издржава Храм Христа Спаситеља и да се он зато налази у билансу Москве. Овде ће, како тврде нови „борци против храмова“ бити још теже. Ипак, у чијем билансу ће бити главни храм војске? — У билансу фонда „Васкрсење“. Сличан фонд је основан и за Храм Христа Спаситеља. И мислим да се средства која фонд буде акумулирао неће користити само за одржавање инфраструктуре, већ и за развој пројеката екскурзија и просветитељских пројеката, који ће доносити одређену добит. Зато изградња сама по себи – у смислу трошкова, није тако страшна, то је данас нормална градња великих озбиљних објеката као што је Кримски мост, као главни војно-поморски храм у Кронштату, као Храм Христа Спаситеља. Али још једном ћу поновити: то је пре свега управо „народна градња“. Уздарје Богу људи с молитвеним уздањем да Господ сачува њихову и целу нашу земљу у миру и благостању. Извор: Православие.ру
  14. Пре седамдесетпетогодишњег јубилеја Победе у Другом светском рату 2020. године у парку „Патриот“ у Подмосковљу биће отворена врата величанственог храма Васкрсења Христовог, главног храма Оружаних снага Русије. Начелник Главне војно-политичке управе ОС, заменик министра одбране генерал-пуковник Андреј Картаполов саопштио је на конференцијском састанку руководећег састава ОС РФ да ће наша земља у ближој будућности добити главни храм војске. Иницијатор изградње ове светиње је шеф војног надлештва Русије генерал армије Сергеј Шојгу. Ова иницијатива је добила благослов поглавара Руске Православне Цркве Његове Светости патријарха Кирила. Ова вест, радосна за апсолутну већину православних хришћана, већ је изазвала критичке примедбе либералне публике. Блогосфера, друштвене мреже и низ медија су пуни изјава у стилу „па ко ће ићи у тај храм?“, „од којих пара ће градити толику громаду и ко ће их обезбедити?“ Наравно, не може се реаговати на сваку опаску, али је у пројекту оваквих размера и значаја важна максимална отвореност. Телевизијски канал „Царград“ је замолио за коментар човека који непосредно руководи изградњом главног храма војске у име Руске Православне Цркве – председника Синодалног одељења за сарадњу с Оружаним снагама и органима безбедности протојереја Сергија Привалова. Отац Сергије који је раније био кадровски официр и који је због тога одлично упознат са специфичностима војске, говорио је о овом пројекту и његовом значају, како за саму руску војску, тако и за целу нашу земљу. — У Русији већ постоји неколико војних храмова појединих родова војске, међу њима је храм пука преко пута главног штаба Војно-десантних јединица и главни храм Копнене војске Русије на Преображењском тргу. Али како се појавила идеја о изградњи управо главног храма Оружаних снага Русије? — На идеју о изградњи главног храма Оружаних снага Русије дошли су руководиоци Министарства одбране. Сама чињеница да је ово питање постављено говори о томе да постоји поштовање и схватање да се наша отаџбина не може одбранити само снагом оружја, већ пре свега снагом духа коју војницима даје Бог. Ако наша војска буде верна Богу и ако буде волела свог ближњег, нећемо се плашити ниједног противника. Идеја о изградњи управо главног храма Оружаних снага је вероватно један од најважнијих догађаја у данашњем јачању наше војске. Поред парка „Патриот“ где су изложени најновији обрасци домаћег оружја које се с правом сматра једним од најбољих на свету, изградња главног храма војске представља симбол тога да ни са ким не желимо да ратујемо. Желимо да сарађујемо, желимо да волимо ближњег, да се радујемо животу, да градимо мирну државу, која се неће бранити само силом оружја, већ и помоћу Божијом. — Судећи по пројекту који је објављен на сајту Министарства одбране Русије то неће бити само храм, већ и читав духовно-просветни центар. Шта ће садржати комплекс храма? — Овај храм заиста није само сакрално здање у којем ће се обављати богослужења, већ и наставно-методички комплекс и просветни центар за духовно васпитавање и просвећивање војника. Данас преко 180 свештенослужитеља редовно служи у Оружаним снагама Русије и преко 300 повремено. Број свештенослужитеља који у овој или оној мери духовно руководе припадницима Оружаних снага расте из дана у дан. И за правилну обуку и припрему војног клира који служи на сталној или повременој основи потребан је школски центар. Осим тога, за војнике који се налазе у непосредној близини парка „Патриот“ биће организовани одласци на богослужења у овом величанственом храму. Ови одласци неће бити праћени само учествовањем у богослужењима, већ пре свега просветним манифестацијама и приказивањима у мултимедијском центру где ће бити говора о духовном и историјском значају настанка Русије управо као православне велесиле, Свете Русије. — До 1917. године постојала је институција војног клира која се, као што сте већ истакли, данас обнавља. Да ли је у Руској империји постојао сличан преседан, да ли је царска војска имала главни храм? — Храм Христа Спаситеља је главни храм војске као историјски центар. Он је саграђен у част победе у Отаџбинском рату 1812. године и дуго времена је био духовни, сакрални центар. Мислим да за изградњу новог храма постоје све основе. Пре свега, зато што је потребан велики простор који може да прими значајан број војника приликом организовања грандиозних манифестација, које се планирају и за Дан победе и за 23. фебруар као дан основања руске армије. И, наравно, у дане прославе светих угодника Божијих, небеских покровитеља руске војске по врстама и родовима Оружаних снага. Такође – у другим данима војне славе кад се очекује велики број православних војника на молитви. По њиховој жељи организоваће се доласци на територију храма ради учествовања у богослужењима и посете мултимедијског центра. — У суштини, управо сте одговорили на примедбу критичара да наводно храм који је 60 км удаљен од Москве практично неће имати парохијане. Ипак, храм ће бити огроман, и то ће по величини храмова у којима се стално служи бити други највећи, после Храма Христа Спаситеља. Да ли ће углавном бити празан? — Као прво, биће организован системски рад с војницима по јединицама. Пошто се планира посета наставно-просветног мултимедијског центра она ће, као што је то увек случај кад су војници у питању, бити организована по јединицима – по пуковима и дивизијама – с обиласком главног храма овог центра, као и сале за филмове и предавања о духовно-моралним основама војног служења отаџбини за припаднике армије. С тачке гледишта природног пејзажа и локације храм ће бити подигнут на јединственом месту: Мински друм води ка великом броју викенд-насеља. И ако наш храм војске постане бисер као што је Храм Христа Спаситеља, где ће се богослужења одржавати на високом духовном нивоу, сигуран сам да ће људи долазити. Између осталог, долазиће и са својих имања. Такође, врло је важно то што се у близини храма налази парк „Патриот“ (једно од најчешће посећиваних места у Подмосковљу, парк „Патриот“ сваке године посети преко 300 хиљада туриста. – ред.). Зато ће свако ко буде тамо долазио моћи да види не само наоружање и технику, већ и да се поклони моштима светих угодника Божијих које ће се налазити у овом грандиозном храму. И наравно, да по могућству учествује у богослужењу. И надам се да ће после извесног времена људи у храм пре свега долазити на богослужење, а касније заједно с децом и родбином обилазити парк „Патриот“. — На сајту Министарства одбране је речено да ће храм бити подигнут од прилога. Држава финансијски не учествује у изградњи храма? — Управо тако. То је „народна градња“. Мислим да ће се наћи људи који су заинтересовани за то да се овакав духовни и просветитељски центар, овакав бисер појави на карти Московске области. Људи који схватају: главно што можемо да оставимо после себе није само сећање на себе с тачке гледишта служења земаљској отаџбини, већ и служења Богу и Његовој Цркви. И храм саграђен уз њихову помоћ представљаће сакрални простор, биће пун верника који ће се вековима молити за градитеље овог храма. Исто као што се сад у Храму Христа Спаситеља и у многим другим храмовима и манастирима свакодневно на богослужењима моли за градитеље храмова. — Неки критичари покушавају да оцрне подизање ове светиње аргументом да би самој Цркви било тешко да издржава Храм Христа Спаситеља и да се он зато налази у билансу Москве. Овде ће, како тврде нови „борци против храмова“ бити још теже. Ипак, у чијем билансу ће бити главни храм војске? — У билансу фонда „Васкрсење“. Сличан фонд је основан и за Храм Христа Спаситеља. И мислим да се средства која фонд буде акумулирао неће користити само за одржавање инфраструктуре, већ и за развој пројеката екскурзија и просветитељских пројеката, који ће доносити одређену добит. Зато изградња сама по себи – у смислу трошкова, није тако страшна, то је данас нормална градња великих озбиљних објеката као што је Кримски мост, као главни војно-поморски храм у Кронштату, као Храм Христа Спаситеља. Али још једном ћу поновити: то је пре свега управо „народна градња“. Уздарје Богу људи с молитвеним уздањем да Господ сачува њихову и целу нашу земљу у миру и благостању. Извор: Православие.ру View full Странице
  15. У току разговора епископ Сергије и г. Радончић разменили су мишљења и искуства и сложили се да је за грађане БиХ, без обзира на националност и верску припадност, једини начин за опстанак међусобно уважавање и толеранција, мир љубав и слога. Владика Сергије, као представник Српске Православне Цркве на територији Западне Босне, поручио је: -Опростимо једни другима. Окренемо се бољој будућности и заједничком животу и стварању. Извор: Српска Православна Црква
  16. У понедељак, 3. септембра 2018. године, у поподневним часовима Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије примио је посету председника Савеза за бољу будућност и делегата Парламентарне скупштине БиХ г. Фахрудина Радончића са пратњом. У току разговора епископ Сергије и г. Радончић разменили су мишљења и искуства и сложили се да је за грађане БиХ, без обзира на националност и верску припадност, једини начин за опстанак међусобно уважавање и толеранција, мир љубав и слога. Владика Сергије, као представник Српске Православне Цркве на територији Западне Босне, поручио је: -Опростимо једни другима. Окренемо се бољој будућности и заједничком животу и стварању. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Звучни запис беседе Прије причешћивања вјерних сабранима је празник честитао о. Сергије, који је између осталог рекао да се свјетлост Божија кроз историју Цркве Божије показује као преломница истине и лажи, јереси и правовјерја. -Кроз вјекове Божији људи који су чезнули срцем за Господом и који су тражили Бога и славе Његове су у својим подвизима доживљавали поново увијек актуелну свјетлост Божију која је вјечна, предвјечна и нестворена и која је дата човјеку да се освежује, просвјетљује очи таме своје и буде у свјетлости и сам буде свјетлост благодати Божије – казао је о. Сергије. За том свјетлошжу Божијом, казао је о. Сергије, кренуо је и Свети Василије, који је овдје на острошкој греди посвједочио Бога као да је био са светим апостолима на Тавору. -Не зову људи џаба ову гору или Синајем или Тавором, ову свету стијену, коју је Свети Василије својим трудовима и својом чистом православном вјером, освијетлио и освештао и која сија благодаћи Божијом од његовим моштију и која нас кријепи да останемо и опстанемо у свим невољама, мукама и страдањима која су била, која јесу и која ће бити и никакве сумње нема да ће Господ дати снаге и силе онима који га поштују да се њихова ријеч, њихово дјело и њихова ријеч прославе и остваре – казао је о. Сергије. Сабрани који су се припремали, примили су Свето Причешће, а потом је о. Јеротеј са саслужитељима благосиљао и освештао грожђе, као нови плод винограда доброте Господње. Извор: Манастир Острог
  18. Празнична Литургија служена је и у Доњем Острогу у цркви Свете Тројице. Началствовао је пртосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Јеротеј и Владимир, као и јерођакони Атанасије, Роман и Зосима. Звучни запис беседе Прије причешћивања вјерних сабранима је празник честитао о. Сергије, који је између осталог рекао да се свјетлост Божија кроз историју Цркве Божије показује као преломница истине и лажи, јереси и правовјерја. -Кроз вјекове Божији људи који су чезнули срцем за Господом и који су тражили Бога и славе Његове су у својим подвизима доживљавали поново увијек актуелну свјетлост Божију која је вјечна, предвјечна и нестворена и која је дата човјеку да се освежује, просвјетљује очи таме своје и буде у свјетлости и сам буде свјетлост благодати Божије – казао је о. Сергије. За том свјетлошжу Божијом, казао је о. Сергије, кренуо је и Свети Василије, који је овдје на острошкој греди посвједочио Бога као да је био са светим апостолима на Тавору. -Не зову људи џаба ову гору или Синајем или Тавором, ову свету стијену, коју је Свети Василије својим трудовима и својом чистом православном вјером, освијетлио и освештао и која сија благодаћи Божијом од његовим моштију и која нас кријепи да останемо и опстанемо у свим невољама, мукама и страдањима која су била, која јесу и која ће бити и никакве сумње нема да ће Господ дати снаге и силе онима који га поштују да се њихова ријеч, њихово дјело и њихова ријеч прославе и остваре – казао је о. Сергије. Сабрани који су се припремали, примили су Свето Причешће, а потом је о. Јеротеј са саслужитељима благосиљао и освештао грожђе, као нови плод винограда доброте Господње. Извор: Манастир Острог View full Странице
  19. У уводном дијелу емисије отац Сергије тумачио је зачало из Светог Јеванђеља на Девету недјељу по Духовима- недјељу отаца Шестог Васељенског сабора, у којој нам Господ прича ону причу о ходу апостола по води. Како Хришћанин може бити од користи у парохијској заједници објаснио нам је отац Сергије, који је такође појаснио и кога можемо да позивамо за кума а коме ми можемо да кумујемо и које препреке ту могу да постоје. “Бројаница није амајлија“- каже отац Сергије у одговору на питање о бројаници- ,,Она се користи за молитву, подстичући и подсјећајући нас да је наша дужност, наша срећа и највеће богатство да се молимо, јер кад је Господ са нама ко ће против нас“. Отац Сергије нам је објаснио и појам “кожних хаљина“ у које су били обучени Адам и Ева. У овој душекорисној емисији, коју топло препоручујемо за слушање, чућете одговоре на још нека увијек актуелна питања наше вјере. Извор: Радио Светигора
  20. У овом издању емисије “Питајте свештеника“ имали смо благослов да на наша питања одговара Протосинђел Сергије (Рекић) економ манастира Острог. Отац Сергије нам је најприје пренио благослов Светог Василија Острошког и наше велике Светиње- манастира Острог и говорио о томе како протичу ови љетњи мјесеци поред моштију Острошког Чудотворца, када највише вјерника долази у ову Светињу. Звучни запис емисије У уводном дијелу емисије отац Сергије тумачио је зачало из Светог Јеванђеља на Девету недјељу по Духовима- недјељу отаца Шестог Васељенског сабора, у којој нам Господ прича ону причу о ходу апостола по води. Како Хришћанин може бити од користи у парохијској заједници објаснио нам је отац Сергије, који је такође појаснио и кога можемо да позивамо за кума а коме ми можемо да кумујемо и које препреке ту могу да постоје. “Бројаница није амајлија“- каже отац Сергије у одговору на питање о бројаници- ,,Она се користи за молитву, подстичући и подсјећајући нас да је наша дужност, наша срећа и највеће богатство да се молимо, јер кад је Господ са нама ко ће против нас“. Отац Сергије нам је објаснио и појам “кожних хаљина“ у које су били обучени Адам и Ева. У овој душекорисној емисији, коју топло препоручујемо за слушање, чућете одговоре на још нека увијек актуелна питања наше вјере. Извор: Радио Светигора View full Странице
  21. У литургијској проповиједи након читања јеванђелског зачала, Владика је рекао да је смрт Светог Сергија, који се прије толико вјекова упокојио на данашњи дан, часна пред Господом. „Уствари, његова смрт није смрт него је ново рођење у вјечни и непролазни живот, рођење у царство Божије небеско, које је вјечно царство Христа Бога нашега. Том вјечном царству он је посветио сав свој земаљски живот, са вјером, са надом, са љубављу, са служењем Господу у бескрајном смирењу и трпељивости. Још овдје на земљи Господ га је обдарио великим даровима и великим чудесима. Нарочито су се ти дарови пројавили у спасењу народа росијскога од татарскога ига“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је лавра преподобног Сергија Радоњешког у Сергијевом посаду мјесто гдје се и данас сабирају милиони људи, не само из Русије већ из читавог православног свијета. „Преподобни Сергије је изузетна личност. Скривао се од људске славе и управо зато га је Бог прославио славом вјечном и непролазном. И та његова слава се умножава. Ево једнога од свједочанстава умножења славе Светог Сергија – оснивање ове лавре његове у подножју ове свете планине Румије“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да се умножава и сестринство ове обитељи Светог Сергија, као што ће се умножавати и поклоници овога светога мјеста. „Господ да благослови наше сестре монахиње које овдје служе Господу и настављају свето дјело преподобног Сергија. И да даде Бог мира и спасења, на првом мјесту матушки Русији, која, заједно са свима нама хришћанима православним, обиљежава ових дана стоту годишњицу мученичке кончине царске породице Романових, Николаја, Александре и њихове дјеце, као јагањци заклане за име Божје. У њима је заклан сам Христос.Јагње Божје заклано за живот свијета“, казао је Владика Амфилохије. Нагласио је да је убиство царске породице уствари покушај да се уништи Црква Христова на земљи. „И да се разори све оно што су родили православни народи у току 1700 година, од времена великог цара Константина. Оно што је утемељио цар Константин Велики, круна тога је била царска породица Романових, нарочито цар Николај и царица Александра и њихова дјеца. И као што је Црква почела распећем и смрћу, али и васкрсењем Господа нашег Исуса Христа, тако исто тим распећем, смрћу, али и васкрсењем тијела Христовога – Цркве Божје наставља се то Христово дјело у свијету. То потврђује и царска породица, то потврђује и преподобни отац наш Сергије Радоњешки“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је предводио Литију око манастирског храма, а онда је благосиљао славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  22. Светом литургијом, празничном литијом и благосиљањем славског колача у манастиру Светог Сергија Радоњешког у Микулићима на обронцима планине Румије прослављен је празник преподобног Сергија – храмовска слава ове светиње. Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи након читања јеванђелског зачала, Владика је рекао да је смрт Светог Сергија, који се прије толико вјекова упокојио на данашњи дан, часна пред Господом. „Уствари, његова смрт није смрт него је ново рођење у вјечни и непролазни живот, рођење у царство Божије небеско, које је вјечно царство Христа Бога нашега. Том вјечном царству он је посветио сав свој земаљски живот, са вјером, са надом, са љубављу, са служењем Господу у бескрајном смирењу и трпељивости. Још овдје на земљи Господ га је обдарио великим даровима и великим чудесима. Нарочито су се ти дарови пројавили у спасењу народа росијскога од татарскога ига“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је лавра преподобног Сергија Радоњешког у Сергијевом посаду мјесто гдје се и данас сабирају милиони људи, не само из Русије већ из читавог православног свијета. „Преподобни Сергије је изузетна личност. Скривао се од људске славе и управо зато га је Бог прославио славом вјечном и непролазном. И та његова слава се умножава. Ево једнога од свједочанстава умножења славе Светог Сергија – оснивање ове лавре његове у подножју ове свете планине Румије“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да се умножава и сестринство ове обитељи Светог Сергија, као што ће се умножавати и поклоници овога светога мјеста. „Господ да благослови наше сестре монахиње које овдје служе Господу и настављају свето дјело преподобног Сергија. И да даде Бог мира и спасења, на првом мјесту матушки Русији, која, заједно са свима нама хришћанима православним, обиљежава ових дана стоту годишњицу мученичке кончине царске породице Романових, Николаја, Александре и њихове дјеце, као јагањци заклане за име Божје. У њима је заклан сам Христос.Јагње Божје заклано за живот свијета“, казао је Владика Амфилохије. Нагласио је да је убиство царске породице уствари покушај да се уништи Црква Христова на земљи. „И да се разори све оно што су родили православни народи у току 1700 година, од времена великог цара Константина. Оно што је утемељио цар Константин Велики, круна тога је била царска породица Романових, нарочито цар Николај и царица Александра и њихова дјеца. И као што је Црква почела распећем и смрћу, али и васкрсењем Господа нашег Исуса Христа, тако исто тим распећем, смрћу, али и васкрсењем тијела Христовога – Цркве Божје наставља се то Христово дјело у свијету. То потврђује и царска породица, то потврђује и преподобни отац наш Сергије Радоњешки“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је предводио Литију око манастирског храма, а онда је благосиљао славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  23. То је требало да буде дан крштења полицајаца рањених у нападу Једног од рањених припадника полиције сам крстио управо тог дана када је извршен напад на храм, истини за вољу у болници. Раба Божијег Владимира. Одмах након Светог Кршења, наравно, он се причестио Светим Христовим Тајнама. Задивљујуће је то да претходног дана раб Божији Владимир није ништа окусио. Ради се о томе да су управо на суботу полицајци и требали да приме тајинство Светог Крштења, – и преживли су напад управо они који су се припремали за Крштење. Договорили смо се да ће бити крштени после вечерње службе... У болници сам над Владимиром извршио мали чин Крштења. Новопокрштени хришћанин је рекао да ће се сигурно вратити у цркву како би довршио чин у потпуности. Рекао је да се тог судбоносног дана двапут поново родио: преживео је напад и примио дуго очекивано Крштење. Другог рањеника су одвели на сложну операцију – мислио сам да га крстим у следећих неколико дана. Сада његов живот више није у опасности. Баш сада када сте ме назвали да вам дам интервју су ме звали из полицијске станице и саопштили ми његово стање. Један од убијених позорника Владимир Горсков је био крштен, а други Кајрат Рахметов је, колико ми је познато, муслиман. Сви полицајци у нашем граду су сјајни момци. Са свима сам у добрим односима, заједно смо пили чај, разговарали. Сви су јако предусретљиви. Увек су нам помагали у свему. Када нам шаљу патролу да обезбеђује храм, обично ми неко од позорника приђе и пита: – Када могу да се исповедим и причестим? Дешава се да и тако кажу: – Наш посао је баш напоран, никако немамо времена да зађемо у храм, а овде нам је Сам Господ дао прилику да служимо при цркви! Оче, како само желим да се исповедим и причестим! А остали се, по правилу, угледају на свог друга и сами почињу да обраћају пажњу на богослужење, посматрају парохијане, који у храм улазе понекад намргођени, оптерећени животним мукама, невољама, а из њега излазе спокојни и просто срећни! Тако момци из полиције све посматрају, слушају, после ме нешто приупитају, док идем да служим или се враћам из храма. Делио сам им и црквене књиге. Понекад смо их заједно читали, причали о њима, док смо седели у трпезарији за чајем. После приметиш како већ почињу да ти постављају питања на основу тога што су прочитали. Тако је и настрадали Владимир Горсков, приметио сам, већ почео да залази у храм. За време богослужења су увек дежурали на територији поред храма, али сам њега већ спазио у цркви када је био слободан од патролирања... А двоје његових колега су се спремали за крштење. Већ су и крстове купили да их носе око врата. Питали су: – Које је најбоље време да дођемо? – Хајде, – рекао сам им, – у суботу после вечерње службе. Затворићу капије храма, да не бисте морали да патролирате и тада ћемо провести крштење. Било им је веома драго и једва су чекали тај догађај. И ето иде служба, почео је полијелеј... И зачули су се пуцњи. Двојица полицајаца су на месту погинула. – Све разумем, – рекао ми је један од преживелих позорника после овог немилог догађаја, – само не разумем зашто су моји другови, који су вршили своју дужност на месту које чува Бог, на територији храма, морали да погину?! – Господ их је позвао Себи на том светом месту. Док су вршили своју службену дужност, штитећи друге, положоли су, по заповести, душе своје за пријатеље своје (в. Јн. 15:13). Нема љубави веће од те... А ђаво – он се бори управо тамо где му пружају највећи отпор: физички напада то место где му наносе највеће духовне поразе и лишавају га моћи да усмрћује душе људи. Артур-Артемије је погинуо са бројаницом у рукама Терористи су имали намеру да убију све вернике у храму. Зато су покушали да се пробију у цркву. Док ми нисмо успели да затворимо врата храма, убице су већ смртно раниле у срце једног нашег парохијана. У свету су га звали Артур, у Крштењу – раб Божији Артемије. Он је родом из Узбекистана. Причао је да је дошао у Грозни у потрази за својом децом. Више ништа није говорио о себи. Проводио је читаве дане у храму, читао Свето Писмо, молио се по бројници. Када су га убили држао је бројаницу у рукама... Представио се у Господу са именом Христовим на уснама. Исповедио се. Колико се сећам, последњи пут се причестио на Вознесење Господње. Парохијани су, разуме се, то што се десило тешко поднели: некоме је пало на памет да разори наш свет. – Преживели смо два Чеченска рата, тешко нас је заплашити, – говоре људи. Терористи покушавају да посеју страх и панику, а Господ нас – то је очигледно – не оставља, већ нас оснажује. Узима Себи оне којима пружа вечну милост због мученичког страдања. Саборно се молимо за погинуле. У недељу нам је дошао архиепископ Махачкалински и Грозњенски Варлам и началствовао је литургијом. У храму се окупило јако пуно народа, упркос непријатељу који је покушао да га застраши! Читане су посебне јектеније за упокој убијених, а такође и за здравље рањених. Сви се молимо и за сроднике оних који су настрадали. Бићемо захвални на молитвеној подршци свих који читају ове редове. Сутра, трећег дана после напада, владика ће опет доћи у наш храм Архангела Михаила да служи панихиду, а увече свеноћно бденије. Убијене полицајце Владимира Горскова и Кајрата Рахметова, који су били распоређени у Грозном, већ су вратили у њихову родну Саратовску област. Тамо ће бити сахрањени. Убијеног парохијана Артемија сахранићемо у Грозном. Дошао је овде трагајући за својом децом, можда ће по молитвама верника, његова деца коначно пронаћи свог оца. А када сазнају како је погинуо, они ће се опаметити, и ако Бог да, једног ће се дана сви заједно срести у вечности. На тој служби се коначно причестио наш доктор Фјодор Напољников Тај дан је био обележен и другим знамењима. Уверен сам да терористи не бирају жртве, већ Господ бира Своје мученике! За време напада рањен је доктор Фјодор Напољников. Он је начелник одељења дечије хирургије и урологије у нашој градској болници. То је човек који је цео свој живот посветио помоћи другима. Недељу дана пре напада нас двојица смо почели пуно да разговарамо. Он се отворено окренуо ка благодати црквених тајинстава. Распитивао се о исповести, причешћу. Желео је да се припреми што боље. Сећам се да је дан пре трагедије дошао у цркву како би ме нашао – посматрао сам га, био је обузет неком непојмљивом радошћу, његово лице је буквално сијало. У древним књигама читамо о мученицима који су ишли да пострадају за Христа. Али они су знали шта их чека, а раб Божији Фјодор ми је тада једноставно рекао како жели да се што брже исповеди и причести! – Када то могу да урадим? – питао је с нестрпљењем. Десило се да пред Вазнесење није постио три дана, па иако сам му рекао: «Свеједно је празник... Можеш и да се причестиш», – он је свеједно желео да пости пред Причешће. Тада смо решили да ће постити петак и суботу, како би се причестио у недељу на литургији. – Осим ако хоћеш неки други дан, држаћемо вечерњу службу у понедељак, а на Светог Николу биће литургија... – изустио сам... – Не, не, бићу у суботу на вечерњој служби да се опет све не одложи. Причешће, – рекао је он и сабравши се додао – Јел може? – Бог те благословио, – одговорио сам. У суботу је дошао у цркву пре свих. Пола сата пре службе већ је ишао од иконе до иконе, молио се. Када сам изашао на полијелеј и спремио се већ за помазање после читања Јеванђеља, он је, сећам се, стајао посред храма... Док сам себе помазивао већ сам чуо прве пуцњеве у порти. Моја попадија је истог часа истрчала из храма, јер су нас деца замолила да их пустимо да иду кући пре само неколико минута... Наша кућа се налази поред храма. Попадија је потрчала... У том тренутку су кроз отворена врата већ били видни терористи. Кренули су право у цркву. Повикао сам да се затворе врата. Они који су били у близини похитали су да их затворе, иако смо, морам да признам, морали да их држимо сви заједно јер брава није тако чврста. А споља су разбојници већ покушали да пробију врата. Пошто их је било неколико, један од њих је почео да ломи прозоре и пуца кроз стакла. Док сам подупирао главна врата, пришао ми је раб Божији Фјодор, доктор, и рекао: – Оче, ја ћу држати ова врата, ви проверите остала. Потрчао сам да проверим врата близу олтара, успут нисам могао, а да не бацим поглед на један од већ разбијених прозора. Видео сам да је троје моје деце истрчало из куће када су чули пуцње... Кроз прозор сам викнуо да се врате назад у кућу. Чим су чули мој глас одмах су ме послушали. Могуће да их нападачи једноставно нису приметили. Запуцали су у правцу моје жене која се запутила да помогне деци... Успела је да утрчи у трпезарију... Ја сам се, наравно, у тим тренуцима молио, као никад у животу! И сетио сам се да један од улаза из трпезарије води у подрум, а то је освештано место – тамо смо за време Чеченских ратова служили литургију. Касније је та кућа била срушена, али је подрум остао. Тамо смо наставили да служимо молебане. После рата над тим подрумом смо изградили трпезарију. Пред очима су ми пролетели недавни догађаји: сетио сам се, како сам затворио врата од трпезарије са друге стране... Слава Богу! Јер је један од терориста, видевши како се попадија бежећи кроз порту скрила у трпезарији, почео да пуца баш у та друга врата. После је тамо било нађено много испаљених метака. Изрешетани су били цео зид и врата. Када је тај разбојник успео да се пробије унутра, попадија се већ скрила под степеницама које су водиле у подрум... Ипак су терористи у највећој мери били усредсређени да провале у храм. Ломили су прозоре да би кроз њих бацили боце са запаљивим средствима и димне бакље. Пуцали су у прозоре и у улазна врата. Доктор Фјодор је био рањен на неколико места: у пределу плућа, руку, ногу. Управо сам пред тим вратима, која он више није могао да држи, а у која су наставили да пуцају, клекнуо над њим, покрио га епитрахиљем, прочитао молитву и причестио га Даровима. Толико је хтео да се причести! Тада нисмо знали ко ће од нас преживети, а ко не... Његове ране су биле такве да му не би било спаса, да млади из нашег храма нису одмах позвали хитну помоћ и да она није стигла изузетно брзо, или да полиција није за тако кратко време успела да ликвидира све терористе. Минути су били у питању. Али Господ је све уредио тако да је доктор, који је толико стремио Његовим Светим Тајнама, преживео. Причасника Фјодора су успешно оперисали. Његово стање је стабилно, како кажу лекари. Указала су нам се чуда да би наша вера ојачала Већину метака, који су били намењени верницима, примиле су на себе иконе светих. Једна од првих која је пострадала била је икона Царских мученика. Својим очима сам видео како је метак прошао кроз врата, пролетео кроз целу цркву и погодио икону посвећену Чуду Архангела Михаила у Хони. Одмах затим је исту икону погодио још један метак. Али никоме није јасно како се први метак који је успео да погоди храм на икони забио на то место, а други метак који је погодио лик Архангела није оставио скоро ни трага, већ је рикошетирао. Архангел је остао непобедив! Такође је један од метака погодио икону Пресвете Богородице у црквеној продавници, успео да пробије стакло трона за икону и оквир иконе, али није ни дотакао сам образ Богородице! Ето таква нам је чудеса послао Господ да укрепи нашу веру. Извор: Православие.ру
  24. У суботу, 19. маја 2018. године, муслимански терористи су извршили напад на православни храм Светог архангела Михаила у граду Грозном у Чеченији. У нападу су погинула два полицајца и један парохијан храма, док су два позорника рањена, а сва четворица нападача ликвидирана. Пред вама је разговор са свештеником те цркве Сергијем Абасовим. То је требало да буде дан крштења полицајаца рањених у нападу Једног од рањених припадника полиције сам крстио управо тог дана када је извршен напад на храм, истини за вољу у болници. Раба Божијег Владимира. Одмах након Светог Кршења, наравно, он се причестио Светим Христовим Тајнама. Задивљујуће је то да претходног дана раб Божији Владимир није ништа окусио. Ради се о томе да су управо на суботу полицајци и требали да приме тајинство Светог Крштења, – и преживли су напад управо они који су се припремали за Крштење. Договорили смо се да ће бити крштени после вечерње службе... У болници сам над Владимиром извршио мали чин Крштења. Новопокрштени хришћанин је рекао да ће се сигурно вратити у цркву како би довршио чин у потпуности. Рекао је да се тог судбоносног дана двапут поново родио: преживео је напад и примио дуго очекивано Крштење. Другог рањеника су одвели на сложну операцију – мислио сам да га крстим у следећих неколико дана. Сада његов живот више није у опасности. Баш сада када сте ме назвали да вам дам интервју су ме звали из полицијске станице и саопштили ми његово стање. Један од убијених позорника Владимир Горсков је био крштен, а други Кајрат Рахметов је, колико ми је познато, муслиман. Сви полицајци у нашем граду су сјајни момци. Са свима сам у добрим односима, заједно смо пили чај, разговарали. Сви су јако предусретљиви. Увек су нам помагали у свему. Када нам шаљу патролу да обезбеђује храм, обично ми неко од позорника приђе и пита: – Када могу да се исповедим и причестим? Дешава се да и тако кажу: – Наш посао је баш напоран, никако немамо времена да зађемо у храм, а овде нам је Сам Господ дао прилику да служимо при цркви! Оче, како само желим да се исповедим и причестим! А остали се, по правилу, угледају на свог друга и сами почињу да обраћају пажњу на богослужење, посматрају парохијане, који у храм улазе понекад намргођени, оптерећени животним мукама, невољама, а из њега излазе спокојни и просто срећни! Тако момци из полиције све посматрају, слушају, после ме нешто приупитају, док идем да служим или се враћам из храма. Делио сам им и црквене књиге. Понекад смо их заједно читали, причали о њима, док смо седели у трпезарији за чајем. После приметиш како већ почињу да ти постављају питања на основу тога што су прочитали. Тако је и настрадали Владимир Горсков, приметио сам, већ почео да залази у храм. За време богослужења су увек дежурали на територији поред храма, али сам њега већ спазио у цркви када је био слободан од патролирања... А двоје његових колега су се спремали за крштење. Већ су и крстове купили да их носе око врата. Питали су: – Које је најбоље време да дођемо? – Хајде, – рекао сам им, – у суботу после вечерње службе. Затворићу капије храма, да не бисте морали да патролирате и тада ћемо провести крштење. Било им је веома драго и једва су чекали тај догађај. И ето иде служба, почео је полијелеј... И зачули су се пуцњи. Двојица полицајаца су на месту погинула. – Све разумем, – рекао ми је један од преживелих позорника после овог немилог догађаја, – само не разумем зашто су моји другови, који су вршили своју дужност на месту које чува Бог, на територији храма, морали да погину?! – Господ их је позвао Себи на том светом месту. Док су вршили своју службену дужност, штитећи друге, положоли су, по заповести, душе своје за пријатеље своје (в. Јн. 15:13). Нема љубави веће од те... А ђаво – он се бори управо тамо где му пружају највећи отпор: физички напада то место где му наносе највеће духовне поразе и лишавају га моћи да усмрћује душе људи. Артур-Артемије је погинуо са бројаницом у рукама Терористи су имали намеру да убију све вернике у храму. Зато су покушали да се пробију у цркву. Док ми нисмо успели да затворимо врата храма, убице су већ смртно раниле у срце једног нашег парохијана. У свету су га звали Артур, у Крштењу – раб Божији Артемије. Он је родом из Узбекистана. Причао је да је дошао у Грозни у потрази за својом децом. Више ништа није говорио о себи. Проводио је читаве дане у храму, читао Свето Писмо, молио се по бројници. Када су га убили држао је бројаницу у рукама... Представио се у Господу са именом Христовим на уснама. Исповедио се. Колико се сећам, последњи пут се причестио на Вознесење Господње. Парохијани су, разуме се, то што се десило тешко поднели: некоме је пало на памет да разори наш свет. – Преживели смо два Чеченска рата, тешко нас је заплашити, – говоре људи. Терористи покушавају да посеју страх и панику, а Господ нас – то је очигледно – не оставља, већ нас оснажује. Узима Себи оне којима пружа вечну милост због мученичког страдања. Саборно се молимо за погинуле. У недељу нам је дошао архиепископ Махачкалински и Грозњенски Варлам и началствовао је литургијом. У храму се окупило јако пуно народа, упркос непријатељу који је покушао да га застраши! Читане су посебне јектеније за упокој убијених, а такође и за здравље рањених. Сви се молимо и за сроднике оних који су настрадали. Бићемо захвални на молитвеној подршци свих који читају ове редове. Сутра, трећег дана после напада, владика ће опет доћи у наш храм Архангела Михаила да служи панихиду, а увече свеноћно бденије. Убијене полицајце Владимира Горскова и Кајрата Рахметова, који су били распоређени у Грозном, већ су вратили у њихову родну Саратовску област. Тамо ће бити сахрањени. Убијеног парохијана Артемија сахранићемо у Грозном. Дошао је овде трагајући за својом децом, можда ће по молитвама верника, његова деца коначно пронаћи свог оца. А када сазнају како је погинуо, они ће се опаметити, и ако Бог да, једног ће се дана сви заједно срести у вечности. На тој служби се коначно причестио наш доктор Фјодор Напољников Тај дан је био обележен и другим знамењима. Уверен сам да терористи не бирају жртве, већ Господ бира Своје мученике! За време напада рањен је доктор Фјодор Напољников. Он је начелник одељења дечије хирургије и урологије у нашој градској болници. То је човек који је цео свој живот посветио помоћи другима. Недељу дана пре напада нас двојица смо почели пуно да разговарамо. Он се отворено окренуо ка благодати црквених тајинстава. Распитивао се о исповести, причешћу. Желео је да се припреми што боље. Сећам се да је дан пре трагедије дошао у цркву како би ме нашао – посматрао сам га, био је обузет неком непојмљивом радошћу, његово лице је буквално сијало. У древним књигама читамо о мученицима који су ишли да пострадају за Христа. Али они су знали шта их чека, а раб Божији Фјодор ми је тада једноставно рекао како жели да се што брже исповеди и причести! – Када то могу да урадим? – питао је с нестрпљењем. Десило се да пред Вазнесење није постио три дана, па иако сам му рекао: «Свеједно је празник... Можеш и да се причестиш», – он је свеједно желео да пости пред Причешће. Тада смо решили да ће постити петак и суботу, како би се причестио у недељу на литургији. – Осим ако хоћеш неки други дан, држаћемо вечерњу службу у понедељак, а на Светог Николу биће литургија... – изустио сам... – Не, не, бићу у суботу на вечерњој служби да се опет све не одложи. Причешће, – рекао је он и сабравши се додао – Јел може? – Бог те благословио, – одговорио сам. У суботу је дошао у цркву пре свих. Пола сата пре службе већ је ишао од иконе до иконе, молио се. Када сам изашао на полијелеј и спремио се већ за помазање после читања Јеванђеља, он је, сећам се, стајао посред храма... Док сам себе помазивао већ сам чуо прве пуцњеве у порти. Моја попадија је истог часа истрчала из храма, јер су нас деца замолила да их пустимо да иду кући пре само неколико минута... Наша кућа се налази поред храма. Попадија је потрчала... У том тренутку су кроз отворена врата већ били видни терористи. Кренули су право у цркву. Повикао сам да се затворе врата. Они који су били у близини похитали су да их затворе, иако смо, морам да признам, морали да их држимо сви заједно јер брава није тако чврста. А споља су разбојници већ покушали да пробију врата. Пошто их је било неколико, један од њих је почео да ломи прозоре и пуца кроз стакла. Док сам подупирао главна врата, пришао ми је раб Божији Фјодор, доктор, и рекао: – Оче, ја ћу држати ова врата, ви проверите остала. Потрчао сам да проверим врата близу олтара, успут нисам могао, а да не бацим поглед на један од већ разбијених прозора. Видео сам да је троје моје деце истрчало из куће када су чули пуцње... Кроз прозор сам викнуо да се врате назад у кућу. Чим су чули мој глас одмах су ме послушали. Могуће да их нападачи једноставно нису приметили. Запуцали су у правцу моје жене која се запутила да помогне деци... Успела је да утрчи у трпезарију... Ја сам се, наравно, у тим тренуцима молио, као никад у животу! И сетио сам се да један од улаза из трпезарије води у подрум, а то је освештано место – тамо смо за време Чеченских ратова служили литургију. Касније је та кућа била срушена, али је подрум остао. Тамо смо наставили да служимо молебане. После рата над тим подрумом смо изградили трпезарију. Пред очима су ми пролетели недавни догађаји: сетио сам се, како сам затворио врата од трпезарије са друге стране... Слава Богу! Јер је један од терориста, видевши како се попадија бежећи кроз порту скрила у трпезарији, почео да пуца баш у та друга врата. После је тамо било нађено много испаљених метака. Изрешетани су били цео зид и врата. Када је тај разбојник успео да се пробије унутра, попадија се већ скрила под степеницама које су водиле у подрум... Ипак су терористи у највећој мери били усредсређени да провале у храм. Ломили су прозоре да би кроз њих бацили боце са запаљивим средствима и димне бакље. Пуцали су у прозоре и у улазна врата. Доктор Фјодор је био рањен на неколико места: у пределу плућа, руку, ногу. Управо сам пред тим вратима, која он више није могао да држи, а у која су наставили да пуцају, клекнуо над њим, покрио га епитрахиљем, прочитао молитву и причестио га Даровима. Толико је хтео да се причести! Тада нисмо знали ко ће од нас преживети, а ко не... Његове ране су биле такве да му не би било спаса, да млади из нашег храма нису одмах позвали хитну помоћ и да она није стигла изузетно брзо, или да полиција није за тако кратко време успела да ликвидира све терористе. Минути су били у питању. Али Господ је све уредио тако да је доктор, који је толико стремио Његовим Светим Тајнама, преживео. Причасника Фјодора су успешно оперисали. Његово стање је стабилно, како кажу лекари. Указала су нам се чуда да би наша вера ојачала Већину метака, који су били намењени верницима, примиле су на себе иконе светих. Једна од првих која је пострадала била је икона Царских мученика. Својим очима сам видео како је метак прошао кроз врата, пролетео кроз целу цркву и погодио икону посвећену Чуду Архангела Михаила у Хони. Одмах затим је исту икону погодио још један метак. Али никоме није јасно како се први метак који је успео да погоди храм на икони забио на то место, а други метак који је погодио лик Архангела није оставио скоро ни трага, већ је рикошетирао. Архангел је остао непобедив! Такође је један од метака погодио икону Пресвете Богородице у црквеној продавници, успео да пробије стакло трона за икону и оквир иконе, али није ни дотакао сам образ Богородице! Ето таква нам је чудеса послао Господ да укрепи нашу веру. Извор: Православие.ру View full Странице
×
×
  • Креирај ново...