Претражи Живе Речи Утехе

Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки Врховни суд коначно је решио. Јула 8, Суд је одбацио жалбу братства на право некретнине, против одлуке Апелационог суда у Солуну од 17. јуна, којом су их обавезали да коначно предају све узурпиране територије на и изван Свете горе Атос новом братству Есфигмена, које је тренутно са боравиштем у Кареји, извештава Vima Orthodoxias. Манастир Есфигмен већ дуги низ година живи у расколу са остатком Свете Горе, са Васељенском патријаршијом и остатком Православног света, а у знак протеста против екуменске активности Цариградског патријарха са Католичком црквом и другима. Док су атонски манастири протествовали против такве активности престанком помињања Васељенског патријарха на Литургијама, братство Есфигмена је отишло и корак даље, придруживши се расколничкој, старо-календарској групацији. Устав и статут Свете Горе забрањују монашки суживот са неправославнима или расколницима, тако да је 2005. године основано ново братство Есфигмена, које је признато од остатка Свете Горе, али нема историјску везу са манастиром Есфигмен. Након одлуке од 17. јуна, расколничка веб страница „ESPHIGMENOU MONASTERY – MOUNT ATHOS“, известила је да: „У манастиру је тренутно више од 100 старијих монаха који су живели у манастиру више од 50 година. Прошле недеље, у подсмеху истинске правде која се обично види у банана републикама и тоталитарним режимима, Грчка влада је наредила монасима да напусте манастир. Позивамо Грчку владу да заустави ову неморалну и нехришћанску акцију и да нас пусте да се молимо у миру као што је то братство више од 1500 година радило“, рекао је игуман Методије из манастира Есфигмен. Питање је решено црквено и административно од раних 2000-их, пише Vima Orthodoxias, иако је спровођење одлука годинама одлагано низом жалби, захтева за суспензијом и другим одлагањима. Сада је питање спровођења у рукама државних органа одговорних за заштиту Свете Горе Атос. Веб страница манастира Есфигмен је 23. јуна навела да Грчка влада „има непосредне планове за упад у манастир како би похапсила и затворила игумана и монахе.“ Russian Athens известила је 1. јуна да се неколико бродова полиције приближило манастиру Есфигмен у понедељак, 29. јуна, док је неколико полицијских аутомобила дежурало у близини манастира, припремајући напад са 80 специјалаца. Монасима је био дат ултиматум да испразне манастир до тог четвртка, мада су то одбили, чак су и претили да ће сам манастир уништити. Према једном члану расколничког братства, манастир је под опсадом већ месец дана и полиција не дозвољава монасима да изађу по храну и такође блокирају испоруку производа са мора, извештава информативна агенција Red Spring. У априлу 2019. год. апелациони суд у Солуну изрекао је казну од 17 година затвора и новчану казну у износу од 675 долара (600 евра) за игумана Есфигмена, о. Методија (Папалампракопулос) за његово учешће у нападу молотовљевим коктелом 2013. године на полицију. Још је један монах добио исту казну, док је још шест осуђено на 9 година и 5 месеци. Игуман Методије и монах Антипас, главни подстрекачи, првобитно су осуђени на 20 година 2017, а остали монаси на 10 година и 4 месеца, мада су те казне биле жалбене. До овог инцидента је дошло када су судски извршитељи 29. јула 2013. године стигли у административне канцеларије Есфигмена у Кареји да би иселили расколничке монахе, који су одговорили бацањем три молотовљева коктела и експлозивном направом. У међувремену, монаси и њихове присталице и даље се моле за мир и за хладније главе које ће превладати у Грчкој влади, пише веб страница Есфигмена. „Зашто их једноставно не оставе на миру? Све што желе је да остану сами да се моле у миру “, прокоментарисао је Џон Ригас из асоцијације Friends of Esphigmenou. „Они дословно никога не узнемиравају. Они су монаси “, рекао је. Грчки Врховни суд коначно решио судбину манастира ЕСФИГМЕН: Расколници се морају повући и предати сву манастирску имовину! - Čudo WWW.CUDO.RS Након година жалби и других одлагања, правно питање око раколничког братства манастира Есфигмен на Светој Гори, познатог по својој девизи: „Православље или смрт“, грчки... View full Странице

Вишедеценијско незадовољство БХ грађана корумпираним властима, еруптивно је и масовно избило у феномену "Правда за Давида". Један огорчени и ојађени отац, који је данима узалуд тражио несталог сина, након што је пронађено његов изубијано мртво тијело, и након преседана јавног наступа полиције са прејудицирањем и квалификовањем случаја и патолога који је очигледно послужио као потпора полицијске приче, покренуо је групу људи на протесте. Група је расла и расла да би се дошло до свакодневног митинга стотина људи, а на главном митингу је било 10.000 људи. Споменута прес конференција полиције је послужила да се два дана након проналаска тијела јавности саопшти да је у питању била "задесна смрт" (а на тијелу су ужасне заживотне повреде, по свједочењу патолога на истој тој пресици), те да је младић, без суда и суђења, без елаборације узрока и начина смрти (два дана након открића леша!) био облаћен као ситни лопов, кавгаџија и наркоман, који је након што се кобне ноћи потукао, појео бурек, стигао да опљачка кућу, напије се и надрогира и падне у рјечицу која је канализациони одвод и притом се удави. По њима, то се десило исте ноћи, а тијело је нађено 6 дана касније. Људи можда не би ни обратили пажњу, толико смо огуглали на неправду, безакоње, корупцију, злочине и убиства, да није ове срамне пресице и ужасног њеног цинизма. Фотографије Давидовог мртвог изубијаног тијела су узнемирујуће, кад су се коначно појавиле, јер отац до поновљене обдукције од стране стручњака са ВМА није ни добио фотографије уз налаз прве обдукције. Људи су масовно стали у подршку оцу. Сва три БХ народа су стала уз оца, солидаришући се у родитељској емпатији и грађанској огорчености. Правда за Давида проширила се у Правду за Давида и Џенана, потом у Правду за сву нашу дјецу. Нажалост, задњих година има бар десетак неразјашњених де факто убистава и сумњивих погибија младића у Сарајеву и Бањој Луци, која нису истражена, а која упућују на терор криминалних кругова над становништвом, што је горе, омладином, што заиста указује на пропуст ако не и нешто горе државних служби: полиције и правосуђа. Не рачунајући политичка убиства која се дешавају од краја рата наовамо. Случај Давидовог убиства нема никаквог епилога, 2 и по мјесеца након проналаска тијела и срамног преседана МУП-а. Никакви налази, а све им је било јасно прије него што је тужилац стигао да заприми предмет. Огорчење људи је разумљиво, када она служба која треба да штити закон, поредак, сигурност, мир, служи да заташкава и очигледно прикрива и штити неког, идући тако далеко да лажира крађу, истовремено гарантујући алиби онима с којима се младић потукао и онима који су наводно опљачкани, када тужилаштво кад се напокон огласи не каже ништа друго ни ништа ново, одбијајући да бар оквалификује случај у истрази као убиство, огорчење и сумње расту геометријском прогресијом, и постају јавна ствар. Све више случајева сумњивих смрти израња тражећи расвјетљење и могуће да ће се показати уплетеност органа полиције и других државних органа нажалост, у убиствима и заташкавању убистава у организованом криминалу сплетене нарко мреже и проституције. Све је јавно забиљежено и доступно на Јутјубу: прес конференција полиције и патолога 26.03., први спонтани релативно малобројни скуп на сад већ обнародовано именованом Давидовом тргу (Тргу Крајине у БЛ) 27.03., сахрана на којој је био предсједник Додик, гдје је отац рекао да све зна и да ће убице и саучеснике привести правди, велики митинг 21.04., итд, ванредна сједница Народне скупштине и анкетног одбора НС. Кога занима може доста тога видјети и чути на ФБ групи Правда за Давида која окупља преко 300.000 људи, припадника сва три БХ народа. Давид је као шеснаестогодишњак прорекао своју судбину, дијете које је из радозналости пробало марихуану, у потресној пјесми "Клинац у гету", а потпуно иста је прича, само што младић није дотучен, ова, већ заборављена и без пажње јавности http://151.80.35.113/3906784/narkodileri-u-mupu-srpske - Битан је детаљ око Давидове личности који може појаснити мотиве злочина над њим - то да је учествовао у протестима кад је заташкано ко је стварни кривац за погибију младића у БЛ, Николе Ђуровића, (тј.тадашњи министар полиције), а изгледа да се неопрезно замјерио опасним људима кад је испланирано и монструозно мучен и уморен. Акциона/ протестна група је порасла у покрет и придобила многе интелектуалце и спрема озбиљне планове за многе иницијативе, све до увођења нових закона. Многи новинари и аналитичари и понеки опозициони политичари, коментарисали су случај и потоњи феномен дешавања народа. Власт тј.сам Додик су на почетку декларативно подржали оца, да би после почели притисци и оптужбе да је овај спонтани протест некакво рушење државе и власти и обојена револуција. У несретном БХ тамном вилајету, јавно критиковање и позивање на одговорност појединаца и служби се једначи са ударом на институције. Гнојни чиреви народног незадовољства су попуцали и сво огорчење јавашлуком, криминалом, цинизмом испреплетености власти и криминала, бесрамним богаћењем, сиромаштвом народа, стално гурканих у националистичке торове зарад одржавања властитих позиција на власти (''гладни смо на три језика'', а да не бисмо размишљали о томе како криминалци и властодршци подједнако лијепо сарађују, нас ево већ скоро 30 година филују тупавим националистичким страхом и мржњом једних од других, јер ништа друго немају да понуде гладном и обесправљеном народу). И ту нема идеолошких ни националних одредница, сви БХ политичари поратних година су као клонирани и држе се устаљене приче која сигурно пролази. Узроци и мотиви овог народног покрета су много шири и много дубљи од подршке против неправде у једном појединачном или више сличних случајева. Од ратом смо напаћени, гладни, преко обесправљени смо, понижени и на крају безбједносно угрожени аномијом, патологизацијом и криминализацијом друштва, до тога да смо ужаснути поимањем значења појма 'полицијска мафија', и све то тако болно осјећајући на нашој кожи, нашој добробити, нашем животу и смрти. Тако се и сам феномен отргао предвиђању и контроли свих оних који су учествовали организационо и савјетодавно. Да ли је отац изманипулисан престаје да буде битно, оно што је битно, то је да је незадовољство и воља народа стварно и масовно. Неко може дошапнути шта да се ради, којим методама и техникама, али нико не може покренути масе ако оне нису већ дубоко спремне на то. Навешћу неколико вриједних пажње чланака, које нису писали популарни РС блогери Васковић и Радовановић, познати као критичари власти и полиције и разоткривачи многих мутних радњи, криминала и злочина,(који су као и адвокат Томић, од власти окарактерисани као страни плаћеници, а које власти овај гони а они неуморно критикују и подривају). Ззаобишла сам их јер пишу жестоко и острашћено, али су ту написи реномираних јавних аналитичара у РС и других слободних новинара, не упечатљиво антирежимских, који су се непретенциозно, небомбастично, већ рационално, добронамјерно и непристрасно позабавили овим феноменом: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1598608 https://www.glasbanjaluke.net/2018/06/11/dodik-trazi-izlaznu-strategiju-za-proteste-upotreba-sile-bi-mu-nastetila/ http://impulsportal.net/index.php/impuls-teme/impuls-istrazuje/13985-miljan-kovac-pravda-za-davida-uzdrmala-temelje-korumpiranog-sistema

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, традиционално, читао је у поноћ на празник Светог Василија Острошког Чудотоврца, у ноћи између петка и суботе Акатист Светитељу, поред његових чудотворних моштију у Цркви Ваведења Пресвете Богородице. Ријечи Акатиста, којим прослављамо, хвалимо и којим се молимо Острошком Чудотврцу, слушало је више хиљада вјерника сабраних под острошким гредама у част Светог Василија. Обраћајући се сабранима, Митрополит Амфилохије је између осталог рекао да је Световасилијевски сабор јединствен у свијету. -Ни на једном континенту нема оваквог сабрања као што је ово сабрање око Светог Василија Острошког. Помолисмо се за здравље, спасење, очишћење и покајање свих нас овдје сабраних, свих наших сродника по духу и тијелу, за здравље и спасење свих оних који ишту помоћ од Господа, а толико их данас има у овоме свијету – казао је Митрополит Амфилохије и рекао да су из свих крајева свијета дошле душе гладне и жедне Бога живога, Његове правде, доброте и љубави. Он је подсјетио да је Свети Василије био измиритељ који је помирио завађену браћу. -Помолисмо се да и сада измири све завађене, да збратими разбраћене, да овесели тужне, укроти самовољне и исцијели болне силом Духа Светог који се уселио у његове свете Мошти – казао је Митрополит Амфилохије и додао да су људи завађени од времена Каина и Авеља. Братоубиство се, нажалост, наставило кроз сву историју рода људскога, а и наша змља је затрована братоубиством. -Посебно у нашој Црној Гори, нашем народу, убијала су се браћа. Братска мржња и братске диобе се појачавају и данас. Али, Свети Василије Острошки је и за свога живота, а ради то и данас, мирио разбраћену браћу, враћао мир и призивао све његове савременике на братску љубав, а призива и нас који смо се ове свете ноћи сабрали на братску љубав, да опростимо једни другима. Призива Свети Василије Црну Гору и сав наш народ и сву Европу призива, да се брат врати брату, да опрости брату, на начин као што је он то чинио и као што непрекидно чини до данас – казао је Митрополит Амфилохије. Потом је у Цркви Часног крста у Горњем Острогу служена прва празнична Литургија, којом је началствовао архимандрит Данило, настојатељ Манастира Светог Саве под Орлином. У раним јутарим часовима у Цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија, Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило са свештенством. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Са схиархимандритом Илијом (Ноздриним) разговарамо о исповедању Христа, мирном животу на земљи и вечном блаженству, а такође и о саблазнима и гоњењима која су онима који љубе Бога у исти мах препрека и пречица ка добру (Рим. 8:28). –Оче Илија, зашто су у Русији допустили трагедију 1917. године? –Најважније у животу је смирење. Зашто је Русија – таква велика, моћна, пространа, јака, мудра држава – одједном пала? Све је имао руски народ, и одједном се таква провалија отворила, све прогутала. Због гордости и жеље народа да се узда у своје вредности било је допуштено то искушење. Чинило се, верују у Бога и поштују Га, а Господ их је тако казнио? Зато што је у народу, код велике већине, поред спољашњег благочешћа почела да се пројављује самоувереност којом су покушавали да склоне Бога у други план. Човек убеђује себе у своју кобајаги аутономну самосталност: „Шта ће ми Бог ако све радим сам?“ Али, то је сатанин пут, пут погибије. А Господ наш Исус Христос Који је Једини „пут и истина и живот“ (Ин. 14:6), показао нам је пример смирења: „Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.“ (Мт. 11:29-30). Свима нама би било корисно да читамо житија новомученика и исповедника Руских. Они су трпели гоњења као искушења вере и верности према Богу и задобијали своју слободу у Христу. У две речи и једном интервјуу то се не може објаснити. Требало би да се пишу нови и нови томови. Немају сви новомученици и исповедници састављена житија. Али, она житија која имамо, морамо обавезно да знамо. Добро је што се у манастирима и породицама опет почело са читањем житија древних подвижника, на пример из Чети- Минеја, светитеља Дмитрија Ростовског. Зашто се не читају житија новомученика? Колико су исмејавали свештеномученика Исакија Оптинског, последњег настојатеља пред разореном Оптином пустињом! Ноћу су га испитивали, тукли, хранили харингама, а потом дуго држали жедног. Након тога су га одвезли подно Туле и 1938.године, и на други дан Божића, када се слави Сабор Пресвете Богородице, у шуми стрељали. На истом том месту су убили 1.5-2 хиљаде невиних људи. –Зашто су на самом почетку XX в. читаве гомиле могле да прате светог праведног Јована Кронштатског, а већ 1917. године, иста та гомила је викала: „Распни!“ – скрнавили су светиње, стрељали свештенство? – Ништа се не догађа изненада. Револуција се деценијама спремала. Постепено су подривали моралне принципе у држави, веру у народу. У XIX в. су већ отворено агитирали интелигенцију и студенте. Већина оних који су насели на тај мамац „добрих намера“, касније су се, увидевши куда је одвео пут који су сами утабали, покајали. Али већ је било касно. Много је било присутно и преваре. Свако суди према мери своје сопствене душе. Бандит бандитски, поштен човек поштено. У војсци Врангела, историјски су познати случајеви, када су козаци били спремни да ратују за Русију – да ратују до краја, при чему су били свесни да ће погинути. Међутим, услед подметања и интрига које се сада откривају, показали су се као беспомоћни таоци, те су их убијали: стрељали, пуштали да се удаве, везујући камење за ноге, или потапајући читаве бродове. И после, када су већ убили најбоље од најбољих, та машина за уништавање руског народа није се зауставила. Матушка Ефросинија из Кликова је причала како се радило у време бољшевичке власти: радници су носили делове пруге, а на крају радног дана те изгладнеле и измучене раднике су слали на састанке. На састанцима се објављивала тема дана: „Тај и тај су непријатељи народа. Подигните руке, ко се слаже“. Они који нису подизали руке, били су означени као непријатељи народа на наредном састанку. И тако је ишла та антиселекција: после масовних убистава у време револуције и Грађанског рата, наставили су плански да бирају у народу најпоштеније и најправичније, како би их стрељали. Потребно је време, мирно, без потреса, да би људи схватили шта се догодило. Зашто је сада толико важно да се молимо новомученицима, да читамо њихова житија, да размишљамо о догађајима тог времена? Како се то не би поновило. – И таква опасност постоји? –Наравно. Зар ће ђаво престати да гони оне који исповедају православље? Само, сада његове слуге препредено делују: саботирају, праве неред како би изазвали сукобе. Чине да омладина буде развратна. Покушавају да униште мир у земљи. Праве препреке свему што је добро и здраво. Сада ђаво – тај „крвник људски од почетка“ (Ин. 8:44) – исто као и у сваком другом времену, ратује против људи. Он отворено даје до знања сатанистима који му служе посебне службе. Током тих сеанси он им нешто конкретно поручује, обучава их како да делују, да саблажњавају. –Православни хришћани не треба да се боје? –Не. Ми никако не смемо да се бојимо. Бог има сву моћ. Међутим и заборављати да се ђаво стално супротставља човеку, не смемо. Не смемо да захладнимо у вери и ослабимо у молитви. –Како данас да исповедамо Христа? –Нека свако живи по Јеванђељу – то и јесте исповедање. Више од онога што је речено у Јеванђељу неће нико рећи. Најважнија борба за сваког од нас је да живи у складу са православним учењем. Човек обавезно мора бити оцрковљен – наоружан благодаћу Духа Светог, против сатанске злобе и греха. А такође да се труди да помаже другима. Једном ми је дошао породични пар са пуно усвојене деце. Имали су двоје своје деце, и још децу из дома. Већ неколико година та породица води сопствену фарму. Тешко је, наравно. Обрађивати земљу никада није било лако. Имају различите врсте стоке, живине, не пуно, али имају. Сада уређују ново земљиште, првобитно је постало мало. Шире газдинство, како би омогућили људима на селу посао, да производе сопствене – добијене од наше земље – прехрамбене производе. Тамо ће градити и храм. Треба се бавити стваралачким пословима. Ратовати против чамотиње, лењости, равнодушности према својој земљи и људима. Данас се много манастира обновило, много храмова је рестаурирано. Ипак, много је теже препородити благочешће. Па и људи су сада другачији. Какво је раније страхопоштовање било код верника! У Москви сам имао познаницу, рабу Божију Александру: како је само плакала због оне старе Москве, њеног једниства и побожности. Друга раба Божија је стално плакала сећајући се како су дизали у ваздух Храм Христа Спаситеља. То су биле чисте, истински верујуће душе, које су, осетивши живот са Богом, желеле да се сви спасу. Плакале су гледајући како људи сами себи ускраћују могућност за миран живот овде, на земљи, и блаженство у вечности са Христом. Схиархимандрит Илија (Ноздрин) Разговарала Олга Орлова Са руског Ива Бендеља Часопис "Покров" http://www.pravoslavie.ru/srpska/103512.htm