Претражи Живе Речи Утехе

Владика Тимочки Иларион који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господа коме је цијелог живота цијелим својим бићем служио, казао је да је за њега најупечатљивији сусрет и контакт са Митрополитом био тренутак када сам изабран за Владику и када га је лично Митрополит позвао и честитао му на том избору. Тада је на онај његов духовити начин рекао: ”Нијеси ти први Иларион који је изабран за Епископа“. Касније сам сазнао да је имао толико радости и увиђавности да је позвао и моје родитеље и честитао им. Када сам кретао на пут мој отац ме позвао и рекао: ”Пољуби руку Митрополиту, захвали му за онај благослов и ону радост коју нам је тада учинио“. И како мој отац тако и сва братија, свештенство и вјерни народ, предсједници локалних самоуправа сви су нас испратили жалосног али пуног срца са радошћу на поновни сусрет са њим. Таква је љубав која нас је овдје довела и окупила што свједочи и овај народ и сво расположење које је овдје исуњено том тајанственом и васкршњом радошћу. И његов мир за који се борио и који је свједочио и према онима који га нису вољели али и према онима који јесу. Увијек је имао Христово смирењем да све обједини кроз своја страдња и живот. Свети Петар Цетињски, Свети Петар други ловћенски тајновидац и Митрополит Амфилохије сабрали су се у тројицу овоземаљских владика а небеских молитвеника да торжествено прославе Христа на првом мјесту и да измоле у ова врло смутна времена, када нам је отежано кретање, комуникација и литургијска и свака друга сабрања, да непосредно посредују пред Господом за свој народ да се то искушење превазиђе. Да народ, ако Бог да дође још више до богопознања и покајања, до оног искреног хришћанског духа, да препознају Јеванђеље и све оно што је Митрополит на сваком пољу и на сваком кораку свог живота свједочио“- казао је Владика Тимочки Илариом. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски Иринеј богослужи овог јутра, на празник Светог Василија Острошког, у Храму посвећеном овом светоме на Бежанијској коси. Звучни запис беседе По благослову Патријарха Иринеја, празничну беседу произнео је протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије у Нишу. Говорећи о значају данашњег празника прота Милутин је рекао да је "св. Василије живео у можда најтежем времену за српски народ. И када се св. Василије са српским народом нашао у безизлазу, завапио је Господу једином спаситељу, који нас позива на покајање, али нам га не намеће јер нам је даровао слободу". "Оно што Господ од нас очекује јесте да му ми сами приђемо", рекао је прота Милутин. У беседи после освећења славских дарова, жита и колача, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је подсетио да се "Бог особито осећа и Своју милост показује у Својим храмовима,тамо где се Црква моли". "Када су дошли људи да откопају мошти светога Василија Острошког чудотворца, нашли су да су целе, а лице му је било боје воска" рекао је Патријарх и наставио: "он је велики дар Божији нашем народу и нашој Цркви. Али не само нашој Цркви већ и целоме свету, јер се милост Божија се пројављује чак и иновернима". "Људи данас траже и питају се да ли има Бога. А ко хоће да види Бога нека погледа свете наше цркве кроз које се Бог открива и показује, кроз које је Бог присутан у животу народа и свакога појединца". Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју саслуживали су протојереји - ставрофори Милутин Тимотијевић, Радич Радичевић и Бранислав Цинцаревић, протођакон Стеван Рапаић и ђакон Владимир Руименић. Кумови овогодишње славе су Драган и Виолета Ташковић, док суи се за следећу годину јавили Зоран и Татјана Бојовић. Извор: Радио Слово љубве

Са великом жалошћу пратимо догађаје који ових дана помрачују празничну радост наступајућег Празника Христовог Рођења како за нашу браћу и сестре православне хришћане у Републици Црној Гори, тако и за нас у Епархији нишкој. Исти услед братске љубави и у наша срца уносе горчину и тугу поводом насилног и неправичног изгласавања дискриминаторског и богоборног Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница у Црној Гори усмереног против епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори. Са забринутошћу страхујемо због мера које власт у Црној Гори предузима док једнострано, одбијајући сваки дијалог, бесправно укида свако право јединој канонској и историјској Цркви Божијој у Црној Гори. Посебно смо затечени и применом физичке силе црногорске полиције над Црквом, њеним епископима и вернима, и стојећи пред Тајном Божића, не можемо а не увидети сличност у богоборним потезима црногорских власти са дрскошћу којом некада беше заслепљен Ирод. Слично њему који, владајући се по критеријумима „света који у злу лежи“ и у неправди јачега имајући своју „правду“, покуша да насиљем оспори божанско право Витлејемском Богомладенцу насрћући на достојанство Његовог живота, и ми данас видимо обесправљење и несртање на хришћанско достојанство и основно начело слободе вероисповести гарантовано како Уставом Црне Горе, тако и небројеним обавезујућим међународним правним актима. Отуда се усуђујемо да, седећи на катедри Епископа Константиновог родног града, уместо овог „иродовског“ модела силе, неправде и насиља, укажемо на образац за угледање у овој ситуацији модел власти једног светог владара, онога кога је историја због његове мудре владавине овенчала називом „Велики“, а чији је Милански едикт о слободи вероисповести већ 17 векова незаменљиви предложак и темељ сваком државном законодавству које се тиче слободе вероисповести и правног статуса хришћанске Цркве у модерним државама, а који опет овим спорним законом очигледно бива намерно превиђен и занемарен, тиме стављајући савремено црногорско законодавство по овом питању у раван са непросвећеним и варварским државама антике, али и са њиховим сродницама у бруталности и нетолерантности – тоталитарним режимима ХХ века. Стога нудимо текст Константиновог Едикта као подстицај на преиспитивање савести свима који сматрају да су овим законом „демократски“ поставили темеље „модерној држави“ Црној Гори, занемаривши 1700 година старе темеље слободе вероисповести и права верских заједница у хришћанској Европи, и том својом „модерношћу“ постајући апостоли најназаднијих и дискриминаторских тековина далеке богоборне прошлости, у борби са којима је оно што данас називамо цивилизованим светом изнедрило свој идентитет. Таквима Равноапостолни цар Константин Велики поручује: „И, између осталог, ево шта ми одлучујемо што се односи на хришћане: њихова места на којима су они имали обичај да се раније окупљају... нека ова места буду уступљена поменутим хришћанима бесплатно и без захтевања било какве надокнаде... И пошто ови хришћани немају само она места у којима су имали обичај да се окупљају, већ имају и друга места, што је познато, а која не припадају њима појединачно, него достојанству њихове заједнице, што ће рећи хришћанском друштву, ти ћеш наредити да сва њихова добра по закону који смо претходно навели, буду апсолутно враћена, без икаквог оспоравања поменутим хришћанима, то јест њиховом телу и заједници.“ Нека би се и његове молитве и „васпитно карање“ његове речи придружиле молитвама и заступништву Светог краља Јована Владимира, Светог Василија Чудотворца Острошког, Светог Петра Цетињског, Светог Стефана Пиперског, Светог Симеона Дајбабског и Светог Арсенија Сремца Архиепископа српског, и свих светих од рода нашег у Црној Гори просијалих. Имајући све ово на уму, најсрдачије подржавамо браћу Архијереје у Црној Гори црногорско-приморског Амфилохија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког Димитрија, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, уједно и састрадавајући са њима и повереним им верним народом. Усрдно се молимо Господу, да уразуми власти у Црној Гори да увиде своја огрешења о закон здравог разума и својим поступцима прекину прогон Цркве Божије, а да православном народу у Црној Гори Господ умножи Своју благодат и силу, како би храбро поднео сва искушења и нанету неправду и одолевши сачувао своје светиње у којима се на понос њихових предака вековима слободно прославља Име Божије. У ишчекивању свеосвећујућег празника Рођења Христовог, и мира који Он собом доноси, поздрављамо браћу Архијереје и сав богољубиви народ православни у Црној Гори уздајући се у силу Божију која се у немоћи показује, надамо се избављењу и спасењу моћном руком Његовом. Епископ нишки Арсеније Извор: Инфо-служба СПЦ

У великој радости, поводом прославе јубилеја 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, Његова светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас Свету архијерејску литургију и освештао параклис Светог великомученика косовског цара Лазара и манастирске конаке ове древне ранохришћанске светиње. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Патријарх српски г. Иринеј: Вера у Црној Гори је жива и то је велико охрабрење и велика радост за цело Српство! Патријарх српски г. Иринеј: Сви да се угледају на овај народ који дише Богом и благодаћу Божјом! Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије: Добродошли наследниче Светога Саве! Патријарх Иринеј величанствено дочекан у манастиру Подластва у Грбљу Свјатјејшем Патријарху су саслуживали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи: милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије, уморовљени захумско-херцеговачки Атанасије, многобројно свештенство и монаштво, уз молитвено учешће више хиљада вјерника. Литургији су присуствовали амбасадор Русије и амбасадор и конзул Србије у Црној Гори, Владислав Маслеников, проф. др Зоран Бингулац и Зоран Дојчиновић, представници општинске власти Будве и Херцег Новог са предсједницима општина: Марком Батом Царевићем и Стеваном Катићем, многобројне званице из земље и окружења. У пастирском слову Његова светост Патријарх српски г. Иринеј казао је да није у прилици да нешто више каже због свог здравственог стања, али да мора да каже да је ово велики дан у нашој историји: „Велики дан пред лицем Божијим и свим нашим славним прецима који су живјели на овим просторима на којима ви и ми данас живимо, и на другим просторима наше свете благословене земље Србије и српских земаља. Овдје смо присутни данас у великом броју, камо среће и благослова Божијег, када би овако прослављали све велике наше празнике славећи Бога и гледајући у лице свакога од нас рођенога брата који носи образ и лик Божији, јер је сваки човјек икона Божија“, нагласио је Патријарх. Казао је да многи желе да виде Онога који је створио овај свијет, а погледајмо само сваки један другога у свакоме ћемо видјети лик Божији: „У свакоме од нас је Господ усадио Своју икону и лик, не само нас православне, већ у свакога човјека. Сви су људи створења Божија и ликови Божији, без обзира на боју коже, нацију, културу и степен културе. Сви смо дјеца Божија створења руку Божијих. Данас је велики и благословени дан. Наша црква прије 8 вјекова добила је значајно признање, једну велику улогу међу Цркавама, постала је аутокефална, равна свим другим великим православним Црквама, почевши од Јерусалима, Антиохије, Цариграда…. То превелико дјело издејствовао је Свети Сава, највећа личност наше историје и Свете православне цркве“. Воља Божија је била да је Свети Сава имао мудрога оца Светога Симеона – Немању, казао је Свјатјеши и изразио дубоко вјеровање да његово напуштање Жиче и Студенице, и одлазак Светоме Сави у Свету Гору, дао великог духовног мудраца, велику личност наше историје. Патријарх је истакао да су Свети Сава и Немања знали да без самосталне Цркве не може бити ни самосталне државе и ту су поставили темељ на којем и данас постоји наша Црква и држава: „Историјска чињеница је да је аутокефалношћу наше Цркве постала и аутокефална и наша држава. Благодарећи том дару Божијем успјели смо да преживимо страшни средњи вијек под турским ропством које је трајало неколико стотина година. Да нам није било Цркве, која је прихватила улогу државе када је држава нестала, ми данас не би постојали.“ Данас постојимо као народ захваљујући Св. Сави и Немањи, нагласио је Патријарх и подсјетио да доживљавамо и проживљавамо велика искушења, а многи који су зазирали од наше моћи и улоге и славе у историји, потрудили су се да остваре старо римско правило: Подијели, па владај. „Нажалост, том искушењу смо подлегли у нашем времену, па смо допустили да нас други дијеле и свађају, и да нас одвају једног од другога, те данас доживљавамо велика искушења. Али будући да имамо темељ духовни, имамо и велику благодат Божију, јер данас када смо окупљени овдје са нама су браћо и сестре и многи свети угодници Божији који стоје пред лицем Божијим, они нас неће оставити“, бесједио је Патријарх. Његова светост је са овога светога мјеста као Патријарх српски поручио да чувамо оно што је суштински и главно у нашој историји, нашој Цркви и култури: „То је вјера у Господа Исуса Христа. То је сила, то је снага, то је моћ. Господ је ни из чега створио Цркву, Свете апостоле наградио највећим даровима, Божијим благодатним, који су као прости људи основали Цркву Христову која од тада до данас постоји и врши Свету апостолску улогу и у нашем народу и у цијелом свијету.“ Патријарх је упутио апел српском народу да не напушта своја огњишта, јер у туђим земљама многи изгубе свијест о себи, вјеру, те послије 10-ак година забораве коме народу и припадају: „Неће Господ допустити да нестанемо са лица земље. Све што нам треба дато нам је. Зато упућујем апел вама присутнима, а надам се да тај апел обиђе нашу земљу и отаџбину, али и земље гдје живи наш народ: Не остављајмо своју благословену земљу за коју су највећи синови дали допринос њеном успјеху и напретку, поставили су темеље који нису од данас до сутра. Не напуштајмо своју отаџбину. Ми смо благословени народ, наша култура и историја стоје на чврстим темељима који се не мењају од данас до сјутра“, закључио је српски Патријарх Иринеј. У ранохришћанској крстионици из VII вијека, која се налази између Храма Рођења Пресвете Богородице и конака, владика Методије је данас крстио новог слугу Божијег Душана а миропомазао га је Његова светост Патријарх српски Иринеј. Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да ова крстионица и послије 15 вјекова рађа изнова и рађаће ако Бог да поново нове хришћане: „Већ је васкрсла, обновљена и да Бог да да заживи. Бог да благослови Душана, јер је по предању цар Душан 1350. године обновио овај манастир, па ево и Душан се крштава у тој крстионици која је у то вријеме била обновљена.“ Митрополит је поздравио све присутне истичући да је ово велики свети дан и велики Божји благослов. „Овдје се ова служба Божја наставља 15 вјекова. Данас је наш мали Душан крштен у оној крстионици у којој се крштава скоро од апостолских времена, а која се чува у овај светињи, и наставља се то свето дијело Цркве Божје, дјело просвећења истином Божијом Христовом, вјечном и непролазном, крштавања у име Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави који је призвао Својим распећем и васкрсењем на заједништво и љубав све људе и све земаљске народе.“ Владика је казао да у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушког ни женског, Кинеза ни Американца, ни Србина ни Црногорца нити Хрвата или било ког другог: „То је Црква Божја у којој су једно и зајдено призвани да буду и у времену и у вјечности. То је онај благослов који смо ми примили од древних апостола од Свете браће Кирила и Методија, Наума и Климента, од Светог оца нашег Саве – оснивача ове Свете цркве, па онда редом до наших времена, до Светога Василија Острошкога, Петра Цетињскога, до Светог свештеномученика Јоаникија и са њиме постарадалих свештеномученика и новомученика.“ Подсјетио је да је и Подластви сахрањено 80 невиних младића из Грбља, Паштровића, Побора и Маина побијених у она безбожна времена од братоубилачке руке: „Дај Боже да ово данашње чудо Божије које се догодило овдје, буде измирење браће, призвање на братску љубав и слогу, да се прекине крваво-братоубилачко коло које је трајало овдје и у древна времена, а нарочито од 1941. године, па на овамо. Да се прекине тај братоубилачки дух и да се сви надахнемо духом ове древне светиње, свете крстионице у њој сачуване, Светога храма Светога великомученика цара Лазара који се жртвовао за вјеру православну и вјечно и непролазно Царство небеско.“ Високопреосвећни владика је казао да сви треба да се угледамо на нашега Светога патријарха који је, упркос љекарским упозорењима да не би требао да путује, дошао на позив Грбљана: „То је велики дар и свима нама, а велики дар је и њему овај народ Божји који га са оваквом љубављу поздравља и дочекује!“ Још једном се захвалио свима добротворима, приложницима ове светиње Божије и овога Светога храма који је шест пута рушен: „Ево обновљен је и данас љепши него што је икада био и већи сабор, увјерен сам, од свих сабора који су раније бивали око овога Светог храма“, поручио је Митрополит Амфилохије. Преосвећени умировљени владика захумско-херцеговачки г. Атанасије у литургијској бесједи казао је да је ово дан Васкрсења, јер је Крст увијек водио у Васкрс. Клањамо се Господу распетоме и васкрсломе, Спаситељу свијета, Крсту и Божијим угодницима крстоносцима, као што је Свети Лазар и његов Свети син деспот Стефан који је продужио вијек српских земаља, српске вјере и народа: „Срећан и благословен овај дан и празник! Сила Часнога крста и молитвено заступништво Св. Лазара крстоносца нека буде са свима вама молитвама Свјатјешег Патријарха наследника Светога Саве! Обиљежавамо 8 вјекова наше Цркве, а она је самостална била, јер је била апостолска. Када је Свети Сава у Жичи 1222. године говорио своју чувену бесједу о остварењу и држању праве вјере, он је рекао: Ми наслиједисмо од апостола и отаца ово наслеђе, прејемство, апостолство.“ Благословом Његове светости и Светог синода СПЦ додијељена су одликовања – орден Светога Саве онима који су се највише трудили око изградње и обнове манастира Подластва, а које је уручио Његова светост Патријарх српски г. Иринеј: Станку Магуду, предсједнику Одбора за обнову манастира, Марку Царевићу, предсједнику Општине Будва, предузетницима браћи Славку и Момиру Тујковићу и браћи Жарку и Марку Калуђеровићу. Златним ликом Светога Петра Ловћенског Тајновидца одликовано је више Грбљана. Сабрање је наставаљено свенародним сабором уз богат културно-умјетнички програм и хришћанску трпезу љубави, коју су домаћини припремили за све присутне. Прослава 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, почела је јуче дочеком Патријарха српског и Свечаном академијом на којој је Његова светост Патријарх г. Иринеј поручио да је жива православна вјера у Црној Гори и да је духовна радост у грбаљском манастиру Подластва велико охрабрење за цијело Српство. * * * * * * Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва -Тиват – Котор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Убраја се међу најзначајнија духовна средишта, не само Грбља него целе Боке. Заједно са Михољском Превлаком, која представља 800 годишњи темељ Светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно место, како Грбља, тако и целог Приморја. Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984. године имала су за резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6. века, чиме је дат велики допринос у проучавању средњевековне археологије на тим просторима. Средњовековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, где се на мјесту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350. године, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-вековно трајање. Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко тог дела Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први Архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз то место кад је пошао у Јерусалим. Такође, постоји предање о грбаљском пореклу кнеза Лазара Хребељановића. Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, сведок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Посебно свједочанство његовог мучеништва јесте и нова гробница 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренијетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха српског Павла), као и страдање свештеномученика Варнаве Бућана, игумана Подластве, убијеног послије великог мучења 1942. г. од братске руке. Узевши у обзир све ово, манастир Подластва би са правом могао носити име „Манастир мученик”. Манастир је након рушења у Првом свјетском рату освјештао тадашњи Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, потоњи Патријах српски, а данас 83 године касније, новобновљени манастир освештао је Његова светост Патријах српски г. Иринеј. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У десету недељу по Духовима, када наша Света, Саборна и Апостолска црква прославља свете мученике Аникиту и Фотија, у Саборном Храму Светог Јована Владимира служена је Света Литургија. Началтвовао је старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић. Присутном народу, након прочитаног Светог Јеванђеља, обратио се отац Слободан. „Драга браћо и сестре, драга дјецо чули смо Свето јеванђеље у коме се по ко зна који пут појавила сила Божија, сила ријечи Божије, која изгони свако зло из овога свијета, која изгони зло из човјека. Господ, када се преобразио на гори Тавору, пред својим изабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом, сишао је са горе опет међу своје ученике који бијаху на окупу. И међу њима бјеше још људи и међу њима бјеше и овај несрећни човјек чији син бјеше много болестан од болести од које нема горе. Бјеше опсједнут злим демоном који га од дјетињства мучаше. И много пута, како он и каже иштући помоћи од Господа, много пута га бацаше и у ватру и у воду. И мучаше га љуто. И каже доведох га ученицима твојим и они га не могаше исцијелити. Не могаше га исцијелити, кажу Свети Оци, зато што овај човјек немаше довољно вјере. Бјеше маловјеран, а маловјерни у томе тренутку бијаху и ученици Христови. Па ни они не могаше, иако им је Господ дао сили у власт да изгоне зле духове, не могаше овог демона изагнати из болеснога младића. И зато их Господ и кори ријечима: „Роде невјерни и маловјерни докле ћу вас трпјети, докле ћу бити са вама?“ И Господ, као много пута што је до тада чинио, смиловавши се на молбу овога несрећног човјека, силом ријечи Своје Божанске изгони демона из овога младића који од тог тренутка постаде здрав. И касније га, када осташе насамо, уптаху ученици Његови: „Зашга га ми не могасмо истјерати?“ и Господ им рече: „За невјеровање ваше.“ И поред тога што је Господ пред њима толике тајне открио, толико чудеса својих пројавио, опет по слабости људској пројавило се код Његових ученика маловјерје које је и било разлог зашто они не могаше помоћи овоме несретном младићу. И Господ им онда каже: „Ако имате вјере колико зрно горушично, моћи ћете рећи овој гори премјести се одавде на друго мјесто и све ће вам бити по вашој вјери.“ А поред тога што Господ истиче колико је важна вјера и колико смо моћни и јаки када имамо вјеру у Њега, Господ нам још открива другу Свету Тајну, да се тај род демонски, нечисти, не може изагнати ничим, осим, поред вјере и постом и молитвом. Дала је Света Црква и Свети Оци да се управо у ове дане када се и ми трудимо да се кроз пост и молитву очистимо од свакога гријеха и свакога греховног зла које обитава у нашим срцима, да се управо ово Свето Јеванђеље чита. Да нас Господ још једном опомене колико је важно да се држимо поста и молитве и сваке друге јеванђелске врлине којима преображавамо своја срца и своје душе и постајемо пријемчиви за примање благодати Божије. Нека би нас ова Ријеч Господња коју смо прочитали данас надахнула и утврдила у вјери, а та вјера нека би породила у нашим срцима наду, нека би породила љубав, а из љубави нека би се родиле све остале јеванђелске врлине, које, нека би увијек биле, украс наших душа и наших срдаца“. Након ове заједничке молитве, Отац Слободан позвао је све присутне на недељно послужење у крипти храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Велики број Ваљеваца и свештенослужитеља Епархије ваљевске присуствовао је у уторак 25. јуна представљању 10 преведених књига на српски језик протојереја Андреја Ткачова, једног од омиљених православних мислилаца данашњице у свечаној сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву. Издавачка кућа „Бернар“ која слави десет година постојања, заслужна је што Срби читају, поштују и воле проту Ткачова. Велике заслуге припадају и јеромонаху Игнатију Шестакову, сабрату Сретењског манастира у Москви и уреднику портала „Православље.ру“ који редовно објављује протине текстове. Поред радија „Источник“ који је медијски покровитељ, представљање дела проте Ткачова, организовала је ЦО при Храму Васкрсења Христовог, а у оквиру циклуса „Православље и млади“. Прота је надахнуто говорио о савременим и уобичајеним темама уз неколико поука и порука које би се свеле на неопходност и обавезност присуства на Светој Литургији недељом и апелом да ниједан хришћанин не сме себи да допусти да буде глуп. Јереј Дејан Трипковић, уредник трибина, поздравио је госте, а затим су се редом обраћали отац Игнатије, прота Андреј, а затим и Никола Дробњаковић, уредник ИК „Бернар. На крају слушамо и веома занимљиво питање о забранама које је поставила колегиница Јадранка Јанковић. Посену захвалност дугујемо гђи Марини Тодић која је преводила трибину. Извор: Радио Источник

У овај свештени дан Божића и Богојављења, прослављамо највећи Принос дат човечанству, дар Самога Господа и дар Вечнога живота. Бог Отац је даровао Сина Љубљенога, а Син је Себе принео да бисмо ми били васпостављени у живот и заједницу ради које смо и створени. Поклањајући се благодарно Источнику Живота, принесимо слободно бића своја Његовој Слави, причешћујући се животом и миром y Цркви која је трајно Богојављење. И док изнова ишчекујемо Синце Правде, радосно кличући Дођи, Господе! молимо се да Вас безгранична милост Божија обасја Христовим миром Који је рођен у овај дан ради нашега спасења. Божићна порука у пдф формату Из божићне поруке Епископа западноамеричког Максима Извор: Епархија западноамеричка

Свету архијерејску литургију служио је епископ ЗХиП г. Григорије уз саслужене новоизабраног епископа Димитрија, свештеникa Радивоја Круља, Небојше Коловића, Драга Зубца, Зорана Илића, Немање Лукете и Младена Чалије и ђакона Влада Вукановића и Ратка Зубца. Након литије, испред храма преломљен је славски колач. У празничној бесједи владика Григорије представио је новог епископа поручивши вјерницима да отворе своја срца и да се испуне љубављу према новом епископу и свим људима јер ће тако све што радимо имати смисла. Празновање је настављено уз културно умјетнички програм у порти храма и славску трпезу. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Овом приликом Патријарх српски г. Иринеј освештао је нови фрескопис у храму Светог архангела Михаила који је живописао г. Раде Сарић. Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Бранко Митровић - архијерејски намесник, Игњатије Тодоровић - духовник раковичке светиње, Јован Благојевић и Дмитар Новчић, јереји Горан Мишановић и Александар Милутиновић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Бранко Караклајић и Драган Танасијевић. Његова Светост је уручио патријаршке грамате проф. Драгану Војводићу из Београда, г. Миловану Лазићу из Липовице, г. Радету Јовановићу из Ариља, гђи Светлани Милаковић, гђи Цвијети Ђорђевић, гђи Павлини Атанасов, гђи Снежани Лабус и гђи Сањи Лубардић из Београда. У скалду са традиционалим гостопримством наших манастира, игуманија мати Евгенија са сестринством у манастирској сали приредила је трпезу љубави. Извор: Српска Православна Црква