Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'свештеној'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског г. Сергија протопрезвитер-ставрофор Саша Црљић је уз саслужење протођакона Немање Рељића служио свету Литургију у параклису светог Јована Златоустог у Манастиру Рмњу на дан спомена на светог и преподобног оца нашег Сергија Радоњешког у петак 8. (25) октобра 2021. године. Послије свете Литургије протопрезвитер-ставрофор Саша Црљић честитао је Његовом Преосвештенству Епископу Сергију имендан пожеливши му дуг и миран живот, добро здравље и мудро управљање повјереном му духовном паством. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  2. У Ждребаонику код Даниловграда данас је прослављен празник Светог Арсенија, другог архиепископа српског, чије свете мошти почивају у овом манастиру. Богослужио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством. У литургијској бесједи Владике је позвао вјернике да слушају савјете здравствених радника у вези с пандемијом ковид 19. “Уједно, као Црква морамо и да апелујемо на савјест свих тих тијела која доносе те здравствене прописе да имају на уму да је религија, како је то говорио Јеротеј Влахос исто тако терапија која лијечи људе”, рекао је Владика Кирило. Говорећи о данашњем празнику, Владика је подсјетио да житија великих људи често пута бивају скривена од очију овога свијета, нарочито људи који су себе потпуно посветили Богу, што је и случај са житијем Светог Арсенија. “Свети Сава је управо њега узео за свога наследника. Уочио је у њему послушног, смиреног човјека, Христовог човјека пуног благодати и њему препушта трон Цркве – некоме ко није из фамилије Немањића. Та чињеница затвара уста свима који Светог Саву називају некаквим националистом, који је, ето, увео некакав нациопнални програм. Наравно да је он Христовом благодаћу учинио да се посвети његов народ, да постане хришћански, али није имао неке националне програме. Ето доказ: његов ученик и наследник, дакле, није био из његове фамилије, али је био Христов човјек. И тај пут Светог Саве који ми називамо светосављем је пут Христа Богочовјека, само у неким нашим домаћим условима”, казао је Епископ буеносајрески. Подсјетио је да је о томе често говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије и препоручио збирку његових бесједа коју је објавила “Светигора”. “Митрополит Амфилохије је говорио о Цркви као богочовјечанском организму, живом организму. Наравно да она има и те своје оинституционалне пројаве у друштву, јер је небоземна, али он је о томе говорио прије свега кроз личност Светог Саве и Светог Арсенија, и кроз посланице Светог апостола Павла који каже да је Христоос глава Цркве, а она Његово тијело”, рекао је он. Владика Кирило је нагласио апсолутно послушање Светог Арсеније и његово апсолутно повјерење у свога духовног оца Светог Саву, као и његово послушање црквеним канонима. “То послушање, које је сестра смирења, темељ је сваке наше врлине. Свака врлина, ако није заквашена смирењем и послушањем, прије или касније ће да ишчезне”, објаснио је он. Говорећи о блаженоупокојеном Митрополиту Амфилохију, рекао је да је Митрополитова ријеч била дејствена. “У својим раним бесједама он каже да ријеч која излази из наших уста мора бити у складу с унутрашњем стањем човјековим. Ако она није у стању с унутрашњим стањем човјековог срца и душе, она неће донијети плода. И ту се открива једна друга димензија његовог бића, а то је да је он стално тражио да се, ако се нешто не догађа како треба, разлог за то у себи. То је та митарева молитва: Боже, буди милостив мени грешноме! Тако се напредује у духовном животу – кад ми не осуђујемо ближњега, не тражимо у њему разлог неког неуспјеха него у себи самима”, казао је Владика. Казао је да је Митрополит Амфлохије на богочовјечанском светосавском путу био следбеник кључних завјета нашег народа. “Био је задојен и Његошевом поезијом, а то значи и косовским завјетом. Понављао је и учио нас да никада не заборављамо Косово, косовски завјет, наше косовске светиње”, рекао је Владика Кирило. Након Литургије Владика Кирило је благосиљао славске колаче манастира и Православног братства “Свети Арсеније”. Епископ Кирило синоћ је поводом данашњег празника покрај кивота Светог Арсенија служио свечано бденије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. НАЈБЛАЖЕНИЈИ СИМЕОН, СОЛУНСКИ АРХИЕПИСКОП Кратка напомена Сабирајући списе светих отаца, углавном ради коришћења монаха, свети састављачи Добротољубља су имали братољубиву жељу да духовну корист задобију и једноверни световњаци, њихова браћа. Посебан значај су дали истицању умне молитве, коју је могуће узгајати као пресудно оружје у духовним подвизима и монаха и оних који се подвизавају добрим подвигом у свету. Они су веома ценили вредност тајног делања умне молитве. Свети Никодим у предговору Добротољубља у више наврата наглашава њену неопходност, истичући њено неговање и код византијских достојанственика. Узрок одсуства светих у наша времена он налази у запостављању поменутог животворног и боготворног дела. У оквирима својих предлога, они су пажљиво одабирали списе отаца, који се баве свим духовним садржајима, а нарочито умносрдачном молитвом. Сакупивши обилну грађу за издавање, они су сматрали за добро да на крају књиге додају још неколико списа, које су преписали из рукописних ризница светогорских библиотека. Из књиге светог Симеона Солунског уврштена су поглавља у којима значајни тумач црквеног богослужења излаже своја искуства у Исусовој молитви, наглашавајући неопходност њеног непрестаног понављања да би се дошло до богатих плодова. Он молитву сматра исповедањем вере и главницом духовног живота. Захваљујући њој апостоли су изгонили демоне и чинили разна чуда. Напротив, неисповедање Исусовог имена и непризивање Његове помоћи приближава антихристу. Свети солунски архиепископ наглашава да сви правоверни треба устима и умом да непрестано изговарају молитву, и свештеници, и монаси, и световњаци, као што ће благочастиви читалац и прочитати у кратком спису. О СВЕШТЕНОЈ МОЛИТВИ 1. Реч о молитви, брате, има велику важност. Истински говорећи, она нам је дело које нам је Бог предао, и представља главу свега другога. Молитва значи пребивање са Богом, свагдашњи боравак заједно са Њим, као што говори Давид, тј. имати душу прилепљену уз Њега и неодвојиву од Њега, и ум нераскидив од Њега. Прилепи се душа моја уз тебе (Пс. 62, 9), говори он, и још: Ожедне тебе душа моја (Пс. 62, 2), и још: Као што чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја теби, Боже (Пс. 41, 2), и још: Љубићу те, Господе, снаго моја. Господ је утврђење моје, и прибежиште моје (Пс. 17, 2-3), и још: Душа је моја у рукама твојим свагда (Пс. 118, 109) (тј. уместо [да каже]: „Увек са тобом“). Стога он и каже: Благосиљаћу Господа у свако време, хвала је Његова свагда у устима мојим (Пс. 33, 1). Пророк износи да је на молитви заједно и са анђелима, сједињујући се са њима у добром делу изјављивања своје љубави према Богу и чежње према Њему: Хвалите Господа са небеса, хвалите га на висинама. Хвалите га, сви анђели Његови; хвалите га, све силе Његове (Пс. 148, 1-2). Он нема намеру да каже да се анђели не моле и да их он призива на молитву, већ хоће да их похвали што она представља њихово властито и непрекидно дело због љубави према Богу, и сам им се присаједињавајући, будући да молитва и хвала Богу треба да буду непрестано и неућутно дело сваког словесног створења. Штавише, добри и анђелски песмопојац Давид разгорева и читаву васељењу, предсказујући, како ми се чини, јављање Спаситеља на земљи и кроз Њега познање Пресвете Тројице од стране свих народа, те њихово непрестано Њено славословљење: Хвалите Господа све народности, похвалите Њега сви народи (Пс. 116, 1). И Исаија учи да анђели узносе неућутну хвалу Богу, [наводећи] своје виђење славе Божије и анђела који непрестано певају трисвету песму. Слично је и са Језекиљем. Поменута песма је дело првих чинова, серафима и херувима, од којих се први називају огњеним због њихове силне љубави и пламених песама, а други – изливањем, због ширине или ширења виђења и хваљења Бога. Они се још називају многоочитима због обиља, тананости и проницљивости њиховог умозрења и славословља, и њихове непрекидности. Најзад, и међу нама се огњенима називају преподобни мужеви, који горе пламте љубављу и ревношћу и срдачном молитвом, по реченоме: Запали се срце моје у мени, и у размишљању моме разгоре се огањ (Пс. 38, 4), и још: Не гораше ли срце наше у нама (Лк. 24, 32), и још: Будите духом ватрени; Господу служите… у молитви постојани (Рим. 12, 11-12). Многи међу нама су имали преливајуће изобиље богопознања, као велика вода се изливајући у божанственој чежњи, као што се говори: Благодат тече из уста твојих (Пс. 44, 3), и још: Раширио си срце моје (Пс. 118, 32). Међу нама има и оних који се могу назвати очитима, с обзиром да виде Бога, по писаноме: Очи су моје свагда ка Господу (Пс. 24, 15), и још: Провиђам Господа преда мном свагда, јер је с десне стране мени (Пс. 15, 8). Као и чисти срцем, они виде Бога (Мт. 5, 8). И трећи чин анђела, тј. престоле неки међу нама подражавају. На њима се Бог успокојава, а успокојење јесте седиште и престол. На седишту се успокојавају они који седну на њега, а Бог се успокојава на онима који га поштују помислима, песмама, речима и делима. Јер, Његов покој је част (Ис. 11, 10). Стога и Бог, коме угађају, говори о њима: Уселићу се у њих, и живећу у њима (2. Кор. 6, 16). Таквима Он говори: Ја и Отац мој… њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14, 23). Тврдећи да се речено дешавало, апостол говори: Или не познајете себе да је Исус Христос у вама. Сем ако у нечему нисте ваљани (2. Кор. 13, 5). Ето дела молитве: имати Христа, носити га у срцу и уму, непрестано се на Њега сећати и о Њему мислити, горети љубављу према Њему, као серафими, увек га гледати, као херувими, и успокојавати га у срцу своме. Стога за слуге Христове молитва јесте и треба да буде најважније дело. Сва друга служења стоје на другом месту. Остали анђели се шаљу на наше спасење и саопштавају нам наредбе Божије. И премда делатно служе, помажући наше спасење, ипак је молитва и њихово непрестано занимање. Стога, јављајући нам се и устројавајући оно што је неопходно за наше спасење, они су [заузети] хвалом Богу и молитвом, учећи и нас исповедању и слављењу Бога. Исаија их је чуо како певају славу Богу, као и Језекиљ и Данило. Пастири су у часу рођења Господњег видели мноштво небеских сила како хвале Бога, говорећи: Слава на висини Богу (Лк. 2, 14). Јован је у Откривењу такође слушао многе њих како певају. И анђео који му је откривао тајне Откривења такође му је, када му се Јован поклонио, рекао: Пази, немој! Ја сам слуга као и ти и као браћа твоја која имају сведочанство Исусово; Богу се поклони (Отк. 19, 10). Видиш ли какву сви они част указују Богу. И при свом служењу њихово најважније дело јесте певање славе Богу. Стога и сам свети Павле, серафимски благовесник, који је био узнесен до трећег неба, говори: Молите се без престанка (1. Сол. 5, 17). Њега самог је научио Владика свих, који учи: Бдите, дакле, у свако време молећи се (Лк. 21, 36), и још: Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи (Мт. 25, 13), и још: Бдите и молите се да не паднете у напаст (Мт. 26, 41), и још: Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене, а ви слични људима који чекају господара свога, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе (Лк. 12, 35-36). Наведеним речима Он нас учи унутрашњој молитви, пажњи ума и непрестаној молитви. Он потом наводи: Благо слуги ономе кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако (Лк. 12, 43), додајући речи о даровима за бдење и молитву: Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га (Лк. 12, 44). Он ће њега и друге учинити сличне боговима, небеским царевима, који су светлији од сунца. Видиш ли какве дарове Бог припрема онима који бдију и моле се! Нека бисмо их се и ми удостојили, свагда остајући бодри и непрестано се молећи, као што смо научени. 2. Постоје многе молитве, али је превасходнија од свих она коју је дао сам Господ (Оче наш…), као што пише у Јеванђељу, с обзиром да укратко обухвата читаву јеванђелску истину. После ње се налази спасоносно призивање Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег (Исусова молитва), којој су нас научили преподобни оци наши, нарочито златоречити отац наш, који је у три слова изложио учење о божанственој молитви, те богоносни Лествичник, свети Дијадох епископ фотички, Симеон Нови Богослов, Никифор подвижник и многи други. Они су о њој говорили у складу са Духом Божијим, који је живео у њима. И сама молитва се изговара Духом Светим, као што говори свети Павле: И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (1. Кор. 12, 3). Онај ко је изговара јесте од Бога, као што говори свети Јован: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је (1. Јн. 4, 2). У наше дане најбоље су о њој писали Духом вођени, богоречити, богоносни, христоносни и заиста божанствени оци наши Калистос, ранији патријарх царског града, новог Рима [тј. Константинопоља], и његов сарадник и саподвижник преподобни Игњатије. Они су у сто поглавља изложили целокупно духовно, узвишено и богомудро учење о њој. 3. Божанствена молитва се састоји у призивању Спаситеља: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме. Она је и молитва, и обећање и исповедање вере, те даривалац Духа Светога и божанствених дарова. Она је очишћење срца, одагнање демона, усељење Исуса Христа, извор духовних прозрења и божанствених помисли, отпуштење грехова, лечилиште душе и тела, дародавац божанственог просвећења, источник Божије милости, испоручење тајни Божијих, једини носилац спасења с обзиром да носи име Спаситеља нашег у себи, које је призвано над нама. Јер, апостол говори: Јер, нема другога Имена под небом даног људима којим бисмо се могли спасти (Дап. 4, 12). Речено призивање је и молитва (стога што кроз њега саме себе предајемо Христу у вапају), и исповедање (стога што је Петар био ублажен за сличан посту пак), и очишћење срца (стога што су именом Исуса Христа били изгоњени демони и изгоне се), и уселење Христа (стога што је Христос у нама кроз сећање на Њега, будући да га сећање усељава у нас и испуњава нас радошћу, по речима светог Давида: Сетих се Бога, и обрадовах се (Пс. 76, 4), и извор духовних прозрења и помисли (стога што је Христос светлост истинита – Јн. 1, 9, и што онима који га призивају саопштава просвећење и благодат, по узвику пророка: И нека буде светлост Господа Бога нашега на нама – Пс. 89, 17, и као што је Господ обећао: Ко иде за мном имаће светлост живота – Јн. 8, 12), и источник милости Божије (стога што је Господ милостив и штедар према свима који га призивају – Пс. 85, 5, и брзо штити оне који му вапију – Лк. 18, 7-8), и испоручење смиренима тајни Божијих (као што је рибару Петру истину о Христу јавио Отац небески – Мт. 16, 17, и као што је свети Павле био однесен до трећег неба и чуо неисказане речи – 2. Кор. 12, 4), и једини носилац спасења (стога што нема ни у једноме другоме спасења – Дап. 4, 11, осим у Господу, кога призивамо, с обзиром да је Он једини Спаситељ света, Христос – Јн. 4, 42). У последњи дан ће сваки човек, хтео или не хтео, исповедити да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца (Фил. 2, 11). Речено исповедање је знак наше вере и сведочанство да смо од Бога. Јер, сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је, а онај ко не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога, већ – антихристов (1. Јн. 4 ,2-3). Дакле, сви верујући треба непрестано да исповедају речено име и ради проповедања вере, и ради сведочења наше љубави према Господу нашем Исусу Христу (од које ништа и никада не треба да нас раздвоји), и ради благодати која долази од њега, тј. отпуштања грехова, лечења душе, освећења, просвећења и пре свега – спасења. Божанствени јеванђелист говори: А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији (ето вере), и да верујући имате живот у име Његово (ето спасења и живота – Јн. 20, 31). 4. Наведено призивање сваки благочастиви [Хришћанин] треба да изговара као молитву и својим умом, и језиком, и стојећи, и ходећи, и лежући на кревет, и говорећи са другима, и чинећи било шта. Он свагда треба да се приморава на њега, с обзиром да ће наћи велики плод и радост, као што из искуства знају они који се о њему марљиво старају. Међутим, световни људи, па чак и монаси, налазећи се усред неизбежних животних старања, не могу речено да испуне. Стога нека се макар у одређено време њему посвете. Нека сви као правило имају да неизоставно творе речену молитву, тј. и лица освећеног чина, и монаси, и световњаци. Монаси су на њега ионако призвани, имајући га као неодложни дуг, макар се налазили у старањима око својих послушања. Они увек треба да се принуђавају да творе речену молитву и да Господа непрестано призивају, чак и са расејаним мислима и поробљеним умом. Иако су расејани, дакле, они не треба да дозволе да је занемаре, већ на сваки начин треба да се старају да јој се враћају и да се радују свом враћању. И лица свештеног чина треба да се старају о поменутом делу као и о проповеди, о свештенослужењу, као пројављивању своје љубави према Христу Господу. Световњаци, пак, треба да чувају молитву као печат и знамење своје вере, као заштиту, освећење и одгнање искушења. Стога сви, и лица свештеног чина, и монаси и световњаци треба да се, уставши од сна, најпре сете Христа и да на Њега помисле, приносећи му првине својих мисли као жртву, с обзиром да их је Он спасао, да носе Његово име, да су се у Њега обукли у светом крштењу, за су Њиме запечаћени у светом миропомазању, да се причешћују Његовим Телом и Крвљу, постајући Његови удови и храм у коме Он увек пребива. За све речено сваки Хришћанин је дужан да га увек љуби, и да се из љубави свагда Њега сећа. Стога свако у одређено време треба да твори Његову молитву по сили својој. ТУМАЧЕЊЕ МОЛИТВЕ: „ГОСПОДЕ, ПОМИЛУЈ“ Господе Исусе Христе, помилуј ме, и скраћено: Господе помилуј, од апостолских времена је дато Хришћанима и установљено да непрестано понављају, као што и понављају. Па ипак, иако многи чине речено, малобројни знају шта значи Господе помилуј. Стога бесплодно узвикују и вапију: Господе помилуј, а не добијају милост Господњу, с обзиром да сами не знају шта ишту. Стога ми треба да знамо о каквој милости Господа Исуса се ради. О каквој, дакле? О свакаквој. У Његовој десници се налази све што нам је неопходно у садашњем палом стању. Јер, од времена Његовог Оваплоћења и Очовечења, од узимања на себе страдања и изливања Свесвете Његове Крви, Он је избавио човека из руку ђавола, поставши Господ и Сведржитељ људске природе на посебан начин. Стога се и све наше нашло у Његовим рукама. Господ је и пре Оваплоћења од искони био Господ све видљиве и невидљиве твари, као њен Саздатељ и Творац. Ето како је и како ће увек бити по бићу, али не и по слободној делатности словесних бића. Демони, а за њима ни људи нису усхтели да га сами од себе имају за Господа и Сведржитеља свога, те су се одвојили од Њега, иако је Владика свега. Јер, свеблаги Бог је људе и анђеле саздао самовласним [слободним], обрадивши их словесношћу и неће да наруши њихову слободу, нити да над њима господари насилно, против њихове воље. Стога Он господствује над онима који хоће да буду под Његовом влашћу и управљањем и штити их, а оне који неће као самовласне оставља да чине своју вољу. Када је Адам, прелешћен богоодступником ђаволом, и сам постао одступник, не хотећи да слуша заповести Божије, Бог га је оставио његовом произвољењу, не желећи да властелински господари над њим. Прелестивши га у почетку, завидљиви ђаво није престајао и даље да га прелашћује све док га по неразумности није учинио сличним бесловесној стоци, учинивши да живи као неразумне животиње. И над њим се сажалио многомилостиви Бог, те је спустио небеса, сишао на земљу и постао Човек ради човека, избавио га својом Пречистом Крвљу и устројио му спасоносни пут живота. Он му је у Светом Јеванђељу указао како да угађа Богу, препородио га и пресаздао божанственим крштењем и успоставио му небеску храну у Пречистим Тајнама. Укратко, са највећом мудрошћу Он је нашао начин да са човеком буде нераздвојан, као и човек са Њим, како ђаво више не би имао места у човеку. Ипак, ни након реченога, Он никога не принуђава, већ свима оставља на произвољење да се спасавају, као што им предлаже, или да гину. И на делу и бива да се једни спасавају, док други не брину о свом спасењу. Од других једни уопште не верују у Јеванђеље, а други верују, али не живе по њему. Неке Хришћане је и после наведених великих благодатних дарова и доброчинстава Божијих ђаво опет прелестио. Они су се по дејству света и тела удаљили од Бога, потпавши под ропство греху и ђаволу, творећи вољу његову. Ипак, они нису у потпуности постали неосетљиви да не би осетили зло од кога су пострадали и да не схвате своју грешку и ропство у које су пали. Међутим, они у себи не виде и силу да се избаве од њега. И они прибегавају Богу и вапију: Господе помилуј, како би се сажалио на њих многомилостиви Господ и помиловао их, како би их прихватио као блудног сина и опет им даровао своју божанствену благодат, избавио их од ропства греху, удаљио од њих демоне и вратио им слободу како би убудуће могли да живе богоугодно и да чувају заповести Божије. Хришћани који, дакле, са наведеним циљем вапију: Господе помилуј, свакако ће се удостојити милости Божије и добити благодат како би се ослободили ропства греху и спасли. Они, пак, који уопште немају наведене помисли и не знају несрећу свог положаја и поробљеност вољи тела и светским обичајима, па чак ни наведени циљ, већ по навици вапију, Господе помилуј, уопште не могу добити милост Божију, а нарочито дивну и безмерну милост. За њих је чак и боље да је не добију, неголи да је добију и изнова изгубе, стога што ће имати двоструко прегрешење. Речено ћу ти појаснити примерима. Замисли бедног и ништег човека, који жели да добије милостињу од неког богаташа. Шта ће он рећи богаташу, дошавши пред њега? Једино: „Помилуј ме. Сажали се над мојом бедом и уреди мој живот“. И онај ко има дуг и нема чиме да га плати, те усхте да се избави од терета и реши да замоли зајмодавца да му га опрости, шта ће, дошавши, рећи? Опет једино: „Помилуј ме. Сажали се на моју беду и опрости ми дуг који сам ти дужан“. Шта ће учинити и онај ко некоме згреши и зажели да од њега добије опроштај? Доћи ће ономе коме је згрешио и рећи: „Помилуј ме. Опрости ми оно у чему сам ти погрешио“. Поменути знају шта траже и ради чега траже, те добијају по тражењу сагласно околностима, употребљавајући добијено на своје добро. Постави сад са друге стране грешника који духовно осиромашује, који је дужан пред Богом и који га је много пута ожалостио. Можда он и вапије Богу: Господе помилуј, али не схвата шта говори и због чега говори. Он чак не зна ни у чему се састоји милост коју би желео да добије од Бога и због чега је потребна. Он једноставно по навици узвикује: Господе помилуј. И како да му Бог укаже милост кад не може ни да зна да ју је примио, нити обраћа пажњу на њу. Напротив, он је може злоупотребити или изгубити, постајући још већи грешник неголи раније. Милост Божија заправо јесте благодат Светога Духа, коју ми грешни треба да тражимо од Бога, непрестано му вапијући: „Господе помилуј. Покажи милост своју, Господе мој, на мени грешноме, у жалосном стању у коме се налазим, и опет ми дај благодат своју. Дај ми дух силе да би ме укрепио у супротстављању искушењима ђаволским и мојим рђавим греховним навикама. Дај ми дух савета како бих дошао себи, освестио се и исправио. Дај ми дух страха како бих се бојао да те жалостим и како бих испуњавао заповести твоје. Дај ми дух љубави како бих те волео и како се више не бих удаљавао од твоје близине. Дај ми дух мира како бих сачувао мир у души својој, како бих сабрао све помисли своје и остао у тиховању, избегавајући мучење мислима. Дај ми дух чистоте како би ме сачувао чистим од сваког оскрнављења. Дај ми дух кротости да био имао тиху нарав у општењу са братијом својом, Хришћанима и како бих се уздржавао од гнева. Дај ми дух смирења како о себи не бих мислио високо и како не бих био горд“. И онај ко зна и осећа колико је потребно све речено, те га и измољава од многомилостивог Бога, узвикујући: Господе помилуј, свакако ће и добити тражено и удостојити се милости Божије и Његове благодати. Онај, пак, ко не зна ништа од реченога, као што смо рекли, и само по навици узвикује: Господе помилуј, у ствари нема могућности да било када добије милост од Бога. Јер, он је и раније већ добио много милости од Бога, премда је није познао, нити је заблагодарио Богу, који му је дао. Он је добио милост Божију када је био саздан и када је постао човек. Добио је милост када је био препорођен у крштењу и постао православни Хришћанин. Он је добио милост када се избављао од великих, душевних и телесних невоља, које су га сретале у животу. Он је добио милост Божију сваки пут када се удостојавао да се причести Пречистим Тајнама. Он је добијао милост Божију сваки пут када је грешио пред Богом и када га је жалостио својим гресима, а није био погубљен и када није био кажњен као што приличи. Он је добијао милост Божију када је му је Бог много пута чинио добро, премда он није ништа знао или је заборављао. И како сличан Хришћанин још да добије милост од Бога кад уопште не зна и не осећа да је већ добио много милости од Њега? Чак и када призива: Господе помилуј, он не зна шта говори, произносећи речи без сваке мисли и циља, једино по навици. ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ V (https://svetosavlje.org/dobrotoljublje-tom-v/18/) https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8
  4. Предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион на празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа служио је Пасхално јутрење и свету архијерејску Литургију у Световазнесенском храму свештене обитељи манастира Вратна. Благољепију васкршњег сабрања допринело је милозвучно појање сестринства ове свете обитељи. Извор: Епархија тимочка
  5. Са благословом Његовог всокопреосвештенства Архепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г.. Амфилохија у навечерје празника преподобног Макарија великог, у петак 31. децембра, у манстиру Савина у Херцег Новом, у току свечаног празничног бденија замонашен је искушеник ове свете обитељи Иво Радуловић који је на монашењу добио име Марко, по Светом Марку Ефеском. Звучни запис беседе Свечано бденије у славу преподобног Макарија Великог, небеског понровитеља Савинског игумана Макарија, и монашење служили су петорица игумана: Светих врача у Зочишту архимандрит Стефан, Светих архангела у Призрену архимандрит Михаило, манастира Заграђе архимандрит Лазар, манастира Подмаине јеромонах Рафаило и домаћин савински игуман Макарије. У Светом богослужењу молитвено је учестовало монаштво, свештенство и велики број верног народа. Ријечима поуке новопостеженом монаху Марку и окупљенима обратио се архмандрит Стефан (Миленковић). Ово је прво монашење у манастиру Савина након 12 година. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. На празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је празнично бденије и Свету Литургију у манастиру Светог Стефана у Липовцу. На празничном бденију учешће су узели и архимандрит Дамаскин (Грабеж), архимандрит Дионисије (Пантелић), јеромонах Атанасије (Марковић), протојереј Миодраг Павловић, протонамесник Дејан Милошевић и ђакон Ђорђе Филиповић. Звучни запис беседе На Светој архијерејској Литургији, Епископу су саслуживали: архимандрит Дионисије (Пантелић), протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, протојереј Дејан Глишовић, јереј Југослав Ћурчић, јеромонах Атанасије (Марковић), јереј Стефан Милановић, јереј Дејан Мијатовић, јеромонах Евстатије (Бабић), јереј Младен Маринковић и ђакон Ђорђе Филиповић. Службу је украшавало прелепо појање црквеног хора из Алексинца. Након заамовне молитве уследио је обход око храма и освећење славских дарова и грожђа. Извор: Епархија нишка
  7. Као и сваке године и ове је било веома свечано у манастиру Наупаре на дан св. архиђакона и првомученика Стефана. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид уз саслужење великог броја свештеника, свештеномонаха и ђакона из крушевачке Епархије, као и из београдско-карловачке Архиепископије и нишке Епархије. Присутни су були и монаси из манастира Дечана. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика Давид је пре свете Литургије замонашио, по чину расе и камилавке, искушеницу манастира Наупаре Валентину, давши јој монашко име Галина, а после свете Литургије пререзао је славски колач и бираним очинским речима поуке духовно укрепио велики број својих епархиота. Око Трпезе љубави потрудили су се архимандрит о. Дамаскин са сестринством и овогодишњим свечарима!. Хор “Свети Кнез Лазар” је својим умилним појањем допринео лепоти Богослужења на духовну радост свих учесника на светом сабрању у древним манастиру Наупари. Извор: Епархија крушевачка Света архијерејска Литургија у манастиру Наупаре | Епархија крушевачка WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM Као и сваке године и ове је било веома свечано у манастиру Наупаре на дан св. архиђакона и првомученика Стефана. Свету Литургију служио је...
  8. Свечаним сабрањем у манастиру у Бођанима, 12. јула 2019. године, прослављена је сеоска слава – празник Светих првопрестолних апостола Петра и Павла. Његово Високопреосвештенство Митрополит запорошки и мелитопољски г. Лука (Коваленко) из канонске Украјинске Православне Цркве началствовао је светом архијерејском Литургијом, уз саслужење Њихових Преосвештенстава епископа бачког Иринеја и мохачког Исихија, као и јеромонаха Илиодора из манастира Глинскаја пустиња, свештенства и ђаконства Руске и Српске Православне Цркве. Ми сви заједно сабрани јесмо, у маломе, апостоли Христови и наша је света дужност да будемо проповедници Христови у овоме свету греха у коме живимо. Наш живот, наше лично сведочење мора бити наша главна проповед и наше сведочанство о Христу. Нико од нас не би данас био у овоме храму да нема љубави ка Христу и да у срцу његовом не гори пламен те љубави. Како можемо да исповедамо данас Христа? Нашим животом. Рана која, код нас у Украјини, тече крвљу јесте Донбас, а за вас је то Косово и Метохија. Непријатељ рода људскога се ту не зауставља, он тражи нове и нове жртве. Он жели да раздвоји, расцепи и оно што је још остало целосно. Драги моји, наша срца су данас испуњена Христом и ако будемо свагда следили за чистотом својега срца, да у њему не би било кукоља који засађује непријатељ људскога рода, тада нас нико неће победити, казао је митрополит Лука. По завршетку литургијског сабрања, Епископ бачки г. Иринеј честитао је славу житељима насељâ Бођани и Вајска, и заблагодарио митрополиту Луки на доласку из далеког Запорожја, у Украјини. Појао је хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин и братство бођанског манастира. Поред мноштва народа, Литургији су присуствовали г. Вјачеслав Аликин, први секретар амбасаде Руске Федерације и пуковник Андреј Собакин, изасланик одбране амбасаде Руске Федерације. Световаведењски манастир у Бођанима основан је у 15. веку и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Извор: Епархија бачка
  9. У манастиру Светог Архангела Гаврила у Кусатку, који је у народу познат као манастир Пиносава, у славу Божију, а у част Светог Јована Шангајског и Санфранциског, служено је свеноћно бденије са Светом Литургијом. У торжественом духовном слављу, поред игумана манастира јеромонаха Петра (Драгојловића) узео је учешће велики број свештеника из шумадијске Епархије, на челу са архијерејским намесником јасеничким протопрезвитером-ставрофором Велибором Ранђићем, који је служио бденије. Светом Литургијом началствовао је игуман обитељи јеромонах Петар (Драгојловић), који је произнео и литургијску беседу у славу Божју, а у част Светог Јована Шангајског, Чудотворца последњих времена. Након Свете Литургије братство и сестринство манастира Пиносава приредило је трпезу хришћанске љубави. Дружење свештенства и верног народа продужено је до пред саму зору. за Портaл Поуке.орг, послушник Манастира Пиносава, Божидар Бољевић ФОТОГАЛЕРИЈА: На достављеним фотографијама благодаримо јеромонаху Петру (Драгојловићу), игуману свештене обитељи манастира Пиносава. Уредник насловне странице Портала Поуке.орг
  10. Са благословом епископа браничевског Г. Игнатија у Манастир Тумане дана 12.02.2019. године на трајно чување донете су мошти Св. Рафаила, Николаја и Ирине. Мошти је са граматом о аутентичности даривао еписком михаловско-кошички Г. Георгије. Мошти ће бити изношене сваке недеље од 17.02. 2019. на целивање вернима. Извор: Манастир Тумане
  11. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је 4. децембра 2018. године, на Ваведење Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у манастиру Трескавцу. Саслуживали су архимандрити Серафим (Кужић), Василије (Рожић), и Варнава (Дамјановић), јеромонах Данило (Иваниш), презвитер Чедо Ђурић и ђакон Немања Рељић. Са благословом епископа Сергија убудуће се, на Ваведење Пресвете Богородице, у неком од манастира одржавати сабор монаштва Епархије бихаћко-петровачке. Извор: Српска Православна Црква
  12. Поводом дана у којем наша света Црква прославља дан Успења Пресвете Богородице Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у тенди-ротонди манастира Раковица у Београду. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереји-ставрофори др Драгомир Сандо, Игњат Товаровић, Славко Божић и Јован Благојевић као и протођакони Стеван Рапајић и Владимир Руменић. Прилог радија Слово љубве View full Странице
  13. За пјевницом су појале, игуманија манастира Цариградске патријаршије Светих Илије и Филарета у Калабрији мати Стефанија и Фотина, игуманија манастира Бешка мати Фотина са сестрама. Чтецирали су ипођакони Димитрије Црљић и Ричард Виера Семениук. После прочитаног одељка из Апостола и Јеванђеља, сабранима је бесједио Владика Јован, говорећи о Пресветој Богородици и о Преподобном Јовану Дамаскину. После причешћа, освештан је и пререзан славски колач, и још једном Владика Јован је поздравио Владику Методија и све присутне. Он је између осталог рекао, да ова света обитељ има велики благослов, да своју другу архијерејску литургију од како је примио епископски чин, Владика Методије служи на Морачнику. “Нека би Мајка Божија Тројеручица, она која је из Дамаска стигла прво у манастир Светог Саве Освећеног, па у Србију и Хиландар, била њему пратитељ у све дане његовог архијерејског служења, као и Свети Јован Дамаскин, умни писац, монах, пјесник, и све оно на чему је заснована Црква наша. Драги у Христу Владико, добро дошао нам, благослови нас, и да нам често и дуго овде долазиш”, поручио је у знак захвалности Владици Методију. Потом је Владика Методије честитао славу ове свете обитељи Владици Јовану и намјеснику јеромонаху Николају, између осталог казавши: “Владико, добро дошли овдје на своје мјесто и своју кућу, да увијек знате одакле сте потекли, иако си са овог камена у ону питому Славонију пошао, али никад ниси заборавио и увијек се изнова враћаш да нас кријепиш и благосиљаш, и да нас учиш. Прво, мене, а онда цијело братство које се овдје сабира, и цијело братство и сестринство овог краја Скадарског језера, па и цио наш народ Митрополије и шире. Сретна вам слава, увијек се у здрављу и весељу окупљали и ове, и сваке године и у вјекове.Амин. Живјели”, поручио је Владика Методије. Љубављу и гостопримством намјесника манастира јеромонаха Николаја, приређена је трпеза љубави за све, на којој је отпјеване и неколико пјесама у част Пресвете Богородице на српском, грчком, руском и италијанском језику. Владике Јован и Методије, свештенство и монаштво и гости, после сабрања у манастиру Морачник, посјетили су и обишли манастир Бешку. Извор: Радио Светигора
  14. У сриједу 25./12. јула 2018. године, свечано је прослављена слава манастира Морачник на Скадарском језеру, празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Свету Архијерејску литургију служили су Епископ пакрачко-славонски г. Јован и епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештеномонаштва из Митрополије црногорско-приморске, епархије пакрачке, буеносајреско-јужноцентралноамеричке. Саслуживали су: архимандрит Павле Радусиновић игуман манастира Ораховица у епархији славонској, јеромонах Григорије игуман манастира Старчева Горица на Скадарском језеру, свештеник Игнатије Миринда из Гватемале из епархије буеносајреско-јужноцентралноамеричке, јеромонах Иларион сабрат манастира Дајбабе и јерођакон Јаков Нинковић сабрат Цетињског манастира. Прилог радија Светигоре За пјевницом су појале, игуманија манастира Цариградске патријаршије Светих Илије и Филарета у Калабрији мати Стефанија и Фотина, игуманија манастира Бешка мати Фотина са сестрама. Чтецирали су ипођакони Димитрије Црљић и Ричард Виера Семениук. После прочитаног одељка из Апостола и Јеванђеља, сабранима је бесједио Владика Јован, говорећи о Пресветој Богородици и о Преподобном Јовану Дамаскину. После причешћа, освештан је и пререзан славски колач, и још једном Владика Јован је поздравио Владику Методија и све присутне. Он је између осталог рекао, да ова света обитељ има велики благослов, да своју другу архијерејску литургију од како је примио епископски чин, Владика Методије служи на Морачнику. “Нека би Мајка Божија Тројеручица, она која је из Дамаска стигла прво у манастир Светог Саве Освећеног, па у Србију и Хиландар, била њему пратитељ у све дане његовог архијерејског служења, као и Свети Јован Дамаскин, умни писац, монах, пјесник, и све оно на чему је заснована Црква наша. Драги у Христу Владико, добро дошао нам, благослови нас, и да нам често и дуго овде долазиш”, поручио је у знак захвалности Владици Методију. Потом је Владика Методије честитао славу ове свете обитељи Владици Јовану и намјеснику јеромонаху Николају, између осталог казавши: “Владико, добро дошли овдје на своје мјесто и своју кућу, да увијек знате одакле сте потекли, иако си са овог камена у ону питому Славонију пошао, али никад ниси заборавио и увијек се изнова враћаш да нас кријепиш и благосиљаш, и да нас учиш. Прво, мене, а онда цијело братство које се овдје сабира, и цијело братство и сестринство овог краја Скадарског језера, па и цио наш народ Митрополије и шире. Сретна вам слава, увијек се у здрављу и весељу окупљали и ове, и сваке године и у вјекове.Амин. Живјели”, поручио је Владика Методије. Љубављу и гостопримством намјесника манастира јеромонаха Николаја, приређена је трпеза љубави за све, на којој је отпјеване и неколико пјесама у част Пресвете Богородице на српском, грчком, руском и италијанском језику. Владике Јован и Методије, свештенство и монаштво и гости, после сабрања у манастиру Морачник, посјетили су и обишли манастир Бешку. Извор: Радио Светигора View full Странице
  15. Његовa Светост Патријарх српски г. Иринеј учиниће од 16. до 19. децембра 2017. године канонску посету Епархији горњокарловачкој - програм посете: Повезана вест: Патријарх Иринеј посетиће Епархију горњокарловачку Извор: Српска Православна Црква
  16. Празник Ваведења Прeсвете Богородице прослављен је у Световаведењској обитељи манастира Бођани. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, празнично бденије и свету Литургију служио је Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид, уз саслужење свештеномонаха и свештенства Епархије бачке, а све уз појање братства Светоархангелске обитељи манастира у Ковиљу, братије бођанског манастира и пријатеља. У току свете Литургије, у чин ђакона је рукоположен благочестиви господин Петар Николић, катихета из Куле. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Епархија бачка View full Странице
  17. Име Алексеј му је дао по царевићу Алексеју Романову поводом 100 година од страдања руске царске породице Романових. Након монашења Митрополит Амфилохије је рекао да овим чином јерођакон Алексеј постаје царски син, не само по царском имену свога небескога заштитника. „Него тиме што постаје син Цара небескога, Христа Бога нашега, вјечнога Цара. Његови синови и кћери су сви они који се крштавају у Његово име, а монашење није ништа друго него је обнова свете тајне крштења“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су страстотерпци цар Николај Романов, царица Александра и њихова дјеца прије стотину година кроз мучеништво задобили вијенце Царства небескога. „Оно што је Божије, то је неуништиво. Они су побједиоци, и то се види по ономе што се данас догађа са царском Русијом. То је свједочанство да су се они уствари прославили. Бог их је прославио њиховим страдањем које је равно страдању самога Господа и страдању безбројних мученика кроз историју Цркве Божије“, рекао је он. „Нека би Господ укријепио нашег Алексеја да буде истински царски син, син Бога Цара вјечнога, а и наследник цара Николаја и царевића Алексеја“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на вечерњој служби у Цетињском манастиру 17. новембра у чин мале схиме замонашио досадашњег расофорног јерођакона Василија из скита Светог Николаја Мирликијског у Микулићима подно Румије и дао му име Алексеј. Прилог Радија Светигора Име Алексеј му је дао по царевићу Алексеју Романову поводом 100 година од страдања руске царске породице Романових. Након монашења Митрополит Амфилохије је рекао да овим чином јерођакон Алексеј постаје царски син, не само по царском имену свога небескога заштитника. „Него тиме што постаје син Цара небескога, Христа Бога нашега, вјечнога Цара. Његови синови и кћери су сви они који се крштавају у Његово име, а монашење није ништа друго него је обнова свете тајне крштења“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су страстотерпци цар Николај Романов, царица Александра и њихова дјеца прије стотину година кроз мучеништво задобили вијенце Царства небескога. „Оно што је Божије, то је неуништиво. Они су побједиоци, и то се види по ономе што се данас догађа са царском Русијом. То је свједочанство да су се они уствари прославили. Бог их је прославио њиховим страдањем које је равно страдању самога Господа и страдању безбројних мученика кроз историју Цркве Божије“, рекао је он. „Нека би Господ укријепио нашег Алексеја да буде истински царски син, син Бога Цара вјечнога, а и наследник цара Николаја и царевића Алексеја“, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...