Претражи Живе Речи Утехе

У суботу 20. новембра 2021. лета Господњег, на дан свештеног спомена светих 33. мученика у Мелитини и Преподобног Лазара Галисијског, навршило се годину дана од упокојења Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја (Гавриловића). У спомен на свјатјејшег патријарха и оца нашег Иринеја доносимо овај прилог: У спомен на почившег Патријарха српског Иринеја (1930-2020) Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја Приступна беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010. Последња беседа Патријарха српског Иринеја Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“ Хор "Бранко" своме оцу и Патријарху Иринеју РТС: Фељтон - Живот у Христу, емисија посвећена блаженопочившем патријарху српском Иринеју (1930-2020) Епископ пакрачко-славонски Јован: С патријархом Иринејем по Светој земљи Нови број "Православља" у спомен на блаженопочившег Патријарха српског Иринеја (Бр. 1289. 1. децембар 2020) Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни свјатјејши владико и оче наш! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије началствоваће, у уторак, 16. новембра 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, поводом прославе празника Обновљења храма светог великомученика Георгија – славе Града Новог Сада. Пренос свете архијерејске Литургије биће емитован на сајту Информативне службе Епархије бачке. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Честитам, драга браћо и сестре, вама новог Митрополита којег смо јутрос, по промислу Божјем, Духом Светим, молитвама светих саборних отаца и молитвама свих вас, устоличили у Цетињском манастиру. Ми смо, браћо и сестре, извршили свето дело послушања Цркви, и, наравно, то значи да ништа нисмо однели и ништа нисмо, не дај Боже, украли. Напротив, извршили смо свето дело устоличења Митрополита да врши службу Христову, а то значи, пре свега, да служи Свету литургију и све оно што из ње извире и што се њој враћа. А Света литургија није ништа друго него тајна царства Божјег у историји и међу нама. Света литургија зато и почиње речима: ,,Благословено царство Оца, и Сина и Светога Духа.” То царство није од овога века, али јесте у овоме веку, да преображава овај век и да се ми, у Цркви и кроз Цркву, преображавамо у заједницу са Богом и у заједницу међу собом. Али Света литургија, одмах после увода, има молитву коју изговара ђакон, која каже: ,,У миру Господу се помолимо. За мир свега света Господу се помолимо.” И даље, реч ,,мир” се безброј пута понавља у Светој литургији. ,,Мир свима, благодат и мир Господа нашега, Исуса Христа, да буде са свима вама.” И напокон, мир као реч, али и као тајна, помиње се и на крају Литургије, као позив да у миру изиђемо са Свете литургије. Ту тајну Свете литургије, тајну мира у једном народу, у једној епархији, а овде конкретно у Митрополији црногорско-приморској, у Црној Гори, врши њен предстојатељ, у овом тренутку, Митрополит Јоаникије. Његов задатак и улога јесте управо продужени Христос, као Бог мира. Ако је игде мир потребан, а потребан је наравно свуда, непоходан и потребан је овде, на овим просторима. Зато, служећи Свету литургију, причешћујући и крштавајући народ Божији, Митрополит Јоаникије, то је и сам рекао у својој беседи, трудиће се, уз помоћ Божју, да отупљује оштрице, међу браћом да гради мостове, притом поштујући слободу свакога да буде оно што хоће и оно што јесте, али само, да у истој мјери, свако поштује и прихвата слободу оног другога. Ми знамо да њему неће бити лако, али он има подршку вас, браћо и сестре. Има подршку вашу, али има и подршку читаве наше Цркве. Свег православног нашег народа где год да живи, и, наравно, има подршку све браће архијереја, без трунке резерве. Апостол Павле, позива и њега и нас, али овде, данас важно је, позива Митрополита Јоаникија и подсећа да кад говоре против нас, благосиљамо, кад нас гоне, трпимо, када хуле на нас молимо се. И трпљење и благосиљање и молитву, желим од свег срца, Вама драги, у Христу брате и саслужитељу, и знајте да смо ми са Вама и нека буду и речи великог Његоша. На Вашем срцу, да се разведри над Црном Гором, да се разведри облак таме, да се зацели и засија љубав и разумиевање и јединство у свему ономе што је неопходно да функционишемо као чесни и цивилизовани, али на крају, и као људи који су хришћани. Нека је благословена Ваша служба, честитам Вам. Сигуран сам да се данас радује читава Црква православна и небеска и земаљска, али пре свега, радује се данас Свети Петар Цетињски, радује се Свети Василије Острошки, и толики број светитеља Божјих на трону митрополита цетињских, црногорско-приморских, све до вашег незаборавног, духовног оца, и нашег учитеља и оца свих овде сабраних, блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Радују се због достојног наследника, и честитог и достојног, браћо и сестре, вашег заступника пред Господом. Још један пут да сте сви благословени, овде сабрани, ваше породице, ваши пријатељи. Браћо и сестре, да је благословен овај предивни град, ова Богом сабрана, прелепа земља, која има све од Бога. Има уцртану Божанску мисао код себе, коју само ако препознамо, препознаћемо и Бога присутног овде. Нека је благословена ова земља, и сви житељи њени, и ево драги владико, Митрополите, поверавам Вам ово стадо, сигурни да ће те га Ви узети у своје наручје, у достојно принети Богу, сви да сте благословени и живели на многаја љета. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У четвртак 20. маја 2021. лета Господњег, на дан свештеног спомена јављања на небу знамења Часног и Животворног Крста у светом Граду Јерусалиму, навршило се шест месеци од упокојења Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја (Гавриловића). У спомен на свјатјејшег патријарха и оца нашег Иринеја доносимо овај прилог: У спомен на почившег Патријарха српског Иринеја (1930-2020) Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја Приступна беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010. Последња беседа Патријарха српског Иринеја Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“ Хор "Бранко" своме оцу и Патријарху Иринеју РТС: Фељтон - Живот у Христу, емисија посвећена блаженопочившем патријарху српском Иринеју (1930-2020) Епископ пакрачко-славонски Јован: С патријархом Иринејем по Светој земљи Нови број "Православља" у спомен на блаженопочившег Патријарха српског Иринеја (Бр. 1289. 1. децембар 2020) Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни свјатјејши владико и оче наш! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Пре него што сам вечерас пошао ка овом месту, отворио сам Нови завет и нашао се на почетку седме главе Јеванђеља по Матеју где стоји: Не судите да вам се не суди. Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо него да се сетимо и да кажемо шта је истина. Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, Црква каже саборно, сетили тих несрећних дана од пре двадесет и две године. Пре свих да се сећамо и молимо за невине жртве; а наше жртве су невине, јер се наш народ, то је данас јасно широм света, бранио од агресије. Сећамо се наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара, се Паштрика и других војишта; наших небеских витезова - пилота, затим и невиних цивила - жртава касетних бомби у Нишу и широм Косова, Метохије, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама, болницама, у Телевизији, изгинуле деце... Сећамо се свих, молимо се за све, а сигуран сам и да ми треба да се молимо њима, јер је њих Бог уписао у књигу вечности, књигу живота вечног, а имена многих страдалих током тих 78 дана, могу бити и треба да буду уписана у календар Православне Цркве. Вечерас, пак, желим да истакнем да се у тих 78 дана, код нашег народа, не само код оних који су били браноци мостова у Новом Саду, у Бешки, у Београду - него и код других, који су се од бомби са децом и породицама склањали у подруме, склоништа тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса, драгоцени део нашег идентитета, а то је међусобна солидарност, једном речју хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо међу собом све што је било неопходно и све што смо имали. Кажу да је српски народ, нарочито после 1945. године, изгубио своје хришћанске особине, а ја сам сигуран и велим: у време бомбардовања, тих 78 дана да смо сви били сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа који испуњава божанску заповест: љуби ближњег свог! Та љубав, чак храброст, право јунаштво, пројављује се поново и у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници; затим, на свој начин, многи запослени у јавним службама, жене које раде на касама у самопослугама, и многи други... На послетку, желим и себи и вама да поставим питање: шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбародовања? Шта нас је одржало после албанске голготе у Првом светском рату, после геноцида у Другом рату? И шта ће нас одржати у овој епидемији? Одржао нас је хришћански однос према животу, хришћански начин живота; хришћанска љубав којој нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр, после рата или у доба мира када коначно стигне кући, или сада лекар са клинике, радник из фабрике, службеник - када их у дому дочека здрава породица - супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и Црква треба и мора да се стара да се кроз просвету и културу, упоредо са економским развојем, сачува оно што вековима чини идентитет нашег народа. Само онда када смо утемељени у свом сопственом идентитету, само онда када знамо ко смо и шта смо, само онда када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, можемо да разговарамо између себе, да градимо мир међу собом, али то ће онда бити и сигурни гарант да ћемо знати да разговарамо и са другима поштујући њих, да ћемо знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога. Зато смо дошли овде, не да судимо и осуђујемо већ да се сетимо невиних жртава бомбародава које је трајало 78 дана, које извршила НАТО алијанска на нашим прострима. Окупили се да се помилимо за те жртве, али и да се помолимо Богу и за све оне који су зле воље у принципу али и у односу на нас да постану боље воље. Извор: Инфо-служба СПЦ

Редакција Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, приредила је пригодне разговоре у част Архиепископу пећком Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Г. Порфирију. Разговоре је водила наша драга Миланка Тешовић, теолог и новинар Телевизије Храм. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У уторак 29. децембра 2020. лета Господњег, на празник Светог Пророка Агеја, навршило се четрдесет дана од упокојења Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја (Гавриловића). У спомен на свјатјејшег патријарха и оца нашег Иринеја доносимо овај прилог: У спомен на почившег Патријарха српског Иринеја (1930-2020) Саборна Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју Животопис Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Иринеја Приступна беседа Његове Светости блаженопочившег Патријарха Српског Г. Иринеја на Устоличењу - Пећка Патријаршија, 3. октобар 2010. Последња беседа Патријарха српског Иринеја Документарни филм „Патријарх српски Иринеј“ Хор "Бранко" своме оцу и Патријарху Иринеју РТС: Фељтон - Живот у Христу, емисија посвећена блаженопочившем патријарху српском Иринеју (1930-2020) Епископ пакрачко-славонски Јован: С патријархом Иринејем по Светој земљи Нови број "Православља" у спомен на блаженопочившег Патријарха српског Иринеја (Бр. 1289. 1. децембар 2020) Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни свјатјејши владико и оче наш! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, служена је света заупокојена Литургија са опелом. Фото вест: Света заупокојена Литургија, опело и сахрана патријарха српског Иринеја Митрополит волоколамски Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства Православља Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј - непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Патријарх Иринеј био је човек мира! Прота Петар Лукић: Патријарх Иринеј је увек налазио снаге за друге Председник Србије: Патријарх Иринеј је оставио дело вредно дивљења Милорад Додик: Патријарх Иринеј је брисао све границе међу нама Началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита волоколамског г. Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и гостију из других помесних Православних Цркава, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и многобројног верног народа који се у дугој поворци уливао у Светосавски храм да се опрости од свог Патријарха и Оца. Појали су мешовити хорови храма Светог Саве под управом др Катарине Станковић и хор Бранко из Ниша под управом гђе Саре Цинцаревић. Током свете Литургије беседио је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. У наставку свете Литургије служено је опело после кога су се од блаженоупокојеног патријарха и оца нашег Иринеја беседама опростили председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве Митрополит дабробосански г. Хризостом, старешина Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофрор Петар Лукић, председник Републике Србије г. Александар Вучић и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. Патријархово тело је затим сахрањено у крипти храма Светог Саве. Молитвеном испраћају Патријарха српског Иринеја присуствовали су највиши представници српског народа из отаџбине и свих крајева где српски род живи. Заупокојеној Литургији, опелу и сахрани присуствовали су председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин и други чланови Владе Републике Србије, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, чланови Крунског савета, представници највиших културних, научних и јавних институција, чланови дипломатског кора, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Припадници Војске Србије и Полиције заједно са својим народом на најдостојанственији начин су испратили Патријарха чиме су потврдили своје јединство са Српском Православном Црквом и посведочили да су заједно вековни, трајни и најјачи стубови државе Србије. Једна од најдирљивијих слика које су у данима испраћаја патријарха и оца нашег Иринеја обишле свет била је слика гардиста Војске Србије који су носили ковчег са телом блаженоуснулог Патријарха и формирали почасне шпалире испред Саборне цркве и храма Светог Саве. Подсећамо да је поводом обележавања 190 година од оснивања Гарде, као израз очинске захвалности за огорман труд који та елитна јединица Војске Србије улаже у унапређење моралних и духовних вредности које почивају на православној традицији, Патријарх српски Иринеј је 12. октобра 2020. године одликовао Гарду Војске Србије и њеног команданта генерал-мајора Миломира Тодоровића орден Светог Симеона Мироточивог. Патријарха српског Иринеја је испратио и тим уметника из Руске Федерације, предвођени истакнутим народним уметником Николајем Мухином, који су годинама под будним Патријарховим оком изводили радове на унутрашњем уређењу храма Светог Саве. Свети Архијерејски Синод је пре два дана обавестио свештенство, монаштво и верни народ да ће се током молитвеног испраћаја блаженопочившег патријарха српског Иринеја, у Саборном храму Светог aрхангела Михаила и у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, Српска Православна Црква стриктно придржавати мера које су због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи прописали наделжни државни органи. Из тог разлога, обезбеђен је директан пренос на првом програму Радио-телевизије Србије, а молитвени испраћај патријарха Иринеја био је доступан и на порталу ТВ Храм, Првом програму РТС, порталу РТС Планета и youtube каналу агенције Танјуг. Извор: Инфо-служба СПЦ

У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, заветном храму српског народа, у коме јe било изложенo тeло блаженоупокојеног Патријарха српског Иринеја, служена је света заупокојена Литургија са опелом. Митрополит волоколамски Иларион: Патријарх Иринеј је учинио много за очување јединства Православља Митрополит Хризостом: Патријарх Иринеј - непоколебљиви стуб наше Цркве Светосавске Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Патријарх Иринеј био је човек мира! Прота Петар Лукић: Патријарх Иринеј је увек налазио снаге за друге Председник Србије: Патријарх Иринеј је оставио дело вредно дивљења Милорад Додик: Патријарх Иринеј је брисао све границе међу нама Началствовао је Његово Преосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита волоколамског г. Илариона из Московске Патријаршије и бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене господе Епископа шумадијског Јована, бачког Иринеја, врањског Пахомија, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, моравичког Антонија, мохачког Исихија, диоклијског Методија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и гостију из других помесних Православних Цркава, у молитвеном присуству Преосвећене господе Епископа диселдорфског и немачког Григорија, ремезијанског Стефана и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, као и многобројног верног народа који се у дугој поворци уливао у Светосавски храм да се опрости од свог Патријарха и Оца. Појали су мешовити хорови храма Светог Саве под управом др Катарине Станковић и хор Бранко из Ниша под управом гђе Саре Цинцаревић. Током свете Литургије беседио је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. У наставку свете Литургије служено је опело после кога су се од блаженоупокојеног патријарха и оца нашег Иринеја беседама опростили председавајући Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве Митрополит дабробосански г. Хризостом, старешина Саборног храма Светог архангела Михаила у Београду протојереј-ставрофрор Петар Лукић, председник Републике Србије г. Александар Вучић и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. Патријархово тело је затим сахрањено у крипти храма Светог Саве. Молитвеном испраћају Патријарха српског Иринеја присуствовали су највиши представници српског народа из отаџбине и свих крајева где српски род живи. Заупокојеној Литургији, опелу и сахрани присуствовали су председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин и други чланови Владе Републике Србије, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, чланови Крунског савета, представници највиших културних, научних и јавних институција, чланови дипломатског кора, апостолски нунције у Београду надбискуп Суријани Лучијано, надбискуп београдски Станислав Хочевар, представници традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Припадници Војске Србије и Полиције заједно са својим народом на најдостојанственији начин су испратили Патријарха чиме су потврдили своје јединство са Српском Православном Црквом и посведочили да су заједно вековни, трајни и најјачи стубови државе Србије. Једна од најдирљивијих слика које су у данима испраћаја патријарха и оца нашег Иринеја обишле свет била је слика гардиста Војске Србије који су носили ковчег са телом блаженоуснулог Патријарха и формирали почасне шпалире испред Саборне цркве и храма Светог Саве. Подсећамо да је поводом обележавања 190 година од оснивања Гарде, као израз очинске захвалности за огорман труд који та елитна јединица Војске Србије улаже у унапређење моралних и духовних вредности које почивају на православној традицији, Патријарх српски Иринеј је 12. октобра 2020. године одликовао Гарду Војске Србије и њеног команданта генерал-мајора Миломира Тодоровића орден Светог Симеона Мироточивог. Патријарха српског Иринеја је испратио и тим уметника из Руске Федерације, предвођени истакнутим народним уметником Николајем Мухином, који су годинама под будним Патријарховим оком изводили радове на унутрашњем уређењу храма Светог Саве. Свети Архијерејски Синод је пре два дана обавестио свештенство, монаштво и верни народ да ће се током молитвеног испраћаја блаженопочившег патријарха српског Иринеја, у Саборном храму Светог aрхангела Михаила и у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, Српска Православна Црква стриктно придржавати мера које су због тешке епидемиолошке ситуације у нашој земљи прописали наделжни државни органи. Из тог разлога, обезбеђен је директан пренос на првом програму Радио-телевизије Србије, а молитвени испраћај патријарха Иринеја био је доступан и на порталу ТВ Храм, Првом програму РТС, порталу РТС Планета и youtube каналу агенције Танјуг. -УСКОРО ОПШИРНИЈЕ- Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Иринеја у Србији је тродневна жалост. Влада Републике Србије је на данашњој седници донела одлуку о проглашењу тродневне жалости у Републици Србији, од данас, 20. новембра, до недеље 22. новембра 2020. године, пренео је РТС. На страници Спутника стоји: Законом је предвиђено да се дан жалости може прогласити у случају смрти личности која је имала високе заслуге за земљу, као и поводом неког трагичног догађаја, кад Влада тако процени. Органи и организације, као и друга правна лица која истичу заставу, дужна су да у време дана жалости заставу Србије спусте на половину јарбола, односно копља, уз одговарајуће осветљење ноћу. Радиодифузне организације за информисање јавности на територији Републике Србије, дужне су између осталог да у својим програмима, на дан проглашења дана жалости уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других емисија са забавном и народном музиком, емитују музику и емисије прикладне дану жалости и ускладе детаљну програмску шему у време дана жалости. Новинско-издавачке организације које издају дневне новине дужне су да на дан жалости своје листове одштампају у црној боји, наводећи на првој страни одлуку о проглашењу дана жалости и проглашењу његовог обележавања. У образовним установама дан жалости обележава се минутом ћутања на првом часу наставе, а програм наставе музичког образовања прилагођава се дану жалости. Музеји, позоришта, биоскопи, организације које имају музичко-сценске програме, архиве и друге установе у области културе обавезни су да своје програме прилагоде дану жалости. За време дана жалости је забрањено емитовање народне и забавне музике, односно одржавање програма забавног карактера на јавним местима. Извор: РТС, Спутник

Преглед саопштењâ за јавност о здравственом стању Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја: Деманти Инфо-службе СПЦ поводом лажних вести о наводном упокојењу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја Саопштење за јавност: Здравствено стање Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја комплексно, али стабилно Саопштење за јавност: Дошло је до погоршања општег стања Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја Саопштење за јавност: Здравствено стање Његове Светости стабилно Саопштење за јавност о здравственом стању Патријарха српског: Постоје знаци клиничког побољшања Саопштење за јавност о здравственом стању Патријарха српског: Испољавају се симптоми и знаци погоршања хроничне срчане слабости Саопштење за јавност о здравственом стању Патријарха српског Иринеја Заједничко саопштење Српске Православне Цркве и Министарства одбране Републике Србије Саопштење за јавност: Патријарх српски г. Иринеј позитиван на вирус корона (SARS CoV2), без симптома и одличног општег стања

Поводом лажних вести о наводном упокојењу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, обавештавамо јавност да је, према званичном извештају конзилијума лекара који се стара о здрављу Предстојатеља наше Цркве, његово стање неизмењено у односу на извештај који смо јутрос објавили. Сматрамо крајње неодговорним и неморалним овакво лажно извештавање и свесно обмањивање и узнемиравање целокупне јавности, чак и од стране појединих црквених личности, као и неких медија којима се до сада могло колико-толико веровати. Позивамо све да се помоле за здравље нашег Патријарха и да се о његовом здравственом стању информишу из званичних саопштења Конзилијума лекарâ и на званичној интернет-страници Информативне службе Српске Православне Црквe. Информативна служба Српске Православне Цркве

Дана 19. 11. 2020. године у јутарњим часовима дошло је до погоршања општег стања Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, као последица COVID 19. Стални конзилијум лекара уз присуство лекара из Руске Федерације прегледом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, увидом у лабораторијске анализе учињене у току преподнева, закључио је да је јутрошње погоршање послеца COVID 19 и да је здравствено стање Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја комплексно, али стабилно. О здравственом стању Његове Светости јавност ће бити и надаље извештавана. За Конзилијум лекарâ Командант болнице пуковник доцент др Иво Удовичић Извор: Инфо-служба СПЦ

Дана 19. 11. 2020. године дошло је до погоршања општег стања Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, као последица COVID 19. Стални конзилијум лекара уз присуство лекара из РФ прати опште и клиничко стање Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. О здравственом стању Његове Светости јавност ће бити и на даље извештавана. За Конзилијум лекарâ Командант болнице пуковник доцент др Иво Удовичић Извор: Инфо-служба СПЦ

Конзилијум лекара је, после увида у опште стање и досадашњи ток лечења Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, закључио да су до сада спроведене мере лечења довеле до стабилизације хроничне срчане слабости и да је у овом тренутку здравствено стање Његове Светости стабилно. За Конзилијум лекарâ Командант болнице пуковник доцент др Иво Удовичић Извор: Инфо-служба СПЦ

Када су ријеке људи дотекле да се поклоне благости и тишини Павловога гласа, знало се зашто то чине. Када су ријеке дотекле да се поклоне громогласу Амфилохијевом, неки су се питали зашто се то чини. Нису знали да тајна нити је у гласу, ни у очима, у тјелесној висини нити тежини, нити у причи! Испратили смо истога СвеЧовјека! Такву смјелост је имао пред Богом и тако је суверено владао теолошким темама да је ту тешку, помало и стравичну тему тако приближио народу да смо убрзо сви са лакоћом причали о Цркви, Богу, Светитељима… Један атеистички народ, убрзо је постао народ клира. Мање то говори о нашој неспорној површности, колико о Митрополитовој језгровитости којом нас је подизао у предјеле Неба. Био је Јагње, а сви су Га се бојали! Колико може да смета само Један Праведник у мору безакоња! Сви смо само понекад у Праву. Тада би и Он био састрадавао са нама, држећи Божију страну. Потом би нас напуштао и то би осјећали као издајство. Не бисмо примијетили када смо изневјерили Бога! Тек пред Његову кончину, схватили смо Његову Мисију. Нијесу се поклонили Његовој побједи, нити су се дивили Његовом тријумфу. И они су каткда побјеђивали и знају шта је свјетска слава. Остали су затечени пред чињеницом да је све радио и урадио само ради ближњих! Господа ради! Није се устручавао пред царевима! Заступао је Бога! На Њега се нијесу примала опадања. Како би слетјела на Његову ризу, тако би са ње склизнула. Ниједна служба није могла смислити нешто што би му могло боље пристајати. Његова глава била је скројена само за Митру, а Његово тијело само за Мантију! Пошто га нијесу могли оптужити за маловјерје, кривовјерје, лаковјерје, сујевјерје… Био је опањкан због Правовјерја!!! Службе су му биле предуге, молитве преуслишене, ријечи убојите, Богољубље тврдоглаво, Вјера тврдокорна, Душа непокорна, Завјетовање печатно. Да је хтио да им отима хљеб, давно би Црна Гора опет била теократија. У неколико дана им је помрсио све рачуне. Ни тада их не би послао у прошлост да нијесу почели јавно да се ругају Господу и понижавају Цркву! Када је дошао, Црна Гора је била беспуће. Сада је лако по њој путовати. Од манастира Цетињскога, до тиватске Превлаке, од Превлаке до которског Луке и Момчила, од которског Луке и Момчила до савинског Саве и Јустина, од новске Савине до Никшићкога намастира и Острошког Василија, Исаије, Станка и Лазара, од греда острошкијех до подгоричког Васкрса, Симеона и Луке….Нема краја Путу ни Знаковима.. Када је на ледини, у пустињи ударао темеље Храму, крстили смо се како ћемо Га попунити! Сада се крстимо како ћемо сви у њега стати! Данас и Храму ваља дозидати припрату! „Великима је све велико“! Нама је све симболично и ситно. Монументалне су нам само Владике! Када није знао за одмор док био је у тијелу, како ли ће тек служити у Ангелскоме Лику! Када су Га се бојали у сиротоме монашкоме постригу, како ли ће тек стрецати када им се прикаже у обасјању Ореола! Које то ловћенске страже ће поставити када им се прикраде невидимо, када осване Капела! Опет ће бити „крив“ само Он! Рекао је да неће мријети док не види Капелу на Језерскоме врху! Или је Она већ горе, или је Он још увијек жив! Или је она већ Обновљена и Он већ Бесмртан, само нам ваља се очистити и прогледати! Многи су бранили и светили само своје! Он није имао туђих Богомоља! Свака Богомоља је Дом Божији, а Он је био првосвештеник Праве Вјере! Најприродније је било да је увијек у Праву! Није урадио само оно што није рекао да ће учинити! Ми смо имали кога да стане испред разуларених, безумних, закрвављених и спремних да утјерају кола са експлозивом у Џамију и тако злодјелом у Београду „одбране“ Косово. Имају ли они Mуфтију да стане испред њихових бед бојса и сачувају Косово?! Од првога дана, када сам Га видио и чуо, знао сам шта ми је чинити. Жао ми само дјеце која ће бити беспослена до Његовог Другог Доласка! Злочести су Га „украшавали“ и „чашћавали“ ремницима, реденицима, еполетама, машинкама и кокардама…Нијесу другачије умјели да опишу снагу Његовог духовног оружја и висину ангелскога чина! Кога је Он „заробио“ и „спровео“ у келију, више није хтио да бјежи из затворништва! Кога Он је научио безмолвију, проговрио је златоусто! Оно што је написао, одавно је суво злато! А за писање није имао времена. Његова писменост је била Његово говорење! Сви сједну па пишу, Он је као Творац – ходао и писао! Летио и писао. Писао је док је служио Богу и народу! Сви заврше све послове, одахну, па на миру сједну под ноћну лампу. Он није имао право на тај луксуз. Али никада нико није имао толико читалаца који би свога писца толико прозивали и обавезивали као што је то имао Он. И опет, нијесу били у Праву. Његове тачке и запете, Његови упитници и усклици су били увијек на своме мјесту! Одавно би били покојни, у мртвоме мору и живоме блату да Он није дизао своје огромне таласе! Иако олује не обећавају ништа добро, Његово таласање нас је оставило у животу. Његове струје су нас избацивале на ртове Добрих Нада! Нема Завјета који не хтјесмо погазити или ставити на аукцију. Свако надметање: Ко даје више?, прекидао је залажући Митру и Главу! Тако, сваки Завјет смо довели у питање: од Косова, Језика, Вјере до Цркве, али, слава Богу, још се са Њим споримо око имовине! Никада никога није поразио што је хтио, него што је морао. Држао је као нико до људских права, слобода, компетенција, научних достигнућа, ингеренција… све док не би такли у послове Господње. Био је Тјелохранитељ Господњи увијек и на свакоме мјесту. Био је ријетки сабесједник који је своје саговорнике прво морао да научи значењу ријечи па са њима, наводно, равноправно да преговара. Крио је њину срамоту и незнање, да би они Њему јавно држали предавања о којечему и покушавали да Га осрамоте. Али како су Га пањкали, само су више откривали своје зле намјере и остајали у сијенци Његове Свјетлеће Величине! На крају, Затворника су покушавали да затворе! Мученика да намуче! Подвижнику су пријетили двигом! Борба би се увијек подигла око онога што Он је пронашао, ископао, очистио, обновио, направио и оживио. Почели смо да се продајемо тек пошто нам је објаснио колико можемо да Вриједимо и колико смо Богу битни! Од онога да се дајемо будзашто, почели смо да се продајемо позамашно, за потрошиве суме, а Он нас је планирао и заливао за Царство Непролазно! Били смо у првој младости када ми је ондашњи Љубиша, а данашњи владика Методије, братски скренуо пажњу да само читам Светога Јустина и Светога Николаја, а да је поред нас, међу нама, живи Светитељ којег би ваљало редовније литургијски пратити! Он је пошао за Истином и Животом, за Светитељем, ја сам остао тек на ријечима и књигама! Данас већ и колико је сјутра, долазићемо у ридању и покајању пред Његов Гроб и Кивот, пред Његову Колијевку и Дом да приложимо сва своја наводна богатства, права, знања и слободе у име којих смо Га гонили и убијали себе!!! Свет, свет, свет јеси Амфилохије Доњоморачки, Косовски, Београдски, Грчки, Руски, Римски, Бернски, Ирачки, Паришки, Момишићки и Васељенски!!! Моли Бога да не останемо у палости нашој, но да устанемо у Висине Твоје, СвеЧовјече, Безмјерне Висине Богочовјека Спаситеља!!! Булатовић И. Богић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Бесједа Његове светости Патријарха српског г. Павла приликом увођења Митрополита Амфилохија у Трон цетињских митрополита 1990. г. Ваше Високопреосвештенство, драги у Христу брате Амфилохије! Помолисмо се ево заједнички Господу да благослови данашњи дан и дело због кога дођосмо, почетак Ваше нове службе. Према еванђелском учењу, израженом у Св. канонима, са Епархије на коју је изабран и рукоположен епископ може прећи на другу „умољен од многих“, да уз благодат Божју помогне Цркви и вернима духовном уздизању и одржању. Са тим осећањем и сазнањем, Ви сте у молби сабраће архијереја видели вољу Божију и покоравајући се Његовој вољи данас примате древну Митрополију црногорско-приморску. Долазите као пастир у крајеве у којима сте угледали светлост овог света, међу верне са којима сте расли и узрасли. Долазите као свој међу своје, онако исто као што сте дошли у Банатску епархију и били од верних примљени, као свој од својих, јер сви ми, и цео наш народ, било где био, зна и осећа да смо „једно у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28). Цео наш народ зна за славну Епархију црногорско-приморску у којој је рођен Стефан Немања, у којој је Св. Сава засадио епархију на Превлаци и у којој су делала таква духовна светила као што су Св. Василије Острошки и Св. Петар Цетињски, патријарх Арсеније III Црнојевић, митрополит Данило Петровић, патријарх Гаврило Дожић. Годинама ту је делао, на добро Српске Цркве, до својих последњих снага Ваш претходник митрополит Данило Дајковић, коме и овом приликом, у име Српске Цркве, изражавам искрену захвалност. Биће Вам од помоћи његово искуство, а особито ће Вам бити потребна помоћ Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског. Њихова љубав према Богу и роду, њихово залагње за слободу и народну и духовну, за слогу, мир и јединство, да буде увек пред свима нама као узор како се еванђелски служи, живи и дела. Не штедећи своје снаге, запостављајући и своје здравље, Св. Петар је ишао завађеним и осветом закрвљеним породицама и племенима по дванаест и више пута једној страни, и толико пута другој, да их саветује и моли, а и запрети својим проклетством, да се за своју и општу корист измире и живе као људи Божји и браћа међу собом. Свакако да га је на то побуђивала еванђелска љубав и вера да смо ми људи сарадници Божји, онако како је учио и чинио Св. апостол Павле, и како он поручује и нама и нашем времену: „Јер ми смо Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина” (1 Кор. 3, 9). Наше је, дакле, да пооремо духовну њиву, да сејемо и садимо и заливамо усев, то ми можемо и то је наша дужност. Више од тога што треба, а што превазилази наше снаге, да семе никне и расте и плод донесе, то ће учинити Бог, Господар њиве и винограда на којима смо ми радници. Величина која је Свете учинила великим пред Богом, а што нас данас може учинити таквима, то је служење Богу и ближњима, по речи Господњој: „Ко хоће да буде велики међу вама нека вам буде служитељ, и који хоће међу вама да буде први нека вам буде слуга” (Мт. 20, 26-27). Јер, ни Он, Син Божји, није дошао да Му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе. Обраћам се и свима вама верним, браћо и сестре, да имате поверења у своју свету Цркву, да је са љубављу према вама и вашем духовном добру изабрала новог митрополита. Да имате поверења да је он из љубави према својој Цркви и своме роду дошао међу вас и да ће, не штедећи своје снаге, као што је то чинио и у Епархији банатској, чинити све на духовно добро свију вас, а то значи за стварно добро свију људи добре воље, и оних других убеђења и других вера који живе у овим крајевима наше земље. Зато вас молим да га примите са братском и хришћанском љубављу, као што приличи потомцима јуначких и светих предака, који су не само знали изложити у име целог српског народа шта је чојство и јунаштво, него их знали држати и вршити све до сада – увек као људи, никад као нељуди. Имајте у виду да је у очима свега српског народа Црна Гора увек била појам слободе, правде, честитости, чојства и јунаштва, онако како је то надахнуто изразио наш највећи песник, Владика Раде. Чувајући све те узвишене особине, будимо дорасли своме времену и овим тешким приликама у нашој земљи и целом свету. Доста је било мука и невоља. Било што је било – сада упутити снаге да буде боље, у јединству, слози, покајању и исправљању. Уводећи Ваше Високопреосвештенство у трон великих и светих претходника, молимо се Господу и желимо Вам да идући њиховим стопама, путем који води у Царство небеско, заједно са повереним Вам верним народом, доспете пред лице Господа Славе и да му са радошћу и благодарношћу можете речи: „Ево, ја и деца коју си ми дао, Господе!” А од Њега да чујете признање због кога вреди и родити се и умрети: „Добро, слуго добри и верни… уђи у радост Господара Свога!” Амин. Цетињски манастир, 30. децембар, 1990. (Гласник, Службени лист СПЦ, Београд, 1. јануар 1991, број 1, стр. 24-25) Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Увече на дан Светог Василија Острошког ко на Христа ноћу дођоше полицајци да ухапсе Владику Јоаникија са свештенством јер су предводили Литију коју је оранизовао верни народ у Никшићу. Ко што против Господа Исуса Христа ништа не могоше доказати тако нити против Владике и свештенства не могу, али ипак их задржавају у притвору притом бијући верни народ по Црној Гори који изражава своју подршку Владици Јоаникију и свештеницима. Реч разума и мира Митрополита Амфилофија упућена данас поред кивота Светог Петра Цетињског да ли ће чути помраченог ума владари овог света који својим безумним поступком хапшења Владике и свештеника оскрнавише светињу дана Светог Василија Острошког, остаје да видимо. Да ли мисле на добро своје душе и својих породица они који се усудише на дан Светог Василија Острошког да подигну руку против светог живота Владике Јоаникија, свештеника а богами и против самог Светог Василија Осторошког. Зар су толико презрели Свеца Божијег из Острошке пећине Василија Чудотворца па мисле да Он сам Свети Василије Острошки неће одбранити и заштити своје слуге Владику Јоаникија и сво свештенство и верни народ на челу са Митрополитом Амфилохијем. Историја је већ забележила зверско убисто од стране комуниста Митрополита Јоаникија и преко сто свештеника после Другог светског рата, а и сад бележи да је отпочело ново страдање нашег Православног народа у Црној Гори на челу са Митрополитом Амфилохијем и Владиком Јоаникијем. Ко год је дигао руку на Свеца Божијег није добро прошао поготово ако се није покајао , тако да се надамо ће се након поруке мира и разума Митрополита Амфилохија да се уразуме и пусте Владику Јоаникија и свештенике , у супротном треба да знају да се са Светим Василијем Острошким није играти. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј дао је традиционални Васкршњи интервју Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке. Са првојерархом Српске Цркве разговарала је Мира Лолић-Мочевић, в.д. уредника Телевизије Храм.

Саучешће Његове светости патријарха руског Кирила поводом упокојења епископа ваљевског Милутина, Москва, 3. априла 2020. Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил изразио је саучешће Његовој светости патријарху српском Иренеју поводом упокојења владике ваљевског Милутина. Његовој светости Иренеју, архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, патријарху српском Ваша Светости, драги у Господу, сабрате и саслужитељу! У име цијеле Руске православне цркве, изражавам своје најдубље саучешће Вама и Светом синоду Српске православне цркве у вези с упокојењем преосвећеног Милутина, епископа ваљевског. Тешки за народ час искушења, почивши архипастир је дочекао заједно са својом паством, помажући онима у невољи, молећи се и служећи Тајну божанске евхаристије. Он је пао као жртва погубне епидемије до краја испунивши своју дужност. Нека свемилостиви Господ упокоји душу Свог новопрестављеног вјерног слуге у насељима праведним и учини му вјечан спомен. Са братском љубављу у Господу + КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ Превод: Марија Живковић Извор: Ризница литургијског богословља и живота