Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светом'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са редитељком Јеленом Поповић, разговарао сам о њеном играном филму Божији човек, који је недељама најгледанији у Грчкој, а ускоро следи и приказивање у Београду и широм Србије, Русији, Аустралији, многим европским и азијским земљама. Радујем се толиком успеху српске редитељке и овог филма јер описује живот, широм православног света, веома поштованог угодника Божијег Светог Нектарија Егинског. Овом приликом филмска уметност је на најбољи начин у мисији вере Христове, те даје прилику да се са животом Светог Нектарија упознају људи широм света. Извор: Инстаграм налог Његове Светости
  2. Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму. Према речима аутора филма катихете Бранислава Илић, ово филмско остварење је дело саборности, љубави и молитве. Овим својим филмом трудио сам се да прикажем да је Свети Василије Острошки светитељ љубави и светитељ који свакога од нас побуђује на љубав, на ону праву и истинску христолику љубав. Светитељева љубав није умањена ни данас, она је вечно жива и вечно делатна, истакао је катихета Бранислав Илић. Надам се у Господа и љубав Његову да ће овај филм позвати свакога човека да светитељу острошком принесе оно што може, али да наш принос увек буде искрен и из чистога срца, нагласио је аутор филма. Како слово љубави не би било само на речима, катихета Бранислав Илић је учесницима трибине уручио пригодне дарове. Преосвећеним епископима Илариону и Давиду на молитвено сећање даровао је панагије са ликом Светог Василија Острошког, док је проти Слободану Јокићу из Никшића даровао напрсни крст. Позлаћене иконе Светог Василија Острошког катихета Бранислав уручио је проф. Ани Бојић из Никшића, др Јасмини Ћирић из Младеновца, Мири Лолић мочевић из Бања Луке, као и нашој познатој уметници Бранки Зечевић из Подгорице. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму аутора катихете Бранислава Илића. У свом излагању уредница Телевизије Храм је истакла да је овај филм дело велике љубави и саборности. Ако је Свети Василије са нама и ако имамо чисто срце, љубав и спремност на служење Господу и Цркви Његовој, онда је лако да се припреми један овакав филм који сведочи о чудесној причи острошког светитеља и чудотворца, истакла је Мира Лолић Мочевић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. Документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, аутора катихете Бранислава Илића, настао је као израз благодарности светитељу, а поводом 350. годишњице од његове земаљске кончине. Приказан је на шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару са благословом и у присуству Епископа тимочког Илариона, као и бројних ауторових сарадника. Аутор посебну захвалност дугује Патријарху Порфирију, Митрополиту Јоаникију, свештенику Слободану Бобану Јокићу и многим другима без којих филм не би био потпун. Разговор је водила Марина Марић, новинар Радија Источник. Извор: Радио Источник
  5. Снимајући кадрове, ишли смо животном путањом и стазом којом је ходио светитељ, желећи да пружимо што више аутентичних сведочанстава о њему, каже аутор филма катихета Бранислав Илић. Поводом 350 година од упокојења Светог Василија Острошког, вероучитељ Бранислав Илић, са екипом ТВ Храм, телевизије Архиепископије београдско-карловачке, снимио је документарац о великом светитељу са ових простора, његовом животу и духовном узрастању, али и свему ономе што га и данас чини живим и присутним у цркви и верном народу. О томе сведоче бројни саговорници екипе филма, од патријарха српског Порфирија, који је о свецу говорио из београдског храма посвећеног Светом Василију на Бежанијској коси, до девојчица Анастасије и Дуње, које одрастају у Острогу. Сниман током летњих месеци који су за нама, документарни филм „Свети Василије Острошки, сведок васкрсења” биће премијерно приказан вечерас на Фестивалу хришћанске културе у Зајечару. Том приликом о њему ће говорити епископ тимочки Иларион, владика стобијски Давид, доцент др Јасмина Ћирић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Мира Лолић Мочевић, главна уредница ТВ Храм и аутор филма Бранислав Илић. Овај катихета за „Политику” објашњава да се идеја о документарцу родила из десет радијских емисија о Светом Василију Острошком које је урадио за црквени радио Беседа, поводом годишњице упокојења светитеља, а које су касније преточене у телевизијске емисије на ТВ Храм, да би коначно пао предлог да се сними и филм о светитељу. – Овај филм је саборно дело, многи су својим предлозима, мишљењем и сугестијама уградили себе у документарац. Снимајући кадрове за филм, ишли смо животном путањом и стазом којом је ходио Свети Василије. Прва тачка је било место Мркоњићи, где је светитељ рођен и где се налазе темељи његове родне куће, а у ове наше дане ту настаје женски манастир. У непосредној близини родне куће Светог Василија налази се стари храм Светог оца Николаја, који по предању постоји још од времена Светог Василија, и где је он, по веровању, и крштен. Свега неколико корака од црквице налази се гроб Ане Јовановић, мајке Светог Василија. Нажалост, није пронађен гроб његовог оца Петра. Права духовна радост за мене била је посета гробу његове мајке: исти осећај у срцу је био и крај гроба светитељеве мајке и крај ћивота Светог Василија. Ту смо, баш крај родне куће Светог Василија, имали прилику да од једног брата чујемо о целом том поднебљу, али и о једном дрвету које се зове кошћела, за које се верује да је старо више од 500 година и да је са њега светац убирао плодове – описује Бранислав Илић. Како додаје, екипа је затим снимала манастир Завалу, где је свети примио монашки чин, Тврдош, где је наставио своје служење цркви и Богу, Никшић, где је као митрополит столовао, и Острог, где се повукао и живео као прави подвижник. – Боравећи у Острогу упознали смо две девојчице, Анастасију и Дуњу, чији родитељи раде већ више деценија у манастиру Острогу. Оне имају око 14 година и, како каже Анастасија, од кад знају за себе, знају и за манастир Острог и Светог Василија. Имали смо јединствену прилику да управо крај моштију светог о њему говори професор Цетињске богословије Александар Вујовић и управник архива манастира Острога мр Раде Булајић. У самом манастиру снимили смо још неколико сведочанстава поклоника који су се те вечери нашли у светињи. Посебно су били дирљиви моменти када видите да људи с једним изразом лица улазе у манастир, у црквицу где су мошти светитеља, а потпуно другачији излазе из ње. Оно што смо уживо видели и осетили то не може да се пренесе речима. И блаженопочивши митрополит Амфилохије је говорио да се људи из Острога не враћају исти – каже катихета Бранислав Илић. У острошком скиту у Јовандолу екипи је о чувеном острошком игуману Лазару Аџићу говорио садашњи намесник Острога протосинђел Сергије, архијерејски намесник никшићки Слободан Јокић причао је о месту светог у химнографији цркве, а у светињи у коју су мошти Светог Василија два пута склањане пред Турцима, у Цетињском манастиру, о светитељу је говорио и митрополит црногорско-приморски Јоаникије. – Себи сам ставио као задатак да дам неки допринос годишњици 350 година од упокојења Светог Василија јер сам везан за тог светитеља, који је непрестано присутан у мом животу, на овај или онај начин. Најраније детињство повезујем са одласком у Острог и увек се поново враћам тој светињи, где сам био више од 20 пута. Ниједан од тих одлазака није исти. А филм је био јединствено и ново искуство у мом животу. Желели смо да представимо да је Свети Василије заиста истински сведок васкрсења. Нисам превише инсистирао на историјским подацима јер то свако може да прочита у светитељевом житију, већ је акценат стављен на аутентична сведочанства оних људи који су доживели сусрет са светитељем, оних који бораве у светињи, наших духовних пастира – напомиње Бранислав Илић. Јелена Чалија Извор: Политика
  6. Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. Звучни запис разговора У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. Извор: Радио Светигора
  7. Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсења“ аутора катихете Бранислава Илића, који је био гост новог издања емисије "Гостопримница" на таласима Радија Златоусти, Епархије шумадијске. Разговор је водила главна и одговорна уредница радија Епархије шумадијске Гордана Јоцић. Звучни запис разговора Извор: Радио Златоусти
  8. Гост новог издања емисије "Гост радија" на таласима Радио-Беседе Епархије бачке, био је катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења". У оквиру наведене емисије коју води и уређује Нада Вижлина Радељић, катихета Бранислав је указао да се темељи документарног филма о Светом Василију Острошком налазе у студију Радио-Беседе, јер је филм благословена круна циклуса радисјких емисија које су емитоване на таласима Радија Епархије бачке. Звучни запис емисије Десетине имена уграђена су у овај филм који је саборно дело и дело љубави према Господу нашем, који је наш народ благословио Светим и богоносним оцем Василије Острошким. Ми смо светосавски и световасилијевски народ, а Свети Сава и Свети Василије су наши наставници пута који води у живот вечни, зато и овај филм јесте вид наше духовне воштанице коју приносимо поводом 350-годишњице упокојења светитеља и чудотворца острошког, истакао је катихета Бранислав Илић.
  9. Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором, рекао је катихета Бранислав Илић у оквиру разговора за Радио-Глас, Епархије нишке. Аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" истиче да је предстојећа премијера филма прилика да се сви саберемо на Световасилијевски сабор у Зајечару, да прославимо име Божје и узнесемо благодарност Светом Василију Острошком који нас свакога дана милује својом љубављу и очинском бригом. Повезана вест: Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Звучни запис разговора Овај документарни филм свакога човека хришћанина подстиче и позива да усрдно следи пут и пример Светог Василија, позива нас да ходимо том благословеном и свештеном духовном стазом која је утабана молитвама и чудесном љубављу Светог Василија Острошког, закључио је катихета Бранислав Илић позивајући све на Световасилијевско сабрање у оквиру шестог Фестивала хришћанске културе у Епархији тимочкој. Извор: Радио Глас
  10. Свечани чин устоличења новоизабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија започео је јутрос Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, коју служи Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва. Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изабран за митрополита црногорско-приморског на овогодишњем мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве након упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије напунио 63 године живота у монашкој ризи и 54 године архијерејске службе - у осмовековној историји Српске Православне Цркве то је најдужи стаж једног архијереја На дан Светог мученика Архиђакона Лаврентија, 23. августа 2021. године, у пространом духовно-културном центру Епархије шабачке у Шапцу, у храму Светог Саве, задужбини владике Лаврентија, приређене су пригодне свечаности којима је обележен имендан по хиротонији најстаријег архијереја Српске Православне Цркве. Најпре је у 9 сати служена свечана архијерејска Литургија, а затим je преломљен славски колач. Владика Лаврентије је бираним речима захвалио присутном народу и свештенству на честиткама, упутивши благослове црквеној пуноћи целе Шабачке епархије. Увече, у 19 сати, на платоу испред храма одржана је промоција новог издања књиге „Служба Светом Сави“ које се појавило после 33 године у издању „Гласа Цркве“. Гост вечери био је аутор, песник Матија Бећковић, који је евоцирао успомене на прво издање 1988. године и почетке градње храма Светог Саве на Врачару. Књига је тада штампана у тиражу од 20.000 примерака и цео тираж је поклоњен као прилог за изградњу храма. Песник се одрекао свог дела прихода „за покој душе мајке Зорке и оца Вука“, а „Глас Цркве“ свој део приложио „у име свих оних који, из ма којих разлога, не учествују у његовој изградњи“. Представљању књиге присуствовао је велики број љубитеља књиге – духовна, културна и интелектуална елита града Шапца. Торжество свечаности и празника увеличао је својим присуством високи драги гост из Ваљева– Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, посведочивши љубављу својом и жртвом библијску реч: „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно“ (Псалам 133, 1). У свом пригодном слову, владика Лаврентије је захвалио бираним речима харизматичном песнику и присутном народу, узносећи молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуних 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа. Цитирајући познате Змајеве стихове „И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав роду засијала“, исповедио је своју веру да је његова задужбина никла из светосавске „трунке пепела“, указујући на храм као живо сведочанство истинитости бесмртних стихова. Владика је захвалио на Божјој милости и помоћи у току подизања задужбине, првог храма посвећеног првом српском Архиепископу и просветитељу у Шабачкој епархији, светитељу на чији је дан, 27. јануара 1935. године, рођен и први пут угледао светлост Божјег дана. Академик Матија Бећковић у свом обраћању, поводом новог издања књиге после 33 године, упутио је присутним љубитељима књиге снажну поруку као завет: „Нека храм на Врачару буде цвет корена који је Свети Сава закопао пре осам векова под Атосом, у Хиландару. Корена чије гране допиру до свих пет континената, а круна му у наше дане избија на Врачару. Нека невидљиви храм из нашег срца изиђе на видело, и нека иде увис, у небеса духа и твораштва, онолико колико има жила... Нека храм Светога Саве на Врачару буде спомен на прошлост, а знамен за будућност... Будимо достојни Светосавског храма! Онај који је састављао планине, нека састави и нас, који му се обраћамо молитвом: Пожури се Саво Свети, и пакости избави нас, јер јади велики и ратни, рабе твоје држе, телесни и душевни“. Уредник Гласа Цркве протођакон Љубомир Ранковић који је приредио прво и друго издање знамените књиге највећег српског живог песника, говорећи о мотивима поновног штампања те књиге је рекао: „Ова књига Матије Бећковића штампа се поново после 33 године – Христовог земнога века – у благословеним данима завршетка изградње Храма на на Врачару. У Божјем Храму наставља се служба Светом Сави до скончанија света и века, све до другог пришествија Христова. Слава Богу на свему и за све!“ На крају свечаности, песник Матија Бећковић уручио је свим присутнима на дар по један примерак књиге са својим потписом и пригодном посветом. Извор: Глас Цркве
  12. Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”. Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”. То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић. “Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић. Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва. “Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић. Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе. “Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је. Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије. “Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић. Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану. Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе. МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера. Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво. Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине. Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име. Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана. Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем. Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Епископ бачки др Иринеј: Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику 17. Октобар 2019 На 64. Сајму књига у Београду у сали Иво Андрић - Хала 1А, 24. октобра 2019. године са почетком у 19 часова биће одржана промоција дела Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику, аутора Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја. http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_dr_irinej_tajna_razlikovanja_bozhanske_sushtine_energije_u_svetoj_trojici_po_svetom_m
  14. Као велики поборник духовног тиховања (исихија) код Светог Григорија молитва је пут којим се једино може постигнути затварање ума у тело/срце. Да би срце овладалоцелим човековим организмом, и помислима и удовима, мора се непрестано молитвено призивати Исусово име уз„упослење“ ума чак и током саме молитве. Појам молитве код Светог Григорија Паламе је заснован у високом степену на његовој амартологији. Грех влада човеком када се моћи ума не окрену ка Богу. Грех обитава посебно у унутрашњости човека, у срцу и телу. Тело по себи није зло, него је зло оно што обитава у срцу. Зло се мора надвладати, а срце се од овог зла мора очистити. Очишћење се испуњава кроз усредсређивање ума у срцу, када се ум чува уз помоћ срца. Умом се влада онда када се затвори у срце. Као што смо већ напоменули Палама истиче да је ум увек активан, те се зато нечим мора упослити, чак и током молитве. Зато се препоручује призивање Исусовог имена као средишта усредсређивања на Бога, понављања имена Христовог у складу са удисајима и издисајима. То је метода сабирања ума, јер се ум непрекидно расејава, а на свету није ништа теже од созерцања и ништа није покретније и променљивије од ума. Контролисањем покрета удисаја и издисаја и повременог задржавања даха контролише се ум и дисање, што свакако помаже да се ум не расејава оним што га окружује, да се очисти и да се заиста доведе до јединствене сабраности. Може се рећи да је то спонтана последица пажње ума, будући да се покрети удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте пажње, нарочито код оних који су посвећени телесном и духовном тиховању (исихији). Исихаст је личност која се вежба у унутрашњем смирењу или тиховању. Сходно оваквом учењу у Паламиној теологији молитве могу се приметити три предањска степена умно срдачне молитве. 1. На првом степену се употребљва једна посебна физичка метода као припомоћ молитви. Дисање се контролише и синхронизује у истом такту са понављаном Исусовом молитвом. Поглед се усреређује на горњи или на средишњи део тела (на пупак). Положај приликом молитве и дисање морају се контролисати, пошто је након грехопада унутрашњи човек нарочито повезан са извањским стварима. Стога, ове методе олакшавају усредсређивање и вођење ума од извањских ствари ка унутрашњим. Погружени човек који тежи да врати ум у себе, треба да га подстакне на то не само његовим праволинијским него и кружним, неблудећим кретањем. Зато Палама и наглашава да је фиксирање погледа на средиште тела и усмеравање пажње на себе (или на срце) од велике важности јер то спречава расејавање спољашњим утисцима. На тај начин, онај који созерцава не само да ће се повући из спољашњости и сабрати се, него ће, стављајући тело у такав положај, сабрати у унутрашњост срца моћ која се непрестано излива кроз чуло вида. Будући да се у стомаку спроводи закон греха, зато онда баш ту и морамо сместити закон ума који се бори. (Рим. 7, 23). 2. На другом степену се ум уводи у срце. Тада ум више не лута усред извањских ствари. Исихаста више нема потешкоћа да остане под деловањем Божије благодати. Кроз искључивање спољашњих ствари постиже се апатиа и он се ослобађа од страсти. Молитва је на овом степену духовна. Палама не смера на то да увођење ума у срце буде раздвајање ума од тела, већ на то да се ум у овом процесу ослобађа од погрешне зависности. Ум није затворен само у телу и срцу, него такође и у самом уму. Затврање ума у срце враћа праву и изворну антрополошку хијерархију: ум-срце-тело. Нус је важан зато што је он веома битан уантрополошком смислу. На овом месту долази до виђења светлости али оно још није просветљење и сједињење. Када је постигнута права хијерархија, човек је спреман да прими божанску енергију. Ово не значи да сам нус прима багодат и да учествује у њој, већ да целокупан човек прима енергију светог Духа. Иако се сврха молитве налази у врађању правог односа и праве хијерархије антроплошких елемената, ипак Божанска енергија дејствује управо кроз душу и тело. Срце тада постаје обитавалиште Светог Духа. 3. Међутим, духовна молитва на овом другом степену још није истинско сједињењње и просветљење. На трећем степену када се сустретну Бог и човек, просветљава се не само ум већ и целокупни човек. У просветљењу се надилази човеково сопство, и човек се опет однекле друго враћа у сопство. Ово искуство није опажање нити производ интелекта него је видећи субјект сам Свети Дух, кроз кога човек види самог себе. У збивајућем се просветљењу орган просветљења јесте Свети Дух или Божанска енергија. Човек постаје у просветљењу оно са чиме се у јединству сједињује, и зато је Божанска енергија или Свети Дух како субјет тако и објект. Човек је у овом збивајућем свепросветљењу попут једног огледала које одражава божанску енергију и светлост. Надилажење саме човекове природе не значи, међутим, да је искуствовање просветљења одвојено од тела или од душе, већ да се то искуство одиграва у самом човеку. Исправан правац је споља према унутра. Палама , говори о везама између тела, срца, ума и душе у молитви, али и разграничења где се са таквом једном духовношћу ум и тело раздвајају једно од другог у екстази. Сусрет с Богом у молитви не мотивише се овим антрополошким елементима и њиховим везама већ везом између нествореног и створеног. Молитва је заснована на пневматолошком кеносису. Може се у једном уопштеном смислу рећи да заједнички правац Паламине духовности јесте кретање од споља ка унутра. Ни срце ни нус не могу сматрати највишим органом молитве. И срце и ум јесу средишњи појмови, али Палама не разммишља о питању које од њих јесте примарно, обоје су антрополошки органи. Али, просветљење јесте нешто нестворено. На трећем , највишем степену молитве истински „орган“ , како субјект тако и објект, јесте Божанска енергија или свети Дух. На трећем степену молитве Св Дух обитава у човеку и сам свети Дух разбуђује молитву. Тако и молитва прераста оквире огољеног декласирања наших жеља пред Богом и постаје посебна врста знања са којим се у жељи приближавамо, успињемо се ка Богу, сатрагалачким напором и силом сазнања уграђеном у саму намеру, тако да се она код Светог Паламе ставља у погон или енергетизује као синергична „сафизичност у кретању“. На тај начин,она физиолошки постаје основ продорности кроз стваралачки канал срца које као орган општења у секундарно пробуђеној духовној функцији постаје „тело тела“, синергички центар окретања искону или „духовно тело“, према речима апостола Павла. Сагледавајући тежину новозавеног сведочанства о исијавању Божанске светлости из Сина Божијег Исуса Христа на гори Тавор, послата је порука докучивања крајње сврхе свега што јесте и бива, која обећава усавршавање и обожење човека. Оваплоћивање дубинске перпектве духа прпоручио је апостол Павле у посланици Ефесцима: „...Преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познавати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.“(Еф. 3, 14-19) Практични савети о вежбању у умносрдачној молитви „Непрекидно стражи, пази, непрекидно имај самоконтролу, бдиј, чувај се! Управо тако ћеш непослушно тело покорити духу и постати неприступачан духовима који те нападају одоздо, па ћеш моћи смело да станеш пред онога који испитује срце и бубреге“ (Пс. 7, 10) Овим речима Свети Григорије Палама истински исказује да умносрдачна молитва није само његов теолошкипоглед или учење већ једна стварност која је саствани део његовог бића , а која уводи човека и у будућу стварност, Царства Божијег. По светом људи који се вежбају духовном субостствовању, те престају са сваким личним делањем они код сазнајних душевних способности спречавају сваку промену, свако покретно и разнолико делање, сваки чулни опажај и сваку телесну активност уопште, која је под нашом контролом. А покрете попут дисања, који нису у потпуности под нашом контролом, обуздавају колико је год могуће. Код узнапредованих у тиховању, све ово дешава се без болног напора и бриге, јер савршен улазак душе у себе дешава се спонтано и од ње саме. Међутим, код почетника се ништа не догађа без труда и велике упорности, те најпре треба вежбати и терати усне да понављају Исусову молитву. Временом, она се постепено усађује да би коначно постала самоделатна и пратила ритам срца, чак и током сна. Као својеврсно упуство за све оне који желе да се посвете умносрдачној молитви или тиховању и созерцању Палама препоручује: „Када желимо да се посветимо унутрашњем сабирању, неопходно је да умиримо осећања подстакнута спољашњим активностима.. Бог нам је даровао тело да би нам оно било сарадник, да би зависило од нас. Зато би трбало да га, уколико нам се противи, обуздавамо и да га бодримо да се оно управља онако како треба. Чуло слуха и вида су чистији и лакше се покоравају разуму од чула додира, али на њих не треба обраћати пажњу нити она треба да нас узнемиравају. Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу време поста, када је лишено хране. Због тога се људи повлаче у себе и одвајају од спољашњих ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на спољашњи надражај. За све оне који су искусили аскетску борбу, осећање „патње“ (бдење, пост...) је од велике користи, а поготово онима који упражњавају унутарњу молитву. У сваком случају, они који упражњавају праву умну молитву, треба да се ослободе ове страсти и да одбаце сваку везу с оним што њу омета, јер ће само на тај начин усвојити ову неометану и чисту молитву“. Дакле, светитељ не даје само упуства за узрасле у молитвеном тиховању већ и и за оне који стреме ка „другом“ и „трећем“ степену. Што се таквих они морају владати сваким чулним задовољством и потпуно да одбаце страст, јер цело тело мора бити умртвљено за грех. Треба поразити зле страсти које се налазе у уму, тј. уздићи се изнад чулног задовољства. Ако смо под влашћу страсти, те ни уснама не можемо да окусимо умну молитву, онда је неопходнотелесно изнуривање постом, бдењем и сл. Само изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, дакле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне страсти. Управо то у нама побуђује покајање кроз које се бришу некадашњи греси, те човек постаје отворен за молитву и благодат. Све ово Палама потврђује речима псалмопевца Давида који каже: „Срце скрушено и смирено Бог неће презрети“ (Пс. 50) и Господњим речима у Јевађељима да пост и молитва чине чудеса (Мт. 17, 21 И Мк. 9, 29). Умносрдачна молитва и њена духовна стварност - обожење Врхунац умносрдачне молитве по учењу Светог Григорија Паламе јесте потпуни преображај човековог бића. Тј обожење. Што се тиче онога што се одвија у телу, а исходи из душе пуне духовне радости, он то називадуховном стварношћу, упркос томе што се исто одвија у телу. Дакле, имамо појаву да се наслађивање настало у телу када уђе у ум, чини да сав он буде телесан, нимало се не освећујући од заједнице са узвишеним, него обратно, уму предаје оно што је ниско, и зато се цели човек назива, „плотију“, као што је већ речено о онима на које се односио божански гнев; „неће мој дух пребивати у овим људима до века, јер су тело“.(пост. 6,3). Супротно томе, духовна радост , која долази из ума у тело , а која никако не нарушава заједницу са телом, него га преображава и одуховљује, јер се тада одбијају сви телесни прохтеви; она више не вуче душу на доле него се заједно сањом узвишава. Тако цели човек каже Палама постаје дух, као што је написано: „А што је рођено од духа , дух је“ (Јн. 3,6,8). За Паламу је суштина молитва, позивајући се на свете оце који кажу да „глад покреће молитву.“ Молитва без покајања је безвредна. По светом Јовану лествичнику „жеђ и бдење притискају срце, а кад је срце потиштено читаве реке суза иувиру из нас“. Овај физички труд не само да отклања сваку препреку за молитву него је у великој мери и потстиче. Наклоност ка делањима страсног дела душе и тела просто прикивају душу за тело ,а саму душу испуњавају тамом. Светитељ се пита, која то жалост или задовољство или покрет у телу нису заједничка активност (енергија) тела и душе? И наставља: “Заиста постоје блажене страсти и душевно телесне делатности које не само не прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до достојанства блиског достојанству духа, и да га подстакну да тежи нечему вишем. Такве духовне активности не улазе у ум из тела већ силазе у тело из ума, да би преобразиле тело у нето боље и да би га на тај начин обожиле. Као штоје божанство оваплоћенога Бога Логоса заједничко души и телу обожило плот посредством душе да би и оно творило Божија дела , исто тако и удховном човеку благодат духа која се кроз душу преноси у тело даје телу да искуси божанско.“ View full Странице
  15. Као велики поборник духовног тиховања (исихија) код Светог Григорија молитва је пут којим се једино може постигнути затварање ума у тело/срце. Да би срце овладалоцелим човековим организмом, и помислима и удовима, мора се непрестано молитвено призивати Исусово име уз„упослење“ ума чак и током саме молитве. Појам молитве код Светог Григорија Паламе је заснован у високом степену на његовој амартологији. Грех влада човеком када се моћи ума не окрену ка Богу. Грех обитава посебно у унутрашњости човека, у срцу и телу. Тело по себи није зло, него је зло оно што обитава у срцу. Зло се мора надвладати, а срце се од овог зла мора очистити. Очишћење се испуњава кроз усредсређивање ума у срцу, када се ум чува уз помоћ срца. Умом се влада онда када се затвори у срце. Као што смо већ напоменули Палама истиче да је ум увек активан, те се зато нечим мора упослити, чак и током молитве. Зато се препоручује призивање Исусовог имена као средишта усредсређивања на Бога, понављања имена Христовог у складу са удисајима и издисајима. То је метода сабирања ума, јер се ум непрекидно расејава, а на свету није ништа теже од созерцања и ништа није покретније и променљивије од ума. Контролисањем покрета удисаја и издисаја и повременог задржавања даха контролише се ум и дисање, што свакако помаже да се ум не расејава оним што га окружује, да се очисти и да се заиста доведе до јединствене сабраности. Може се рећи да је то спонтана последица пажње ума, будући да се покрети удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте пажње, нарочито код оних који су посвећени телесном и духовном тиховању (исихији). Исихаст је личност која се вежба у унутрашњем смирењу или тиховању. Сходно оваквом учењу у Паламиној теологији молитве могу се приметити три предањска степена умно срдачне молитве. 1. На првом степену се употребљва једна посебна физичка метода као припомоћ молитви. Дисање се контролише и синхронизује у истом такту са понављаном Исусовом молитвом. Поглед се усреређује на горњи или на средишњи део тела (на пупак). Положај приликом молитве и дисање морају се контролисати, пошто је након грехопада унутрашњи човек нарочито повезан са извањским стварима. Стога, ове методе олакшавају усредсређивање и вођење ума од извањских ствари ка унутрашњим. Погружени човек који тежи да врати ум у себе, треба да га подстакне на то не само његовим праволинијским него и кружним, неблудећим кретањем. Зато Палама и наглашава да је фиксирање погледа на средиште тела и усмеравање пажње на себе (или на срце) од велике важности јер то спречава расејавање спољашњим утисцима. На тај начин, онај који созерцава не само да ће се повући из спољашњости и сабрати се, него ће, стављајући тело у такав положај, сабрати у унутрашњост срца моћ која се непрестано излива кроз чуло вида. Будући да се у стомаку спроводи закон греха, зато онда баш ту и морамо сместити закон ума који се бори. (Рим. 7, 23). 2. На другом степену се ум уводи у срце. Тада ум више не лута усред извањских ствари. Исихаста више нема потешкоћа да остане под деловањем Божије благодати. Кроз искључивање спољашњих ствари постиже се апатиа и он се ослобађа од страсти. Молитва је на овом степену духовна. Палама не смера на то да увођење ума у срце буде раздвајање ума од тела, већ на то да се ум у овом процесу ослобађа од погрешне зависности. Ум није затворен само у телу и срцу, него такође и у самом уму. Затврање ума у срце враћа праву и изворну антрополошку хијерархију: ум-срце-тело. Нус је важан зато што је он веома битан уантрополошком смислу. На овом месту долази до виђења светлости али оно још није просветљење и сједињење. Када је постигнута права хијерархија, човек је спреман да прими божанску енергију. Ово не значи да сам нус прима багодат и да учествује у њој, већ да целокупан човек прима енергију светог Духа. Иако се сврха молитве налази у врађању правог односа и праве хијерархије антроплошких елемената, ипак Божанска енергија дејствује управо кроз душу и тело. Срце тада постаје обитавалиште Светог Духа. 3. Међутим, духовна молитва на овом другом степену још није истинско сједињењње и просветљење. На трећем степену када се сустретну Бог и човек, просветљава се не само ум већ и целокупни човек. У просветљењу се надилази човеково сопство, и човек се опет однекле друго враћа у сопство. Ово искуство није опажање нити производ интелекта него је видећи субјект сам Свети Дух, кроз кога човек види самог себе. У збивајућем се просветљењу орган просветљења јесте Свети Дух или Божанска енергија. Човек постаје у просветљењу оно са чиме се у јединству сједињује, и зато је Божанска енергија или Свети Дух како субјет тако и објект. Човек је у овом збивајућем свепросветљењу попут једног огледала које одражава божанску енергију и светлост. Надилажење саме човекове природе не значи, међутим, да је искуствовање просветљења одвојено од тела или од душе, већ да се то искуство одиграва у самом човеку. Исправан правац је споља према унутра. Палама , говори о везама између тела, срца, ума и душе у молитви, али и разграничења где се са таквом једном духовношћу ум и тело раздвајају једно од другог у екстази. Сусрет с Богом у молитви не мотивише се овим антрополошким елементима и њиховим везама већ везом између нествореног и створеног. Молитва је заснована на пневматолошком кеносису. Може се у једном уопштеном смислу рећи да заједнички правац Паламине духовности јесте кретање од споља ка унутра. Ни срце ни нус не могу сматрати највишим органом молитве. И срце и ум јесу средишњи појмови, али Палама не разммишља о питању које од њих јесте примарно, обоје су антрополошки органи. Али, просветљење јесте нешто нестворено. На трећем , највишем степену молитве истински „орган“ , како субјект тако и објект, јесте Божанска енергија или свети Дух. На трећем степену молитве Св Дух обитава у човеку и сам свети Дух разбуђује молитву. Тако и молитва прераста оквире огољеног декласирања наших жеља пред Богом и постаје посебна врста знања са којим се у жељи приближавамо, успињемо се ка Богу, сатрагалачким напором и силом сазнања уграђеном у саму намеру, тако да се она код Светог Паламе ставља у погон или енергетизује као синергична „сафизичност у кретању“. На тај начин,она физиолошки постаје основ продорности кроз стваралачки канал срца које као орган општења у секундарно пробуђеној духовној функцији постаје „тело тела“, синергички центар окретања искону или „духовно тело“, према речима апостола Павла. Сагледавајући тежину новозавеног сведочанства о исијавању Божанске светлости из Сина Божијег Исуса Христа на гори Тавор, послата је порука докучивања крајње сврхе свега што јесте и бива, која обећава усавршавање и обожење човека. Оваплоћивање дубинске перпектве духа прпоручио је апостол Павле у посланици Ефесцима: „...Преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познавати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.“(Еф. 3, 14-19) Практични савети о вежбању у умносрдачној молитви „Непрекидно стражи, пази, непрекидно имај самоконтролу, бдиј, чувај се! Управо тако ћеш непослушно тело покорити духу и постати неприступачан духовима који те нападају одоздо, па ћеш моћи смело да станеш пред онога који испитује срце и бубреге“ (Пс. 7, 10) Овим речима Свети Григорије Палама истински исказује да умносрдачна молитва није само његов теолошкипоглед или учење већ једна стварност која је саствани део његовог бића , а која уводи човека и у будућу стварност, Царства Божијег. По светом људи који се вежбају духовном субостствовању, те престају са сваким личним делањем они код сазнајних душевних способности спречавају сваку промену, свако покретно и разнолико делање, сваки чулни опажај и сваку телесну активност уопште, која је под нашом контролом. А покрете попут дисања, који нису у потпуности под нашом контролом, обуздавају колико је год могуће. Код узнапредованих у тиховању, све ово дешава се без болног напора и бриге, јер савршен улазак душе у себе дешава се спонтано и од ње саме. Међутим, код почетника се ништа не догађа без труда и велике упорности, те најпре треба вежбати и терати усне да понављају Исусову молитву. Временом, она се постепено усађује да би коначно постала самоделатна и пратила ритам срца, чак и током сна. Као својеврсно упуство за све оне који желе да се посвете умносрдачној молитви или тиховању и созерцању Палама препоручује: „Када желимо да се посветимо унутрашњем сабирању, неопходно је да умиримо осећања подстакнута спољашњим активностима.. Бог нам је даровао тело да би нам оно било сарадник, да би зависило од нас. Зато би трбало да га, уколико нам се противи, обуздавамо и да га бодримо да се оно управља онако како треба. Чуло слуха и вида су чистији и лакше се покоравају разуму од чула додира, али на њих не треба обраћати пажњу нити она треба да нас узнемиравају. Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу време поста, када је лишено хране. Због тога се људи повлаче у себе и одвајају од спољашњих ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на спољашњи надражај. За све оне који су искусили аскетску борбу, осећање „патње“ (бдење, пост...) је од велике користи, а поготово онима који упражњавају унутарњу молитву. У сваком случају, они који упражњавају праву умну молитву, треба да се ослободе ове страсти и да одбаце сваку везу с оним што њу омета, јер ће само на тај начин усвојити ову неометану и чисту молитву“. Дакле, светитељ не даје само упуства за узрасле у молитвеном тиховању већ и и за оне који стреме ка „другом“ и „трећем“ степену. Што се таквих они морају владати сваким чулним задовољством и потпуно да одбаце страст, јер цело тело мора бити умртвљено за грех. Треба поразити зле страсти које се налазе у уму, тј. уздићи се изнад чулног задовољства. Ако смо под влашћу страсти, те ни уснама не можемо да окусимо умну молитву, онда је неопходнотелесно изнуривање постом, бдењем и сл. Само изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, дакле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне страсти. Управо то у нама побуђује покајање кроз које се бришу некадашњи греси, те човек постаје отворен за молитву и благодат. Све ово Палама потврђује речима псалмопевца Давида који каже: „Срце скрушено и смирено Бог неће презрети“ (Пс. 50) и Господњим речима у Јевађељима да пост и молитва чине чудеса (Мт. 17, 21 И Мк. 9, 29). Умносрдачна молитва и њена духовна стварност - обожење Врхунац умносрдачне молитве по учењу Светог Григорија Паламе јесте потпуни преображај човековог бића. Тј обожење. Што се тиче онога што се одвија у телу, а исходи из душе пуне духовне радости, он то називадуховном стварношћу, упркос томе што се исто одвија у телу. Дакле, имамо појаву да се наслађивање настало у телу када уђе у ум, чини да сав он буде телесан, нимало се не освећујући од заједнице са узвишеним, него обратно, уму предаје оно што је ниско, и зато се цели човек назива, „плотију“, као што је већ речено о онима на које се односио божански гнев; „неће мој дух пребивати у овим људима до века, јер су тело“.(пост. 6,3). Супротно томе, духовна радост , која долази из ума у тело , а која никако не нарушава заједницу са телом, него га преображава и одуховљује, јер се тада одбијају сви телесни прохтеви; она више не вуче душу на доле него се заједно сањом узвишава. Тако цели човек каже Палама постаје дух, као што је написано: „А што је рођено од духа , дух је“ (Јн. 3,6,8). За Паламу је суштина молитва, позивајући се на свете оце који кажу да „глад покреће молитву.“ Молитва без покајања је безвредна. По светом Јовану лествичнику „жеђ и бдење притискају срце, а кад је срце потиштено читаве реке суза иувиру из нас“. Овај физички труд не само да отклања сваку препреку за молитву него је у великој мери и потстиче. Наклоност ка делањима страсног дела душе и тела просто прикивају душу за тело ,а саму душу испуњавају тамом. Светитељ се пита, која то жалост или задовољство или покрет у телу нису заједничка активност (енергија) тела и душе? И наставља: “Заиста постоје блажене страсти и душевно телесне делатности које не само не прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до достојанства блиског достојанству духа, и да га подстакну да тежи нечему вишем. Такве духовне активности не улазе у ум из тела већ силазе у тело из ума, да би преобразиле тело у нето боље и да би га на тај начин обожиле. Као штоје божанство оваплоћенога Бога Логоса заједничко души и телу обожило плот посредством душе да би и оно творило Божија дела , исто тако и удховном човеку благодат духа која се кроз душу преноси у тело даје телу да искуси божанско.“
  16. Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцељења и утеху души: Радуј се светитељу, чудотворче! Имајући на уму и срцу ове речи из Акатиста светом Василију чудотворцу Острошком, верни народ из Ветерника, Стапара и Товаришева, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе ходио је, од 10. до 12. јуна 2021. године, путем великог чудотворца Острошког, походећи његову кршевиту Херцеговину, како би на крају целивали његове мошти у острошкој светињи. Предвођени протопрезвитером Предрагом Билићем, презвитером Ђуром Родићем и ђаконом Мирославом Стојановићем, првог дана група поклоника посетила је Светоуспенски манастир у Чајничу, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Чајничке, молећи њен благослов и молитвено покровитељство. Поклоници су укрепљени чињеницом да се у манастирском храму поред чајничке Краснице, чува икона светог Георгија са дванаест сцена које илуструју његово житије, затим икона светог Николаја, рад Андрије Раичевића из 17. века, као и икона Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је манастиру дарована 1848. године. Свештена обитељ манастира Тврдош, место монашког пострига Светога Василија, као и седиште његове митрополије, групу поклоника је примила у своје окриље. Надахнути древном светињом чији је камен натопљен молитвеним сузама светог Василија, свештенство са верним народом посетило је гроб недавно упокојеног епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Ходећи путем светог Василија, од Тврдоша поклоници су кренули ка Острогу, том вековном путањом која је омеђена благословом светитеља чије се име не спомиње, а да се не устане и не изговори „Слава му и милостˮ. Као верна чеда светитеља који љубављу својом греје хладне острошке стене, поклоници из Ветерника, Стапара и Товаришева, целивали су мошти чудотворца острошког и посетили острошку светињу коју називамо новом бањом Витездом. Радост посете била је усугубљена чињеницом да се ове године навршава 350 година од упокојења Светога Василија. После Литургије у острошкој светињи, са острошке горе свештенство је повело верни народ у Немањин град – Подгорицу, где су посетили велелепни храм Христова Васкрсења, који сведочи о васкрсењу духовног живота у Митрополији црногорско-приморској. У крипти ове светиње поклонили су се гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је тридесет година од гора до мора ширио реч љубави Божје на овим просторима, бивајући истински сведок и проповедник Васкрсења. Путовање је настављено посетом древне немањићке светиње – манастира Морача, који је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика на простору Црне Горе. Овде су целивали руку светог свештеномученика Харалампија, и надахнули се предивним природним амбијентом, особито водопадом Светигора, који се налази у подножју манастира. Поклоничко путешествије крунисано је посетом дома Спасовог – манастира Милешева, где су приступили гробу Светога Саве понављајући речи: Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски! Катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. Кондак 1. Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Икос 1. Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато прими од нас ове анђелске похвале: Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово Царство! Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски владалац! Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда Свету Тројицу! Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско порекло твоје! Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу! Радуј се, јер се славно у Господу прослави! Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности! Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога света! Радуј се, незлобиво јагње Божије! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 2. И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу: Алилуја! Икос 2. Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом, презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше: Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски! Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински од младости своје! Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и целомудрено! Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији! Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко! Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим! Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света! Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично! Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 3. Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему непрестано појеш: Алилуја! Икос 3. Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво, а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо, примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој: Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и Божанским стварима! Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо! Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински украшен од Бога! Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих! Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским! Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и сиромашнима! Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме! Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво! Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 4. Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире, беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма, а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја! Икос 4. У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство Божије, због чега ти кличемо овако: Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире! Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду нашем! Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим! Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио! Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио! Радуј се, изобиље оскудних! Радуј се, заштитниче сиротих! Радуј се, храниоче удовица! Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 5. Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка Њему руке уздизао, појући: Алилуја! Икос 5. На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше: Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста Господњег! Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља! Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим! Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према непријатељима! Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше! Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају! Радуј се, благослове домова хришћанских! Радуј се, утврђење и правило вере Христове! Радуј се, верни слуго Господњи! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 6. Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире, опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас, јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја! Икос 6. И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје ми ти кличемо: Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима гине! Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше молитвом Богу учинио благим! Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа! Радуј се, изворе Божанске благодати! Радуј се, дубино смирења! Радуј се, радости побожних царева! Радуј се, утврђење Христових догмата! Радуј се, похвало Србске Цркве! Радуј се, заштитниче убогих и сиротих! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 7. И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида, где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са њим заблагодари Богу песмом: Алилуја! Икос 7 А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше веома милостиво према убогима и сужњима и које често посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове похвале наше: Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе! Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи! Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину твоју! Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и тешила! Радуј се, похвало Васељене! Радуј се, украсу Цркве Христове! Радуј се, поборниче Крста Господњег! Радуј се, храбри борче за Истину Божију! Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 8. Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од радости запевасте: Алилуја! Икос 8. И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти, будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом. Нека те стога обрадују ове похвале наше: Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према теби! Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са верном супругом Косаром! Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде! Радуј се, јер беше осветник страдалника! Радуј се, јер си диван у Светима Христовим! Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше! Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга! Радуј се, пастиру стада словесног! Радуј се, огњени мачу против јеретика! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 9. Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он, завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше певати Богу: Алилуја! Икос 9. Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се догодило ми ти певамо: Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни Крст као знак страдања свога! Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога показан Часни и Животворни Крст Господњи! Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела! Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео! Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију! Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући блиску кончину своју! Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом! Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране! Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 10. У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему песмом: Алилуја! Икос 10. Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим, него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини, не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти кличемо: Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на молитви у храму стајао! Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће преварити! Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је спремана! Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље твоје! Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице! Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем! Радуј се, кротки слуго Небеског Цара! Радуј се, одбрано заробљених! Радуј се, заклоне нападнутих! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 11. Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим, запевавши: Алилуја! Икос 11. Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он, помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио, и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени необичним чудом, ми ти кличемо: Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском краљу пошао! Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим Тајнама Христовим! Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском краљу да те усмрти мачем својим! Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш убијен њиме! Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу принео! Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у којем си се последњи пут причестио! Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства! Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио! Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 12. Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја! Икос 12. То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје, свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше: Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на Небеску трпезу! Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму где ти мошти почиваху! Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих! Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни тражећи помоћи! Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен! Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке народа у храм где почивају свете мошти твоје! Радуј се, јер си смерно цео живот проживео! Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 13. О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски, немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз сву вечност појемо: Алилуја! (Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и кондак 1. и онда молитва, на крају.) Молитва О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити, и ми ћемо ти бити благодарни довека. Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и Господа преклињали да нам опрости. Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама, Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.
  18. Епархија зворничко-тузланска, у ово свето и страшно време, када празнујемо страдања и само Распеће Христово, приморана је да се зарад истине и изречених дезинформација разне природе, јавно огради од јучерашњег гостовања свештеника Радивоја Круља из Мостара у емисији Пулс Бн телевизије. Свештеник Радивоје Круљ је клирик Епархије захумско-херцеговачке који је, у емисији Пулс Бн телевизије, у студију у Бијељини, учествовао без претходне најаве, односно без знања и благослова Епархије зворничко-тузланске. Самим тим поменути свештеник је учинио велики црквени преступ, јер се јавно појављивао и као свештеник деловао на простору друге Епархије, што канони Православне Цркве строго забрањују. Следствено томе, све што је свештеник Круљ рекао у поменутој емисији представља само и искључиво његово приватно мишљење, а никако став Епархије зворничко-тузланске и Српске Православне Цркве. Због овог нецрквеног поступка свештеника Круља, бићемо приморани да се одмах по празнику Васкрсења обратимо његовом надлежном Епископу, захумско-херцеговачком г. господину Димитрију, као и Светом Архијерејском Синоду. Ово ћемо учинити са намером да се овим и сличним црквено-неканонским деловањима стане на крај. У Цркви све треба да буде благообразно и чино и у црквеном поретку јер се једино тако доприноси изграђивању тела Цркве, а не, не дао Бог, Њеном рушењу. У Бијељини, на Велики петак, 30. април 2021. год. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  19. Благовести свете име ти донеше, Да се зовеш Благоје твоји изабраше, Од доброга рода плодови су слатки, и Благоје поста Свети Јустин Рајски. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Од детињства ти си Богу се молио, И са мајком својом о вери зборио. Зато децу нашу,молим те оснажи, Да их не уграбе Православља врази. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Путем Светог Саве Богу си ходио, И све Свеце Божје храбро си следио. О помози нама на животној стази, Да нас не преваре овосветске лажи. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Богословио си увек животом и пером, Светлосни Јустине овенчани вером. Житијама Светих ти си проповедо, и Христово постао истинито чедо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) У Ћелијском Лугу гроб твој животвори, И знамења Божја Србадији твори. Крај олтара светог заблисто се, Аво, И сваком помаже ко пристигне тамо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Васкрсење свето гроб твој благовести, Ко с љубављу приђе-духовно се свести, Ко смирено с вером помоли се Богу, Све туге,невоље тад од њега оду. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) У близини твојој Лелићи су свети, У њима Николај,Отац наш пресветли, Од младости он те вером научио, За свог наследника,Аво,одредио. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) С Николајем Светим моли се за Србе, Да с; не уплашимо кад затрубе трубе. И да с; вама Оци,вечно ми будемо, И Царство Христово сви задобијемо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Литургију Свету служио си, Аво, И на српски превео надахнуто,сјајно. Са Оцима Светим сада саслужујеш, Небеском Олтару и нас придружујеш. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Јеванђеље Вечно,Православље Свето, Пут,Истину,Живот-Христа си нам дао. Цркву Апостолску,Цркву Светосавску, А не раскол клети,већ Саборност свету. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Испевао свештеник Ненад Андрић из Ваљева. Песму лекторисао, уредио и благословио Епископ Атанасије (Јефтић) ЖРУ ПОРТАЛ
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 21. фебруара 2021. године, у Недељу о митару и фарисеју, Божанственом Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј, славонски Јован, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ремезијански Стефан и мохачки Исихије, са свештенством из више епархија Српске Православне Цркве. Појали су сви хорови Певачког друштва храма Светог Саве: Дечји хор Растко (диригент Милена Антовић), хор Мокрањац и хор храма Светог Саве (диригент Катарина Станковић). После читања зачала из светог Јеванђеља, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је између осталог рекао: -Оно што се људима чини да је велико у свету, да је моћно и јако, пред Богом изгледа слабашно. Оно што свет сматра мудрим, дубоким и паметним, за Бога је лудост и звоно које звечи, а тај звекет није ништа друго него одјек празнине. Али, у вери нашој и смирењу открива се Господ. Свакога ко има веру за темељ свог покајања Господ чини најмоћнијим, чини га владарем света. Данашња јеванђељска прича, која је једна од карика за припрему поста, управо то открива. Открива парадокс закона Божјег и парадокс критеријума односа Бога према овоме свету. -Око Божје друкчије цени човека - цени га по срцу. Важно је да испуњавамо законе, да праштамо и тражимо опроштај. Без тога ми не само да нисмо хришћани, него се може рећи да нисмо ни људи. То што је хришћанско, то је аутентично људско. Све што је цариник учинио и више од тога, треба да чинимо, јер тако функционишемо здраво. Чинимо све тако да задобијемо мир и радост говорећи: `Само сам недостојан слуга Божји`. Уколико тако не чинимо, бићемо испуњени бесом и хистеријом, подвиг ће нам бити тежак - то је гордост и сујета. Тај терет ако се не изгони из срца, води у демонизовано стање. Можда је прејака реч, али то заиста јесте тако. Што је већа гордост и сујета, то смо затворенији, то смо усамљенији, то смо сиромашнији, истакао је патријарх Порфирије и замолио присутне да у молитвама имају његово име, јер, како је казао: дубоко знам какво је место на које ме је Господ љубављу и благодаћу поставио. Патријарх српски г. Порфирије позвао је верне да се у временима тешких епидемиолошких услова придржавају прописаних мера и да воде рачуна о себи и ближњима, као и да буду послушни својој Цркви. После свете Литургије Његова Светост г. Порфирије је служио помен блаженопочившем патријарху Иринеју у крипти Спомен храма. Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom
  22. Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 2. Видевши да је Црква Христова аријанским зловерјем нападнута, покоривши се Божијем призиву, напустио си, свети оче Василије, пустињу коју си толико волео и дошао у град Кесарију. Тамо си примио благодат свештенства и постављен за архиепископа, благовестећи громогласно реч спасења по свим крајевима земаљским и васцели дан поучавајући верне да Богу, Свестворитељу, достојно кличу: Алилуја! Икос 2. Просветљујући разум верних Богопознањем, велики Богозналче Василије, растумачио си природу бића и научио их да Невидљивог Бога познају у творевини руку Његових! Зато и ми, Твојим Богомудрим учењем просвећени, овако кличемо: Радуј се, јер си верне озарио познањем Бога Који је за шест дана све створио! Радуј се, јер си их научио да дивна дела Његова достојно хвале! Радуј се, преизобилна ризницо Богословља! Радуј се, јер си нас научио да у васцелом свету тајне премудрости Божије видимо! Радуј се, јер си поучавао да се и у малим стварима назире величина Божија! Радуј се, јер си изобразио лепоту првостворене светлости! Радуј се, јер си показао велику силу прве речи Божије у васељени! Радуј се, јер си говорећи о биљкама пољским показао брзу пропаст земаљске славе! Радуј се, јер си указао да се у величанству небеских светила види Христос, Сунце Правде! Радуј се, јер си појаснивши трудољубље сићушне творевине људе од лењости одвраћао! Радуј се, јер си човеку, цару васцеле твари, заповедио да над страстима влада! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 3. Будући укрепљен Силом Свевишњега, свети оче Василије, супроставио си се одступнику Јулијану, и умолио си Господа и Његову Пречисту Матер да спречи његову злу намеру према Хришћанима и да сви благодарно ускликну Једином Богу: Алилуја! Икос 3 . Имајући ревност велику по Богу Сведржитељу и мач Његов у руку добивши, брзо си посекао коров паганског Јулијановог безбожништва, а верне у побожности утврдио. Научи и нас, преподобни оче Василије, да чистим животом служимо само Једином Богу, кличући ти овако: Радуј се, јер си гордост Јулијана у богоодступништву одважно разобличио! Радуј се, јер си Христоненависне подухвате његове разрушио! Радуј се, јер си га сузном молитвом као копљем поразио! Радуј се, јер си његову скору пропаст наговестио ! Радуј се, јер си људе Божије, као некада Мојсеј Израиља, од идолослужења ослободио! Радуј се, јер си коров безбожништва истребио! Радуј се, јер си храном Божијих речи верне изобилно наситио! Радуј се, јер си потоцима благодати срца њихова напојио! Радуј се, јер си их саветовао да чврсто држе таблице заповести Христових! Радуј се, јер си учење уста својих животом потврдио! Радуј се, добри и верни слуго Божији! Радуј се, усрдни посланиче винограда Господњег! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 4. Силом Духа Који је у теби живео, умирио си буру гнева цара Валента, који беше обузет аријанском јереси, светитељу Божији Василије. Подарио си мир Светој Цркви светим подвизима твојим и топлим молитвама ка Богу, и Њему се радујући, појао си стално: Алилуја! Икос 4. Слушајући како ти стојиш у истини, јерарху Божији и како се сви верни покоравају твоме гласу, безбожни Валент пожеле да те одврати од праве вере. Тога ради к теби посла епарха свога модеста, а затим и сам дође у Кесарију. Ти се, Богоносни оче Василије, ниси уплашио ни гнева царевога, ни страшних претњи његовог војводе. Ми пак прослављајући твоје чврсто исповедање, овако ти кличемо: Радуј се, непоколебљиви поборниче праве вере! Радуј се, пастиру, спремни да положиш душу за овце своје! Радуј се, јер си чврсто исповедање Петрово показао! Радуј се, јер си ревност Илијину за славу Свете Тројице пројавио! Радуј се, јер си гнев безбожнога цара Богодоличним свештенослужењем умирио! Радуј се, јер си Богомудрим речима уста зловерног водводе зауздао! Радуј се, јер се ниси уплашио претњи прогонства и мучења! Радуј се, јер си смрт за Господа Христа желео да прихватиш! Радуј се, јер си прогонство вере ради претрпео! Радуј се, јер си многим жалостима у радост Господњу ушао! Радуј се, јер си истину Христову пред царевима и владикама неустрашиво исповедао! Радуј се, јер си се чврстим исповедањем показао као верни слуга Цара Небескога! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 5. Показао си се као Богом послана звезда, светитељу Христов Василије, јер си пресветлим лучама милосрђа мрачну ноћ жалости обасјао, маглу невоља одагнао и свима, који у бурном мору житејском пливају, истински пут у Царство Небеско показао, како би сви Богу што их спасава, радосно клицали: Алилуја! Икос 5. Када су сви увидели, светитељу Божији, да си им као отац чедољубиви, у искушењима и жалостима тебе тражише. Ти, пак, према свима милосрдан беше, и тиме им показа живот у вери истинитој. Буди, преблаги оче Василије, брзи помоћник и нама, нападнугим греховима и страстима, јер ти с љубављу кличемо: Радуј се, светиљко љубави, од Христа заблистала! Радуј се, јер си Оца Небеског у милосрђу подражавао! Радуј се, богата ризницо сиромашних! Радуј се, поуздано уточиште убогих! Радуј се, јер си, као некада Јосиф, гладне нахранио! Радуј се, јер си бездомнима и убогима многе домове основао! Радуј се, јер си као добри Самарјанин, својим рукама губавцима ране исцељивао! Радуј се, јер си прогонитеља свога Модеста од болести исцелио и од народне казне избавио! Радуј се, јер си убогу удовицу од оптужбе епархове заштитио! Радуј се, јер си за жену грешницу проштај грехова од Бога измолио! Радуј се, оче сиротих и утехо страдалника! Радуј се, уразумљење и поправљање оних што у греховима пропадају! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 6. Показао си се као проповедник истине Христове целом свету, свети оче Василије, и силом благодатне речи своје, као оштрицом мача, пробадао си огреховљена срца и подстицао их на покајање, да би сви чистим срцем Светој Тројици певали: Алилуја! Икос 6. Заблистао си на своду Цркве као велика лучезарна светиљка, оче Василије, и све поднебеско познањем истините вере просветлио и мрак страсти греховних одагнао, од њих ослободи и нас, који ти овако кличемо: Радуј се, верни служитељу Свете Тројице! Радуј се, Богоозарени тумачу тајни вере! Радуј се, јер си Сина и Духа Сапрестолног као Једносушне Оцу громогласно проповедао! Радуј се, јер си истину о Светлости Превечној од Светлости Превечне вернима протумачио! Радуј се, јер си Господа Спаситеља као Бога Оваплоћеног и Творца свих векова исповедао! Радуј се, јер си на тајинство две природе у једној ипостаси Христа Бога указао! Радуј се, јер си царском силом своје беседе богатима заповедио да житнице своје отворе! Радуј се, јер си од неправедне користи својим учењем многе одвратио! Радуј се, јер си душегубно пијанство речју, као мачем, поразио! Радуј се, јер си суровост и завист из срца истребио! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 7. Желећи да верне сачуваш од зборишта аријанског, ти си, светитељу Божији Василије, све у Цркви украсио и умилни чин Божанствене Литургије мудро саставио и многе молитве као миро мирисно, излише се из твојих Богонадахнутих уста. Њима се молимо за опроштај својих грехова и грехова упокојене браће, и Тројицу Пресвету славимо, кличући: Алилуја! Икос 7. Верни у теби, свети оче Василије, видеше новог Арона када си Жртву Бескрвну Богодолично приносио, будући украшен даровима Духа као одеждом од драгог камења. Предстојећи сада у олтару Цркве Небеске, помјани и нас који ти у умилењу певамо: Радуј се, архијереју Божији, јер си као и Арон преизобилну благодат свештенства добио! Радуј се, јер си велику одважност у молитвама за људе стекао ! Радуј се, мудри приставе тајни Божијих! Радуј се, украситељу чина црквеног! Радуј се, јер си служење Свете Литургије, као и апостол Јаков од Самог Христа научио! Радуј се, молитвениче, Духом Божијим озарени! Радуј се, јер си, како неки видеше, светлошћу Небеском током служења био обасјан! Радуј се, јер си Ангелима као неким пресветлим људима, био окружен! Радуј се, јер се најпре твојом молитвом за примање Тајни Христових припремамо! Радуј се, јер твојим речима уочи Педесетнице коленопреклоно мољења приносимо! Радуј се, јер јерејима васцеле Цркве у служењу дајеш благодатно од Бога укрепљење! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 8. Преподобном Јефрему Сиријском откри се чудесно и преславно виђење о теби, свети Василије. Једанпут му те Бог показа као сунце огњено које висину небеску досеже, а касније преподобни дошавши у Кесарију, виде те где огњеним језиком људе поучаваш и у умилењу ускликну Богу: Алилуја! Икос 8. Сав си пламтео Небеском светлошћу серафимске љубави, Богоносни оче Василије. Речи твоје беху као муња која речи јеретичке спаљује, а душе верних пламеном вером и љубави просветљује. Подари и нама, оче, да молитвом твојом макар и малу искру љубави твоје задобијемо, јер ти овако кличемо: Радуј се, стубе пламенолики, што јереси спаљујеш! Радуј се, јер си огањ вере истините и љубави нелицемерне у себи распламсао! Радуј се, непоколебљиви разобличитељу Аријевих лажи! Радуј се, ватрени ревнитељу вере Христове! Радуј се, јер си посрамио гордост Евномија, што је хулио на Сина Божијег! Радуј се, јер си Македонија спречио да хули на Духа Светога! Радуј се, разрушитељу лажне мудрости Несторијеве! Радуј се, усрдни заштитниче части Пресвете Богомајке! Радуј се, пастиру озарени блистањем љубави Небеске! Радуј се, учитељу вере, који си громогласне речи објавио! Радуј се, Богом засађена маслино, која је многе светитељима Цркве учинила! Радуј се лозо, од које су израсли Богомудри бранитељи Православља! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 9. Васцели зборови јеретички нису се могли супротставити благодатној сили која је у теби обитавала, свети оче Василије. Неког младића, што је у власт сатанину пао, силом молитве своје отео си из замке ђаволске и покајаног га вратио Господу Христу да благодарно пева Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 9. Будући надвладани Богонадахнутом красноречивошћу твојом, свети Василије, и видевши чудо које се на младићу збило, многи се од јеретика, јединој Цркви присајединише. Удостој нас да будемо њена верна и послушна чеда и ми, који ти овако кличемо: Радуј се, јер си све крајеве земаљске Небеским учењем обасјао! Радуј се, јер си благодаћу Христовом мрачне силе ада победио! Радуј се, јер си младића из замке ђаволске ослободио! Радуј се, јер си га Телом и Крвљу Христовом нахранио! Радуј се, јер ниси допустио да пропадну душе, Крвљу Христовом искупљене! Радуј се, јер си Господа Христа умолио да опрости младићу, који је у погубни грех пао! Радуј се, јер си преславним чудом људе задивио! Радуј се, јер си обраћањем заблуделих Ангеле обрадовао! Радуј се, јер си нас научио да од Господа Ангеле чуваре тражимо! Радуј се, јер нам Ангела чувара молитвом својом приближаваш! Радуј се, јер нас од напада ђаволских ослобађаш! Радуј се, у искушењима брзи заступниче! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 10. Желећи да спасе словесну творевину, Творац те показа као снажног заштитника верних и чувара Своје Цркве, да би се кроз тебе светлост Православља целом свету открила, и да сви верни благодарно Светој Тројици непрестано кличу: Алилуја! Икос 10. Стена си Цркве и чврста ограда верних, о, велики међу јерарсима, свети Василије, јер си у граду Никеји двери црквене силом молитве своје отворио и истину праве вере открио, а уста оних што хуле на име Христово зауздао. Нама, пак, који Господа Спаситеља православно исповедамо, заступништвом твојим, оче, отвори двери милосрђа Божијег, да бисмо ти овако клицали: Радуј се, земаљски Ангеле, чувару Цркве Христове! Радуј се, Богом предизабрани заштитниче верних! Радуј се, јер си као некада Илија небо, двери црквене молитвом отворио! Радуј се, јер си храм свети, што га јеретици отеше, поново вернима вратио! Радуј се, јер си верне од јереси оградио! Радуј се, јер ниси допустио да Цркви Божијој нашкоде лажна учења! Радуј се, јер си име Христово, превелико на Небесима, и на Земљи чудима узвеличао! Радуј се, јер си Православље у Васељени утврдио! Радуј се, јер си гордост безбожника понизио! Радуј се, јер се смирење верних тобом узнесе! Радуј се, јер се тобом вера света прослави! Радуј се, јер Цркву Христову дивно украшаваш! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 11. Теби би доликовало појање са Небеса, а не са Земље, преславни Василије, јер си на Земљи био Небеска појава, и разум верних си учењем својим ка Небу уздизао, док их сада са Небеса милостиво гледаш и изобилну благодат дајеш од дароватеља Христа, Којему сада са Ангелима на Небесима певаш: Алилуја! Икос 11. Био си, свети Василије, лучезарна светиљка која многим даровима Божијим и врлинама блиста, и сада просветли, и у врлини поучи, и ка Царству Божијем управи и нас који ти овако кличемо: Радуј се, незалазно блистање Цркве Христове и њен пресветли украсе! Радуј се, јер Хришћане свих векова у вери правој утврђујеш! Радуј се, јер си умножио таланте које ти је Господ подарио! Радуј се, јер си од земаљске мудрости сабрао све што је за спасење корисно! Радуј се, јер си царевом сину у славу правоверја чудесно исцељење даровао! Радуј се, јер ниси презрео целомудрено житије презвитера Атанасија и његове супруге! Радуј се, јер си кротко опраштао онима, који су те вређали! Радуј се, јер си клевете побеђивао смирењем и трпљењем! Радуј се, јер си монасима устројио устав савршеног житија! Радуј се, јер си бројне монахе у обитељи сабрао! Радуј се, јер си Цркви каноне, правилна и спасоносна учења у наслеђе оставио! Радуј се, јер си Богомудрим списима своју драгоцену ризницу поука Хришћанима даровао! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 12. Благодат велику подари ти Христос Бог, свети оче Василије, не само да би заблуделе к покајању приводио него и да би многе невернике ка Христу обратио. Када си се смртно разболео и земаљском крају приближио, лекара Јеврејина си, заједно са женом и децом, светим крштењем просветио и заједно са њима Светој Тројици благодарно запојао: Алилуја! Икос 12. Сви ти верни узносе похвале, о, велики јерарху Василије, и пошто си се на Земљи до краја живота свога у славу правоверја подвизавао, ушао си у Небеску Светињу над светињама, и као верни служитељ Божији пред Свету Тројицу изашао, где се и сада, преблаги оче, молиш за нас, за твоја у вери чеда, која ти с љубављу овако кличу: Радуј се, царски свештениче, преславни Василије! Радуј се, преукрашено обитавалиште Пресвете Тројице! Радуј се, јер си делима чудесним Цара Небеског прославио! Радуј се, јер своју ревност за славу вере ни на самртној постељи ниси напустио! Радуј се, јер си ради обраћања неверника чудесни продужетак живота свога од Бога испросио! Радуј се, јер си га, уставши са самртничке постеље, својим рукама крстио! Радуј се, јер си трудом и мудрошћу силу зловерја победио! Радуј се, јер си за побожне цареве победу над непријатељима испросио! Радуј се, јер си се у труду са Апостолима изједначио! Радуј се, јер по заповести твојој са светитељима Григоријем Богословом и Јованом Златоустим једнаком чашћу просијаваш! Радуј се, јер си непропадљивошћу моштију заблистао и на Небесима славом био крунисан! Радуј се, велики и топли заступниче од Бога нам даровани! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 13. О, пресвети и велики јерарху Христов Василије, светиљко Православних и оградо верних! Погледај са Небеса на ове похвале што ти приносимо и огради нас својим молитвама од страсти и недаћа, сачувај у правој вери и удостој Царства Небеског, да бисмо заједно са тобом и свима Светима у векове векова Пресветој Тројици појали: Алилуја! (трипут) Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Небесима задобио, прими од нас смирених, који смо се одважили да те величамо, ове похвалне речи: Радуј се, свети Василије јер носиш исто име као Царство! Радуј се, јер си велики јерарх Христов! Радуј се, јер си непоколебљиви стуб Цркве! Радуј се, јер си пречасни изданак рода светога! Радуј се, јер си од младости Цару Небеском свесрдно служио! Радуј се, јер си овом земном, а још више Небеском мудрошћу ум свој обогатио! Радуј се, јер си са другом својим, Григоријем Богословом, у мудрољубљу напредовао! Радуј се, јер си учитеља свога Евула, премудрим речима Христу обратио! Радуј се, дивни чувару чистоте и целомудрености! Радуј се, путеводитељу верних ка спасењу! Радуј се, разоритељу душегубних јереси! Радуј се, Богомудри учитељу Васељене! Радуј се, свети Василије, велики јерарху, васељенска светиљко Православља! Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ВЕЛИКОМ АРХИЕПИСКОПУ КЕСАРИЈЕ КАПАДОКИЈСКЕ О, свети оче Василије, одакле да почнемо да хвалимо твоју величину и твоје подвиге, којима си се уподобио Пастиреначелнику Христу. Да ли по висини и дубини Богословског ума који си стекао, да ли по уздржању и подвизима којима си превазилазио многе, да ли по великој бриги за Цркву коју си тако неустрашиво бранио, да ли по неизмерној љубави према Богу и ближњима којом си изобиловао неизмерно. Јер у твом не тако дугом земном животу све је било савршено. Баш онако, како је то и Господ рекао: "Будите савршени, као што је савршен Отац ваш Небески". И ти си, свети Василије, све те таланте које ти је Господ подарио, умножио на стотине пута, показујући примером да човек може да се уздигне у Небеске висине, Божијом помоћи. Зато те је Господ и наградио венцем неувенљивим и овенчао славом неисказаном у Царству Небеском. И ми који смо још на мору живота, верујемо да ти ни сада, свети Василије, не престајеш да се молиш за све нас, и да твоја брига за Цркву Христову неће престати све до светлог и претсказаног Дана Господа Исуса Христа, како си ти у једној својој молитви рекао, коју читамо свакога дана. Па зато, ако у нама има бар једно зрно Божанскога, бар једна трунка доброте, ако све Божије није згасло у нама, помози нам, свети и велики оче Василије, да се та искра вечнога разгори и разбукти у нама, и да се обновимо, као злато у огњу, да се из старог, земног и смртног човека, роди Небески и бесмртни. И не дај, својим молитвама, ако кренемо ка Господу, да застанемо, да се улењимо, да се вратимо као свиња у своје блато, већ да се непрестано трудимо за своје спасење. А помози нам да у овим смутним временима сачувамо Веру Христову у чистоти коју си нам и ти предао, и у којој си тако силно ревновао. Јер сад нам је можда најпотребније да имамо трезвен ум и чисто срце да би остали у Истини, која је Сам Господ Христос. О, Небојављени тајниче Христов, о златна уста Господња, заштито наша и надо наша, велики јерарше Божији Василије, не одбаци ове наше молбе које ти са нечистих усана изговарамо, већ их прими као благопријатне, и спаси нас твојим молитвама Васкрсломе Господу, како би се и ми удостојили оне бескрајне сладости којом се наслађујете сви ви који сте угодили Богу својим савршеним животом. И да и ми, спашени, са свима вама, и са свим силама Небеским запевамо непрестану хвалу Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векове. Амин. https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/akatist-svetom-vasiliju-velikom View full Странице
  23. Свети Мардарије Љешанско-либертвилиски: “Кронштатски пастир отац Јован, служи најбољим примјером пастирима Христове Цркве и најбољим компасом за њихову пастирску дјелатност“ Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник – чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве. Често смо у кругу својих блиских пријатеља, који су као и ја вјерски настројени, говорили о овом светом човјеку. Сваки од нас је на свој начин описивао његов изглед, приписујући му надљудске силе и својства, маштајући како би отишли у Русију и угледали га макар издалека, овог живог светог човјека, који живи међу простим људима, који се није гнушао њихових порока и греховности; ми смо га замишљали како са бескрајном љубављу у своје очинско наручје прихвата све људе, а нарочито дјецу.“ Бесједа на трећу годишњицу упокојења оца Јована Кронштатског, произнесена у цркви Кишињевске Духовне Семинарије 20. децембра 1911. године. Сви народи свих времена, на страницама своје историје, златним словима су записивали имена најгенијалнијих својих синова, и у дане њихове кончине устројавали су торжествена сабрања, посвећена спомену на њих. И на страницама историје руског народа, руског црквеног и грађанског живота записано је златним словима не мало руских синова –генија, чије благодарно потомство је у дане њихове кончине устројавало торжествене књижевне вечери, молитвена сабрања и са осјећајем дубоке захвалности сјећа се њихове благотворне и бесмртне дјелатности, која је донијела Цркви и народу несумњиву, суштинску корист. У новијој историји руског народа, руског црквеног и грађанског живота, таквих генијалних синова је све мање и мање, и ето због чега се њихов недостатак осјећа силније од стране срца и ума народа. На небу руског црквеног и грађанског живота за минули вијек силно је свијетлила звијезда најмилијег човјека, бесмртног генија, идеалног, узорног пастира и савршитеља Тајни Божијих, свенародног страдалника и топлог молитвеника оца Јована Кронштатског. Руском народу је било суђено да прије три године остане без овог великог човјека, у чијем је постојању он имао потребу, посебно у последње вријеме, у године невјерја, сумње и одступништва. И овај губитак народ је дубоко осјетио. У свим градовима, селима и у сваком кутку необухватне Русије, руски народ је заплакао, јер је био свјестан да је изгубио једну од свијетлих, личности чистих као кристал, оданих православној вјери, отаџбини и Руском Цару, какав је био блаженопочивши отац Јован Кронштатски. Заплакао је читав многомилионски руски народ, јер су га свуда знали, цијенили и поштовали. Његово име се свуда поштовало, и у градовима, селима, и најудаљенијим крајевима Русије. И како је онда могло бити руском народу да не плаче, изгубивши тако им драгог човјека. Милиони људи су осиромашили, остао је сирот читав Богоносни руски народ, осиромашили су стотине и хиљаде духовних чада, остали су сирочад као дјеца која су изгубила рођену мајку. Свијетла звијезда слетјела је са руског неба, и по читавој руској земљи раширила се тужна вијест о тешком удару за руски народ, о кончини свенародног страдалника и молитвеника. Благодарна Русија ће благосиљати његову блажену успомену, и хиљаде оних којима је он учинио добро носиће у срцима свијетли лик кротког баћушке Јована, током цијелог свог живота, са жалошћу и тугом што су остали без њега, с љубављу и благодарном успоменом што су га познавали, што су га видјели, и што су из његове руке примили благослов, назидање и утјеху. Ко је још од вјерујућих људи који је знао оца Јована а да га није љубио? Ко је икада тражио од њега помоћи а да је био одбијен? Ко је од оних који су се налазили у његовој близини а да нијесу осјетили његове духовне дарове, да нијесу осјетили раст духовне бодрости? Кад би смо само могли да призовемо све те људе који су осјетили на себи његова доброчинства, колики ред људи би стајао поред његовог гроба! Колико сиротана би пало кољенопреклоно пред његовим свијетлим почившим ликом! Колико невјерујућих људи, које је он обратио на пут истине, би благословило његово блажено име! Проповједати благу вијест Христову, чинити добро, спасавати оне који духовно гину, помагати сиромашнима, утјешавати оне који плачу у њиховим жалостима, молити се о процвату православља и благостања Русије, молити се о зацарењу мира и љубави у човјечанству – све је то представљало постојану потребу и духовну насладу његове благородне душе, и само Господ зна колико признања, колико срдачних суза и најдирљивијих осјећања је он пробудио у душама и срцима свих оних који су имали срећу да га виде и да слушају његове бесједе, да присутствују његовим богослужењима, да се исповједају код њега, и да се из његових руку приопште Светим Христовим Тајнама. О, када би све те стотине и хиљаде људи, који су били тајно или јавно усрећени и облагодаћени њиме, могли сада да стану пред његов гроб, каква би то била умилна, дирљива и прелијепа слика, и колико бројних молитава и благодарности би било узнешено ка Престолу Свевишњега са његовог гроба! Кронштат је постао средиште духовног процвата руског друштва, центар његовог интелектуалног развитка, тихо пристаниште метежних душа и разбијених срца. Руски народ је поражен страшном вијешћу зато што га је напуштио Кронштатски пастир, дуго проливајући своје сузе и не могавши се утјешити. Душа многомилионског руског народа слила се са његовом душом, толико драгој Русији. Ко хоће да се убједи у љубав и духовне везе народа свих слојева друштва са почившим оцем Јованом нека оде у Петроград у Јовановски манастир, и тамо поред његовог гроба, орошеног сузама благочестивих људи, видјеће како свакодневно хиљаде људи окружују његоб гроб, и како хиљаде људи пристижу из свих крајева Русије. Ово је разумљиво и потпуно природно. Отац Јован је заузимао јединствен положај када је у питању блискост ка руском народном срцу. Умирали су велики философи, мислиоци, генији, писци, поете, али њихова смрт стварала је утисак у невеликој културној сфери, апсолутно не проничући у народне дубине. Умирале су велике војсковође Суворов и Скобељев – ти уистину носиоци народног херојства, али њихова смрт и имена остали су непознати цијелој половини руског народа –женском полу. Један такав отац Јован Кронштатски познат је свима и свакоме, чак и очајним затвореницима далеког Сибира. Отац Јован је заузимао духовни центар руског живота, што се не може рећи за велике геније. Ето због чега се цијела Русија, од сјевера и југа, истока и запада, обукла у жалост. И наше многобројно сабрање у овом светом храму, међу зидовима наше almae matris, данас у обични непразнични дан служи добрим свједочанством о великој привезаности наших срца ка почившем светилнику Цркве Христове. Проникнимо љубљена браћо и дјецо у живот овога необичног, посебног, несвакидашњег човјека, и макар у блиједим сликама и ријечима рецимо у чему је то он био посебан у нашој Православној Цркви, и поучимо се од овог праведног и светог човјека најтежој и најмудријој науци, науци над наукама, науци – живјети по Богу и учити друге том светом животу. Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник –чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве. Често смо у кругу својих блиских пријатеља, који су као и ја вјерски настројени, говорили о овом светом човјеку. Сваки од нас је на свој начин описивао његов изглед, приписујући му надљудске силе и својства, маштајући како би отишли у Русију и угледали га макар издалека, овог живог светог човјека, који живи међу простим људима, који се није гнушао њихових порока и греховности; ми смо га замишљали како са бескрајном љубављу у своје очинско наручје прихвата све људе, а нарочито дјецу. У народу се говорило како он и по ноћи иде и учи људе, храни стотине сиромашних, отпушта грјехове хиљадама људи, једном својом ријечју изазива сузе и зауставља их, тјеши оне страдајуће и унесрећене, својом ријечју обраћа невјерујуће, препознавајући својом прозорљивошћу оне који се нијесу искрено покајали и на одређено вријеме одлучује их од светог причешћа. У Његовој близини могли су се срести људи свих звања и сталежа, код његовог дома сабирале су се масе и биједних и богатих и простих и учених, који су пристизали из разних крајева Русије, како би од њега добили благослов. Чак се и велики руски цар дубоко клањао при сусрету са њим. Ето каква је била слава кронштатског пастира оца Јована ван граница, у далекој мојој отаџбини, у српском народу у Црној Гори, на обалама Средоземног – Јадранског мора. Погледајмо пак сада, љубљени, какву славу је стекао отац Јован у својој отаџбини, у родној Русији. Ваистину и сада се испуњују ријечи Божанственог Писма, да ниједан пророк нема части у својој постојбини, међу својим најрођенијим. Велики праведник и пламени ревнитељ родног Православља отац Јован у току своје полувјековне апостолско-пастирске животне борбе и постојаног труда стално је био подвргнут гоњењима и то са стране кога? О, страшно је чак и рећи да је то било од стране његових најближих, који су са свом адском силом устајали на кротког пастира стада Христовог, имајући за циљ да униште и угасе овај светионик, који тако јарко свијетли на светилнику православног руског народа. Од свих тих година најсуровија су била два: једно гоњење је било на почетку његове дјелатности, на почетку нарастајуће славе у народу, од стране злобом на њега дишућих људи, а друго гоњење у његовим последњим годинама живота, подигнуто непријатељима православља, који су хтјели под било коју цијену да замраче тај ореол његове славе и величине, којим је била окружена свијетла, вољена руским народом, личност драгог баћушке оца Јована. Од свега је најгоре било, а достојно сваког презрења и порицања, непријатељски однос дијела свештенства према оцу Јовану. Овдје се у свој својој пуноћи пројавила најмрачнија, најнедостојнија црта свештенства – завист. Свештеници нису могли, или боље рећи нијесу хтјели да разумију како је љубав народа тако узвеличала баћушку Јована.Они су се са недоумицом питали, због чега оца Јована тако прослављају, и он носи свечане мантије, вози се у кочијама, креће се у високим круговима Петроградског друштва, док су му туђе муке народа, он уопште није аскета, праведник, подвижник и молитвеник, већ нама сличан смртан човјек. И дио свештенства се ставио на страну непријатељски настројених према оцу Јовану. Бура, која од првих дана служења оца Јовананије јењавала, пријетила је да се рашири над његовом главом. Но Господ је заволио свог вјерног служитеља, и заштитио га је до краја. Ја као пастир Цркве, разумијем у потпуности положај и душевно стање оца Јована. Сва гоњења од стране свијета нијесу тако горка и болна као незадовољства, интриге, зависти од стране свештенства, од стране истих оних пастира Цркве! И није само отац Јован ходио по таквом трновитом путу, за њим су ишли, и сада иду, и ићи ће многи пастири, сви они којима је Бог даровао природне дарове, који су од утробе матере своје призвани на високо служење олтару Христовом. Мени је то добро познато. Идеални пастир на свим јерархијским степенима, чим стреми да пројави своје стваралачке силе, своје духовне дарове и таланте, који су му дати од Господа Бога, чим он стреми да достигне своју високу идеју, неизоставно бива подвргнут од стране своје братије – служитеља олтара Христовог, ако не гоњењима, то онда незадовољству и зависти. Понављам, мени је то познато, ја говорим из властитог искуства из свога живота. Раскошне одежде оца Јована многима се нијесу свидјеле, многи нијесу могли да замисле да може бити светац а да није у дроњцима. Али у тим раскошним одеждама скривало се велико смирење. Сјетимо се ријечи Сократа, које је изрекао цинику Антисфену: „Твоја гордост гледа из рупа одртих хаљина“. Народ је продужио да се сабира на обалама Кронштата, да би видио и примио благослов од дивног служитеља олтара Христовог. Светост ријечи овог посебног јереја, постојаност његовог карактера, начин његовог светог живота, испуњен непрестаним трудовима, бдењима, постом и молитвама, његова привезаност ка Цркви и своме народу, учинили су да његово име заувијек постано свето, праведно и драго у очима православног руског народа. За руски народ није могао да остане непознат човјек, чији је живот био ништа друго него потпуно оличење правде, љубави, светости и милосрђа. Отац Јован је могао слободно да каже непријатељима који су га окруживали: „Ко од вас ме разобличава у гријеху“? Он се цијелом својом душом предао страдањима за ближње. Он је својом душом предано заволио читав руски народ, сву Свету Русију, за коју је дао читав свој живот. Он је искрено и ватрено заволио и оне заблудјеле људе, који су ходили по свијету као стадо без пастира, и њима је хтио да приђе са Јеванђелском ријечју, али га они нијесу примили. Нијесу били у праву они који су тврдили да је отац Јован живио искључиво за богате и познате. Он се превасходно обраћао ка сиромашнима, биједнима, страдајућима, и онима који су имали потребу за ријечју утјехе, укратко речено ка свима онима који су били последњи, жалосни и несрећни људи.Он није живио за себе самога, већ је читав свој живот посветио другима. Противници оца Јована су добро знали за његова добра дјела, и о његовом светом и добром животном настројењу, али без обзира на све то били су спремни да стану пред кротком појавом оца Јована, и слично књижевницима, фарисејима и првосвештеницима јудејским, који су искушавали Христа, и они су питали оца Јована: „Каквом власти то чиниш, или ко ти даде власт да ово чиниш!“ (Мк. 11, 28). Његове непријатеље није могло ништа зауставити, често су га клеветали Светом Синоду и Петроградском митрополиту, смишљено изврћући чињенице са циљем да омраче славу народног љубимца.Нажалост, често се дешавало да су представници црквене власти вјеровали тим интригама и клеветама, што је узнемиравало душевни мир оца Јована. Често би га позивали у Петроград на испитивање. Свештеници су ловили сваку новосмишљену интригу, и радовали се њеном успјешном распрострањивању међу простим петрограђанима. У ову категорију не треба наравно стављати онај дио свештенства који је ишао заједно са народом руку под руку, који је ходио духом и животом по стопама оца Јована, и видјела у његовом лицу знамење времена, и сијајућу благодат свештенства, која се пројављивала у његовим дивним дјелима. Њима је било јасно, да свештеник који је изолован од друштва и своје пастве не може да утиче на религиозно-морално стање народа. Осим тога, такав пастир кога се не дотичу потребе народа, који се удаљава од општења са људима, такав свештенослужитељ у очима народа постаје ништа друго него обични чиновник –извршитељ треба. Тај дио истинских пастира достојно је разумио своје високо призвање. Ето због чега је за такве пастире дјелатност оца Јована постала покретачка сила у њиховом животу, дајући им вољу, енергију и снагу да иду по стопама Кронштатског пастира. Они су у њему видјели идеалног свештеника. Отац Јован није чекао на позив да изврши свештеничку требу. Он је и дању и ноћу куцао и људи су му отварали, он је улазио у домове и њега су са радошћу примали, он је проповједао и разобличавао и сви су га са пажњом слушали. Жељно су га ишчекивали, да га виде и чују, сви и свуда, од убогих и старих кућа до раскошних царских палата. Његова личност и појава доносила је неисцрпну ризницу отачких поука, милосрђа и утјехе, које су помагале моралном процвату палих људи, загријавале и умекшавале хладна и закржљала срца сурових блудних синова. Тако је почела, продужавала се, и завршила се обилна љубављу, безрезервна дјелатност власника срдаца многих милиона благочестивих и духовног обновљења жедних људи. Како сам већ рекао, не мало искушења морао је да претрпи смирени и самопожртвовани служитељ олтара Христовог. Многи људи нијесу признавали искреност његовог пастирског настројења, већ су га дуго исмијавали, клеветали су га и усмено и преко новина. Међутим, та исмијавања која су долазила до баћушке нијесу уносила никакво смућење у његову свијетлу, и као кристал чисту душу. Ево шта је једанпут он рекао, када су до њега дошле те интриге и клевете: „Јуродиви Христа ради својим чудним понашањем и односом према људима били су сметлиште цијелом свијету, но њихова дјела су била таква да их је био недостојан читав свијет“. Без преувеличавања могу рећи, и ја говорим по свом крајњем и дубоком увјерењу, Кронштатски пастир отац Јован служи најбољим примјером пастирима Христове Цркве и најбољим компасом за њихову пастирску дјелатност. Треба само погледати на његова велика доброчинства и љубав према биједнима и страдајућима, да би се у човјеку разгорјела таква љубав и одлучност да и он пође тим самопожртвованим путем милосрђа. А каква је само била његова пожртвованост у дјелу спасавања ближњих, најбоље говори догађај устанка и бунта кронштатских морнара и обичних људи, који је био чини ми се 1905. године. Руској флоти пријетила је опасност, до оца Јована долазили су ридање и плач, и топли матерински уздаси, пуцњи из оружја, по улицама Кронштата проливала се невина крв, разјарена и озлобљена, звјерска маса у пориву страсти бацила се на све свето и неприкосновено, на животе мирних грађана, на животе својих ближњих. Отац Јован је истог часа сазвао свештенство и народ, предложивши им да пођу да се сретну са револуционарима како би спасао безумне. Баћушка, баћушка, драги наш баћушка, чуо се глас са свих страна, куда ти идеш, разјарена маса ће те убити, не иди већ спаси свој живот, који је тако потребан Русији и Цркви. Без обзира на све наговоре, молбе и ридања народа, није било те силе која би могла задржати ревнитеља и пастира стада Христовог, док није био против своје воље стављен у кочије и одвезен на другу обалу. Ваистину, он се јавио у смутним и тешким годинама за Русију као истински апостол. У дане сумње, лажи, неправде и богохулства, када се безумни и озверењени свијет купао у крви он је проповједао љубав, мир и братство. И само његова силна, убједљива ријеч, испуњена Јеванђелском љубављу и састрадавањем могла је да унесе мир и спокојство међу зараћене стране. У наш сурови вијек, када је толико разних вјетрова и учења, када је свуда заборављен завјет Христов, постојање таквог човјека, тако свијетле личности, заиста је вриједно за Цркву и Отаџбину. Губитак који је поднио руски народ, у лицу оца Јована, а заједно са њим и читав православни свијет, сва Васељенска Христова Црква, сувише је осјетљива и ненадокнадива. Али ми вјерујемо, љубљена браћо и дјецо, да Кронштатски пастир и после своје смрти неће заборавити нас, и читав руски народ, као и цијели православни свијет пред престолом Господњим. А да сјећање на овог праведника никада не би изблијеђело из наших срца наша дужност је да што чешће читамо његово завјештање-књигу „Мој живот у Христу“, гдје ћемо увијек за себе наћи утјеху у дане туге и жалости. Учи се, православни руски роде, учи се из ове књиге како се испуњава закон Христов и како треба живјети по Богу. У овој књизи он је изложио читав свој полувјековни пастирски живот, све што је доживио, све животне радости и туге. Учите и ви, благочестива дјецо, из овог завјештања, црпите за себе потребна свједочења, која су вам потребна на вашем будућем пастирском попришту. Драга дјецо! Отац Јован нам је оставио образац и најбољи примјер доброг пастира, оваплотивши у себи идеал служитеља Христовог и савршитеља Светих Тајни Његових. Ако ви желите да будете со земљи, свјетлост свијету, ако желите да водите руски народ ка савршенству и великој мисији његове свијетле будућности, и ако желите да будете достојне вође народа, идите право по стопама оца Јована. Браћо! Вјерујмо да наш драги баћушка, отац Јован, са престанком свог земног живота неће престати с нама духовно општење и везу, и да ће опростити чак и оним синовима Русије који су га тешко увриједили, и да ће са небеске висине послати свима свој благослов, уразумљење и обраћење, а Господ ће услишити молитве и молбе милиона православних хришћана руског народа да присаједини к лику Светих Својих, да ће га прибројати ка страдалницима и молитвеницима земље Руске, и да ће га показати заступником за Русију, за нашега Цара, за цијели православни свијет и за нас грешне. Поклони се, православни руски роде, приклони своју главу и кољена пред свијетлим ликом и великом личношћу Кронштатског пастира, и побожно у страху Божијем одај му свој дуг и признање свога срца. Молитвама Твојим, молитвениче наш и праведниче Божији, да пребродимо ову буру житејског мора и да срећно и успјешно достигнемо у вјечности, тихо пристаниште Христово. Амин! Јеромонах Мардарије Ускоковић *Из књиге „Завјет руском народу“, издатој у Одеси 1912. године, са руског језика превели: Сабрат манастира Острог јеромонах Владимир Палибрк, кандидат богословља Петроградске духовне академије и Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре Бесједа је у преводу на српски језик првобитно објављена у часопису Видослов, бр. 79. Божић 2020. г. Извор: Радио Светигора
  24. У 29. недељу по Духовима, 27. децембра 2020. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Саслуживали су Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Бранислав Матић, јереји Владан Костадиновић и Драгиша Богичевић, те јерођакон Василије (Старовлах). Звучни запис беседе У Старој цркви је већ традиција да Владика у недељу Праотаца служи свету Литургију, те је и поред пандемије храм био препун верног народа и мајки са децом. Беседећи Владика је споменуо да: “Човек ничим не може да заблогадири Господу као што то може светом Литургијом. Она сабира прошлост и садашњост и све уводи у вечност. Она нам даје предукус Царства Божијег. Српска Црква је установила три недеље пред празник Рођења Христова: Детинце, Материце и Оце, да нас духовно и молитвени припреми за празновање Божића. Данашње Јеванђеље дирљиво и поучно говори о благодарности, јер у данашњој причи управо видимо како човек не уме да заблагодари Господу. Господ је ходао од куће до куће, од човека до човека, од срца до срца како би људе научио вери и благодарности. Десеторица људи је завапила Господу за помоћ и излечење од куге, а само се један вратио Христу да заблагодари. Бог не гледа ко је ко или на спољашност људи већ на срце њихово. Зато треба да се запитамо да ли ми умемо да се захвалимо за бескрајну љубав Божију. Да ли осећамо присуство Божије у себи и око себе? Да ли осећамо и волимо другог човека? Ако осетимо рану другога као своју рану, ако осетимо туђу бол као своју или радост – тада ћемо бити хришћани. Губитак осетљивости и осећајности код човека води ка настајању најгорих особина у њему. У овим неприликама које су нас снашле, потребна нам је вера да не паднемо у очајање и безнађе. Данашњи празник, Црква је посветила мајкама, јер су оне стуб породице. Породица је основ свега и све од ње почиње и друштво и држава. Зато је ап. Павле назива “малом Црквом”. Породица се сматра светињом. У њој треба да влада ред и поредак, како би свако од њених чланова, знао своје место у њој. Мајка је спона између оца и деце. Она спаја и окупља сву чељад у кући. Мајка бди над породицом и њено срце куца за породицу, чак и онда када престане њен Земаљски живот. Љубав мајке највише личи на љубав Божију. Зато наш народ каже да не стоји кућа на Земљи, већ на доброј жени. Нажалост време у коме живимо је донело да је жена све мање жена, а мајка је све мање мајка. Заборавља се да је рађање основ живота. Данас све чешће жене желе да буду “успешне жене” и зато се чини да је све мање чељади у породици. Стара изрека каже да је тек треће дете, заправо прво дете. Прво се посвећује Богу, друго држави и војсци за одбрану мира и сигурности, тек треће занавља породицу. Данас се догађа да је у породици само једно дете и тада настаје проблем: од диктатуре детета над осталим укућанима, до идолатрије родитеља над својим дететом. Топло крило мајке даје детету снагу да узраста и расте и да се са успехом носи са свим животним проблемима, носећи бреме живота на сопственим плећима”. Извор: Епархија шумадијска
×
×
  • Креирај ново...