Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светог'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 899 results

  1. Делегација ФК Црвена звезда имала је 25. новембра 2017. године посебну част да посети храм Светог Саве на Врачару и искористи јединствену прилику да се специјалним лифтом попне до саме куполе на висину од 65 метара. Делегацију ФК Црвена звезда чинили су Светозар Мијаиловић, председник клуба; Драган Џајић, почасни председник; Владан Милојевић, тренер; Владимир Јанковић, помоћни тренер; Митар Мркела, спортски директор; и чланови Управног одбора Миљко Ристић, Слободан Бабић, и председник Надзорног одбора Драган Милошевић. Опширније на интернет презентацији храма Светог Саве на Врачару. View full Странице
  2. Оптужбе против Златоустог на сабору ,,код храста,, (фотије, библиотека, кодекс 59) Би прочитан протокол сабора незаконо сабраног против, међу светима, Јована Златоустог, који (сабор) предводећи га отворише: Теофил Александријски, Акакије Веријски, Антиох Птолемаидски, Северијан Гавалски и Кирин Халкидонски, који су се (сви) понајвише непријатељски држали према томе мужу и који истовремено беху и судије, и тужиоци и сведоци. А у актима је обрађено ових тринаест (тачака), но дванаест беху против светога, а тринаеста обухвата оптужницу против Ираклида, којега је он рукоположио у Ефесу, а којега им обарање није успело, пошто су их неке друге (околности или људи?) спречиле. Тужилац против овога Ираклида Магнезијскога беше епископ по имену Макарије. Отворени, пак, непријатељ блаженога Јована и први тужилац (против њега) беше његов ђакон Јован [1]. Он оптужи Златоуста да му је: Нанео неправду, одлучивши га зато што је ударио слугу својега Евлавија; Друго, што неки монах (по имену) Јован, по овлашћењу Златоустога, би ишибан и ,као што каже, одведен и окован заједно са демонизованима; Треће, што је продао много мноштво драгоцености; (црквено власништво) Четврто, што је мермерне (плоче за цркву) Свете Анастасије, које је Нектарије одложио (по страни) за облагање мермером цркве, овај продао; Пето, што вређа клирике (називајући их) нечасним, поквареним, готованима и ветропирима; Шесто, што је светога Епифанија ( Кипарског) називао брбљивцем и човеком демонским; Седмо, што је против Северијана спремио интригу, покренувши против њега декане;[2] Осмо, што је против клира приредио клеветничку књигу; Девето, што је када је сазвао сабор свега свештенства подигао три ђакона: Акакија, Едафија и Јована, оптуживши их да су украли омофор његов, говорећи да су га узели (употребили) за нешто друго; Десето, што је рукоположио за епископа Антонија, ;овека обличенога пљачкаша гробова; Једанаесто, што је сам пријавио Јована,грофа, у побуни војника;[3] Дванаесто, што се не би помолио ни улазећи, ни излазећи из цркве; Тринаесто, што је рукоположења ђакона и презвитера чинио без жртвеника; Четрнаесто, што је на једноме рукоположењу четворицу учинио епископима; Петнаесто, што је примао жене насамо, пошто би (претходно) све избацио напоље; Шеснаесто, што је наследство које је остало од Текле продао преко Теодула; Седамнаесто, што нико није знао на шта су отишли црквени приходи; Осамнаесто, што је рукоположио Серапиона, који је био под оптужбом; Деветнаесто, што се није обазирао на оне заједничаре икумене (лаике) који су по његовој вољи затворени и скончали у тамници, нити се удостојио испратити тела њихова;[4] Двадесето, што је увредио најсветијега Акакија( Веријског) и није му ни речи рекао; Двадесет прво, што је Порфирија презвитера предао Евтропију да га прогна;[5] Двадесет друго, што је и Венерија презвитера предао са увредом многом; Двадесет треће, што се њему једноме купатило подгрева, и да после купања његовог Серапион затвара улаз, тако да нико други не ужива ( у купању). Двадесет четврто, да је многе рукоположио без сведока; Двадест пето, да је јео сам, живећи погубно живот киклопа; Двадесет шесто, да сам тужи, сам сведочи, сам доноси пресуду- а кажу да је то очито по догађајима са протођаконом Мартиријем, и по оним са Проересијем, епископом Ликијским;[6] Двадесет седмо, да је Мемнону ударио ћушку у (Цркви Светих) Апостола, и кад је потекла крв из уста његових, принео му је тајне;[7] Двадесет осмо, да се на Трону разодева и одева, и да једе пастилу;[8] Двадесет девето, да даје паре епископима које је рукоположио, како би преко њих притискао клир. То су дакле главне тачке (оптужнице) против светога, а он ни четврти пут позван није (тамо) дошао, ставивши до знања онима који су га позвали следеће: ,, Ако уклоните отворене непријатеље моје из реда судија, спреман сам и доћи и бранити се, ако ме неко за нешто тужи, а ако не желите то учинити, колико год пута да шаљете (по мене), ништа више нећете успети,,. Испитали су, како су сматрали, од тих главних тачака прву и другу, а затим су почели испитивати о епископима Ираклиду и Паладију Еленопољском;[9] монах Јован, којега је ђакон Јован поменуо у оптужбама против Златоустога, опет придодаде лажну оптужницу, која Ираклида осуђује да је оригениста, и да је ухваћен као лопов у Кесарији Палестинској, како краде хаљине ђакона Акилина, а да га је, веле, Епископ Јован, иако је такав, рукоположио у Ефесу. Кривио је Златоустога како је он ( монах Јован ) многа зла претрпео оригениста ради, и преко Серапиона , и мимо њега од онога ( од Златоустога). А затим, када су те оптужбе биле претресене, би опет испитана девета тачка оптужби, а онда двадесет седма. Затим је Исакије епископ опет оптужио Ираклида као оригенисту, и да свјатејшему Епифанију није прихватљив ни на молитви, ни за заједничком трпезом. А придодао је исти тај Исакије и клевету против Златоустога која обухвата ове оптужбе: најпре ону о више пута поменутом Јовану монаху: Да је изударан због оригениста и стављен у окове; ( због дуге браће) Друго, да блажени Епифаније није хтео имати заједницу ( са њим) због оригениста: Амонија, Ефтимија, Евсевија, Ираклида, Паладија; Треће, да укида гостољубље, настојећи на обедовању насамо; Четврто, да говори како је у цркви трпеза напуњена Еринијама;[10] Пето, да се хвали говорећи у Цркви: ,,жудим,, ,, лудујем,, , и да је дужан протумачити које су то Ериније, и шта значи то: ,, жудим,, ,, лудујем,,. Црква, наиме, не зна за такве ствари; Шесто, што грешницима нуди сигурност поучавајући: ,, ако опет сагрешиш, опет се покај, и колико пута да сагрешиш, дођи к мени и ја ћу те излечити,,. Седмо, што хули на Цркву говорећи да Христос није био услишен када се помолио, пошто се није помолио како треба; Осмо, што лаике подговара да се буне против синода; Девето, што је прихватио Јелине који су многа зла хришћанима приредили, те их држи у цркви и штити; Десето, да прелази у туђе епархије и рукополаже епископе;[11] Једанаесто, да вређа епископе и екпингантима[12] заповеда да буду избачени из дома његовог; Дванаесто, да клирике вређа чудним увредама; Тринаесто, да је силом отео туђе залоге; Четрнаесто, да без синода и мимо воље клира чини рукоположења; Петнаесто, да је оригенисте прихватио, а да је заједничаре Цркве који су дошли са састављеним писмима, ни у тамницу бачеnе, није (отуда) избавио, него кад су умрли у њој уопште се није на њих осврнуо; Шеснаесто, да је иностране робове, који још нису били ослобођени, него били под оптужбом, рукоположио за епископе; Седамнаесто, да се десило да сам тај Исакије много пострада од њега. Од тих ,дакле, оптужби прва,кад би унапред претресена, како су сматрали, више не би испитана, а друга и седма би испитана. А затим наново испитана трећа оптужба, од оних које је поднео ђакон Јован. А у тој главној тачки и Арсакије[13] протопрезвитер, који је наследио самога Златоустога, и Атик презвитер, не знам како, иступише као сведоци те посведочише против Светога, и Елпидије презвитер. Сами посведочише, а са њима и презвитер Акакије и код четврте тачке. Када су, дакле, (те тачке) биле испитане, сами претходно наречени презвитери и још Евдемон и Онисим, тражили су да се убрза са пресудом, те Павле Ираклијски први затражи од сабора да се сви изјасне. И изјаснише се сви за свргавање, како су очекивали, Светога, почињући од Гимнасија епископа, а завршивши са Теофилом Александријским, на броју четрдесет петорица њих. Затим би написана посланица клиру константинопољском да сабор тражи свргавање Светога, а би јављено и царевима. Придодаше још и три клевете, од Геронтија, од Фаустина и од Евгомонија, који су говорили да су неправедно од Јована свргнути ( са епископског трона). Би написан и царски указ сабору. У којима и дванаести чин (тј. заседање). А тринаести, као што је речено, садржи оптужнице у вези Ираклида, епископа Ефеског. [1] Био је то један од двојице ђакона које је Златоусти сменио одмах по доласку у Консантинопољ. Једнога под оптужбом за убиство а другога за прељубу. [2] Декани су били нека врста монашких ,, десетара,, или пак градских службеника који су сахрањивали сиромашне о државном трошку, значење је нејасно. [3] Ради се о такозваној ,,талачкој кризи,,. Поменути Јован био је ћовек веома близак царскоме пару. [4] Неки мисле да се ради о ,,агентима,, које је Теофил послао у Константинопољ да клевећу тзв. ,,дугу браћу,,. [5] О овој и следећој осуди се не зна ништа. [6] Ни о овима се ништа не зна. [7] Понудио му прићешће. [8] О овој Златоустовој навици види код Паладија, Дијалог 8 [9] Писац Дијалога [10] Нема сачувано ништа о овоме. [11] Односи се на његово путовање у Малу Азију да среди црквено стање, и том приликом је сменио епископе за које је сматрао да су рукоположени за новац. [12] Нејасно је да ли вређа и једне и друге или другима заповеда да избаце епископе из дома [13] Млађи брат епископа Нектарија кога је Златоусти наследио на Константинопољској катедри.
  3. Пре почетка свете Литургије, Његова Светост Патријарх је освештао нови живопис у храму. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Мирослав Перчевић и Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са кумом храмовне славе г. Душаном Ђоковићем и члановима њеогве породице. Кум славе следеће године биће г. Зоран Златановић. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје - прилог Радија Слово љубве. Данашња црква Светог краља Стефана Дечанског саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање темеља цркве. Подигнута је захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма је 16. априла 1906. године извршио Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1605. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  4. Храм Светог краља Стефана Дечанског у Железнику прославио је 24. новембра 2017. године, на празник свог небеског покровитеља, 112 година постојања светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Пре почетка свете Литургије, Његова Светост Патријарх је освештао нови живопис у храму. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Мирослав Перчевић и Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са кумом храмовне славе г. Душаном Ђоковићем и члановима њеогве породице. Кум славе следеће године биће г. Зоран Златановић. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје - прилог Радија Слово љубве. Данашња црква Светог краља Стефана Дечанског саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање темеља цркве. Подигнута је захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма је 16. априла 1906. године извршио Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1605. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. Изашао је из штампе нови број часописа београдске богословије Светог Саве "Растко". Часопис можете наручити путем е-адресе: casopisrastko@gmail.comили путем телефона 066 80 00 850. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве
  7. Свечано је прослављен празник великог Божјег угодника и чудотворца, Светог Нектарија Егинског, у крипти храма Светог Саве на Врачару. У среду, 22. новембра 2017. године, прослава је започета светом Литургијом у цркви Светог Саве, коју је служило братство храма и изношењем и целивањем честице моштију Светог Нектарија, а настављена у поподневним часовима светом тајном јелеосвећења у крипти храма Светог Саве на којој се сабрало више од хиљаду верника. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  8. У току богослужења, бројни верници помазивани су светим уљем и кропљени светом водом, које је из егинске светиње донела велика добротворка Наталија Ковачевић, духовна кћи архимандрита Нектарија Виталиса из Камаризе. По Светој Литургији, читана је молитва за здравље Светом Нектарију и одслужено јелеосвећење. У навечерје празника служено је вечерње, а на сам дан Епископ Милутин обнародовао је установљен распоред богослужења у Храму Светог Нектарија, који је подељен свим учесницима сабрања. За новембар ретко сунчан и топао дан, какав је Господ подарио молитвама Светог Нектарија, довео је мноштво богочежњивих душа у први храм на територији Српске Православне Цркве подигнут у част овом великом Божјем угоднику. Крај кивота Светог Нектарија у манастиру на живописном острву Егина бројна су чудесна исцељења забележена. Опхрвани најтежим телесним и духовним болестима, ходили су му вапијући са свих страна света и, након поклоњења, домовима се исцељени враћали. Јер, Свети Нектарије се моли, а Господ здравље дарује онима који са вером у срцу прилазе. Важно је да имамо правилан однос према здрављу, да поштујемо лекаре и оне који праве лекове јер Господ им је дао знања да лече људске болести. О томе нас уче старозаветни пророци и свети оци, чије је поуке Свети Нектарије као врстан богослов и проповедник настојао да приближи у својим књигама, рекао је Епископ Милутин у празничној проповеди утемељеној управо на одломку једне од књига Светог Нектарија. У болести човек никако не сме да очајава, већ да се моли Господу и Он ће га исцелити. Да напусти греховни живот, од сваког греха очисти душу и срце, дође лекару са вером у Христа Господа и оздравиће. „Како је лепа слика верујућег човека… Она је очаравајућа јер одаје утисак поверења човека у Бога“, записао је Свети Нектарије, који је својим личним примером показао какав хришћанин треба да буде и у чијем је срцу Господ тајанствено говорио. Светог Нектарија данас зову са свих страна света. Иако је у Царству небеском, он данас обилази целу земљу. Да ободри и оздрави молитвама, а у писанијима његовим у маниру ранохришћанских отаца можемо наћи сјајна пастирска упутства како да земаљски живот испунимо. У срцу верујућег буде се нова осећања. Цела творевина у његовој души проговара тајанственим језиком по премудрости, доброти и благости божанског Творца. Све што је лепо, божански је лепо човеку који је себе потпуно дао Богу и диви се Ономе ко је то саздао… Живот верујућег човека је поезија, а живљење хармонија. Господе, дај нам то! То нам недостаје. Не само нама, већ целом свету. Све је данас у свету напето и узаврело. Свети Нектарије каже да прави хришћанин живи хитајући ка предодређеном свршетку своме због којег је саздан, живи на земљи, али његова је отаџбина на небу. Знамо да ћемо умрети, али не признајемо смрт као победника јер ћемо ући у живот вечни. Таква вера је била основ богословских студија Светог Нектарија Егинског и његове књиге садрже виђење небеса – казивање је Владике Милутина, које је представило делић прегалаштва Светог Нектарија на пољу теолошких наука, о ком се у овдашњем верном народу нешто мање за сада зна, будући да је мали број његових књига преведен. На томе ће се у догледно време радити, најавио је Владика Милутин. Оно што засигурно Ваљевце, а и све који у овај крај долазе ради поклоњења светињама, највише радује јесте установљење распореда богослужења у Храму Светог Нектарија. Тако, сваке суботе са почетком у 8 часова служиће се Света Литургија; сваког уторка зими у 16, а лети у 18 сати читаће се молитве за здравље; четвртком у зимском периоду у 16, а летњем у 18 сати служиће се акатист, док ће се Света тајна јелеосвећења вршити сваког 1. и 15. у месецу. Распоред богослужења доступан је на веб сајту Епархије ваљевске, док је у форми летка током свечаности подељен верницима. Архимандрит Нектарије Виталис, велики духовник из Камаризе, увек радо прима поклонике из Ваљева, молитвено их помиње са надом да ће га здравље послужити да дође на освећење храма посвећеног његовом небеском покровитељу. Епископа Милутина и Ваљевску епархију старац Нектарије посебно воли, рекла је његова духовна кћи и велика добротворка храма Наталија Ковачевић. Старац Нектарије је у дубокој старости, здравље га не служи и замолио је овдашње вернике да уз своје ближње и њега молитвено помињу. Као драгоцено сведочанство љубави према Ваљевцима, старац Нектарије Виталис овога пута даривао је епитрахиљ са Егине који је наквашен сузама болесника који су оздравили молитвама славног чудотворца. Старац Нектарије је увек са нама, рекла је Наталија Ковачевић. Када оде Господу, у њему ћемо имати свог молитвеника. Свети Отац Јустин својевремено је говорио да ће ваљевски крај бити средиште духовног живота Србије. Заиста, радосно је ускликнуо Епископ Милутин, благословен је овај крај јер има такве светитеље као што су Свети Владика Николај и Ава Јустин, а однедавно и Свети Нектарије. То нас, закључује ваљевски архијереј, обавезује да будемо добри, да волимо све па и непријатеље своје. У целини, да јеванђељски живимо. Извор: Епархија ваљевска
  9. Да поуке Светог Нектарија у нама трајно остану! Дана који је у календару наше Свете Цркве посвећен Светом Нектарију Егинском, 22/9. новембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин са свештенством и монаштвом служио је Свету Архијерејску Литургију у новоподигнутом храму на ушћу Градца у Колубару, који носи име славног чудотворца из братског нам грчког народа. У току богослужења, бројни верници помазивани су светим уљем и кропљени светом водом, које је из егинске светиње донела велика добротворка Наталија Ковачевић, духовна кћи архимандрита Нектарија Виталиса из Камаризе. По Светој Литургији, читана је молитва за здравље Светом Нектарију и одслужено јелеосвећење. У навечерје празника служено је вечерње, а на сам дан Епископ Милутин обнародовао је установљен распоред богослужења у Храму Светог Нектарија, који је подељен свим учесницима сабрања. За новембар ретко сунчан и топао дан, какав је Господ подарио молитвама Светог Нектарија, довео је мноштво богочежњивих душа у први храм на територији Српске Православне Цркве подигнут у част овом великом Божјем угоднику. Крај кивота Светог Нектарија у манастиру на живописном острву Егина бројна су чудесна исцељења забележена. Опхрвани најтежим телесним и духовним болестима, ходили су му вапијући са свих страна света и, након поклоњења, домовима се исцељени враћали. Јер, Свети Нектарије се моли, а Господ здравље дарује онима који са вером у срцу прилазе. Важно је да имамо правилан однос према здрављу, да поштујемо лекаре и оне који праве лекове јер Господ им је дао знања да лече људске болести. О томе нас уче старозаветни пророци и свети оци, чије је поуке Свети Нектарије као врстан богослов и проповедник настојао да приближи у својим књигама, рекао је Епископ Милутин у празничној проповеди утемељеној управо на одломку једне од књига Светог Нектарија. У болести човек никако не сме да очајава, већ да се моли Господу и Он ће га исцелити. Да напусти греховни живот, од сваког греха очисти душу и срце, дође лекару са вером у Христа Господа и оздравиће. „Како је лепа слика верујућег човека… Она је очаравајућа јер одаје утисак поверења човека у Бога“, записао је Свети Нектарије, који је својим личним примером показао какав хришћанин треба да буде и у чијем је срцу Господ тајанствено говорио. Светог Нектарија данас зову са свих страна света. Иако је у Царству небеском, он данас обилази целу земљу. Да ободри и оздрави молитвама, а у писанијима његовим у маниру ранохришћанских отаца можемо наћи сјајна пастирска упутства како да земаљски живот испунимо. У срцу верујућег буде се нова осећања. Цела творевина у његовој души проговара тајанственим језиком по премудрости, доброти и благости божанског Творца. Све што је лепо, божански је лепо човеку који је себе потпуно дао Богу и диви се Ономе ко је то саздао… Живот верујућег човека је поезија, а живљење хармонија. Господе, дај нам то! То нам недостаје. Не само нама, већ целом свету. Све је данас у свету напето и узаврело. Свети Нектарије каже да прави хришћанин живи хитајући ка предодређеном свршетку своме због којег је саздан, живи на земљи, али његова је отаџбина на небу. Знамо да ћемо умрети, али не признајемо смрт као победника јер ћемо ући у живот вечни. Таква вера је била основ богословских студија Светог Нектарија Егинског и његове књиге садрже виђење небеса – казивање је Владике Милутина, које је представило делић прегалаштва Светог Нектарија на пољу теолошких наука, о ком се у овдашњем верном народу нешто мање за сада зна, будући да је мали број његових књига преведен. На томе ће се у догледно време радити, најавио је Владика Милутин. Оно што засигурно Ваљевце, а и све који у овај крај долазе ради поклоњења светињама, највише радује јесте установљење распореда богослужења у Храму Светог Нектарија. Тако, сваке суботе са почетком у 8 часова служиће се Света Литургија; сваког уторка зими у 16, а лети у 18 сати читаће се молитве за здравље; четвртком у зимском периоду у 16, а летњем у 18 сати служиће се акатист, док ће се Света тајна јелеосвећења вршити сваког 1. и 15. у месецу. Распоред богослужења доступан је на веб сајту Епархије ваљевске, док је у форми летка током свечаности подељен верницима. Архимандрит Нектарије Виталис, велики духовник из Камаризе, увек радо прима поклонике из Ваљева, молитвено их помиње са надом да ће га здравље послужити да дође на освећење храма посвећеног његовом небеском покровитељу. Епископа Милутина и Ваљевску епархију старац Нектарије посебно воли, рекла је његова духовна кћи и велика добротворка храма Наталија Ковачевић. Старац Нектарије је у дубокој старости, здравље га не служи и замолио је овдашње вернике да уз своје ближње и њега молитвено помињу. Као драгоцено сведочанство љубави према Ваљевцима, старац Нектарије Виталис овога пута даривао је епитрахиљ са Егине који је наквашен сузама болесника који су оздравили молитвама славног чудотворца. Старац Нектарије је увек са нама, рекла је Наталија Ковачевић. Када оде Господу, у њему ћемо имати свог молитвеника. Свети Отац Јустин својевремено је говорио да ће ваљевски крај бити средиште духовног живота Србије. Заиста, радосно је ускликнуо Епископ Милутин, благословен је овај крај јер има такве светитеље као што су Свети Владика Николај и Ава Јустин, а однедавно и Свети Нектарије. То нас, закључује ваљевски архијереј, обавезује да будемо добри, да волимо све па и непријатеље своје. У целини, да јеванђељски живимо. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  10. У то време догоди се те у Александрију допутова ради трговине неки благочестиви трговац из Исаврије. Чувши за многа чудеса и исцељења која бивају у цркви светога Мине он рече у себи: Идем и ја да се поклоним чесним моштима светог мученика и дам неки прилог цркви његовој, да ми Бог буде милостив молитвама страдалца Свога. - Помисливши тако он пође у цркву поневши са собом торбицу пуну златника. Дошавши до језера он нађе превоз, и превезе се до места које се звало Локсонета. Изишавши на обалу трговац искаше где би преноћио, пошто се већ беше смркло. И уђе у једну кућу, и рече домаћину: Пријатељу, имај доброту, те ме прими у своју кућу на преноћиште, јер је сунце зашло и бојим се да продужим пут сам, без сапутника. - Домаћин му одговори: Уђи, брате, и преноћи овде док не сване. - Гост уђе у кућу, леже да се одмори и заспа. Међутим домаћин, видевши да путник има торбицу злата, саблазни се, и нахушкан од злог духа реши да убије свога госта и његово злато узме себи. Стога он устаде у поноћи, својим рукама удави трговца, исече му тело на комаде, стрпа их у котарицу, па сакри у унутрашњој одаји. После пак убиства њега спопаде страховита узнемиреност, и он тумараше тамо-амо тражећи привремено место да погребе убијенога. И док се он пашташе око тога, њему се јави свети мученик Мина јездећи на коњу, као војник који долази од цара. И ушавши на капију у двориште убичине куће, свети мученик упита убицу за убијеног госта. А убица, изговарајући се, говораше светом мученику: He знам шта говориш, господине, код мене није био нико. - Међутим светитељ сиђе с коња, уђе у унутрашњу одају, узе котарицу, изнесе је напоље и упита убицу: Шта је ово? - Убица се страховито препаде, и баци се ничице пред ноге светитељу. Светитељ пак, саставивши комаде искасапљеног тела и помоливши се, васкрсе мртваца, и рече му: Одај хвалу Богу! - A он, уставши као од сна и разумевши да је пострадао од домаћина куће, прослави Бога и с благодарношћу се клањаше јавившем се војнику. А светитељ, узевши злато од убице, даде га васкрсломе човеку, говорећи: Продужи својим путем с миром. - Затим окренувши се убици, светитељ га дохвати и силно изби. Убица се покаја и мољаше опроштај. Свети мученик му дарова опроштај греха, па помоливши се за њега седе на коња и постаде невидљив. У Александрији живљаше један човек по имену Евтропије. Он обећа дати цркви светога Мине сребрни тањир. И позвавши кујунџију он нареди овоме да му изради два сребрна тањира, и на једном да напише: тањир светог великомученика Мине, а на другом: тањир Евтропија, грађанина Александрије. Кујунџија стаде по наруџбини правити оба тањира; и кад их направи, тањир светога Мине изиђе лепши и блиставији од оног другог. Написавши на једноме тањиру име светог Мине а на другоме Евтропијево, кујунџија их предаде Евтропију. А Евтропије потом, путујући лађом по мору, употреби за обедом оба тањира; при томе му паде у очи да је тањир, намењен светоме Мини, много лепши од његовог, и он одлучи да га не подари светитељу, и нареди своме слузи да му на том тањиру прислужује јела, а тањир са својим именом намисли послати на дар цркви светога Мине. После обеда слуга узе тањир са именом мученика, оде на крај лађе и стаде га прати у мору. Но одједанпут њега спопаде ужас, и он угледа неког човека који изађе из мора, оте му тањир из његових руку и постаде невидљив. Дошавши к себи, слуга се страховито препаде, па скочи за тањиром у море. Видевши то, господар се његов такође уплаши, и плачући горко говораше: Тешко мени бедноме, што пожелех да узмем себи тањир светога Мине: тако и тањир изгубих и слугу свог погубих. Али Ти, Господе Боже мој, немој се до краја гњевити на мене и покажи милост Своју слузи моме. Ево, ја дајем обећање: ако нађем слуге мога, онда ћу начинити такав исти тањир и дати га на дар светом угоднику Твом Мини, или ћу цркви његовој дати онолико новаца колико такав тањир вреди. Када лађа пристаде уз обалу, Евтропије сиђе с лађе и стаде загледати ивице обале, надајући се да угледа тело слуге свог избачено морем, да би га сахранио. Док он пажљиво разгледаше обалу, угледа он слугу свога где излази из мора са тањиром у рукама. Запрепашћен и обрадован, он громким гласом кликну: Слава Богу! ваистину је велик свети мученик Мина! - Чувши тај клик, сви са лађе изиђоше на обалу, и видећи слугу где држи тањир, удивише се и слављаху Бога. А кад они стадоше распитивати слугу на који начин остаде жив у мору и како изиђе из воде читав и здрав, он им одговори: Чим се бацих у море, муж дивнолик са другом двојицом узеше ме и ходише са мном јуче и данас и доведоше овде. - Евтропије онда узе слугу свога и тањир, оде у цркву светога Мине, и пошто се поклонише, оставише на дар тањир, обећан светитељу, па отидоше благодарећи Бога и славећи светог угодника Његовог Мину. Жена нека по имену Софија иђаше из покрајине Фекозелитске цркви светога Мине да му се поклони. На путу пак срете је неки војник, и видећи је саму реши се да је обешчасти. Но она му се силно противљаше и призиваше у помоћ светог мученика Мину. И светитељ јој не ускрати своју помоћ, него и напасника казни и жену неповређеном сачува. Јер када тај војник, реши да учини насиље, привеза коња за десну ногу своју и покуша да своју намеру приведе у дело, коњ се разбесни и јурну вукући по земљи господара свог, и не заустави се, нити се смири док га не довуче до цркве светога Мине. Страховито ржући и беснећи, коњ привуче многе људе на тај призор: јер беше празник, и у цркви се налажаше врло много народа. А војник, угледавши толики народ, и видећи коња где једнако бесни, и да му нико не могаше помоћи, уплаши се да далеко страшније не пострада од коња. Зато он одбаци од себе стид, и пред свим народом исповеди своју гнусну намеру, и коњ се одмах смири и постаде кротак. И војник уђе у цркву, и припавши к моштима светитељевим мољаше се просећи опроштај за свој грех. Код цркве светог мученика Мине са многима другим налажаху се ради исцељења један богаљ и једна нема жена. У поноћи пак када сви спаваху, свети Мина се јави богаљу и рече му: Приђи ћутке к немој жени и ухвати је за ногу. - А богаљ одговори мученику: Свече Божји, еда ли сам блудник, те ми то наређујеш? - Но светац му трипут понови своје речи: и додаде: Ако то не учиниш, нећеш добити исцељење. - Извршујући свечево наређење, богаљ допузи и ухвати нему за ногу. Она се пробуди и стаде викати, грдећи богаља. А богаљ, уплашивши се, скочи на обе ноге и побеже. На тај начин они се обоје осведочише о своје исцељење: нема жена проговори, а богаљ скочи и побеже као јелен. Исцељени, они обоје узнеше благодарност Богу и светом мученику Мини. Један Јеврејин имађаше пријатеља хришћанина. Једном, одлазећи у далеку земљу он му даде на чување сандучић свој са хиљаду златника. И задржа се Јеврејин дуго у тој земљи. Хришћанин пак намисли у срцу свом да не да натраг злато Јеврејину када се буде вратио, него да га задржи себи. И стварно, он тако и уради. Вративши се, Јеврејин оде хришћанину и моли га да му врати злато које му је дао на чување. Но хришћанин одрече, говорећи: He знам шта говориш; ти ми ништа давао ниси, и ја ништа од тебе узео нисам. - Чувши такав одговор свога пријатеља. Јеврејин се ожалости, и сматрајући да му је злато пропало, он рече хришћанину: Брате, нико не зна за то осим једнога Бога. И ако ти поричеш да сам ти дао злато на чување, тврдећи да га ниси узео од мене, онда потврди то заклетвом. Стога хајдемо у цркву светога Мине и тамо се закуни мени да ниси узео од мене сандучић са хиљаду златника. Хришћанин пристаде, и они обојица заједно одоше у цркву светога Мине, и хришћанин се закле Јеврејину пред Богом да није узимао од њега злато на чување. По извршеној заклетви они изађоше заједно из цркве, и тек што уседоше на своје коње., коњ под хришћанином стаде беснети тако да просто беше немогуће удржати га; он чак и узде покида, и јурећи збаци на земљу господара свог. А кад хришћанин паде с коња, њему спаде прстен с руке, и испаде му кључ из цепа. Затим уставши он ухвати коња, умири га, па узјахавши на њега крену заједно са Јеврејином. После извесног времена рече хришћанин Јеврејину: Пријатељу, ево згодног места, сиђимо с коња, да се прихватимо хлеба. Сишавши с коња, они их пустише да пасу, а и сами стадоше јести. Но након мало времена хришћанин, подигавши очи, угледа слугу свог где стоји пред њим и држи у једној руци Јеврејиново сандуче а у другој спали прстен и изгубљени кључ. Угледавши то, њега спопаде ужас, и он упита слугу: Шта је то? - Слуга му одговори: Неки страшни војник на коњу дође к мојој господарици и давши јој кључ са прстеном рече: "Пошљи што брже можеш Јеврејиново сандуче, да се твоме мужу не би догодила велика несрећа". И мени би уручено ово да ти донесем као што си наредио. Видевши то, Јеврејин се удиви чуду, и сав радостан врати се заједно са својим пријатељем хришћанином цркви светога Мине. И поклонивши се у цркви до земље, Јеврејин замоли да буде крштен, пошто поверова у Господа Христа због чуда, које својим очима виде. А хришћанин мољаше светога Мину, да му подари опроштај, пошто закон Божји наруши. И они обојица добише што молише: један свето крштење, а други - проштење. И пођоше сваки своме дому, радујући се и славећи Бога и величајући светог угодника Његовог Мину.
  11. После смрти незнабожних и богомрских царева Римских Диоклецијана и Максимијана, на царски престо ступи благочестиви цар Константин Велики, за чијег се царовања рашири вера у Господа нашег Исуса Христа. У то време неки христољубиви људи града Александрије, нашавши место где беху положени чесни остаци моштију светог славног мученика Христовог Мине, саградише на том месту цркву у име његово. У то време догоди се те у Александрију допутова ради трговине неки благочестиви трговац из Исаврије. Чувши за многа чудеса и исцељења која бивају у цркви светога Мине он рече у себи: Идем и ја да се поклоним чесним моштима светог мученика и дам неки прилог цркви његовој, да ми Бог буде милостив молитвама страдалца Свога. - Помисливши тако он пође у цркву поневши са собом торбицу пуну златника. Дошавши до језера он нађе превоз, и превезе се до места које се звало Локсонета. Изишавши на обалу трговац искаше где би преноћио, пошто се већ беше смркло. И уђе у једну кућу, и рече домаћину: Пријатељу, имај доброту, те ме прими у своју кућу на преноћиште, јер је сунце зашло и бојим се да продужим пут сам, без сапутника. - Домаћин му одговори: Уђи, брате, и преноћи овде док не сване. - Гост уђе у кућу, леже да се одмори и заспа. Међутим домаћин, видевши да путник има торбицу злата, саблазни се, и нахушкан од злог духа реши да убије свога госта и његово злато узме себи. Стога он устаде у поноћи, својим рукама удави трговца, исече му тело на комаде, стрпа их у котарицу, па сакри у унутрашњој одаји. После пак убиства њега спопаде страховита узнемиреност, и он тумараше тамо-амо тражећи привремено место да погребе убијенога. И док се он пашташе око тога, њему се јави свети мученик Мина јездећи на коњу, као војник који долази од цара. И ушавши на капију у двориште убичине куће, свети мученик упита убицу за убијеног госта. А убица, изговарајући се, говораше светом мученику: He знам шта говориш, господине, код мене није био нико. - Међутим светитељ сиђе с коња, уђе у унутрашњу одају, узе котарицу, изнесе је напоље и упита убицу: Шта је ово? - Убица се страховито препаде, и баци се ничице пред ноге светитељу. Светитељ пак, саставивши комаде искасапљеног тела и помоливши се, васкрсе мртваца, и рече му: Одај хвалу Богу! - A он, уставши као од сна и разумевши да је пострадао од домаћина куће, прослави Бога и с благодарношћу се клањаше јавившем се војнику. А светитељ, узевши злато од убице, даде га васкрсломе човеку, говорећи: Продужи својим путем с миром. - Затим окренувши се убици, светитељ га дохвати и силно изби. Убица се покаја и мољаше опроштај. Свети мученик му дарова опроштај греха, па помоливши се за њега седе на коња и постаде невидљив. У Александрији живљаше један човек по имену Евтропије. Он обећа дати цркви светога Мине сребрни тањир. И позвавши кујунџију он нареди овоме да му изради два сребрна тањира, и на једном да напише: тањир светог великомученика Мине, а на другом: тањир Евтропија, грађанина Александрије. Кујунџија стаде по наруџбини правити оба тањира; и кад их направи, тањир светога Мине изиђе лепши и блиставији од оног другог. Написавши на једноме тањиру име светог Мине а на другоме Евтропијево, кујунџија их предаде Евтропију. А Евтропије потом, путујући лађом по мору, употреби за обедом оба тањира; при томе му паде у очи да је тањир, намењен светоме Мини, много лепши од његовог, и он одлучи да га не подари светитељу, и нареди своме слузи да му на том тањиру прислужује јела, а тањир са својим именом намисли послати на дар цркви светога Мине. После обеда слуга узе тањир са именом мученика, оде на крај лађе и стаде га прати у мору. Но одједанпут њега спопаде ужас, и он угледа неког човека који изађе из мора, оте му тањир из његових руку и постаде невидљив. Дошавши к себи, слуга се страховито препаде, па скочи за тањиром у море. Видевши то, господар се његов такође уплаши, и плачући горко говораше: Тешко мени бедноме, што пожелех да узмем себи тањир светога Мине: тако и тањир изгубих и слугу свог погубих. Али Ти, Господе Боже мој, немој се до краја гњевити на мене и покажи милост Своју слузи моме. Ево, ја дајем обећање: ако нађем слуге мога, онда ћу начинити такав исти тањир и дати га на дар светом угоднику Твом Мини, или ћу цркви његовој дати онолико новаца колико такав тањир вреди. Када лађа пристаде уз обалу, Евтропије сиђе с лађе и стаде загледати ивице обале, надајући се да угледа тело слуге свог избачено морем, да би га сахранио. Док он пажљиво разгледаше обалу, угледа он слугу свога где излази из мора са тањиром у рукама. Запрепашћен и обрадован, он громким гласом кликну: Слава Богу! ваистину је велик свети мученик Мина! - Чувши тај клик, сви са лађе изиђоше на обалу, и видећи слугу где држи тањир, удивише се и слављаху Бога. А кад они стадоше распитивати слугу на који начин остаде жив у мору и како изиђе из воде читав и здрав, он им одговори: Чим се бацих у море, муж дивнолик са другом двојицом узеше ме и ходише са мном јуче и данас и доведоше овде. - Евтропије онда узе слугу свога и тањир, оде у цркву светога Мине, и пошто се поклонише, оставише на дар тањир, обећан светитељу, па отидоше благодарећи Бога и славећи светог угодника Његовог Мину. Жена нека по имену Софија иђаше из покрајине Фекозелитске цркви светога Мине да му се поклони. На путу пак срете је неки војник, и видећи је саму реши се да је обешчасти. Но она му се силно противљаше и призиваше у помоћ светог мученика Мину. И светитељ јој не ускрати своју помоћ, него и напасника казни и жену неповређеном сачува. Јер када тај војник, реши да учини насиље, привеза коња за десну ногу своју и покуша да своју намеру приведе у дело, коњ се разбесни и јурну вукући по земљи господара свог, и не заустави се, нити се смири док га не довуче до цркве светога Мине. Страховито ржући и беснећи, коњ привуче многе људе на тај призор: јер беше празник, и у цркви се налажаше врло много народа. А војник, угледавши толики народ, и видећи коња где једнако бесни, и да му нико не могаше помоћи, уплаши се да далеко страшније не пострада од коња. Зато он одбаци од себе стид, и пред свим народом исповеди своју гнусну намеру, и коњ се одмах смири и постаде кротак. И војник уђе у цркву, и припавши к моштима светитељевим мољаше се просећи опроштај за свој грех. Код цркве светог мученика Мине са многима другим налажаху се ради исцељења један богаљ и једна нема жена. У поноћи пак када сви спаваху, свети Мина се јави богаљу и рече му: Приђи ћутке к немој жени и ухвати је за ногу. - А богаљ одговори мученику: Свече Божји, еда ли сам блудник, те ми то наређујеш? - Но светац му трипут понови своје речи: и додаде: Ако то не учиниш, нећеш добити исцељење. - Извршујући свечево наређење, богаљ допузи и ухвати нему за ногу. Она се пробуди и стаде викати, грдећи богаља. А богаљ, уплашивши се, скочи на обе ноге и побеже. На тај начин они се обоје осведочише о своје исцељење: нема жена проговори, а богаљ скочи и побеже као јелен. Исцељени, они обоје узнеше благодарност Богу и светом мученику Мини. Један Јеврејин имађаше пријатеља хришћанина. Једном, одлазећи у далеку земљу он му даде на чување сандучић свој са хиљаду златника. И задржа се Јеврејин дуго у тој земљи. Хришћанин пак намисли у срцу свом да не да натраг злато Јеврејину када се буде вратио, него да га задржи себи. И стварно, он тако и уради. Вративши се, Јеврејин оде хришћанину и моли га да му врати злато које му је дао на чување. Но хришћанин одрече, говорећи: He знам шта говориш; ти ми ништа давао ниси, и ја ништа од тебе узео нисам. - Чувши такав одговор свога пријатеља. Јеврејин се ожалости, и сматрајући да му је злато пропало, он рече хришћанину: Брате, нико не зна за то осим једнога Бога. И ако ти поричеш да сам ти дао злато на чување, тврдећи да га ниси узео од мене, онда потврди то заклетвом. Стога хајдемо у цркву светога Мине и тамо се закуни мени да ниси узео од мене сандучић са хиљаду златника. Хришћанин пристаде, и они обојица заједно одоше у цркву светога Мине, и хришћанин се закле Јеврејину пред Богом да није узимао од њега злато на чување. По извршеној заклетви они изађоше заједно из цркве, и тек што уседоше на своје коње., коњ под хришћанином стаде беснети тако да просто беше немогуће удржати га; он чак и узде покида, и јурећи збаци на земљу господара свог. А кад хришћанин паде с коња, њему спаде прстен с руке, и испаде му кључ из цепа. Затим уставши он ухвати коња, умири га, па узјахавши на њега крену заједно са Јеврејином. После извесног времена рече хришћанин Јеврејину: Пријатељу, ево згодног места, сиђимо с коња, да се прихватимо хлеба. Сишавши с коња, они их пустише да пасу, а и сами стадоше јести. Но након мало времена хришћанин, подигавши очи, угледа слугу свог где стоји пред њим и држи у једној руци Јеврејиново сандуче а у другој спали прстен и изгубљени кључ. Угледавши то, њега спопаде ужас, и он упита слугу: Шта је то? - Слуга му одговори: Неки страшни војник на коњу дође к мојој господарици и давши јој кључ са прстеном рече: "Пошљи што брже можеш Јеврејиново сандуче, да се твоме мужу не би догодила велика несрећа". И мени би уручено ово да ти донесем као што си наредио. Видевши то, Јеврејин се удиви чуду, и сав радостан врати се заједно са својим пријатељем хришћанином цркви светога Мине. И поклонивши се у цркви до земље, Јеврејин замоли да буде крштен, пошто поверова у Господа Христа због чуда, које својим очима виде. А хришћанин мољаше светога Мину, да му подари опроштај, пошто закон Божји наруши. И они обојица добише што молише: један свето крштење, а други - проштење. И пођоше сваки своме дому, радујући се и славећи Бога и величајући светог угодника Његовог Мину. View full Странице
  12. Богдан Писмо протојереју-ставрофору Ненаду Андрићу: -Бог вам помогао, оче Ненаде! Прошле 2014. године сам од вас наручила икону, уље и молитву Светог Нектарија. Доктори су мом супругу и мени рекли да не можемо да имамо децу. Уљем сам у знаку крста помазивала стомак и читала молитву за пород – и сада у рукама љуљам Богдана који има седам недеља. Крстићемо га на дан Светог Нектарија. У трудноћи сам имала велику цисту коју сам требала да оперишем али захваљујући молитви и уљу Светог Нектарија циста је нестала. Свако добро желим вама и вашој породици. Лана Радић из Лазаревца, породица Радић са малим Богданом Василије - Нектарије Помаже Бог, оче! Видела сам да сте објавили на друштвеној страници - фејсбук, видео запис како Старац Нектарије Виталис прима радосно икону, на којој су заједно осликани Свети Василије Острошки и Свети Нектарије Егински. Морала сам да вам се јавим, да поделим моју радост. Од Вас сам поручила икону Светог Нектарија 2013. године у ово доба. На Егину сам отишла јула 2014. године. Старац Нектарије Виталис ми је читао молитву и 15.05.2015. године на свет је дошао мој Василије, крштено Нектарије (крштен је на дан Св. Нектарија). Слава Богу. Кандило су кумови однели на Егину. И икону Св. Василија и Св. Нектарија на дар Старцу, као и слику мог дечака која је остала код старца. Слава Богу и свим светитељима на дару. Иначе, после 10 година брака и три неуспеле трудноће које су биле скоро изнесене. Још једном Слава Богу и милом моме Св. Нектатију којег волим свим својим срцем и душом. Опростите на сметњи. Свако добро од Господа вам желим, оче. Душица Миливојевић Симон Помаже Бог, о. Ненаде! Срећан вам рођендан и нека Вас и Вашу породицу Господ и Свети Нектарије чувају увек и свуда. Ево и новости код нас. После 10 месеци од одласка на Егину са Вама и поклоњења Светом Нектарију, ми смо постали родитељи. Добили смо сина Симона. Рођен је 4. августа ове године. Добио је име Симон због значења: Бог слуша. Услишио је Бог и наше молитве и после много година, уз помоћ молитви Пресветој Богородици и Светом Нектарију, ми смо измолили нашег сина! Хвала му и слава! Велики поздрав од наше мале породице! Весна и Давид Календа из Венеције (Италија) Лена Поштовање, оче Ненаде! Желим прво да Вам се захвалим за иконе Св. Нектарија и уље које сте ми слали. Желим да Вам кажем да је Св. Нектарије, захваљујући молитви, супруга и мене учинио срећнима – 25. маја 2016. године родила се наша мала принцеза, наша Лена. Током порођаја сам се молила да све прође у најбољем реду и да се беба роди жива и здрава. Тако је и било. Имала сам тих пар сати осећај да је Св. Нектарије био уз мене и нисам осећала никакав страх и бригу. Хвала и слава Св. Нектарију и хвала Вама. Гордана Томанић Милутиновић Извор: Српска Православна Црква
  13. Из књиге Исцелитељ свештеника Ненада В. Андрића из Ваљева - Деца рођена по молитвама Светом Нектарију Егинском. Повезано: Свети Нектарије Егински Чудотворац, Митрополит Пентапољски Богдан Писмо протојереју-ставрофору Ненаду Андрићу: -Бог вам помогао, оче Ненаде! Прошле 2014. године сам од вас наручила икону, уље и молитву Светог Нектарија. Доктори су мом супругу и мени рекли да не можемо да имамо децу. Уљем сам у знаку крста помазивала стомак и читала молитву за пород – и сада у рукама љуљам Богдана који има седам недеља. Крстићемо га на дан Светог Нектарија. У трудноћи сам имала велику цисту коју сам требала да оперишем али захваљујући молитви и уљу Светог Нектарија циста је нестала. Свако добро желим вама и вашој породици. Лана Радић из Лазаревца, породица Радић са малим Богданом Василије - Нектарије Помаже Бог, оче! Видела сам да сте објавили на друштвеној страници - фејсбук, видео запис како Старац Нектарије Виталис прима радосно икону, на којој су заједно осликани Свети Василије Острошки и Свети Нектарије Егински. Морала сам да вам се јавим, да поделим моју радост. Од Вас сам поручила икону Светог Нектарија 2013. године у ово доба. На Егину сам отишла јула 2014. године. Старац Нектарије Виталис ми је читао молитву и 15.05.2015. године на свет је дошао мој Василије, крштено Нектарије (крштен је на дан Св. Нектарија). Слава Богу. Кандило су кумови однели на Егину. И икону Св. Василија и Св. Нектарија на дар Старцу, као и слику мог дечака која је остала код старца. Слава Богу и свим светитељима на дару. Иначе, после 10 година брака и три неуспеле трудноће које су биле скоро изнесене. Још једном Слава Богу и милом моме Св. Нектатију којег волим свим својим срцем и душом. Опростите на сметњи. Свако добро од Господа вам желим, оче. Душица Миливојевић Симон Помаже Бог, о. Ненаде! Срећан вам рођендан и нека Вас и Вашу породицу Господ и Свети Нектарије чувају увек и свуда. Ево и новости код нас. После 10 месеци од одласка на Егину са Вама и поклоњења Светом Нектарију, ми смо постали родитељи. Добили смо сина Симона. Рођен је 4. августа ове године. Добио је име Симон због значења: Бог слуша. Услишио је Бог и наше молитве и после много година, уз помоћ молитви Пресветој Богородици и Светом Нектарију, ми смо измолили нашег сина! Хвала му и слава! Велики поздрав од наше мале породице! Весна и Давид Календа из Венеције (Италија) Лена Поштовање, оче Ненаде! Желим прво да Вам се захвалим за иконе Св. Нектарија и уље које сте ми слали. Желим да Вам кажем да је Св. Нектарије, захваљујући молитви, супруга и мене учинио срећнима – 25. маја 2016. године родила се наша мала принцеза, наша Лена. Током порођаја сам се молила да све прође у најбољем реду и да се беба роди жива и здрава. Тако је и било. Имала сам тих пар сати осећај да је Св. Нектарије био уз мене и нисам осећала никакав страх и бригу. Хвала и слава Св. Нектарију и хвала Вама. Гордана Томанић Милутиновић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. У навечерје празника сабора Светог Архангела Михаила доносимо емисију Телевизије Храм "Тајна празника" у којој се можемо упознати са историјатом овог празника, химнографиом, али и значају прослављања Светих Архангела и Ангела у животу наше Свете Цркве. View full Странице
  15. Прота Стеван Димитријевић био је један од најзначајнијих историчара и веома учен човек двадесетог века. Овај делатник на пољу хришћанске историје свој особити траг оставио је и као ректор богословије у Призрену, али и као професор Православног богословског факултета.
  16. Благодарећи Телевизији Храм доносимо емисију Хришћански траг, аутора ђакона Радомира Врућинића, у чијем новом издању можете погледати и чути нешто више о знаменитој личности београдске богословије Светог Саве протопрезвитеру Стевану Димитријевићу, о чијој личности говори др Владислав Пузовић. Прота Стеван Димитријевић био је један од најзначајнијих историчара и веома учен човек двадесетог века. Овај делатник на пољу хришћанске историје свој особити траг оставио је и као ректор богословије у Призрену, али и као професор Православног богословског факултета. View full Странице
  17. Ове године посебно торжествено се широм Руске цркве обележава Спомен Светог Патријарха московског Тихона, 18. новембар, а поводом 100. годишњице обнове патријаршијства у Руској цркви, које је у лику овог дивног исповедника, Божијом Милошћу пружило достојан одговор безбожничком прогону православних, који може само да се упореди са страдањима ранохришћанских мученика. Нетљене мошти Светог Тихона, нађене су после слома совјетског система и чувају се у Даниловском манастиру у Москви Поводом данашњег значајног празника, руског и васељенског, доносимо кратки биографски прилог о Светом патријарху Тихону ТВ Цариград, са изводом беседе патријарха Кирила о свом великом претходнику. Свети патријарше Тихоне, моли Христа Бога за нас!
  18. Ове године посебно торжествено се широм Руске цркве обележава Спомен Светог Патријарха московског Тихона, 18. новембар, а поводом 100. годишњице обнове патријаршијства у Руској цркви, које је у лику овог дивног исповедника, Божијом Милошћу пружило достојан одговор безбожничком прогону православних, који може само да се упореди са страдањима ранохришћанских мученика. Нетљене мошти Светог Тихона, нађене су после слома совјетског система и чувају се у Даниловском манастиру у Москви Поводом данашњег значајног празника, руског и васељенског, доносимо кратки биографски прилог о Светом патријарху Тихону ТВ Цариград, са изводом беседе патријарха Кирила о свом великом претходнику. Свети патријарше Тихоне, моли Христа Бога за нас! View full Странице
  19. У двору Румунске Патријаршије мошти је примио отац Евгеније Роготин. Иначе, патријарси Кирило руски и Данило румунски началствовали су чином преноса ковчежића с моштима у духовни центар Румунске Патријаршије, где су верници могли две недеље да их целивају. Свети Серафим је добро познат и поштован у Румунији. На румунском језику је објављено неколико књига о овом саровском старецу, а у последње време неки манастири, скитови, парохије и добротворне установе назване су по Светом Серафиму. Неколико православних верника посведочили су чуда која су доживела захваљујући молитвама и дејством Светог Серафима. Ова свечаност је завршена тропаром Светом Серафиму певаним на црквенословенском, после чега су мошти званично уручене оцу Евгенију на духовну ползу његових парохијана и свих верника у Букурешту. Извор: Српска Православна Црква
  20. Ковчежић са честицом моштију Светог Серафима Саровског донео је у Румунију Његова Светост Патријарх Кирил и овде су предате руској православној парохији Светог Николаја у Букурешту. У двору Румунске Патријаршије мошти је примио отац Евгеније Роготин. Иначе, патријарси Кирило руски и Данило румунски началствовали су чином преноса ковчежића с моштима у духовни центар Румунске Патријаршије, где су верници могли две недеље да их целивају. Свети Серафим је добро познат и поштован у Румунији. На румунском језику је објављено неколико књига о овом саровском старецу, а у последње време неки манастири, скитови, парохије и добротворне установе назване су по Светом Серафиму. Неколико православних верника посведочили су чуда која су доживела захваљујући молитвама и дејством Светог Серафима. Ова свечаност је завршена тропаром Светом Серафиму певаним на црквенословенском, после чега су мошти званично уручене оцу Евгенију на духовну ползу његових парохијана и свих верника у Букурешту. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. У среду, 8. новембра 2017. године, на дан сећања на светог Димитрија Солунског Чудотворца, Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Литургију у крипти базилике над моштима светог Николаја Мирликијског Чудотворца у граду Барију (Италија). Владици Давиду су саслуживали јеромонах Нектарије (Андрејев) и протођакон Андрија Јелић. Након Свете Литургије, сви присутни су били у прилици да се поклоне моштима светог Николаја. Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  22. Солун, 8. новембра 1992. године. Наизглед обично поподне у једном од градова Светог Димитрија. Солун, уз две наше Митровице (сремску и косовску), су градови посвећени овом свецу. Центар Солуна тих, јесен долази а у даљини се чују сирене бродова који улазе у луку или одлазе на далека путовања. О догађају који се тог дана збио у Цркви Светог Димитрија се доста говорило у Солуну, а и шире. Неколико жена се нашло унутар храма Светог Димитрија. Пале свеће, моле се и нечујно се крећу само да не наруше свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве. Дубоко посвећене својим молитвама и пословима, ни једна од њих није приметила, када, и како, је у Храм ушао необично обучен младић, али су се све, у исти мах окренуле ка њему. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет. Он, измучен, у окрвављеној одори, ишао је полако, корак по корак, према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле је. Младић је само затржио мало воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“ Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Једна од жена у црнини препознала је младића и тихо клекнувши, онесвестила се. Њена пријатељица је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори ромејског (византијског) ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и у њему нестао. За младићем је остао само благи миомирис босиљка или смирне. Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свештеником. Жена у црнини дошавши себи, клекла је пред икону Светог Димитрија и молила се кроз сузе. Свештеник је питао шта се догодило. Оне су му испричале све, као и шта им је младић рекао. Питао их је како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као Свети Димитрије на овој Икони“. На то је свештеник учинио велику метанију пред Иконом Светог великомученика Димитрија, клекли су сви и почела је молитва. Одмах је служена и Литургија, читале су се молитве и акатисти посвећени Светом Димитрију солунском. Касније се сазнало да се Свети Димитрије последњи пут јавио у солунском храму 1804. године. То је била још једна година почетка српске борбе за Православље, само овог пута под заставом вожда Карађорђа и устаницима заклетим на Крст буковичког проте Атанасијa Антонијевићa. На слици солунски храм Светог великомученика Димитрија. Послато са Lenovo K53a48 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...