Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светог'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 728 results

  1. Обраћање Светог Синода Украјинске Православне Цркве архипастирима, пастирима, монаштву и верницима од 17. децембра 2018. године Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Вољени у Господу, оци, браћо и сестре! Дана 15. децембра 2018. године у Кијеву, на територији Националног парка „Софија Кијевска“ одржан је такозвани сабор уједињења на којем је саопштено о стварању нове црквене организације под називом „Православна Црква“, која је настала као резултат уједињења две неканонске структуре: „Украјинске Аутокефалне Православне Цркве“ и „Украјинске Православне Цркве Кијевске патријаршије“. Дакле, ово сабрање представља удруживање расколника и нема никакве везе са Украјинском Православном Црквом. За нашу Цркву се у суштини ништа није променило, јер су расколници остали у расколу, а Украјинска Православна Црква остаје истинска Христова Црква у Украјини. Нико у свету не подвргава сумњи важење епископских и свештеничких хиротонија клира Украјинске Православне Цркве и благодатност Тајни које се обављају у нашој Цркви, што се не може рећи за новостворену структуру. С тугом саопштавамо да је Свети Синод због одласка у раскол био приморан да разреши управљања епархијом и забрани свештенослужење преосвећеном Митрополиту виницком и барском Симеону, као и да забрани служење преосвећеном Митрополиту перејаслав-хмељницком и вишњевском Александру. Позивамо све вас, драге владике, оци, браћо и сестре, да се молите за уразумљење и повратак под окриље Цркве поменутих владика и других који су отишли у раскол. Наша Црква, као Мајка пуна љубави, с надом чека њихов повратак. Жао нам је што је један од иницијатора данашњих искушења Украјинске Православне Цркве Цариградска патријаршија која своје право мешања у наше црквене послове аргументује тиме што се наша Црква некада налазила под њеном јурисдикцијом. У вези с тим желели бисмо да подсетимо да је Руска Православна Црква принудно прогласила своју аутокефалију због тога што је Царигадска патријаршија издала православну веру и потписала унију с Римом на Ферарско-Фирентинском сабору из 1439. године. Ова духовна издаја православне вере била је главни узрок одвајања Кијевске митрополије од Цариграда. Унија је изазвала поремећај у црквеним односима и неповерење, који су се касније продубили тиме што вековима у најтежим временима искушења за православље у нашој земљи Цариградска Црква није пружала одговарајућу пастирску бригу и помоћ. Кијевска митрополија која је била ослабљена услед верског сукоба с унијатима, похарана у ратовима, посебно после Брестске уније из 1596. године, у циљу чувања православне вере ушла је у састав Руске Православне Цркве крајем XVII века. Зато Цариградска патријаршија данас нема никаквог моралног ни канонског права да се меша у унутрашње послове и духовни живот Украјинске Православне Цркве. Не само то, поступци Цариградске патријаршије су довели до тога да је могућност поновног јединства православаца у Украјини немогућа у догледној будућности, ако не и заувек. Драге владике, оци, браћо и сестре. С љубављу вам се обраћамо с молбом да и убудуће чувате чистоту свете православне вере, да чувате духовно јединство у нашој Светој Украјинској Цркви која је канонска наследница древне Кијевске митрополије која је настала по молитвама светог апостола Андреја Првозваног и захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира, и у којој су живели и Богу угађали наши славни преци. Захваљујемо се архијерејима, клиру, монаштву и свим мирјанима који у овим тешким временима трпе притисак и потврђују своју верност Светој Украјинској Православној Цркви. „Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота.“ (Откр. 2:10) – учи нас Свето Писмо. Сву верну децу наше Цркве позивамо да се моле за оне који мрзе нас и нашу Цркву, а да то не схватају. Нека им Господ опрости. А ви волите своју Цркву, волите нашу домовину Украјину и чините све како би у нашој земљи и у нашем народу владали мир, стрпљење, слога и права хришћанска љубав. У име Светог Синода Украјинске Православне Цркве + ОНУФРИЈЕ Митрополит кијевски и целе Украјине, поглавар Украјинске Православне Цркве 17 / 12 / 2018 https://pravoslavie.ru/srpska/117992.htm
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 23. децембра 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Старој Бежанији. Саслуживали су протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах, јереји Владимир Левићанин, Желимир Продановић и Андрија Вукчевић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић, Радомир Врућинић и Дарко Радовановић. Прилог радија Слово љубве Извор: Српска Православна Црква
  3. У овој епизоди емисије "Хришћански траг" говоримо о спису ,,Апостолско предање" Светог Иполита Римског. Гост је др Србољуб Убипариповић, доцент богословског факултета. Аутор емисије: ђакон Радомир Врућинић, професор београдске богословије.
  4. Драгана Милошевић

    Канон Светог писма и његова теологија - Вук Јовановић (ВИДЕО)

    У недељу, 16. децембра 2018. године, у оквиру циклуса предавања Разговори о вери који се одржавају у конаку Капеле Свете Петке, Вук Јовановић је говорио о канону Светог писма и његовој теологији. Осим норме у градитељству, осим црквено-правног оквира, реч “канон” има и специфично библијско значење - канон је списак текстова који чине Свето писмо. То последње значење биће нам у фокусу. Говорићемо о историји канона, критеријумима каноничности, али и о смислу формирања и поштовања канона. Коначно питање је свакако: На који начин теологија поставља канонске текстове у однос са црквеним животом, тј. нашом свакодневицом?
  5. У недељу, 16. децембра 2018. године, у оквиру циклуса предавања Разговори о вери који се одржавају у конаку Капеле Свете Петке, Вук Јовановић је говорио о канону Светог писма и његовој теологији. Осим норме у градитељству, осим црквено-правног оквира, реч “канон” има и специфично библијско значење - канон је списак текстова који чине Свето писмо. То последње значење биће нам у фокусу. Говорићемо о историји канона, критеријумима каноничности, али и о смислу формирања и поштовања канона. Коначно питање је свакако: На који начин теологија поставља канонске текстове у однос са црквеним животом, тј. нашом свакодневицом? View full Странице
  6. Наш колега и форумаш Александар Милојков је завршио своју дисертацију, коју је Комисија прегледала и након тога констатовала да "дисертација представља оригинално и самостално научно дело. Овај рад испуњава научне нормативе докторске дисертације и предлаже Наставно-научном већу Православног богословског факултета Универзитета у Београду да одобри јавну одбрану овог рада." Реферат о урађеној докторској дисертацији Александра Милојкова А кога рад интересује, може га прочитати на следећем линку: http://www.bfspc.bg.ac.rs/inc/Aleksandar_Milojkov_Disertacija.pdf
  7. На празник Светог оца Николаја, 6/19. децембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј служио је свету Литургију у новосадском Саборном храму, уз саслужење братства храма и новосадских ђакона. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У свом архипастирском слову, после прочитаног јеванђелског одељка, владика Иринеј је истакао: ,,... данас, посланица апостолска говори о старешинама духовним које треба поштовати и на њих се угледати. У Светом Јеванђељу Господ поучава народ на гори, а и све нас, у чему је човеково право блаженство. Одломци из Светог Писма који су прочитани, односе се на Светог оца Николаја, којег данас празнујемо. Он је био пример за углед и то видимо у тропару и кондаку празника, свечаним песмама, које појемо њему у част. Учесник је Првог великог сабора Васељенске Цркве и верује се да је показао изузетну ревност, међу другим Оцима сабора. Оно што га је посебно красило јесте његово милосрђе, нарочито према сиромашнима. Зато га је Бог и прославио... " Извор: Епархија бачка
  8. Обраћање Светог Синода Украјинске Православне Цркве архипастирима, пастирима, монаштву и верницима од 17. децембра 2018. године Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства! Вољени у Господу, оци, браћо и сестре! Дана 15. децембра 2018. године у Кијеву, на територији Националног парка „Софија Кијевска“ одржан је такозвани сабор уједињења на којем је саопштено о стварању нове црквене организације под називом „Православна Црква“, која је настала као резултат уједињења две неканонске структуре: „Украјинске Аутокефалне Православне Цркве“ и „Украјинске Православне Цркве Кијевске патријаршије“. Дакле, ово сабрање представља удруживање расколника и нема никакве везе са Украјинском Православном Црквом. За нашу Цркву се у суштини ништа није променило, јер су расколници остали у расколу, а Украјинска Православна Црква остаје истинска Христова Црква у Украјини. Нико у свету не подвргава сумњи важење епископских и свештеничких хиротонија клира Украјинске Православне Цркве и благодатност Тајни које се обављају у нашој Цркви, што се не може рећи за новостворену структуру. С тугом саопштавамо да је Свети Синод због одласка у раскол био приморан да разреши управљања епархијом и забрани свештенослужење преосвећеном Митрополиту виницком и барском Симеону, као и да забрани служење преосвећеном Митрополиту перејаслав-хмељницком и вишњевском Александру. Позивамо све вас, драге владике, оци, браћо и сестре, да се молите за уразумљење и повратак под окриље Цркве поменутих владика и других који су отишли у раскол. Наша Црква, као Мајка пуна љубави, с надом чека њихов повратак. Жао нам је што је један од иницијатора данашњих искушења Украјинске Православне Цркве Цариградска патријаршија која своје право мешања у наше црквене послове аргументује тиме што се наша Црква некада налазила под њеном јурисдикцијом. У вези с тим желели бисмо да подсетимо да је Руска Православна Црква принудно прогласила своју аутокефалију због тога што је Царигадска патријаршија издала православну веру и потписала унију с Римом на Ферарско-Фирентинском сабору из 1439. године. Ова духовна издаја православне вере била је главни узрок одвајања Кијевске митрополије од Цариграда. Унија је изазвала поремећај у црквеним односима и неповерење, који су се касније продубили тиме што вековима у најтежим временима искушења за православље у нашој земљи Цариградска Црква није пружала одговарајућу пастирску бригу и помоћ. Кијевска митрополија која је била ослабљена услед верског сукоба с унијатима, похарана у ратовима, посебно после Брестске уније из 1596. године, у циљу чувања православне вере ушла је у састав Руске Православне Цркве крајем XVII века. Зато Цариградска патријаршија данас нема никаквог моралног ни канонског права да се меша у унутрашње послове и духовни живот Украјинске Православне Цркве. Не само то, поступци Цариградске патријаршије су довели до тога да је могућност поновног јединства православаца у Украјини немогућа у догледној будућности, ако не и заувек. Драге владике, оци, браћо и сестре. С љубављу вам се обраћамо с молбом да и убудуће чувате чистоту свете православне вере, да чувате духовно јединство у нашој Светој Украјинској Цркви која је канонска наследница древне Кијевске митрополије која је настала по молитвама светог апостола Андреја Првозваног и захваљујући труду светог равноапостолног кнеза Владимира, и у којој су живели и Богу угађали наши славни преци. Захваљујемо се архијерејима, клиру, монаштву и свим мирјанима који у овим тешким временима трпе притисак и потврђују своју верност Светој Украјинској Православној Цркви. „Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота.“ (Откр. 2:10) – учи нас Свето Писмо. Сву верну децу наше Цркве позивамо да се моле за оне који мрзе нас и нашу Цркву, а да то не схватају. Нека им Господ опрости. А ви волите своју Цркву, волите нашу домовину Украјину и чините све како би у нашој земљи и у нашем народу владали мир, стрпљење, слога и права хришћанска љубав. У име Светог Синода Украјинске Православне Цркве + ОНУФРИЈЕ Митрополит кијевски и целе Украјине, поглавар Украјинске Православне Цркве Извор: Православие.ру
  9. Обавештење о доступности извештаја стручне комисије за оцену докторске дисертације Реферат о урађеној докторској дисертацији Александра Милојкова Докторска дисертација ПОВЕЗАНА ВЕСТ:
  10. Трудом и љубављу свештенства СПЦ из Њемачке и великог броја добротвора из тамошњих парохија, почетком новембра 2018. г, Цетињска богословија је добила на поклон минибус од седамнаест путничких мјеста (марке Фолксваген – крафтер, 2008. годиште). Новчани износ овог прилога, укључујући и трошкове транспорта, износи око 17.000 евра. Покретач и вођа овог човјекољубивог подухвата је свештеник Миленко Марковић, парох у Филинген–Швенингену, који је, уз благослов својих надлежних архијереја и несебичну помоћ приложника Цркве, успио да сакупи сва потребна средства, и да се до краја ангажује око транспорта овог возила из Њемачке па све до Цетиња. Овај минибус је на Цетиње стигао на Митровдан, 8. новембра ове године, а заједно са оцем Миленком, том приликом су Цетињску богословију посјетили и свештеници протојереј Слободан Тијанић из Фридрихсхафена и протонамјесник Јован Гатарић из Фрајбурга. Ово је велика помоћ животу и раду наше богословске школе, јер се не може описати колика је потреба да се, у склопу редовних и празничних служби, широм Црне Горе, цетињски богословци нађу на сваком мјесту. А то подразумијева њихово учешће у богослужењима, градским литијама и свечаним академијама. Често су наши ђаци у прилици да помажу у бројним пословима уређења и изградње на манастирским и црквеним имањима која се налазе ван Цетиња. А ако овоме додамо и бројне педагошко-просветне екскурзије које се одвијају у склопу наставног плана и програма, и које су обавезне, онда је јасно да је без посједовања једног оваквог возила живот школе готово незамислив – свака тваква потреба се остварује тако што се ангажују други превозници, што повећава материјалне трошкове живота Богословије. Захваљујући прије свега оцу Миленку овај је проблем иза нас, и убудуће ћемо моћи да сасвим слободно и без оптерећења организујемо сва школска путовања. Још једном благодаримо од срца оцу Миленку и свим братољубивим људима који су у овом подухвату учествовали. Нека им Господ узврати сваким добром молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српаске Православне Цркве, за новог ректора богословије изабран је јереј Љубомир Пријовић, дугогодишњи професор литургике. У понедјељак 03. децембра 2018. године, наставничко вијеће богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, одржало је сједницу на којој је именован нови ректор. На челу богословије од 2011. године био је архимандрит Лазар Лазаревић, сабрат манастира Житомислић код Мостара и дугогодишњи војни свештеник оружаних снага Босне и Херцеговине. Управа Богословије и наставно особље се овом приликом захваљују оцу Лазару на дугогодишњој преданој служби коју је до сада обављао у нашој школи. Извор: Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи
  12. Свештеник Православне цркве у Америци, протопрезвитер доктор Александар Шмеман (Талин, 13. септембар 1921. - Њујорк, 13. децембар 1983.) убраја се у ред чувене плејаде православних руских мислилаца у које убрајамо и Георгија Флоровског, Николаја Афанасјева, Кипријана Керна, Јована Мајендорфа и друге. Гост у студију радија Глас Православне Епархије нишке био је свештеник и професор Богословије Бобан Стојковић. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Радио Глас
  13. Високопреосвећени Митрополит Порфирије (Перић) беседио је овог, другог дана четвородневног Научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве“, у Mалом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, на тему "Пастирска и мисионарска делатност Светог Саве". Звучни запис излагања Извор: Радио Слово љубве
  14. Уочи празника Светог Мардарија љешанско-либертивилиског, у уторак 11. децембра 2018. године, служено је свечано вечерње богослужење са петохлебницом и помазивањем вјерних у Цетињском манастиру. Вечерњу службу служили су јеромонах Јустин Мреновић и јерођакон Јаков Нинковић За пјевницом су појали ученици другог разреда Богословије Светог Петра Цетињског, који прослављају новопросијавшег светитеља Мардарија као славу разреда. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Чин освештавања петохлебнице служио је Његово Високопреосвешто Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење оца Јустина и јерођакона Јакова. У току вечерње службе Митрополит Амфилохије је изнио кивот са дијелом моштију Светог Мардарија, и вјерници су имали прилику и благослов да се поклоне и цјеливају његове свете мошти. Митрополит Амфилохије је сабране монахе, вјерни народ и ученике Цетињске богословије поучио о житију Светог Мардарија, указавши у бесједи после службе на најважније детаље из светитељевог житија. „У Америци је основао епархију наше цркве, саградио храм светог Саве гдје се упокојио и гдје су и откривене његове свете мошти када је канонизован и прибројан лику светих прије двије године“, истакао је митрополит Амфилохије. „Диван изданак овога града – Цетиња и нашег народа, истински човјек Божији који је још у Молдавији у Кишињеву важио за великог бесједника“, нагласио је Митрополит и подсјетио и на остале светитеље из рода нашега који благосиљају амерички континент. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Епископ славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, казао је да данас, седамдесет пет година од почетка Другог свјетског рата, има педесет срушених храмова на том подручју. „Данас у Пакрацу на мјесту храма Светог Илије стоји Туђманова биста“, нагласио је Владика Јован. Такође, поставља питање, гдје су велики борци за правду и истину да сваки дан обиђу јасеновачка стратишта. На празник Светог мученика Јакова Персијанца и Светог Јакова Ростовског, 10. децембра 2018. године, навршило се 27. година од невиног страдања мештана села Чечавац, Чечавачки Вучијак, Јеминовац, Рушевац и Шњегавић. Тог 10. децембра 1991. године у наведеним селима убијено је 42 људи, од тога само шеснаесторо њих старосне доби преко 70 година. У присуству надлежног пароха пожешког, родбине жртава, представника Вијећа српске националне мањине Пожешке жупаније, дожупана, представника Удружења антифашиста Пожеге и Пакраца и верног народа, молитвени помен страдалима служио је Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. С обзиром да смо у једном периоду године када можемо да примјетимо да се по продајним мјестима и трговинама већ почео истицати украсни и „пропагандни“ материјал зимских новогодишњих празника, било би корисно да се као православни Хришћани опрезно водимо у вези ових ствари и да исправно изградимо свој однос према њима. Наиме, у великој већини тог пропагандног материјала улогу главног лика понио је такозвани Деда Мраз. Све ове поруке и личности сервиране су нам са Запада на разне начине годинама унатраг. На првом мјесту је за то заслужна огромна филмска фаворизација која нам отуда долази, а чије поруке ми са лакоћом прихватамо, не разматрајући о посљедицама које оне могу да донесу. У Сједињеним Америчким Државама се дуги низ година водила ова медијска и тржишна „битка“ између Деда Мраза и Светог Николе и опет на крају преовладао је Деда Мраз (Синтер Клас-Санта Клаус) чије име је највјероватније дошло од Сент Николас (Свети Никола). Међутим развијањем модерних секти и модерних друштава на Западу није било у циљу објелодањивање хришћанства као древног и традиционалног предања, већ измишљања и заузимања неких модерних ставова који су одговарали њиховим промотерима. Имајући то на уму сасвим је познато да је чак и Мартин Лутер као главни противних хришћанства у 16. стољећу и зачетник протестантизма, у чијем учењу све модерне протестантске секте имају своје утемељење, жучно се борио за укидање култа Светог Николе као милостивог помагача убогим и сиромашним. Поменути култ о Светом Николи развио се на основу једног догађаја из његовог живота који је описан у Житију Светог Јустина Ћелијског. Наиме он је веома помагао сиротињу, и тако је својом помоћју спасао три дјевојке од срамоте, коју је сиромашни и унесрећени отац њихов хтео да им учини. Наиме, оставши удовац са три кћери, отац, кад су оне порасле, не могући да их уда, јер се тада тражио мираз уз дјевојке, намисли да, издавањем њихових тела „на пијацу“, обезбеди тако средства за њихову удају и за даљи живот. Дознавши за то, Свети Николај је ноћу, негде пред Божић – а у то време Бог је дао касније да пада и његов Свети Празник – спустио тајно, да нико осим Бога не види, кесу са златницима кроз прозор у дом тога оца – који је иначе био вјерујући човек, али је јадом и биједом био избезумљен – те је овај тим новцем удао своју прву кћер. Кад се исто поновило и са другом кћерком, отац се надао да ће Бог учинити исто и са трећом кћерком, па је хтио да види преко ког доброг човјека Бог то чини, и стражарио је ноћу у кући, пред Празник Божића. Кад се Свети Никола појавио са кесом, он му је притрчао и павши на земљу љубио му ноге и руке, благодарећи му од свег срца за назаслужено доброчинство. Свети Никола му је забранио да о томе било коме говори, али је побожни отац, сада већ покајаник због зла које је био намислио, ипак, по престављењу Светог Николаја, објавио ово доброчинство Божије учињено му преко Светог Николаја, и оно је тако постало познато свима хришћанима. (Преузето из књиге: Свети Никола-правило вере и Српска слава, А. Јевтић) Као што смо већ и поменули, то развијање личности Деда Мраза трајало је дуго, но ипак оно што нас највише занима јесте то да је његов цјелокупни лик, изглед и понашање преузето великом већином из старогерманске религије гдје је постојало главно божанство у лику Одина, дугобрадог човјека који је такође слично Деда Мразу јахао животињу, само што је он јахао коња а Деда Мраза су га вукли ирваси. Њему су дјеца такође остављала своје чизме на крововима као што у римокатоличкој култури дјеца остављају покрај прозора очекујући у њима поклоне за послушност, или пак шибу за оне који су били непослушни. И послије прихватања хришћанства све западноевропске земље у којима је био распрострањен овај култ „христијанизују“ ову митологију повезујући је са личности Светог Николаја. Коначно потискивање лика Светог Николаја на западу одиграло се половином 19. стољећа када је у САД-у започето промовисање разних брендова, оно што и данас примјећујемо као рекламу за „Кока Колу“, гдје главну личност промовисања поменутог пића заузима Деда Мраз. И тако идући кроз вријеме добили смо то да се од некадашњег предивног обичаја даривања сиромашних о Божићним празницима а које је рађено првенствено по угледу на Светог Николаја Мирликијског Чудотворца који је избавио и заштитио многе убоге и сиромашне, данас добијемо једну прекројену традицију на чијем челу сједе непостојане личности. Све би то било добро да у наше вријеме ова традиција није сервирана као нешто што је модерно, тако да би враћати се Светом Николају било бесмислено и старомодно. Наш данашњи циљ јесте Европа и оно што нам она сервира, без обзира да ли је то добро или није. Схватимо само колико се тога промијенило у новије вријеме. Промијенила се цјелокупна стара Православна традиција којој је утемељење Црква Божија, а ми се свакодневно оглушујемо на њене позиве. Умјесто ње прихватили смо лажне идоле у виду дугобрадих митских бића који јашу ирвасе и лете по небесима. Заборавили смо кротост и смиреност Светог Николаја Мирликијског, онога чије име прославља трећина Православних Срба и чији је он заштитник. Господ нам је празник Светог Николаја даровао непосредно пред Божић да би се сјетили сиромашних и својим трудом помогли и даривали их да и они осјете дух празника, а умјесто тога ми смо се предали луксузном прослављању Нове Године по разноразним дестинацијама овога свијета. Своје лијепе обичаје и своју дивну православну традицију замијенили смо неправославном, инославном, насилно потуреном нам од свјетских сила. Размислимо о овоме добро јер нам предстоји то вријеме вријеме када смо у прилици да покажемо своје милосрђе и доброту, љубав и кротост, управо оно чему нас је научио наш Господ преко свога великог Угодника Светог Николаја. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  17. У недељу, 3. децембра 2018. године, Митрополит трансилванијски Лаврантије осветио је прву цркву посвећену Светом Порфирију у Румунији. Црква је у жупанији Бод Колонија у Брашову, а главни храмовни празник цркве је Вазнесење Господње. После освећења цркве Високопреосвећени је одслужио Божанску Литургију током које је изложио своја размишљања о прочитаном јеванђељском зачалу о исцељењу слепог из Јерихона. -Бог нам је дао дар вида са жељом да живимо, да се самостално одржавамо, али и да видимо и величамо красоту Божје творевине, свега што је Бог створио. Међутим, треба да гајимо и духовни вид – уздижемо се у врлинама како бисмо се што боље богоуподобили, поручио је Митрополит. Извор: Српска Православна Црква
  18. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Вајо Јовић и Видан Томић, протојереји Јован Гардовић, Бранислав Јелић и Душан Јовановић, протођакон Момир Лечић и ђакони Александар Секулић, Бранислав Кеџић и Драган Танасијевић. Торжественим молитвеним сабрањем чији су домаћини били старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић са братством и чланови Црквеног хора Свети Александар Невски прослављена је храмовна преслава. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  19. На дан Светог мученика Нестора, 9. новембра 2018. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, извршено је ископавање Моштију Светог свештеномученика Вукосава Милановића. О овом догађају, светитељском лику свештеномученика Вукосава Милановића, кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Црке канонизовао маја 2003. године, а чији се спомен слави 22. јула, и животу у Епархији бихаћко-петровачкој разговарали смо са ђаконом преосвећеног Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, Немањом Рељићем. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  20. У четвртак, 29. новембра 2018. године, у Патријаршији српској у Београду одржана је седница Пододбора Комисије за унапређење црквене просвете Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Састанком је председавао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, председник Комисије за унапређење црквене просвете. Састанку су присутвовали проф. др Драгомир Сандо, проф. др Бошко Миловановић, проф. др Живорад Миленовић, секретар Подобора ђакон Радомир Маринковић, као и вероучитељи из више епархија који су учествовали у изради уџбеника Православног катихизиса. Радне верзије уџбеника за све разреде основне и средње школе су урађене. На састанку су разматрани извештаји о обављеној рецензији уџбеника. Већина уџбеника добила је добре оцене. Изнети су предлози и препоруке који ће довести до унапређења квалитета предложених уџбеника. Одређени су рокови за даље фазе у изради уџбеника и предложене мере за ефикаснији рад Пододбора како би нови уџбеници за Православни катихизис били спремни до почетка наредне школске године. Извор: Српска Православна Црква
  21. Манастир Ватопед који чува лобању Светог Јована Златоустог, панигирском службом прославио је празник овог Светитеља. Богослужењем је началствовао митрополит Халкиде Хрисостом, који је на Литургији рукоположио у ђаконски чин ватопедског монаха Силуана. Извор: Пемптоусиа.гр
  22. У недељу, 25. новембра 2018. године, свечаним и празничним бденијем у школском храму отпочело је прослављање Светог Јована Златоустог, патрона Богословије у Крагујевцу. Уз Његово Преосвештенство Епископа шумадијског г. Јована у молитвеном прослављању учествовали су професори и ученици којима је личност Светог Јована узор како по питању духовности тако и по питању богословља према којем је устројен и сам живот у Богословији. Величању школског патрона умногоме је допринео и професор црквеног појања Немања Старовлах, будући да је са грчког и црквенословенског превео службу светитељу. Поред професора и ученика Богословије, славски колач су преломили и запослени Радију Златоусти, једној од медијских установа Епархије шумадијске. Наредног дана, 26. новембра 2018. године, обележавање празника Светог Јована Златоустог настављено је Божанском Евхаристијом као централним чином сваке црквене прославе. Литургијом је началствовао Епископ шумадијски г. Јован, уз саслуживање професора, али и гостију, међу којима је било и бивших ђака који су већ ступили као пастири Цркве Христове. Према устаљеној пракси, на Литургији су и ове године у чин чтеца рукопроизведени ученици завршног разреда Богословије који су клирици Шумадијске епархије. У први степен свештенства ступили су Лука Лукић и Лазар Марјановић. После прочитане јеванђелске приче о добром пастиру, проповедао је професор Богословије протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић. -Свети Јован Златоусти је један од највећих богослова наше Цркве, један од најплодоноснијих стваралаца у историји хришћанства, један од најбољих и највећих тумача Светог Писма. Према казивању његовог биографа, пастирску службу је сматрао најузвишенијом и најзначајнијом, подсетио је беседник. После освећења и ломљења славског колача, домаћини и гости су се окупили на свечаном славском ручку. Међу гостима су били професори и ученици богословија из Београда, Сремских Карловаца, Ниша, Призрена и Фоче са којима се крагујевачки богослови редовно сусрећу, као и представници крагујевачких просветних установа и представници канцеларије вера. У речима захвалности свима који су се у ове дане окупили око великог Златоустовог имена, ректор Богословије у Крагујевцу протојереј-ставрофор др Зоран Крстић захвалио је свима који су својим присуством уприличили славље. Извор: Српска Православна Црква
  23. Храм Светог краља Стефана Дечанског у Железнику прославио је 24. новембра 2018. године, на празник свог небеског покровитеља, 113 година постојања светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Радомир Перчевић и Младен Ковачевић, као и ђакон Драган Танасијевић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са овогодишњим кумом храмовне славе г. Зораном Златановићем и члановима његове породице. Његова Светост доделио je високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина г. Душану Милосављевићу, власнику уметничке радионице Свети Никола из Батајнице, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним даривањем и залагањем приликом израде црквеног мобилијара за потребе храма у Железнику. Патријарх је уручио и грамате члановима Црквене управе господи Илији Љубичићу, Миодрагу Јелићу, Зорану Павловићу, Петру Милеуснићу, Милосаву Влајковићу, Слободану Златановићу, Миленку Милановићу, као и добротвору г. Горану Мишићу из Железника. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје. Старешина храма протојереј-ставрофор Драган Т. Анђелић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху на молитвеном присуству и приношењу бескрвне жртве поводом празника великог светитеља српског рода, као и саслужитељима, добротворима, дародавцима и свима присутним. Црква Светог краља Стефана Дечанског у Железнику саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су искоришћени за зидање темеља цркве. Црква је подигнута захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма 16. априла 1906. године извршио је Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1905. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
×