Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'сад'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 56 results

  1. У новом извештају о верским слободама САД су упозориле на величање Независне државе Хрватске (НДХ), умањивање усташких злочина и противсрпска осећања у Хрватској у 2016. години. У редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016, укључујући и Хрватску, Стејт департмент помиње бившег министра културе Златка Хасанбеговића и редитеља Јакова Седлара као особе чији су ставови о усташком режиму изазивали посебне критике јеврејских и српских верских заједница и невладиних организација. Вашингтон је у извештају објављеном у уторак као догађаје који осликавају стање верских слобода истакао комеморацију у логору смрти „Јасеновац“, коју су бојкотовали јеврејски и српски челници, оптужујући тадашњу владу да умањује усташке злочине. Америчка администрација пише и о маршу 5.000 људи на Савет за електронске медије, који је суспендовао програм телевизије З-1 због ток-шоуа у којем је водитељ позвао гледаоце да се држе даље од православне цркве у Загребу, јер би „четнички викари“ могли изаћи и „заклати“ невине пролазнике. Помиње се и фудбалска утакмица између Хрватске и Израела, када су навијачи узвикивали усташки поздрав „За дом спремни“, као и спорни документарни филм Јакова Седлара „Јасеновац — Истина“. Седлар каже да је реалан број убијених у том усташком логору између 20.000 и 40.000, док је Амерички музеј Холокауста проценио да се радило између 77.000 и 99.000 жртава, стоји у извештају и додаје да су јеврејски представници филм осудили, а хвалио га је министар културе Хасанбеговић. Неколико невладиних организација, укључујући Центар Симон Визентал (ЦСВ) критиковао је именовање Хасанбеговића за министра културе, тврдећи да је величао пронацистички усташки режим и умањивао злочине из тог раздобља, наводи Стејт департмент. Службени Вашингтон издваја и критику те организације на рачун загребачког Жупанијског суда, који је укинуо осуђујућу пресуду кардиналу Алојзију Степинцу због сарадње са усташким режимом из 1946. „Ефраим Зуроф, директор јерусалимске канцеларије ЦСВ-а, рекао је да је то ’апсолутно срамотно и ужасно, да се ради о покушају прекрајања историје‘“, стоји у извештају. Стејт департмент помиње и забринутост Српске православне цркве због растуће друштвене нетолеранције и податка да је у 2016. било 20 вандалских напада да њену имовину, пет мање него годину дана раније. Откривена су само двојица починилаца против којих је суђење у току, пише у извештају. Вашингтон упозорава и да хрватска влада није решила ниједан већи захтев СПЦ за повратак имовине, укључујући имовину у Осијеку, Вуковару и Винковцима, као и захтеве за враћањем јеврејске имовине одузете током Другог светског рата. „Постојећи закон не допушта појединцима чија је имовина отета током Холокауста да траже одштету на суду ако су у међувремену променили држављанство. Власнике јеврејске имовине то погађа више од других“, наводе у Стејт департменту и позивају Загреб да убрза решавање тог проблема.
  2. Шта вас је привукло цркви, а шта вам смета? - Тешки тренуци. Ти знаш шта би требало да радиш, одакле ветар дува и све то. И знаш да без неба ничег нема. А онда ти се врати снага, заборавиш некад на ту помоћ коју си добио док си је молио. Смета ми некад што заборавим на своју муку, нешто ме понесе, нека хоризонтала ме повуче себи, хоризонтала људске слабости. Али да нема неба, били бисмо сами. * Поједина црквена лица превише уживају у овоземаљском? - Колико људи, толико ћуди. Па неће нам ваљда те ствари одвући пажњу од онога што је најпотребније, да мислимо на своју душу. Да своју љубав чувамо у себи и дамо је другом. И да стално мислимо о праштању, јер је рок праштања неограничен. Ја мислим да је живот радост и лепота. Али људи не знају да живе. Заборавили су, дозволили су да неко сакрије живот од њих. Поверовали су у причу која је крајње дебилна - технологија, корпорације, униформисаност. Ко изгуби комуникацију са собом, "попије" корпорацију. Развуку га и размажу га. Човека су украли од њега самог. Гомиле неких постулата и фразетина које нам формирају поглед на живот - нису истините. Живимо у времену где нема истине. Где се срце, душа, истина и љубав проглашавају за слабост. И само те дисквалификују ако их поседујеш. * Како, после свега, у оваквом свету, сачувати ментални интегритет? - Колико ти сад видиш ових младих који су набилдовани и срећни изашли из теретана, па видиш те "соларуше" које су "напуњене" и све то? Као неке лутке које су навијене да увек буду на извол'те свом газди, који ће преко њих да остварује профит. А што више увећава профит, пуни свет страхом. Онда му треба војска па је наоружава, а војска је сваки човек који ће пристати да газди откуца оног поред себе. Сви се држе на оку. Од људи праве ходајуће резерве унутрашњих органа. Човек не постоји као хумано биће, како смо учили, него као алатка која говори. Срећан роб. Али то није истина, зато је ту Бог да нам увек да свежину, аутентичност, оригиналност и веру. Победа је кад преболиш своје поразе. Живот на земљи је тегобан, мукотрпан, мучиш се да би на крају умро задовољан. Важно је само не предати се. Људи су се претворили у сељобере, полуписмене, који мисле да су жешће паметни с тим телефонима и технологијом. Направили су за наше душе тесни кнап. Одузели су нам ваздух, а треба нам слободног дисања. http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:660486-Цане-Од-људи-сад-праве-ходајуће-резерве-унутрашњих-органа
  3. Ево како је текао раст просечног дохотка за доњу половину пунолетних Американаца за последњих 40 година. Повећање износи свега 2,6 % (представљено плавом линијом). За то време најбогатијих 10 % имали су пораст од 231 %. Ако се за тренутак сетимо уџбеника економије, раст плата би требао да иде упоредо са повећавањем продуктивности. Као што се да видети од тога нема ништа. То је само један мит. Погледајте други графикон испод, који показује раст продуктивности у САД у другој половини XX века. Од 1974. године, производност рада је увећана више од 3 пута али то није донело раст плата оних који највише раде. Капитализам дефинитивно почива не експлоатацији трудбеника. Иначе, последњи чланак који су објавили Тома Пикети, Емануел Саез и Габријел Цукман изазвао је велику пажњу, па је Њујорк тајмс направио кратак осврт (http://www.nytimes.com/interactive/2016/12/16/business/economy/nine-new-findings-about-income-inequality-piketty.html?_r=1) на Пикетијеве најновије увиде, а који се прославио својом књигом Капитал у XXI веку.
  4. ИГУМАН СЕРАФИМ ГОВОРИ О МОНАШТВУ У АМЕРИЦИ A+ A- Манастир Светог Крста у Западној Вирджинији постао је један од најбрже растућих монашких обитељи Руске православне заграничне цркве. Дописници за односе са јавношћу провели су седмицу дана живећи међу монасима како би могли боље разумјети монашки живот. Читалац Петар Лукианов састао се са игуманом манастира, о. Серафимом (Воепел), у вези интервјуа о начину приступања у манастир, као и духовном утицају који манастир има на ходочаснике. - Пошто сам седмицу дана провео са монасима у овој светој обитељи, не могу а да не примијетим огромно присуство младих искушеника и монаха. Тешко је повјеровати да се толико младих људи одлучило придружити животу у манастиру у земљи као што је наша, гдје је све у изобиљу и гдје је живот веома удобан. Због чега тако много младића напуша свјетовни живот и бјежи у манастир? У једну руку то што говорите јесте истина. Јако пуно младића се придружује манастиру, мада, са друге стране, погледајте величину Сједињених Америчких Држава. Да је ово заиста хришћанска држава имали бисмо на стотине манастира. Када погледам наше савремено друштво, луксуз и изобиље у ком живимо, изненађен сам да било ко може пронаћи свој пут мимо монашког живота. Наша омладина се одгаја у друштву које је развило потрагу за задовољствима до степена који је нечувен у било ком претходном друштву. Чини ми се да чак ни пагански Рим не може ни свијећу држати за неке ствари које се данас дешавају у нашем друштву. Погледајте само корупцију која путем интернета слободно улази у домове. Погледајте употребу дроге у нашим основним школама и забрињавајући степен промискуитета који налазимо међу средњошколцима и студентима. Погледајте тако висок проценат разведених бракова и тужан утицај који он има на дјецу. Већина наше омладине је заиста у потрази за нечим вишим, нечим што је духовније, али нема ко да их води тако да једноставно слиједе већину. Послије одређеног времена, неки од ових младих људи постају преморени и засићени овом потрагом за задовољствима, док расте њихова глад за нечим дубљим, када се окрећу Богу свим својим срцем, својим сломљеним и потамњеним срцем. А Бог, који је посадио ову жељу у њихова срца, долази по њих као отац по свог блудног сина. Он их прихвата широм раширених руку, Он их прихвата и зацјељује њихове ране тјешећи их својом милошћу. Затим кроз покајање Он их води путем који је Он одабрао за њих, а тај пут често је пут монаштва. - Као духовни отац обитељи, шта гледате код оних који желе да се придуже манастиру? Највише од свега ми тражимо дух искрености, понизности и покајања. Мушкарци улазе у монашки живот зато што изнад свега осталог траже Бога, али на који начин они долазе на ово мјесто током свог духовног путовања највећим дијелом је специфично за сваког човјека. Неки долазе из побожних породица гдје су још као дјеца били учени да се моле и да одлазе на службе у цркву. Одабир монашког живота за ове младиће изгледа сасвим природно. Други долазе из породица гдје ништа нису знали о Богу. Никада нису ишлу на службе у цркву и слиједили су врло свјетован животни стил. Ови људи понекад достижу фазу када схвате да нешто није у реду, да нешто недостаје и они почињу искрено тражити дубље и истинско значење и сврху свог живота. У овом искреном тражењу и покајању ми тражимо кандидате. - Можете ли објаснити на који начин се неко може придружити манастиру Светог Крста? Прије свега треба написати писмо у ком ће навести податке о себи, свом образовању, радном искуству, а посебно о свом духовном развоју. Онда би га ми охрабрили да дође у посјету и остане у манастиру неколико дана, те разговарамо о његовом могућем позиву. Ако овај почетни контакт прође добро, онда тражимо од његовог парохијског свештеника или духовника писмо препоруке. Затим би услиједиле дуже посјете, можда пар седмица или мјесец дана. Ако све прође добро онда му одобравамо да дође у манастир као кандидат. Након неколико мјесеци проведених као кандидат, он би добио благослов да носи црну мантију за вријеме црквених служби и обједа. Након још пар мјесеци, уколико све прође добро, он би се писмено обратио епископу Георгију са молбом да постане искушеник. Уколико епископ да благослов, он се облачи као искушеник са мантијом, појасом и камилавком. Након тога он ће носити своју монашку одежду читав живот. Након три године искушеништва, он се обраћа молбом да постане расофорни монах. Ако његова молба буде прихваћена епископ врши постриг и облачи га у расу и клобук. Након одређеног временског периода (ово може да варира од неколико мјесеци па доживотно), расофорни монах може упутити молбу да положи пуни монашки завјет и да буде постриган у малу схиму. Ако се његова молба прихвати онда у прелијепом обреду у ком он улази у цркву одјевен у бијелу одору крштења даје завјете пред епископом, врши се постриг, добија ново име, и одијева се у пуну монашку одору, мантију, подрасник, парамон и клобук. - Који су то неки од изазова са којима се придошлице суочавају по доласку у манастир? Можда је највећа потешкоћа придошлицама у манастир она врста самопожртвовања која долази од живота у заједници. Ако човјек истински тражи Бога онда ће му ријечи нашег Спаситеља бити изазов: "Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде." Без тог умирања себе, ове понизности, он неће бити у стању да остане у манастиру. - Које су неке од највећих заблуда које људи имају о манастиру Светог Крста и монашком животу уопштено? Многи људи мисле да су монаси живи светитељи, анђели у тијелу, али ово напросто није тачно. Монаси су људи који су позвани од стране Бога да буду као анђели, који изнад свега траже Бога и клањају Му се. Монах се бори да, уз Божију помоћ, буде човјек од молитве и човјек од вјере. Монах је само човјек. Чак иако је позван од Бога да буде као анђео, монах доживљава падове али устаје и поново се враћа на свој пут. Овај процес пада и устајања представља духовну борбу кроз коју монах иде на свом путовању ка јединству са Христом. - Требали бисте бити духовно слијепи када не бисте уочили да се свијет око нас неконтролисано отео контроли. Секуларизам, модернизација и либерализам изједају хришћанске коријене ове велике нације и многи од нас се осјећају безнадежно. Укључите било који канал са вијестима и видјећете да постоји нека врста скривеног прогона Хришћана. Ђаво је паметан у својим нападима на оне који исповиједају Христа, и иако ријетко видимо отворено насиље, борба сасвим сигурно бјесни. Сматрамо да је све теже молити се зато што се проблеми овога свијета сваљују на душе православних Хришћана. Провевши неколико дана на овом светом мјесту, човјек нема жељу да се врати у свијет, зато што душа чезне да буде са Богом, и тешко је одржати однос са Христом у секуларном свијету. Који савјет дајете ходочасницима приликом њиховог одласка у свијет? Да ли је могуће одржати монашки дух живећи у секуларном свијету? Нажалост оно што говорите је тужна истина. Савремени свијет је постао непријатељски расположен према правом хришћанском животу. То осјећамо чак и унутар манастира. Искрени модерни Хришћани морају потражити уточиште у молитви, литургијској и властитој. За ово нема замјене. Ако се свакодневно не молимо из нашег срца, онда ћемо бити поражени. Понекад модерни Хришћани мисле да је духовни живот само још један од програма самопомоћи који могу испробати, што је потпуно нетачно. Православни духовни живот представља везу између Богочовјека Исуса Христа, Створитеља свега. Духовни живот представља улазак у Његово присуство, гдје понизношћу и покајањем тражимо Његову милост и руковођење. Без тога нећемо имати снагу и мудрост да се одупремо снажном заводљивом секуларном свијету око нас. - Понекад као православни Хришћани ми осјећамо као да нисмо од овога свијета и да ту не припадамо. Како би требали реаговати на промјене које се дешавају око нас, посебно на разне и растуће успјешне либералне и напредне покрете, а без да изгубимо себе и наш унутрашњи духовни мир? Разумијем и дијелим вашу бригу, али једини одговор је онај који је дао св. Серафим Саровски: "Тражите мир Божији у свом срцу и хиљаде душа око вас ће се спасити." Ви као индивидуални православни Хришћанин не можете промијенити правац у ком свијет иде, али можете промијенити себе. Али заправо, лакше је размишљати да се промијени свијет него да покушамо промијенити себе. Ако видимо да је свијет око нас све више испуњен мржњом, онда морамо покушати да волимо; ако видимо да свијет трчи за материјалним добрима и задовољством, онда ми морамо покушати да живимо једноставним животом; ако видимо да је свијети постао преокупиран тјелесним стварима, онда ми морамо покушати да будемо чисти и чедни. Унутрашњи мир који нам Христос даје није свјетовни мир. Он не зависи од одговарајућих друштвених услова или еколошких фактора. Рани Хришћани би мирно ушетали у арену појући химне када би их лавови нападали. У житијама раних мученика читамо изнова и изнова како су пролазници, па чак и римски војници, бивали преобраћени у Хришћане видјевши чврсту вјеру и мирну одлучност ових раних мученика. Превод са енглеског Д. П. 27 јануар 2014 год. Извор: хттп://бѕзтеџ.блогспот.цом/2010/09/аббот-серапхим-дисцуссес-монастицисм-ин.хтмл&нбсп; Манастир Лепавина
  5. ПИСМО ИЗ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА, ЗАМИРОТОЧИЛА ФОТОГРАФИЈА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА Помаже Бог, оче Гаврило и драга братијо манастира Лепавина! Христос васкрсе! Ваистину Васкрсе! Зовем се А. ДЈ. и Божијом милошћу сам чтец у цркви (подаци познати уредништву) у држави Орегон у Северној Америци. Пре свега бих желео да се од срца захвалим оцу Гаврилу и целој братији на њиховим молитвама и што су ми даровали књигу „Чуда Пресвете Богородице Лепавинске“, као и Њену икону. Сада ћу вам испричати једно чудо Божије које се десило у мојој кући. Пролазили смо кроз нека искушења те сам замолио оца Гаврила да ми пошаље икону Пресвете Чудотворне Мајке Лепавинске. Он је то срдачно урадио, као и увек, желећи свима да помогне. Добивши икону молио сам се над њом да ме то искушење, које је било веома опасно, прође. Молећи се Пресветој Мајци Лепавинској и уз помоћ молитава оца Гаврила и свештеника М. то искушење је, хвала Богу, прошло. Затим, можда седам дана после тога, када сам одлучио да очистим кућу и бацим све непотребне ствари, приметио сам да је портрет патријарха Павла промироточио. Тај портет сам непосредно по упокојењу патријарха, којег сам иначе веома волео и поштовао, испринтао са компјутера и урамио. Држао сам га у соби испод икона. Једном сам мајци рекао да бих желео да заменим тај портрет за неки у боји, пошто је тај црно-бели. Она се није сложила са тим, рекавши: „Нека, немој да га склањаш, нека стоји“. Тако сам и урадио. Затим, као што рекох, чистећи собу можда пре две седмице приметио сам да су из патријарховог портрета изашле капље мира. Било их је неколико на дну портрета и још неколико испод патријархових очију на лицу, тј. једна се слила из ока и зауставила на сред лица. Видевши то, одмах сам обавестио свог надлежног свештеника оца Н., који ми је рекао да портрет донесем у цркву. Донео сам у цркву и отац Н. је прво погледао а затим целивао и рекао да портрет ставим одмах до икона на почетку цркве, да би и други видели то чудо Божије и прилазили са страхопоштовањем нашем блаженопочившем патријарху. Слава Богу. Патријарх је одувек мирио браћу и због тога га многи сматрају апостолом мира. Такође је живео јеванђелским животом и увек напомињао да будемо људи. И заиста, када се патријарх родио сви су се радовали а он сам је плакао, а сада нам је свима жао што је отишао, али патријарх се радује и својим чудима од Господа нашега Исуса Христа показује да нас није напустио и да је заувек са нама. Помените ме, браћо, грешног у молитвама својим. Чтец А. Дј. дана Господњег 23. маја 2013. године Извор
×
×
  • Create New...