Претражи Живе Речи Утехе

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2020. године, на празник Светог Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Вељко Гачић из Берлина, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић. Беседио је архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупили су више хиљада верника у Ваљеву. На платоу испред Храма Васкрсења Христовог, Епископ ваљевски Г. Милутин са свештенством и свештеномонаштвом одслужио је молебан, а потом позвао у молитвену шетњу централним градским улицама. Са иконама у рукама, уз песму призренских богослова, завичајци Светог Владике Николаја и Оца Јустина Ћелијског гласно су поручили:“Не дамо светиње“, онако како браћа и сестре у Црној Гори то безмало два месеца чине, бранећи завештања предака од дискриминаторног закона којег је црногорски парламент усвојио 27. децембра 2019. Посредством видео – бима окупљенима су се обратили Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан и архимандрит Методије, проигуман манастира Хиландар. У Ваљево су данас стигле честице моштију Светог Владике Николаја и Оца Јустина, као и пламен из кандила крај њихових кивота. Носили су га чланови Светосавске омладинске заједнице. У челу литије биле су и честице моштију Светог Јована Крститеља и Светог Нектарија Егинског, у чијем је храму Епископ Милутин служио прву Свету Литургију у знак молитвене подршке архијерејима, свештенству и верном народу у Црној Гори. До Божића Литургије су служене у свим епархијским храмовима, а прва молитвена шетња уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Саборна литија у граду великих светитеља, војсковођа, државника, уметника и благочестивих људи уопште, изискивала је нешто дуже и темељније припреме. И, ево, сабрали смо се на празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, једног од највећих отаца Цркве, да молитве принесемо како би неправда која се чини верном народу у Црној Гори била побеђена, беседио је Епископ Милутин након молебана на платоу испред Храма Васкрсења Христовог. – Данас смо заједно са Митрополитом Амфилохијем, који је јунак у Црној Гори, који ништа не руши него гради. Јунак, који не свађа, него мири завађену браћу и жели да Црна Гора опстане и буде као што је била у време великог Светог Петра Цетињског и духовног витеза Светог Василија Острошког чудотворца… Ми у Црној Гори немамо непријатеља, него браћу одвојену. Молимо се за њих да се уразуме и уплаше да се не разгневи Свети Василије Острошки и подигне десницу своју из студене стене острошке и не каже оно што би рекао онима који би да руше Цркву Христову. Нико не може срушити Цркву, већ само себи ископати гроб. Она ће у дану свеопштег васкрсења сијати као невеста Христова, мајка свих нас – рекао је Владика Милутин. Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству, рекао је Митрополит Амфилохије Епископу Милутину. Важно је да проговоре Свети Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божјим са Светим Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку „Цркву“ у Црној Гори. – Упућујемо велику подршку Митрополиту Амфилохију и епископима у Црној Гори да смо са њима заједно и дању и ноћу. Да се свако од нас моли Богу и у у својој кући, а вечерас заједно вапијемо Господу да сачува оно што су градили Свети Василије и Свети Петар, а писао Петар Други Петровић Његош. Све су то величине у наша срца усађене. Без њих нема Српства, нема никакве снаге. Ко год је водио рат против живога Бога (Нерон, Диоклецијан), изгубио је – истакао је Владика Милутин. Цркву не оснива политика, јер држава је секуларна. Нема „игре“ са светима и светим Православљем. Не мрзимо нашу браћу која им се противе. Волимо их и молимо се за њих, само им кажемо:“Не дамо светиње“. То су градили свети Немањићи и Петровићи. Градили и чували, баш као и Сердар Јанко Вукотић, Марко Миљанов, Пеко војвода и Сердар Јоле и други „витезови крста и мача“ , који су крв проливали у борби против непријатеља за слободу Црне Горе. – Ми овде можемо само да замолимо Господа да им каже да виде да у личности Митрополита Амфилохија стоји човек – громада духовна, вођа и стуб духовни Црне Горе, који ју је обновио. Он има часно свештенство, узвишено монаштво, којима би се подичиле Васељенска и Руска Црква. Ово је ујединило народ, јер никада народ у Црној Гори није био вернији Христу Господу него данас. Шета и километре прелази и по киши и снегу – закључио је ваљевски архијереј. Вечерас су у Ваљево дошли исповедници вере православне са страдалног Косова и Метохије, ученици и наставници Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена. Прешли су далеки пут да подрже нас у Ваљеву и браћу у Црној Гори, да донесу мирис лепог царског града Призрена. На челу са Епископом Милутином, више хиљада верника мирно и достојанствено, уз пригодне песме, прошетало је улицама Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Храма Покрова Пресвете Богородице. У порти храма прочитана је молитва Мајци Божјој, а сестринство манастира Ћелије отпевало је тропар Преподобном Јустину Ћелијском. Литија се потом вратила на плато саборног храма, где се преко видео – бима најпре обратио Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије. Он је упутио благослове светих Божјих људи са простора Црне Горе Владики ваљевском Г. Милутину, ћелијској игуманији мати Гликерији и њеном сестринству, свештеницима и верном народу Ваљевске епархије, која је постала један од духовних центара благодарећи Светом Владики Николају и Оцу Јустину. Будући да су дела Владике Николаја у раној младости оставила снажан утисак на њега, а најзначајнији период у његовом духовном развоју представљао боравак крај ћелијског богомудраца, Митрополит Амфилохије посебно је дирнут молитвеном подршком коју овај крај пружа његовом верном народу. – Много нам је значајна ваша братска помоћ, ваша молитва, јер овде се Црква Божја налази на распећу. Додуше, сва историја Цркве јесте распеће и васкрсење Његово, зато се не треба чудити што је тако и данас. Сав 20. век био је у знаку распећа Цркве широм словенских земаља, од Русије до наших простора. Владика Николај је носио то распеће, заједно са Патријархом Гаврилом Дожићем у Дахауу. Дао је Бог да се врате његове мошти у Лелић, да их целивамо и васпитавамо се на његовом великом духу светоохридском и светогорском, а у исто време надахњивани духом светог старца ћелијског који је такође био прогнан и на распећу. Народ у Црној Гори је васкрсао и то је чудо Божје – поручио је Митрополит Амфилохије драгим му Ваљевцима. Ми ходимо да побједимо. То ће бити велика победа Христова, победа Цркве Христове и нека би дао Бог да то буде победа у целом свету, закључио је Митрополит Амфилохије. Да километри нису препрека молитвеном заједништву, посведочио је својом поруком предстојатељ најудаљенијег светосавског олтара, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан, духовно рођен управо у ваљевском крају, а ученик Цетињске богословије. – Да се сила Божја у немоћи пројављује говорио је Свети апостол Павле и то доживљавамо када посматрамо буђење нашег народа у Црној Гори, враћање правим вредностима и свему ономе што је формирало и одржало наш народ кроз векове. Ово страдање је пробудило многе у целом свету да размисле шта су наше светиње и какву су улогу имале и имају у нашем народу. Радујем се што сам као клирик Ваљевске епархије учествовао у многим сабрањима и молио се Богу са својим духовним оцем Епископом Милутином, свештенством, монаштвом и верницима. Ево, сада као Епископ аустралијско – новозеландски радујем се што са својим свештенством и верним народом могу да будем са вама у молитвеној подршци Цркви Христовој у Црној Гори – рекао је Владика Силуан, помоливши се да браћа у Црној Гори победе у својој борби ма колико непријатељ био јак и наоружан силама овог света. Молитвеном скупу у Ваљеву стигао је и благослов Српске царске лавре манастира Хиландар од проигумана архимандрита Методија. – Кроз борбу ми као верници и Црква као заједница постајемо снажнији. Али, увек морамо да знамо да је једини прави непријатељ наш хришћана онај невидљиви – ђаво. Људи нису никада прави непријатељи. На овај начин би требало да расуђујемо када размишљамо о догађајима у Црној Гори. Јер, како да нам буду непријатељи браћа који су исте крви, исте вере? Можемо и да поверујемо да је Господ допустио ова страдања да би се они који су пропагандом заведени вратили на пут својих предака. Дакле, да престану да уништавају извор са ког су наши преци пили најчистију воду. Зато, ова борба не треба да буде борба против неког, већ за некога. Да се боримо молитвено за нашу браћу, јер ако се што више њих обрати, биће све како треба – поручио је архимандрит Методије, поздрављајући верни народ у Ваљеву и благодарећи Владики Милутину што је имао могућност да се придружи у молитви у име свог братства, али и братстава свих светогорских манастира где се такође узносе молитве за спас светиња у Црној Гори. У културно – уметничком програму наступио је истакнути драмски уметник Ненад Јездић, прочитавши спев „Небесна Литургија“ Светог Владике Николаја. Ученици призренске богословије својим дивним гласовима донели су дух прелепог царског града и свете српске земље Косова и Метохије, за коју се такође данас верни народ Ваљевске епархије молио. Извор: Епархија ваљевска

Архиепископ Елпидофор, великодостојник Грчке православне архиепископије, посетио је недавно руску заграничну православну цркву Пресвету Дјеве Марије Радост свих ожалошћрних у Сан Франциску. Том приликом је целивао мошти Светог Јована (Максимовича) Шангајског и Санфранциског које су овде похрањене. „Бог је диван у светима својим! Моја посета гробу Светог Јована Максимовича у Саборној цркви Пресвете Дјеве Марије била је још једно обогаћујуће искуство које је показало дубину и ширину православног опита у Америци,“ написао је архиепископ Елпидофор на својим фејсбук и твитер страницама. „Захвалан сам архиепископу Кирилу на гостопримству указаном му у овој Саборној цркви“, додао је архиепископ Елпидофор, мислећи на надлежног руског заграничног архијереја за Западноамеричку епархију. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас на празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог – Нову годину, 14. јануара 2020. године, свету архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Саборној Цркви у Београду. У наставку служен је и Молебан на почетку Нове године и преломљен славски колач поводом славе Првог београдског певачког друштва – најстарије музичке институције у Србији и хора Саборне цркве. Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су наша браћа из Грчке, Пољске Православне Цркве и свештеници из више Епархија СПЦ. Из Јеладе су били протојереј – ставрофор Ермолаос Масарас и јереј Панајотис Каратасиос. Из Пољске су били протојереји Михајло Циквин, Марко Вавренјук и Јарослав Јузвик. Свјатјејшем су, такође, саслуживали и протојереј – ставрофор Вајко Спасојевић из Норвешке, свештеник Мирољуб Стојановић из Ниша, протојереј – ставрофор Бранко Топаловић, јереј Славиша Поповић и протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић. Литургијско славље увеличали су чланови Првог београдског певачког друштва удружени са својим Дечијим хором. Његова Светост Патријарх Иринеј благословио је протојереја – ставрофора Бранка Топаловића да произнесе литургијску беседу. „Литургијско искуство Цркве довело нас је данас до још једног великог празника – Обрезања Господњег и прослављања светога оца нашега Василија Великога,“ рекао је о. Бранко и додао да често у овом празничним данима једни другима желимо срећу и радост, обично не знајући шта заправо срећа значи. Многи народи су кроз историју срећу разумевали на различите начине. Тако су стари Грци срећу видели у лепоти. Неки други су је видели у освајањима и покоравањима народа Старог света. Док у новије доба савремени човек срећу тражи у науци и благодатима цивилизације. Али нико од њих није нашао праву срећу, јер стварност нам је увек пружала другачију слику од очекиване. Зато ми хришћани праву и трајну срећу видимо једино у Богу: „Ко има Бога у срцу своме има свако добро и лепоту и власт и знање и задовољан је са оним што има“, истакао је о. Бранко. У том смислу, на питање шта је то срећа, о. Бранко Топаловић каже да нам је најбољи одговор дао Господ Исус Христос рекавши: „најпре иштите Царство Божије, а све остало ће вам се придодати“. Што значи да је за нас најважније да се приближимо Богу Оцу, напомиње о. Бранко Топаловић, додајући да је права срећа једино „у тежњи за сједињењем са Богом“. По резању славског колача Свјатјши је благословио присустни народ и том приликом је поздравио госте из иностранства напомињући да су нам они веома драги гости, јер Грци су нам доказали своје пријатељство у нашим најтежим данима, Пољаци су наша Православна браћа Словени, а сви се заједно на исти начин Богу молимо. Свјатјејши је нарочито поздравио Дечији хор ПБПД напоменувши да је велика радост видети децу у хору као будуће настављаче овог нашег најстаријег хора. Извор: Радио Слово љубве

Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, молитвено је прослављен велики јубилеј Ниша и целе Православне Епархије нишке - двеста година старог Саборног храма Сабора Светих Архангела у Нишу. Звучни запис поздравног слова Епископа нишког Арсенија Звучни запис беседе Патријарха српског Иринеја -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезана вест: Вечерњом службом и свечаном академијом почело централно обележавање 200 година малог Саборног храма у Нишу Свету архијерејску Литургију служили су и Архијереји Српске Цркве - Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Г. Порфирије, Њихова Преосвештенства Епископи врањски Г. Г. Пахомије, милешевски Г. Г. Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Г. Теодосије, крушевачки Г.Г. Давид, бихаћко-петровачки Г. Г. Сергије, далматински Г.Г. Никодим и домаћин Преосвећени Владика нишки Г. Г. Арсеније. Сватјејшем Патријарху, Високопреосвећеном Митрополиту и Преосвећеним Владикама саслуживали су Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, Високопреподобни архимандрит Прокопије (Тајар) из Антиохијске Патријаршије и Севастијан (Гордон), игуман Манастира Крка из Епархије далматинске, Високопреподобни архимандрит Дионисије (Пантелић), протојереј – ставрофор Рашко Радовић, архијерејски намесник за Италију и протојереј-ставрофор Ермолај Масарас из грчког града Патра и бројно монаштво и свештенство. Као и на свакој Светој Литургији у Саборном храму и ову Свету Евхаристију красило је појање хора нишког катедралног храма Нишка црквена певачка дружина "Бранко" предвођена диригентом г-ђом Саром Цинцаревић. Саборни храм у Нишу испунио је верни народ, где је најпре са радошћу и љубављу дочекао Његову Светост Патријарха српског Г. Г. Иринеја, да би затим узео молитвено учешће у Светој Евхаристији. Велики број верника приступио је Светој тајни причешћа, а након отпуста верника којим је завршена Света архијерејска Литургија, поздравно слово Његовој Светости одржао је Преосвећени Владика нишки Арсеније, у коме је најпре пожелео срдачну добродошлицу Сватјејшем Патријарху, а затим дивним речима верни народ подсетио на славну историју малог Саборног храма. "По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве Сабора Светих Архангела заједно са нашим Светим и хвале достојним прецима" рекао је Владика у својој беседи и истакао " Прослављајући овај велики јубилеј одајемо нашу благодарност Богу на тако великом дару. Узносимо молитве и похвале нашим Светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова. Ваша Светости, Господо Архијереји благодаримо вам на братској љубави коју сте нам указали и издвојили ваше драгоцено време да са нама данас прославите овај велики јубилеј за град Ниш и нишку Епархију." Преосвећени Владика нишки захвалио се свима који су допринели, "макар и најмањом лептом", да мали Саборни храм заблиста оним сјајем којим сија данас на понос свих нас. Надахнуту беседу је затим одржао Патријарх српски Иринеј говорећи о важности Српске Цркве за државу и о тешким временима којих Епархија нишка није била поштеђена ни у новијој историји. Патријарх се присетио пожара у коме је страдао велики Саборни храм, али и радости када је упркос тешкоћама он обновљен - још лепши него што је био, док се паралелно са њим градио и Светосавски дом. Патријарх се у својој беседи захвалио свима који су помогли у обнови и подизању малог, али и великог Саборног храма и свих храмова у Епархији нишкој, истакавши да на "овај начин доказујемо да се враћамо својим духовним темељима и изворима. " Орденом Светог Краља Милутина, великог српског ктитора и добротвора, Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао је, на предлог Преосвећеног Владике нишког Арсенија, све грађане Ниша и заслужне појединце који су помогли обнову малог Саборног храма. У име Управе Града Ниша и свих грађана Ниша орден је примио градоначелник Ниша г. Дарко Булатовић. У име Синода, Орден Светог Краља Милутина Патријарх српски Иринеј уручио је г. Бранку Бранковићу, власнику фирме "Пекара Бранковић" из Ниша и г. Саши Крстићу, приватном предузетнику из Ниша. Потом је Владика нишки Арсеније орден Светог Краља Милутина уручио члану Црквене општине г. Зорану Раичићу, г. Дарку Булатовићу, градоначелнику Ниша, г. Милошу Милошевићу, помоћнику градоначелника Ниша, г-ђи Мирјани Андрић, директорки Републичког Завода за заштиту споменика културе из Београда, г. Јовици Стојановићу, власнику компаније "Тами трејд" из Ниша, г. Ивану и г-ђи Наташи Радовић, власницима фирме "Флу електра" из Ниша, Компанији "Телеком Србије", г. Славиши Ђорђевићу, власнику фирме "Смај продукт" из Ниша, г. Николи Гајићу, власнику фирме "Метало прерада" из Ниша, г. Момчилу Ковачевићу, адвокату из Ниша, г. Небојши Станковићу, адвокату из Ниша, г. Зорану Крстићу, г. Владимиру Јоцићу, власнику фирме "Махерца" из Ниша, г. Драгану Алексићу, власнику фирме "Форта трговина" из Ниша, г. Милану Николићу, власнику фирме "Водомаркет" из Ниша, г. Дејану Димитријевићу, директору "Паркинг сервиса" у Нишу и г-ђи Соњи Шуковић, директорки Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу. Храм светих Архангела у Нишу, или Мала Саборна Црква, подигнута је трудом и залагањем двојице нишких митрополита фанариота- Макарија III и Мелетија Мученика. Изградња храма започета је, по свему судећи, пре 1815. године. У прилог овоме сведочи и запис на икони Сабора светих Архангела, која се данас налази на иконостасу у храму. Ова вољена нишка Светиња била је молитвено уточиште и место Евхаристијског сабирања верног народа и у најтежим временима ропства, ратова и других недаћа, као и у данима мира и благостања. Доласком Преосвећеног Владике нишког Арсенија на чело Православне Епархије нишке у августу 2017. године са његовим благословом отпочела је комплетна рестаурација ове велике нишке Светиње у организацији управе нишког Саборног храма, на челу са протојерејем-ставрофором Браниславом Цинцаревићем, старешином храма. Рестауриран је комплетан иконостас као и иконе на њему, које су пар година старије од храма, постављена је нова Часна Трпеза, урађена је столарија, стари под замењен је мермерним и уведено је подно грејање, па ће се убудуће у овој нишкој Светињи богослужити и током зиме. Неугледне просторије око западног улаза су склоњене и да би биле осликане ослобођене зидне површине, а постављен је и нови полијелеј и расвета, док су оргинална дрвена врата конзерваторски третирана. На овај начи храму је враћен првобитни сјај, а његова унутрашњост је прилагођена савременом добу. Извор: Епархија нишка

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 17. октобра 2019. године, на празник Светога Стефана и Преподобне Јелене (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Игор Грацун, као и протођакон Дамјан Божић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 27. септембра 2019. године, на празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, архијерејски намесник београдски други, и Петар Лукић, старешина Саборне цркве, јереј Славиша Поповић и протођакон др Дамјан Божић, у молитвеном присуству благочестивог народа престонице. Певницом је руководио протођакон Радомир Перчевић. Празничну проповед произнео је јереј Арсен Миловановић. Патријарха српског г. Иринеја верни народ је чекао после свете Литургије да прими благослов. За ову прилику стигли су и верни из расејања, чак и из далеке Аустралије, да пренесу поздраве и жеље Његовј Светости да долгодејствује на многаја љета. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у петак, 27. септембра 2019. године, на празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Богослужење почиње у 9 часова, потврђено је Радију Слово љубве. Позива се благочестиви народ на литургијско сабрање са Првојерархом Српске Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј молитвено је учествовао 22. септембра 2019. године, на празник Светих и праведних Јоакима и Ане, у светој Литургију у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду причестивши се светим Даровима. Извор: Инфо-служба СПЦ / Телевизија Храм

Саставни део четвртог Фестивала хришћанске културе, био је и концерт хорске музике који је одржан 11. септембра у Саборном храму Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. Учесници: Црквени хор храма Свете Тројице из Неготина – диригент Светлана Кравченко; Хор Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице из Зајечара – диригент Наташа Јовановић; Хор „Свети краљ Стефан Дечански“ из Књажевца – диригент Јован Тимилијић. Извор: Епархија тимочка

*Девојачки хор Уметничке школе ‘’Стеван Мокрањац’’ из Неготина, који је оформила Ружица Рајковић септембра, 2017. године. Овај женски састав посебну пажњу посвећује свакако Мокрањчевим делима, а карактеришу га интересантни сценски наступи, запажени како у земљи тако и у иностранству.Носиоци су прве нaграде на прошлогодишњем међународном фестивалу хорова у Ваљеву, и прве награде на овогодишњем Рапубличком такмичењу хорова у категорији средњих музичких школа. Девојачким Хором руководи диригент Ружица Рајковић, која од 2008. године води и мешовити хор средње Уметничке школе у Неготину, са којим остварује запажене резултате на фестивалима у земљи и иностранству. Председник је источног подактива хорова основних и средњих школа у оквиру заједнице музичких и балетских школа Србије, члан је организационог тима за источну Србију и координатор школских и омладинских хорова Србије у оквиру Српске Хорске Асоцијације. Такође је покретач, иницијатор и диригент Неготинског певачког друштва “Мокрањац“. *Градско певачко друштво „Стеван Мокрањац“ основала је половином априла 2018. године установа Народно позориште Тимочке Kрајине–центар за културу “ЗоранРадмиловић” у Зајечару. Настављајући традицију хорског певања у граду, ово друштво до сада је имало више наступа, на свечаностима поводом значајних датума у нашем граду, учешћем у обележавању Светског дана хорског певања у Зајечару и Неготину, а могу се похвалити и учешћем на Антика фесту у сценско-музичкој представи „Опсада и пад Константинопоља“ у адаптацији Горана Марковића.Диригент је Маја Миленковић (1979, Бор), дипломирани музичар педагог, дугогодишњи наставник хармонике и руководилац Оркестра хармоника, са којим је освојила бројне награде на Фестивалима музичких и балетских школа. Руководи Градским певачким друштвом „Стеван Мокрањац“ у Зајечару од његовог оснивања, априла 2018. године. *Лавиринт је формиран марта месеца 2001. године у Зајечару и гаји вокалну и вокално-инструменталну музику домаћих и страних аутора различитих епоха. До сада бележи велики број јавних наступа и концерата у нашој земљи и иностранству – Бугарској, Мађарској, Италији, Републици Српској, Аустрији, Словенији, Чехословачкој, Грчкој, Црној Гори и Македонији. Добитник је бројних диплома и награда на хорским такмичењима и фестивалима. Поред великог броја концерата, камерни хор Лавиринт је својом музиком и позитивним расположењем обогатио велики број културних збивања у Зајечару, Бору, Књажевцу, Неготину, Јагодини, Београду, Бољевцу, Видину. Хор Лавиринт је одржао више концерата духовне музике у православним црквама у Зајечару, Неготину и Бољевцу, као и у католичким црквама у Зајечару и Бору. Од децембра 2015. године хор је иницирао обележевање Светског дана хорског певања у Зајечару, које са наставља до данас. Диригент Примаријус, доктор медицинских наука, Жељка Алексић је уметнички руководилац и диригент хора. Завршила је хармонику и флауту у Основној музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Зајечару. Од 1991. године је водила вокално-инструментални ансамбл Лавиринт, који 2001. године прераста у камерни хор Лавиринт. Добитник је Медаље за културни допринос града Зајечара 2004. године. Извор: Епархија тимочка

Његово Високопреосвештенство Митрополит кемеровски и прокопијевски Руске Православне Цркве г. Аристарх и Његово Преосвештенство Еписикоп будимљанско-никшићки г. Јоаникије служили су 8. септембра 2019. године свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Прилог радија Светигора Саслуживало је више свештеника, свештеномонаха и ђакона обе епархије уз молитвено учешће бројног верног народа. Током Литургије, по благослову надлежног Епископа, владике Јоаникија, митрополит Аристарх је произвео јереја др Николу Маројевића у чин протојереја. Евхаристијско сабрање, које је појањем пратила певница никшићког Саборног храма и хор Преподобне мати Ангелине, употпунио је радосни чин крштења. Пошто су бројни верници приступили светим тајнама Тела и Крви Христове, митрополита Аристарха и његове сараднике речима срдачне добродошлице поздравио је епископ Јоаникије. -Радост Литургије на данашњи васкршњи недељни дан је увеличана доласком драгих гостију, браће по вјери, по Духу Светом. Наш драги гост, али ми га доживљавамо као свог најближег, као свог рођеног, Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх нам долази из свете Русије, из далеког, чистог и прекрасног Сибира, за који се мисли да је много хладан и да је тамо тешко живјети. Али, тамо гдје су сурови услови наћи ћемо карактерне људе, а глава тих људи је Митрополит Аристарх. Велику радост представља сваки његов долазак у Епархију будимљанско-никшићку, јер он доноси такву љубав као да је донио цијелу Русију. То свако од нас зна, пошто свако од нас има дубоко осјећање и своје лично, али и наслијеђено од наших предака, ту љубав према Русији и посебно према Руској Цркви. Данас смо, поводом његовог доласка, имали овдје двије радости: крштење мале Еве, од наших пријатеља Јушка и Сање, а имали смо и унапређење у чин протојереја нашег свештенослужитеља и сабрата др Николе Маројевића, казао је Преосвећени Епископ. Из Епархије будимљанско-никшићке раније су били гости митрополита Аристарха, поводом обиљежавања шездесет година његовог живота. Сада је митрополит Аристарх у посети Епархији будимљанско-никшићког поводом 20 година архијерејске службе и шездесет година живота владике Јоаникија. -Бог је устројио да се међу нашим епархијама, као и међу нама двојицом, развије братска љубав. Многи наши људи су, већ, били гости код њега, а и он дође са својом пратњом код нас. Шта има љепше од тога? Некоме то изгледа чудно, неко и завиди, поједини би, на сваки начин, да нас „науче“ да не волимо Русију, да не волимо своју браћу. Какви су то људи, који принуђавају неког да не воли своју браћу?, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, поручујући: -Ми идемо својим путем хришћанским, христоликим и развијамо љубав према свим хришћанским народима, као и према свим осталим људима. У сваком човјеку видимо образ Божји, а нарочито се тај образ Божји пројављује у братској љубави са онима са којима смо најближи по вјери, култури, заједничкој историји, заједничком крсту који носимо. Владика је, том приликом, благодарећи на љубави, митрополиту Аристарху уручио на дар панагију у знак сећања на молитвено заједништво две епархије Руске и Српске Православне Цркве. Захваљујући надлежном Епископу, владици Јоаникију, свештенству и верном народу, Митрополит кемеровски и прокопијевски је изразио радост због новог сусрета и молитвеног сабрања у Никшићу. -Ваше Преосвештенство, велика ми је радост што сам дошао да Вас у своје име и у име Предстојатеља наше Цркве Патријарха московског и све Русије, по чијем благослову долазим, поздравим и честитам Вама, као и свој пуноћи Српске Православне Цркве, велики јубилеј – осамсто година аутокефалности, 20 година Вашег архијерејског служења, које, такође, празнујете у овој години и 60 година од Вашег рођења. Савршивши заједно ово богослужење и причестивши се из исте Чаше, ми смо, изнова, посвједочили нераскидиво јединство наших светих помијесних Цркава. Неизрециву радост, увијек, доживљавамо када савршавамо заједно са Вама свету Литургију, посебно, када поздрављамо једни друге ријечима: Христос је међу нама, јесте и биће, казао је митрополит Аристарх. Он је подсетио да је епископ Јоаникије хиротонисан у јуну 1999. године у Цетињском манастиру, великој светињи која чува Десницу Светог Јована Крститеља, честицу Часног Крста Господњег и мошти Светог Петра Цетињског Чудотворца. -Ми смо, Ваше Преосвештенство, поред осталог, и колеге по педагошком раду и труду. Знамо да сте се Ви дуго година, на месту ректора Цетињске богословије, трудили и васпитавали нове свештенослужитеље и пастире Српске Православне Цркве. У свом архипастирском раду учини много труда, учествујући у разним догађајима, научним и богословским конференцијама, а што је, нарочито, битно обнављали сте и градили нове светиње на простору који Вам је од Бога повјерен, заједно са Вашом паством. Година хиротоније владике Јоаникија враћа нас невољно на немио догађај бомбардовања СР Југославије од стране НАТО-а. То је био веома тежак период за Вас лично, за почетак Вашег архијерејског служења и за цијели српски народ, али сте заједно, као Црква, успјели да посвједочите оно што је најважније – Српска Православна Црква кроз сва искушења у протеклих 20 година била је заједно са својим народом. Као што је праведно рекао Патријарх српски Иринеј, једино је Русија заиста била уз Ваш народ у најтежим временима и била за опстанак Косова и Метохије у саставу Србије, поручио је Митрополит кемеровски и прокопијевски. -Сјећајући се тих догађаја, ми треба да се молимо да се никада и нигдје не понове такви догађаји крвопролића код наших народа. Веома је битна заједничка молитвена подршка једних за друге у овом времену, када свијет даје разне и веома опасне изазове, који често носе и смртну опасност. Наш одговор на све изазове овог свијета је чврста јеванђелска вјера и јеванђелска дјела, а кроз тај одговор са нама ће, увијек, бити Бог. По ријечима Патријарха московског и све Русије Кирила задатак свих нас, архипастира, пастира и вјерника православне Цркве је да носимо свијетлост и благовијест Васкрсења Христовог и јеванђеља Његовог у свијету. Наша главна молитва треба да буде о нашем јединству, да у сваком тренутку и времену, можемо да подржимо једни друге и да будемо заједно у јединству у Христу једни са другима, закључио је митрополит Аристарх који је пожелео на крају свог архипастриског слова Божјег благослова Епархији будимљанско-никшићкој да у свему има напретка, када граде нове светиње, а на првом месту, када се усавршава вера и љубав међу повереном паством. -Драги Владико, желимо Вам пуно успјеха у Вашем даљем раду и да се у Вашем служењу испуне јеванђелске ријечи, које кажу: Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да, видећи ваша добра дјела, прославе Оца нашег Који је на Небесима, нагласио је Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх који је епископу Јоаникију, поводом јубилеја, уручио на дар крст и панагију као знак међусобне братске љубави. По одслуженој Литургији, заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави, у току које се, на указаном поверењу, захвалио новопроизведени протојереј др Никола Маројевић. Извор: Инфо служба СПЦ

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Свете мученице Агрипине, 6. јула, Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, крај моштију Светог Нектарија Егинског, које су од 4. јула биле изложене на поклоњење вјерном народу. Преосвећеном Епископу је саслуживало бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Током Литургије вјерници су приступали да се поклоне и цјеливају честицу моштију великог светитеља и исцјелитеља Нектарија Егинског. Помазивао их је освећеним уљем из Манастира Светог Нектарија са Егине протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, чијим трудом и љубављу се, уз помоћ бројних приложника и добротвора, у Никшићу подиже Црквено-омладински центар са параклисом Светог Нектарија. Архипастирском бесједом обратио се владика будимљанско-никшићки, који је казао да су сви свети исти по Божјој благодати и милости којом су се надахнули и која их је укријепила, послије њиховог упокојења учинила мошти чудотворним. „Божја благодат која дјелује преко моштију Светих угодника Божјих је иста, али сви свети се по нечему разликују, сваки појединачно. Када читамо житије Светог Нектарија Егинског оно је слично житију Светог Василија Острошког, али и много различито и нарочито. Свети Василије Острошки трпио је притиске, углавном, од иновјерних, исламске и римокатоличке вјере, а Свети Нектарије трпио је, понајвише, биједе и клевете од својих“, навео је владика Јоаникије. Овај Божји угодник, по владичиним ријечима, оклеветан је за многе гријехе, али је све то претрпио христолико. „Зато што је његово име толико било блаћено за вријеме живота, а посебно зато што је трпио на правди Бога, што је све подносио са благодарношћу, славећи име Божје и молећи се за своје непријатеље, Бог га је прославио великом светошћу и великим чудесима. Он се показао у нашем времену као љекар од најтежих болести, душевних и тјелесних, нарочито од рака“, бесједио је Његово преосвештенство. Поред моштију Светог Нектарија Егинског исцијелили су се многи, а они који се нијесу исцијелили добили су, нагласио је владика, духовну снагу да носе тешку болест са благодарношћу. „Свети Нектарије Чудотоворац Егински даје утјеху и снагу, он кријепи вјеру у душама људи, а та вјера привлачи Божју милост, као што каже Господ када исцјељује оне који му приступају: Вјера твоја поможе ти“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Зато је велики благослов и радост за Црквену општину Никшић долазак моштију Светог Нектарија Егинског, које Саборни храм походе трећу годину за редом. Њему у част у Никшићу се подиже Црквено-омладински духовни центар. „Тиме свједочимо да смо у Цркви сви једно и да нам је Свети Нектарије близак, иако није од нашег рода, него од јелинског. Светитељ и угодник Божји коме ријеке поклоника долазе са свих страна, сви православни су поред његовог ћивота заједно, и сви су браћа и сестре у Христу. Обједињује нас Дух Свети Који нас препорађа, просвјетљује, уздиже, прави од нас Цркву Божју једног народа Божјег, новог Израиља“, рекао је владика, закључујући да је Бог многе дарове дао Светом Нектарију Егинском због његове вјере и молитвености. „Био је велики богослов, велики духовник и пјесник. Колико само у пјесми Агни Партене, коју је испјевао Пресветој Богородици, има вјере, умиљења, колико је био смјеран пред ликом Пресвете Богородице и пред Њеним заступништвом. Како је Њу прослављао, славећи оваплоћење Христово, а преко њега, славећи Бога Живога, Пресвету Тројицу. Бог му је дао велике и неисказане дарове због његовог трпљења и његове вјере, силу Духа која је побиједила све замке људске и демонске на овом свијету“, закључио је владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Мошти Светог Нектарија Егинског на поклоњење вјернима биле су изложене од 4. јула, а из никшићке Саборне цркве испраћене су данас око 12 часова. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Извор: Епархија крушевачка

Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната. На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу. Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука. За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године. Извор: Радио Слово љубве

ПОНЕДЕЉАК, 09. АПР 2018, 16:09 -> 16:41 ИЗВОР:ТАНЈУГ Председник Србије Александар Вучић обишао је данас радове на обнови Саборне цркве Свете Тројице у Мостару. Александар Вучић је, заједно са председником РС Милорадом Додиком и епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, погледао докле се стигло са радовима на обнови симбола православља у Херцеговини, цркви Свете Тројице, која је срушена у јуну 1992. Вучић обишао радове на Саборној цркви у Мостару Мостарски храм сматра се, уз Стари мост на Неретви, такође срушен у рату, једним од симбола града. Некада једну од највиших православних цркава на Балкану неимари су градили од 1863. до 1873. године. Монументалан и скуп подухват тада су помогли и царска Русија и турски султан Абдул Азиз, а завршни печат утиснули су грчки иконописци и чувени архитеткта Момир Коруновић, који је почетком 20. века подигао улазну капију, портал по коме је мостарска црква била чувена. Саборна црква у Мостару срушена је до темеља и спаљена у јуну 1992. године, за шта до данас нико није одговарао. Иницијатива за обнову храма покренута је 2008. године, а са радовима се почело 2010. године. Обнову храма помогли су Влада Србије и Унеско, а Вучић је пре две године, када је посетио радове, обећао новчану помоћ Епархији. Храм се налази на листи заштићених националних споменика Босне и Херцеговине и на Унесковој је листи заштићених зона. Председник Србије Александар Вучић борави у дводневној посети БиХ, а првог дана састао се са чланом Председништва БиХ Драганом Човићем у Мостару. Радови на Саборној цркви Свете Тројице у Мостару

Девета годишњица устоличења Свјатјејшег г. Кирила, Патријарха московског и све Русије, обележена је Божанском Литургијом у Саборној цркви Христа Спаситеља у Москви 1. фебруара 2018. године. Саслуживао је велики број архијереја, свештеника и свештеномонаха Руске Православне Цркве из Русије и других земаља. У богослужењу су учествовали и старешине подворја сестринских Православних Цркава при Московском Патријарху (Александријске Патријаршије, Јерусалимске Патријаршије, Српске Православне Цркве, Православне Цркве Чешких земаља и Словачке и Православне Цркве у Америци). Међу служашчим био је векики број старешина угледних манастира, високи црквени великодостојници, руководиоци синодалних одељења. У молитвама су учествовале игуманије појединих манастира, свештенство Москве и и Московског округа, припадници црквених структура, представници парохијских савета, професори и ученици црквенообразовних установа. Присутни су били и представници Државне думе, Московске градске думе, Министарства културе, као и привредници и представници државних и јавних организација. Свечано богослужење емитовали су уживо телевизијски канали Сојуз и Спас. На Малом входу патријарх Кирил је ставио другу панагију о груди Митрополита Риге и Летоније г. Александру, у складу са чланом 2.2.4. Уредбе о наградама, која гласи: „Право ношења друге панагије у оквиру њихових канонских земаља припада предстојатељима Јапанске Аутономне Цркве, Самоуправних Православних Цркава у Молдавији, Летонији и Естонији, Белоруског Егзархата, Митрополитског округа у Републици Казахстану, Средњоазијског митрополитског округа, као и председавајућем Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве“. Његова Светост г. Кирил је уздигао у звање Архиепископа: Епископа могиљевског и мстиславскогог г. Софронија, Епископа хомељског и жлобинског г. Стефана, Епископа благовештенског и тиндинског г. Лукијана, Епископа подолског г. Тихона и Епископа бечког и будимпештанског г. Антонија. У сугубу јектенију унете су посебне прозбе за долгоденствије и здравље патријарха Кирила, после чега је Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије прочитао молитву за Предстојатеља Руске Цркве, да би патријарх Кирил произнео молитву за мир у Украјини. После Литургије Његов Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије прочитао је честитку Светог Синода и уручио Сверуском Патријарху икону Светих царских стратотерпаца. У наставку је патријарх Кирил одржао патријарашку проповед. Први потпредседник Државне думе Федералне скупштине г. Жуков упутио је честитке Његовој Светости. На крају сабрања, патријарх Кирил је уручио висока црквена одликовања за изузетне услуге Митрополиту јошкар-олеонску и маријском г. Јовану – орден Светог благоверног Данила Московског и архимандриту Филарету (Булекову), а поводом 50. рођендана – орден Преподобног Серафима Саровског. Г. В. Лукјаненко је добио орден Светог Серафима Саровског другог степена у знак признања његове помоћи Московској Патријаршији. Извор: Српска Православна Црква

ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ ЦРКВИ У САРАЈЕВУ Молитвена осмина за јединство хришћана има своју дугу традицију у Сарајеву. Она је настала из велике потребе да се Сарајевски хришћани - прије свега православни Срби и римокатолици Хрвати, иако подјељени расколом из 1054. године, међусобно препознају и сусретну као хришћани и да се моле за јединство свих хришћана свијета. Овогодишња молитвена осмина почела 18. јануара ове 2018. године у 18:00 часова у катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Прву молитву у катредали предводио је Кардинал Винко Пуљић, а пригодни и тематску бесједу о једиснтву хришћана произнио је Митрополит Господин Хризостом. Молитвена осмина за 2018. годину завршена је вечерас, 25. јануара 2018. године у саборном храму Рођења пресвете Богородице у Сарајеву. Високопреосвећени митрополит дабро-босански Господин Хризостом началствовао је вечерашњој молитви за јединство хришћана. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Миомир Зекић и Владимир Ступар те епархијски ђакон Будимир Гардовић. Пригодну и тематску бесједу одржао је Кардинал Господин Винко Пуљић. Молитви је осим свештенства и вјерника митрополије дабробосанске присутвовао и велики број рикоматоличких свештеника, редовница, редовника и вјерника предвођених њиховим надбискупом и кардиналом Узоритим Господином Пуљићем. На крају вечерашње молитве и молитвене осмине Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом поздравио је Господина Кардинала, његову пратњу и све присутне и позвао их да наставе да се моле за јединство хришћана, за слогу и добру вољу међу свим народима. Пожелио је да се 2019. године поново окупимо на молитвено заједништво.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2018. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су Епископ рашко-призренски г. Теодосије, игуман манастира Драганца архимандртит Иларион, старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Бранко Топаловић и протођакон Дамјан Божић. Јереј Славиша Поповић беседио је сабраном верном народу. На крају свете Литургије, Патријарх је служио чин великог освећења Крстовданске водице. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 19. јануара 2018. године, на Богојављење, свету Литургију у земунској Николајевској цркви, после чега ће предводити празничну литију до Земунског кеја, где ће освештати воде Дунава и присуствовати традиционалном пливању за Часни крст. На празник Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј богослужиће у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. СПЦ