Претражи Живе Речи Утехе

У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, величанствени саборе, ставих неколико реченица на папир да не бих отишао у странпутицу гледајући све вас данас сада овде сабране. Најрадије бих све вас као и све људе Црне Горе сместио у своје срце, закључао у њега, и заједно са вама попео се на Острог и препустио се молитвама Светог Василија Острошког, да он буде тај који нам даје упутства којим путем да идемо, којим речима да општимо једни са другима; или бих се ћутке спустио у крипту у којој су смештене кости великог архипастира и васкрситеља опустошене, мртве Црне Горе, у крипту у којој се налази тело нашег и вашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, и да тамо сви у молитви ћутке чујемо шта има да нам поручи, и ако би имао у наше име недоумице, сада их сигурно више у близини Христовој нема. Засигурно зна да су јединство, љубав Христова и мир Христов једини оквир који је природан и нормалан, здрав и исправан за животе сваког од нас појединачно али и за живот свих нас заједно. Ово свето место испред којег стојимо, свети храм посвећен Васкрсењу Христовом, најбоље поручује који је смисао и садржај наше вере, који је смисао и постојање Цркве у свету. Црква не постоји због тога да би решавала на пример економске, социјалне, психолошке, политичке, државне и сваке друге проблеме. Црква о којој сведочи овај храм Васкрсења у свету постоји да бисмо ми дошли у њу и да бисмо ту могли да наслутимо ону тајну за којом чезнемо, а то је живот вечни. То је смисао нашега постојања овде, у историји али и у вечности. И само када дотакнемо ту тајну, тајну Крста и Васкрсења Христовог, тада добија свој смисао и све оно претходно. Драга браћо и сестре, величанствени Саборе, утешен вашом вером и љубављу знам да смо сабрани у име Оца и Сина и Светога Духа. За нас је данас празник и ја вам га од свег срца, браћо и сестре, честитам. Овакви дани и овакви догађаји одавно су не само поменути него и описани у Светом Писму, у псалмима Давидовим: Ево дана који створи Господ радујмо се и веселимо се у њему!. И заиста овај дан и овај наш сусрет јесте по нашој вољи и израз је наших најдубљих жеља. Али не само наших. За ове дане и за овај догађај ми смо се молили Богу да добијемо на челу ове древне светосавске епископије достојног архијереја. И Господ је преко Сабора Архијереја Српске Православне Цркве, који се управља Духом Светим, услишио наше молитве. Изашао је Господ у сусрет нашим молитвама и нашим жељама и ми смо за предстојатеља ове велике и важне за нашу Цркву и за читаво Православље епархије добили великог мужа, онога кога смо желели, кога смо измолили, владику Јоаникија. И ја вам на тим испуњеним молитвама и жељама и у своје лично име, али и у име пуноће Српске Православне Цркве и у име пуноће Цркве Христове, честитам. Велика је и силна је наша радост, али ми смо ту радост као православни хришћани спремни да поделимо са свима: са браћом римокатолицима који живе у знаку истог крста Христовог као и ми православни, затим са другом децом Авраамовом: са браћом Јеврејима и са браћом муслиманима, са којима смо исто тако испреплетани широм балканског шара, па и овде у Црној Гори. Свима њима пружамо руку братства и братску радост делимо са њима. Пружамо им не само једну руку којом се рукујемо, него ширимо обе своје руке, ширимо, браћо и сестре, своје срце и све братски грлимо и целивамо. А ако у братски загрљај зовемо њих како тек чезнемо и желимо из свег срца, из дубине своје душе, да у миру и у љубави Христовој загрлимо ону нашу браћу која су нам најближа, која су нам рођена, а која данас нас овде сабране на овом скупу или не препознају или не признају за своју браћу, и називају нас различитим погрдним именима. Ми ту нашу браћу грлимо читавим својим срцем, својом душом, читавим својим бићем и молимо се да колико год не били добре воље према нама да их Господ одобровољи, али и нас и наша срца да прошири до небеса, да у та наша срца они имају улаз, али да из њих никада немају ниједан излаз. Баш њих желимо да примимо већма него било кога другог у братски загрљај, јер ми као православни хришћани знамо да без обзира на то ко како себе доживљава и осећа, како се изражава, како себе види по свом националном убеђењу, без обзира на то коју идеологију, који политички поглед на свет има, и којој странци припада, без обзира на било које и било какве разлике, у Цркви - сви смо једно. Да је Црква, знамо добро, јединствени кров и простор за све нас, кров под који нас када приступимо светој чаши свештеник не пита које смо нације, ко нам је отац, ко нам је мајка, за кога гласамо, где радимо... Не, браћо и сестре, ми Христом просветљени, молитвама Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског просветљени, знамо да за Бога најмање је битно како и на који начин себе доживљавамо уколико смо Христови. Свештеник када му приступимо једино што ће нас питати јесте како вам је име. У које име смо крштени, које смо име на крштењу добили, по чему нас Бог лично препознаје. Да сви једно буду нису речи било кога од овога света, нису речи нас свештеника, па макар били и епископи. То су речи никог другог но до самог Господа нашег Исуса Христа да сви једно буду. а за нас хришћане речи Христове су меродавне. Оне су огледало, оне су наше мерило. Када слушамо реч Његову она ће се претворити и преточити и у наше животе. Та реч Христова поред позива на јединство у исто време је и позив на љубав и позив на мир. Ни једно, ни друго, ни треће није могуће без вере у Христа, без послушања његовим заповестима и без труда да живимо у складу са оним на шта нас Он позива. У том светлу сви људи су позвани да буду наша браћа. У том кључу, у кључу Христовом, у Његовом огледалу, ми немамо непријатеље, без обзира што помућени силама овог света, надахнути интересима себичним и пролазним неки људи, Цркву Христову па и самога Христа, а онда и нас православне хришћане, могу видети као своје непријатеље. То је њихова ствар. Бог нас неће питати шта су они нама учинили, али ће нас питати шта смо ми учинили. Да ли смо посведочили распетог и васкрслог Христа, да ли смо били спремни, баш као што је чинио блаженопочивши митрополит Амфилохије и као што је заједно са њим чинио, чини и чиниће новоизабрани митрополит Јоаникије, који су носили и носе падове и бремена и оних који слушају реч Христову и оних који не слушају реч Христову. Стога позивам и апелујем на све крштене душе у овој Епископији да стану уз овог изабраног митрополита Јоаникија. И као да чујем неки немушти ехо који хоће да каже он није изабран овде. А ја заједно са вама, браћо и сестре, кажем: Изабран је митрополит Јаникије легално и легитимно у складу са учењем светих канона Православне Цркве, онако како се то радило кроз сву историју од дванаесторице апостола, па преко седамдесеторице који су изабрани после њих, до наших дана. Свима је Господ рекао: Идите и крштавајте све народе у име Оца, Сина и Светога Духа. Тако је и кроз свети Сабор Цркве наше, али кроз ваше молитве и вашу вољу, рекао и овом драгом нам изабраном Митрополиту црногорско-приморском господину Јоаникију, рекао је и њему: Иди и поучавај и крсти све људе, сав народ у овом крају, у Црној Гори у име Оца, Сина и Светога Духа, приводи их распетом и васкрслом Христу без обзира како ко гледа на себе. Никаква друга потврда није потребна до избора од законитог Сабора. Али, ако већ неко жели потврду народа у Црној Гори за избор Митрополита новог, ја вас овде сабране питам и очекујем јасан, јединствен и непоновљив гласан одговор: да ли је достојан владика Јоаникије да седне на трон Светог Петра Цетињског? Да ли је достојан? Да ли је достојан владика Јоаникије за митрополита црногорско-приморског? Наравно да је достојан! И то сви треба да знају! Ја, немојте ми замерити што ћу речи лично у првом лицу једнине, вашег новог митрополита добро познајем, пријатељи смо, али много више од тога - браћа смо. Знамо се од студентских дана, али не од студентских дана када смо студирали богословске науке заједно, него много пре тога, када смо се сабирали у студентској соби, у Студентском граду у Београду - он студент философије, а моја маленкост студент археологије, а било је ту још наше браће у истој соби који су данас свештеници. Сабирали смо се и имали смо само једну потребу, само једно питање: не - има ли Бога? - него: ко је тај Бог? Који је тај Бог који може да осмисли сваки наш тамни буџак, да осмисли наше јадне животе, да осмисли историју? Који је то Бог који нам даје све, и себе самога у љубави, али даје и вечност? А онда смо готово паралелно у исто време срели апостоле оних времена и сведоке Христове, духовну децу Светог оца Јустина. Срели смо митрополита Амфилохију, владику Атанасија и владику Иринеја и они су нам не речју својом, него собом, својим постојањем показали да постоји живи Бог, да је тај Бог дошао међу нас да се распне и да се васкрсао и да је тај живи Бог, Исус Христос Господ Наш. После једног таквог сусрета, једног разговора и предавања митрополита Амфилохија, одлучили смо да напустимо студије које смо започели и да упишемо Богословски факултет, хотећи да чујемо живу реч Божју, не слутећи да ће нас Господ слабашне и мале поставити на трон са којег треба да носимо бреме распетог, али на путу васкрсења српског православног народа. И ја сам стога, браћо и сестре, јемац да је ваш нови Митрополит истински човек. Он јесте Србин православни, али је пре тога, за то време и после тога - хришћанин православни. То значи да воли свој српски народ, али у Христу и кроз љубав према свом народу воли сваког човека и све народе света, јер сви су позвани да буду Христос, да буду Црква Његова. За митрополита Јоаникија, као и за његовог духовног оца, а рекох већ нашег заједничког учитеља, блаженог спомена митрополита Амфилохија, важи онај једноставан закључак апостола Павла који је и закључак свих нас: Нема више Јудеја ни Јелина, нема више роба ни слободног, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један човек у Христу Исусу. Драга браћо, вама и свим нашим сународницима и свим људима који живе на овим просторима, постављам питање: Да ли ћемо ми савременици, дозволити да се и даље кроз 21. столеће преносе бесмислени идеолошки сукоби, понављам: бесмислени идеолошки сукоби, да нам на челу стоје жигови и етикете из прошлих времена. И не само то, него да те жигове утискујемо у душе сопствене деце. Потребан нам је само Христос, потребан нам је само Христов печат у срцу, њим да се осењујемо, а онда нека свако по свему другом буде оно што хоће. Разлике су дар Божји, дате су не да би били повод за сукобе, него су дате као дарови Божји да бисмо свој посебан печат развијали како бисмо онда кроз тај печат себе даривали другима, али исто тако кроз свој посебан дар примали друге да бисмо друге собом обогаћивали и другима били обогаћени. Стога и ја, заједно са изабраним митрополитом Јоаникијем и свим нашим архијерејима, молим све у овим светим крајевима да не дозволе да се мржња међу браћом и несреће продужују. Не остављајмо нашој деци хипотеке ни своје, ни наших дедова. Тражимо опроштај и опростимо: ако сам те увредио опрости, а ја теби унапред праштам на свему. То је реч, то је емоција, то је вера нас православних архијереја, то је вера вас православних хришћана, то је вера и вашега новог митрополита. И на крају, нека Господ да - као што је, знам поуздано, у срцу и у души вашег новог митрополита Бог Христос увек на првом месту и онда је све у његовом животу на свом месту – да, браћо и сестре, молитвама свих светих Божјих из ове свете земље, из наше свете Цркве Православне, Господ Христос буде у вашим срцима, у вашим мислима, у вашем бићу увек на првом месту. И онда никада нећете имати проблем да препознате шта је то што треба да буде на другом месту и шта на којем месту треба да буде: Христос Господ је почетак и крај, а све остало биће на свом месту. Благодат и мир Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Духа Светога нека буде са свима вама овде сабранима, са свим житељима овог града, са свим житељима Црне Горе, са читавим светом. Живели, нека вам је срећан празник и нека вам је срећан и благословен нови Митрополит! Извор: Инфо-служба СПЦ

Ваша светости, патријарше српски господине Порфирије, драга браћо архијереји из светих Божијих цркава, из Јерусалимске патријаршије, Московске патријаршије, Украјинске православне цркве, Руске заграничне цркве, Бугарске православне цркве, Пољске православне цркве, Албанске православне цркве, Православне цркве чешких и словачких земаља, Ваше блаженство, Aрхиепископе охридски и Mитрополите скопски, браћо архијереји Српске православне цркве и Охридске архиепископије. Господине предсједниче Владе Црне Горе, Ваше екселенције, господо амбасадори, Ваша краљевска височанства, господине Филипе и Данице Карађорђевић, Ваша краљевска височанства грузијске династије, господине Давиде Багратионе и госпођо Ирина, господо министри у Влади Црне Горе и Србије, господо народни посланици, господине предсједниче Матице Српске, господине директоре ,,Секретаријата за вјере” Републике Српске, господо предсједници општина, овдје присутних, из Црне Горе, драга браћо и сестре. Драго ми је да вас све поздравимо на овом светом и великом сабору који је учињен поводом доласка Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, који први пут, као новоизабрани Патријарх, долази да посјети Црну Гору и да јој донесе мир и благослов. Ваша светости, Ви као наследник Светога оца нашега Саве, првога архиепископа српскога, идете и његовим стопама, посјећујући свете Божије престоле које је утврдио Свети Сава. И ево, дошли сте да и овај свети престо древне епископије зетске, данашње Митрополије црногорско-приморске, посјетите и утврдите. Ваша света служба је служба помирења и обједињења. Цијела Српска православна црква, српски православни народ и сви они који су у Вашој јурисдикцији, обједињавају се око Вас и око светог патријарашког престола. Са Вама је, Ваша светости, вечерас дошла и пуноћа васељенског православља. И ту пуноћу, као патријарх српски, носите у Својој светој служби и Своме срцу. Али нам је драго што вечерас са Вама дођоше архијереји светих православних патријаршија и светих аутокефалних православних цркава из цијелог православља. То нам даје и велику и велику снагу. И ево, вечерас сте овдје, Ваша светости, поводом Вашега устоличења као новоизабраног Митрополита црногорско-приморског. Дошли сте, Ваша светости, да посјетите ову, Светим Савом, утврђену Митрополију, која се прославила светошћу и Светога Петра Цетињскога и осталих светиња које је сабрала под својим освештаним крововима. И руку Светог Јована Крститеља, и дио Часнога и Животворнога крста, и свету чудотворну икону Богородице Филеримске, и земљу Светога Василија Острошкога Чудотворца, са којом се он, као Митрополит херцеговачки, сјединио. Епископију и Митрополију у којој су свој мир нашле мошти Вашега далекога претходника, Светога Арсенија Сремца. Ова епископија и Митрополија се прославила светошћу, али и много чиме друго. И књижевношћу и умјетношћу и љепотом наших светиња, а у посљедње вријеме, наш народ, који се објединио у одбрани својих светиња, своје вјере, части, образа и памћења, заблистао је и изашао пред лице цијеле православне васељене, као народ одан својој вјери и Својој Цркви. И зато ми је и част, Ваша светости, да Вас поздравим у име цијелог овог овдје вечерас сабраног народа, који Вас и вечерас и сјутра дочекује у Црној Гори. И молим Вас, Ваша светости, да овај народ који Вам је толико одан и који ће послушати Вашу ријеч, да му се обратите и да га благословите. Извор: Митрополија црногорско-приморска

-Протопрезвитер-ставрофор Слободан-Бобан Јокић: Нема ништа љепше и дивније него пјевати Господу свим срцем и свом душом својом- Хор "Преподобне мајке Ангелине" никшићког Саборног храма прославио је своју небеску заштитницу и двадесет година плодоносног постојања. Свету Литургију је служило свештенство Саборног храма уз молитвено учешће вјерног народа. По завршетку Литургије, освећено је славско жито и преломљен славски колач. Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, честитао је сабранима данашњи празник, осврнувши се на ријечи из прочитаног светог Јеванђеља: Ево женик долази, изађите му у сретење. Те ријечи, поучавао је о. Слободан, су ријечи нашег живота, јер нам говоре да сваки тренутак нашег живота треба да буде припрема за сусрет са Жеником. „А ко је Женик него сами Христос Господ и Бог наш. Цијели живот треба да нам буде припрема, сваки тренутак и уздисај, треба да буде припрема за сусрет са Њим. Тај сусрет се не дешава некад, у будућности, него се дешава сваког тренутка нашег живота. Сваки наш уздисај треба да буде тај сусрет са Господом, сваки трептај, сваки корак треба да буде сусрет и сретење са Господом нашим Исусом Христом. Кад тако спремамо свој живот, онда се зовемо слуге Божје, браћа и сестре Божје, јер смо онда спремни као ове мудре дјевојке, које украшавају свјетиљке своје и држе жижак упаљен цијелог свог живота, оне улазе у царство небеско“, рекао је отац Слободан, додавши да је прича о украшавању свјетиљки, заправо, прича о украшавању свог бића, своје душе, свога ума, свога срца свим оним што је најљепше и најдивније. „Све оно што је добро, честито, чисто, истинито, све то је украшавање свјетиљки нашег живота, јер, ако не украшавамо свјетиљке онда смо као ове друге дјевојке које ће закаснити кад буде Господ дошао, које касне да се сусретну са Њим. Наш живот и његов смисао је у том сусрету, да се сретнемо са Господом, да Га загрлимо, да Га видимо лицем у лице. Тако нам Господ даје да Му се обратимо и завапимо из свег срца и душе своје. Тај сусрет је спасење наше, ако тог сусрета нема у овом животу, онда га неће бити ни у Царству небеском“, навео је свештеник Јокић. Указао је да је то знала, тако је радила и живјела Преподобна мати Ангелина, која је од своје младости, како каже њено житије, завољела побожност, књигу и ученост, завољела да увијек буде спремна за сусрет са Жеником, са Господом својим. „Тако је живот проводила у љубави према свом супругу, својој дјеци и отаџбини, а оно што је највише, имала је љубав према Господу. Живјела је тако и испунила завјет Христов, оставила свима нама да слиједимо тај примјер, зато њене мошти и њен спомен се чуо на далеко и њена чуда. Зато се цркве посвећују њој, а, ево, код нас у Никшићу, овај хор посвећен Преподобној мати Ангелини“, рекао је прота Слободан, честитајући хористима славу и пожељевши да још дуго година својим гласовима славе Господа. „Овај дивни хор са диригентицом Аном, већ, 20 година, се труди да буду украшене светиљке његовог постојања, најдивније се труди и успијева да буде слика и образац славе Господње, славе имена онога кога носи мајке Ангелине крушедолске, српске. То је оно дивно име, које је средина и темељ око кога се окупљају ови чланови, дивни дјевојке и момци, ових 20 година. Најбнитније је да, свих ових година, узрастају и усавршавају се у љепоти појања Господу. Нема ништа љепше и дивније него пјевати Господу свим срцем и свом душом својом. То је оно за шта нас је Господ створио, да славословимо као они херувими који непрестано поју: Свет, свет, свет је Господ Саваот. То треба да зна и ради сваки човјек, а поготову наши дивни црквени хорови“. „Да Бог да да ово што сте започели и што дивно радите, још љепше, још дивније, још украшеније и савршеније радите, а знамо да хоћете, јер волите да појете Господу, волите да будете црквени хор овог нашег, најљепшег храма. То је ваш смисао постојања и нека вас тај смисао води, и као што је од почетка та светиљка упаљена и украшена тако, прије свега, да буду ваша срца и ваше биће, ваше душе и ваши ликови, озарени, освијетљени љубављу према Господу, љубављу једних према другим и ближњим својима“, поручио је архијерејски намјесник никшићки протојереј-ставрофор Слободан Јокић. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Борис Мусић, администратор и уредник медијских платформи Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, службеник Митрополије црногорско-приморске, добитник је друге награде у категорији репортажа на међународном фото такмичењу “OrthPhoto Awards”, које организује Православни фото портал Orthphoto.net. Мусић је награђен за фотографије величанствених литија у Црној Гори које су се одржавале широм Црне Горе против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести. Церемонија додијеле награда је организована јуче, 10. августа 2021. године, у Центру православне културе у Бјалистоку у Пољској, и представља седамнаесто по реду издање OrthPhoto Awardsа – интернационалног Фестивала награда православне фотографије. Сабрање је благословио Архиепископ Бјалистока и Гдањска г. Јаков из Пољске православне цркве, док је већи дио саме организације носио пољски фотограф Александар Василик, предсједник ОrthNet-а, власник ОrthPhoto који је уједно био и модератор вечери. Награђени Мусић се током церемоније обратио присутнима путем видео линка – Zoom апликације. Он је истакао велику захвалност на номинацији и награди, као и самој прилици да учествује у једном тако важном и великом догађају који на репрезентативан начин приказује љепоту православља у фотографији, практично са свих меридијана гдје православци живе. Овом наградом Црна Гора, коју је представљао, нашла се међу мали број земаља попут Израела, Финске, Русије, Пољске, Србије, Румуније, Бјелорусије, Украјине, Бугарске и Грузије, из којих су дошли други добитници награда освојених у различитим категоријама. Церемонија у Бјалистоку представља реномирано интернационално, међународно такмичење које окупља професионалце и аматере фотографе из читавог свијета, додјељујући награде у седам категорија: Репортажа, Људи (Портрети), Мјеста, Детаљи, Приче, Архива и Covid-19. Награђене фотографије, међу којима и 12 фотографија са литија из Црне Горе, аутора Бориса Мусића, приказане су у православном Храму Светог Николе у Бјалистоку, гдје ће бити изложене наредних мјесец дана. Такође, издавачка кућа Пољске православне цркве објавиће крајем текуће године албум фотографија под називом „Боје православља“ са овогодишњег такмичења OrthPhoto Awards, који ће уредити и штампати Одељење за издаваштво Пољске цркве. Овогодишње издање OrthPhoto међународних награда Православне фотографије биљежи три пута већи одзив од очекиваног, па се тако у такмичењу нашло 650 аутора/фотографа из скоро 30 земаља, гдје је у седам категорија пријављено преко 4.500 фотографија које представљају православље у 35 земаља. Фотографије, радове, оцјењивао је интернационални жири састављен од стручњака и експерата из свих крајева свијета: Константин Караламус (Кипар) Јури Грипас (Сједињене Државе), Никос Гурарос (Грчка), Рами Хосни (Либан), Војислав Луковић (Србија), Денис Маканко (Русија), Костас Мигдалис (Грчка), свештеник Игор Палкин (Русија), свештеник Јивко Панев (Француска), др Андреас Салминен (Финска), Пенко Скумов (Бугарска), Јаковост Џејмс Сенгендо (Уганда), Данко Страхинић (Србија), Јонут Трандафреску (Румунија), Крис Влахонасиос (Аустралија), Питер Вилијамс (Швајцарска), Александар Василик (Пољска), Аурелијан Ифтимију (Румунија), Јарослав Царкијевић (Пољска), OrthoPhoto Awards није само такмичење које представља рад професионалних фотографа и фотографа аматера, већ је и мјесто на којем православни вјерници из цијелог свијета могу да подијеле своју културу и вјеру у Исуса Христа. „Током протекле године сви смо искусили изолацију за коју нисмо мислили да је могућа у нашем све више међусобно повезаном свету. Надамо се да ће Orthphoto Awards бити мали лијек за ту изолацију“, рекао је раније Александер Василук, власник ОrthPhoto.net, најављујући ову манифестацију. OrthPhoto је међународна заједница професионалних фотографа и фотографа аматера заинтересованих за представљање православне вјере и културе путем њихових фотографија, чиј портал постоји на 11 различитих језика и има преко 100.000 фотографија из 80 земаља, са око 5.000 појединачних корисника. OrthPhoto је основан 2004. године и подржава га волонтерски међународни уреднички тим. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Звучни запис беседе Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, које данас прослављамо, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, самтрали су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али на оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, приносимо Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, зло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а одслужен је, као и претходних година, парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Поводом празника Светих Царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, никшићко свештенство је, уочи празника, у петак 16. јула служило свечано празнично бденије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Поводом прославе ктиторске славе, празника Светих царских мученика Романових у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу, у суботу 17. јула 2021. служена је света Литургија и преломљен славски колач. Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа. Празник и ктиторску славу, ријечима пастирске бесједе, честитао је протојереј Миодраг Тодоровић, који је казао да царске мученике – цара Николаја, царицу Александру, царевића Алексеја и принцезе Олгу, Татијану, Марију и Анастасију, они који су их убили, мислећи да тако службу богу њиховом приносе, мислили су да су их убили. Али, навео је о. Миодраг, видимо, да су они сваким даном све живљи и све присутнији, а гдје су они који су их тада убили. „Не може се убити Дух истине, не може се убити Христос када се настани у срцу човјековом. Ми данас, прослављајући ктиторе овог светог храма, јер руска царска породица, Руска православна Црква, руски благочестиви народ помогли су и претежно њиховом љубављу, жртвом и средствима саграђен је овај наш храм у спомен душа погинулих Црногораца и Херцеговаца у оном Вељем рату, кад је Никшић ослобођен од Турака и када је први пут припао Црној Гори. Дакле, све се темељи на жртви, али оној благочестивој жртви коју приносимо истинитом Богу, Светој Тројици Оцу и Сину и Светом Духу, а они не траже да им се принесе невина крв, з Да зло у којем свијет лежи не би преплавило васељену, додао је о. Миодраг, дошао је Христос, истинити Бог да поживи међу људима, да својим животом покаже какав је прави, истинити живот који води у вјечност, у бесмртност. „Први цар који је то схватио и који је на једном скупу са епископима Цркве рекао: Јесте, ви сте епископи, али унутрашњи епископи. Ја сам такође епископ, али спољашњи, јер ја треба да се потрудим да Црква добије слободу споља да би могла да врши своју мисију, да се бори против зла, да се бори љубављу да зло не преплави свијет. То је био велики цар Константин римски“. „Задњи цар који је био на том дјелу, који је био спољашњи епископ, био је управо блаженог спомена Свети Николај II Романов. Са њим се завршила епоха, ако тако можемо да се изразимо, тих спољних епископа, али је остао Христос, остала је Света Тројица, остала су њихова дјела, остао је благословени род Цркве у светим људима, појачано је Небеско царство, а оно неће дати да ово земаљско преплаве силе мрака, силе зла“, бесједио је отац Миодраг. По његовим ријечима у Никшићу, нажалост, још, има дјела оних који су мислили као ови који су убили царску породицу, да Богу службу приносе. „Још из јаме, у близини нас, нијесу извађени пострадали од братске руке, који су приносили жртву богу своме, богу који се никада неће заситити људске крви и зла. То је, морамо бити искрени, помало срамота за све нас овдје да наши очеви, рођаци кумови, комшије леже без достојне сахране, без опијела, без молитве. И то је један од разлога што не може да нам крене набоље и напријед. Треба да се запитамо какви смо ми то хришћани. Сјећамо се у првим вјековима паганства, кад је глава хришћанина стално била на пању, колико је благочестивих хришћана сахранило невино пострадале, жртвујући често и своје животе“. „Управо, један од таквих свједока који је положио, не само свој него и живот своје породице био је цар Николај. Колико пута је нуђено и њему, а нарочито царици Александри, која је била поријеклом Њемица протестантске вјере, да дође подморница и да царска породица изађе, а царица Александра је рекла: Како је могу да развалим два брака, ја сам се два пута вјенчала, једном за Николаја, а други пут за Русију. То је та вјера, то је та жртва“, указао је прота Миодраг. То је, оцијенио је свештеник Тодоровић, цар народни који је положио свој и живот своје породице за народно спасење. „То његово дјело никада неће затамнити, оно ће све више свијетлити. Погубљени су као реакција, као силе мрака, али, видимо, да су то силе свјетлости, а силе мрака су биле у онима који су их погубили. Зато се морамо помолити и за њихове погубитеље, и за ове погубитеље који су погубили овдје, на овим теренима, своје рођаке, своје ближње, да им Бог опрости, јер, заиста, кад је човјек обузет тамом он не зна шта чини“. „Данас је погубљен и један велики српски јунак, човјек који није клонуо пред силама Осовине, који је завјетник слободе, а коме још не знамо гроба, ни мраморја, блаженог спомена генерал Драгољуб Михаиловић. Вријеме је, како рече владика Раде, мајсторско решето, прочистиће ове ствари, а ми који у овом времену живимо, који овдје, такође, имамо неку мисију показаћемо коме смо се привољели царству. Ако смо се привољели небеском Царству, као цар Николај и његова породица, онда ће и наше луче свијетлити и бићемо достојни потомци оних чија су имена исписана у овом светом храму, и Стојана, и Новака, који су сахрањени са двије стране Цркве да чувају стражу књаза и краља Николе и свих ратника, који положише своје животе за Крст часни и слободу златну“. „У сваком времену бије се бој за свјетлост или за таму, за Царство небеско или за царство земаљско, за вјечност или за пролазност. Прослављајићи данас Свете царске мученике, сјећамо се и оца пострадалог Николаја II Александра III који је у Никшићу подигао онај мост којег и данас зовемо Царев мост. То је нека симболика, мост који спаја обале, оно небеско са земаљским и Храм који, такође, спаја оно небеско и низводи га овдје на земљу, дајући нам, унапријед, искуство Царства небеског да, чинећи добра и љубећи једни друге, будемо свједоци самог Христовог распећа, али и самог Његовог васкрсења“, поручио је протојереј Миодраг Тодоровић. Освештан је и преломљен славски колач, а, као и претходних година, одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима никшићког Саборног храма. Поменути су страдалници из рода српског, који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. Извор: Епархија будимљанско-никшићка ло, они траже скрушено срце и добра дјела“, рекао је свештеник Тодоровић.

Епископ бачки др Иринеј: „Свети Георгије је положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Он је велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”. У четвртак, Светле седмице, 23. априла/6. маја 2021. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем, на којем је, у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, началствовао протојереј Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење новосадских свештеника и ђаконâ. На дан празника, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, као и новосадских свештеника и ђаконâ. У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. „Свети Георгије, родом из града Лиде у Палестини, био је римски војник. Он је пред царем и пред сенатом Рима исповедио своју хришћанску веру и, уједно, изобличио владаоце тадашње најмоћније империје због њиховог идолопоклонства. Разјарио се, наравно, сурови Диоклецијан, и наредио да га ставе на најстрашније муке. Свети Георгије је остао доследан и, на крају, положио живот свој за Христа, за Његову правду, истину, љубав, за све оно што нам Христос доноси и дарује у Својој Личности. Зато је и назван великомучеником. Тај почасни назив добијају они који су најстрашније страдали и остали непоколебиви. Реч великомученик у изворном облику на грчком језику, са којега је преведена, има два значења: великомученик и велики сведок – један од великих сведока Христових. Мучеништво није добровољно тражење страдања, није истицање себе, неког свог самоубилачког хероизма, него спремност – из љубави према Христу и из Христове љубави према ближњима нашима свима – да сведочи Христа у свако време, на сваком месту и по сваку цену, па, ако је тако Господ допустио, и по цену свога живота и проливања своје крви од стране гонитељâ. Тако је, дакле, он с правом велики сведок љубави Христове, сведок истинске, дубоке, свепрожимајуће вере правих хришћана. Он је био један од њих и зато га је Господ прославио и зато се и назива победоносац. Господ га је и после његовог телесног упокојења прославио даром чудотворства. До дана данашњега, за све оне који призивају његове молитве, веома је осетан у њиховом животу. Зато је један од најомиљенијих и најпознатнијих угодника Божјих, и то не само у нашем, хришћанском свету, него на читавом Блиском и Средњем истоку, где су, као што знамо из историје, многи милиони хришћана насилно исламизирани. Многи православни хришћани код нас, у српском народу, славе Ђурђевдан као своју славу. Свети Георгије чује и наше молитве, ако му се обратимо са вером у моћ његове молитве, а, пре свега, у моћ и љубав Онога Који је и њему дао благодат и силу”, истакао је Преосвећени владика Иринеј, честитајући свима сабранима престони празник Саборног храма. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Зоран Тадић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама, господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици данас су сахрањени земни остаци Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни владико и оче наш! Беседа на Патријарха српског Иринеја на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију Бесједа Епископа новосадског и бачког др Иринеја на заупокојеној Литургији у Подгорици Бесједа Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију Бесједа Матије Бећковића на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију Свету заупокојену архијерејску службу са опелом служио је у овом храму Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење господе Митрополита: бориспољског и броварског Антонија (Украјинска православна црква), елбасанског Андона (Албанска православна црква) и загребачко-љубљанског Порфирија и господе Епископа: будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, бачког Иринеја, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, дизелдорфског и њемачког Григорија, полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, Епископ пакрачко-славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, Епископ тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија, ремезијанског Стефана, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, многобројног свештенства и свештеномонаштва наше и других помјесних Цркава и молитвено учешће хиљада вјерника. Присуствовали су мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, предсједник Скупштине Црне Горе Александар Вучић са високом делегацијом Владе Србије, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, велики број посланика у Скупштини Црне Горе, политички лидери, представници и високи функционери свих црногорских градова и општина, дипломатски представници страних држава, као и представници институција културе Црне Горе и држава региона. Присутна је и висока руска делегација у име Патријарха московског и све Русије Кирила, као и представници свих вјерских заједница које дјелују на територији Црне Горе, и многе друге уважене личности свих сфера друштва. Присуствовала је и докторка Јелена Бојовић Боровинић, начелница Одјељења за пулмологију КБЦ ЦГ, која је лијечила Митрополита Амфилохија од ковида 19. Епископ бачки Иринеј је у литургијској бесједи након читања Јеванђеља о сијачу и сјемену рекао је да је поред туге због растанка с Митрополитом наша радост већа, јер знамо да је растанак привремен. “По благослову Његове светости нашег Патријарха, и уз сагласног садашњег Администратора богомчуване Митрополије, обратићу вам се са неколико речи у овај тужни и уједно радосни дан, при чему је више радостан него тужан. Тужан је наравно стога што се растајемо са нашим блажене успомене Владиком Амфилохијем, који се целога живота трудио на разним за Христа, за славу Божију, за Свету Цркву Његову, а најдужи период свога живота је провео управо овде, у Црној Гори, као Архипастир народа Божијега”, рекао је Епископ бачки. Додао је да је наша радост већа зато што вјерујемо, а вјерујући и знамо, да је растанак увијек привремен. “Ми се надамо, не само да ћемо се једног дана наћи заједно, него да ће то, благодаћу Господњом бити у наручју Авраамовом, а пре свега у наручју Оца Небескога у заједници са свима светима, у заједници Цркве коју називамо Небеском., а која почиње већ овде и сада, на земљи, јер је то једна Црква. Не само због тога, можемо поред жалости да имамо и радост у срцу у овом часујер није вероватно случајно, као што и нема ничега случајнога у историји, ни у нашим појединачним животима, него је и то по промислу Божијем, као поука и порука свима нама, да се блаженопочивши Владика упокојио уочи манастирске славе, уочи празника Светога Петра Цетињскога, да је његово тело било изложено народу Божијем на опроштај, на целивање, на поклоњење, на сам престони празник манастира, а да се ево данас предаје земљи, а душа његова испраћа на блажени пут ка Господу управо у дан Христовог Васкрсења, јер је свака недеља у току године празник Васкрсења Христовог, и то у Храму Васкрсења Христовога, јединственог по много чему у нашем народу у свим крајевима где он живи”, казао је Владика Иринеј. Подсјетио је да је митрополит Амфилохије већ у детињству, што је тада био изузетак у времену безбожништва, као дјечак из Мораче свим срцем примио Христа. Такође је казао да није истина да је Митрополит преминуо од вируса, него је 11 дана био победник тог вируса, али да “његов организам и телесна слабост нису издржали то искушење”. Владика Иринеј је рекао да је животна девиза Митрополита Амфилохија била “Све за Христа, а Христа ни за шта” и додао да овако говорећи о Митрополиту не жели да ствара култ личности, нити је Митрополит Амфилохије томе тежио. Након Литургије ковчег са Митрополитовим тијелом изнијет је из храма, а онда је пред храмом служено опело. Његова Светост Патријарх Иринеј казао је у опроштајном слову казао да се Митрополит Амфилохије упокојио у тренутку кад је највише потребан цркви и народу. “Покретач и носилац духовних и свих обнова у Црној Гори, био је наш драги, блаженопочивши митрополит Амфилохије. Подржан свештенством, монаштвом и верним народом Црне Горе. Зато ће његово име бити уписано златним словима у српској историји, као угледне личности. Он је у врху српског богословља нашега времена, као такав је цењен и поштован у целом православљу. Својим богословским и књижевним дјелима припада плејади великих богослова нашега доба. У својству представника наше цркве учествовао је на многобројним сусретима и скуповима како у православним земљама тако и у инославном свету. Вест о његовом упокојењу брзо је стигла до свих православних цркава од којих нам стижу њихова саучешћа. Својим упокојењем блаженопочивши Митрополит оставља велику празнину у животу наше Цркве, а посебно у решењу проблема везано за Цркву овде у Црној Гори. Отишао је у тренутку када је његово присуство најпотребније Цркви и народу. Надамо се да ће својим молитвама пред Лицем Божијим измолити да се прилике у Црној Гори реше на најбољи и најкориснији начин за Цркву, како за српски тако и за друге народе у Црној Гори. У томе ће му сигурно помоћи Свети Петар Цетињски, Свети Василије Острошки и други српски светитељи и просветитељи. Верном српском народу у Црној Гори остаје да следује узвишеном примеру и поукама свога блаженопочившег Митрополита, да граде и чувају јединство у вери, у љубави и оданости Господу нашем Исусу Христу, братољубљу и оданости своме отачаству и своме роду”, казао је Његова Светост. Предсједник Скупштине Црне Алекса Бећи рекао је да се данас опраштамо једног од највећих духовника и теолога овог времена. “Надам се да ћеш бити последњи владика који је морао бранити Цркву од дијела свог народа, а бранио си је и одбранио тако да си сваком унапријед опростио. И да тако нијеси поступио нема тог Црногорца који ти не би замјерио, а није јер си светињу у себи носио. Знао си то јер си сам као морачки син оштар у изражају, а благ у поступању. Тако бранити, а ништа не узети, толико урадити, а све подарити, толико саградити, а све поклонити, могу само велики и бесмртни. Да је твоја етика утемељена не само на јеванђелским начелима, него и на мисли о неопходности праведних закона, симболично говори чињеница да си у репрезентативном, научном раду на једном научном скупу, свог претходника Петра Првог, као миротворца и законодавца, најдубљом мишљу довео у везу са старозавјетним пророком и законодавацем Мојсијем. Посебно је импресивно са коликом дубином уочаваш и апострофираш чињеницу да је Законик општи, црногорски, брдски, има онолико чланова колико је година на земљи проживио Христос, којем је са цетињске митрополитске катедре поред тебе служио и Митрополит Петар Први. И један и други, осим духовне бриге, бринете и над питањем каквим законима осигурати братску слогу и спокој у друштву”, казао је Бечић. Мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић рекао је да је данашњи дан литија свих досадашњих литија које су се слиле са свих крајева, и данас је предводио нико други него наш мили Митрополит. “Погледај још једном на народ свој, мили Митрополите! Свети Владика је подучавао да подвизима можемо духовно узрастати ка небу. Вођен самирном богомудрошћу усавршавао је свете врлине ка свему вјечном и боговјечном. За овај пролазни земаљски тренутак свједочио је да су предуслови само двије ствари: искреност и истина и зато његове ријечи громко одзвањају и надалеко се чују. Иако си васкрснуо Црну Гору, доживио си да трпиш невоље и муке ради Господа и то од свога народа, знајући да тако постајеш ближи Богу. Ваљда је то усуд трона Светог Петра Цетињског”, рекао је Кривокапић. Академик Матија Бећковић је подсјетио шта је рекао Митрополиту Амфилохију 1990. приликом устоличења на Цетињу. “Тада сам му рекао да ако жели бити свет, нема бољег места ни земље за такву прилику и улогу. Кажу да Бог сваког држи на земљи док не уради оно за шта се родио, тако га је Господ позвао у прави час, да је раније, не би ваљало. На небо где ће сад моћи више да учини за свој народ и цркву, него да је остао на земљи. Нова препорођена Црна Гора почиње од А, зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан, зато ми плачемо, а он и небо се радују. Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње”, казао је, између осталог пјесник Матија Бећковић. Обраћајући се, како је рекао Амфилохијевом сабору, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је рекао да је Митрополит Амфилохије био човјек Христов, човјек Христове Голготе и Христовога Васкрсења. “И његова теологија је теологија Васкрсења. И његова ријеч је свијетла ријеч која просветљује мисли и умове и осјећања и оплемењује људске душе, а то је све због тога што се ослонио и што се сјединио са Богом љубави, и ту љубав је изливао на овај свијет и својом молитвом и својом ријечју. Његова жртва за Цркву и за Христа, за истину и правду Божију, оспособила га је да спозна тајну Косова и Метохије као тајну српске голготе. Исто тако и Јасеновца и Црне Горе. И открио је да се Косовски завјет и тајна косова упечатила у Црну Гору. И када је громко са овога мјеста загрмио: Не дамо светиње!”, то је значило: ”Не дамо Острог, не дамо Дечане, не дамо Цетињски манастир, не дамо Патријаршију, Грачаницу, и девич, и Морачу!”, рекао је Владика Јоаникије. Додао је да може наш Митрополит данас рећи: ”Добар рат ратовах, цркву сврших, вјеру одржах.” “А како је ратовао тај рат? Најјачим оружјем! Истином Божијом и правдом, али и љубављу, и молитвом, и трпљењем, и праштањем! Зато је и побиједио у свакој бици до данас, а у његова смрт је запечатила све његове побједе до дана данашњег. Зато и његову смрт, његову блажену кончину доживљавамо као побједу. Јесте велика жалост, али то је таква жалост која ће се милошћу Божијом претворити у радост, не само Митрополије црногорско-приморске, него, увјерени смо, много шире и утјешиће све оне који данас плачу због растанка са Митрополитом Амфилохијем широм православне васељен”, поручио је Владика. Након бесједе Владике Јоаникије ковчег са Митрополитовим тијелом је уз звоњаву звона опходио храм а онда је Митрополитово тијело положено у гробницу у крипти храма. Десетине хиљада вјерног народа се од петка, 30. октобра, када су земни остаци нашега Архипастира испраћени дирљиво од стране медицинских радника из Клиничког центра Црне Горе, опраштао у молитвеном ходу од свог духовног оца, који је 30 година био на трону Светог Петра Цетињског. Вјерни у помијешаним осјећањима туге због физичкога одласка и радости због новог молитвеника и заступника пред престолом Свевишњега, прилазили су у молитвеној тишини одру блаженопочившег Митрополита, у Цетињском манастиру и Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, узимајући последњи благослов и узносећи молитве за свог вољеног владику. Поводом упокојења владике Амфилохија, Цркви и вјерницима су пристигли бројни телеграми саучешћа из цијелога свијета. Готово сви домаћи и свјетски медији, са најдубљим поштовањем, извјестили су о упокојењу и животу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, као о једном од најзначајнијих теолога и личности у СПЦ и православљу. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски и Егзарх свештеног трона Пећког г. Амфилохије упокојио се у Господу у петак, 30. октобра. Од 6. октобра је био у КБЦ ЦГ на лијечењу, одбијајући више понуда да се лијечи у другим земљама, са образложењем да сматра да је прилично да се лијечи управо тамо гдје се лијечи његов народ, који му је повјерен као архијереју. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Ризница литургијског богословља и живота

У спомен на Његово Преосвештенство блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића), који се у Господу преставио на празник Светог Алексија човека Божјег, 30. марта 2020. Лета Господњег, поводом шестомесечног помена уместо воштанице доносимо прилог у част овог знаменитог архијереја Српске Православне Цркве, чији је васколики живот непрестано служење и богослужење, а који нас је напустио саобразно свом овоземаљском животу - тихо и ненаметљиво. Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни владико Милутине! Животопис блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића) Опроштајно слово свештенства и монаштва Епархије ваљевске од блаженопочившег епископа Милутина Недостајаће нам лично као истински брат у Христу и саслужитељ! Изгубили смо великог сведока Истине Господње! Блаженопочивши Епископ Милутин - Најлепши дар нашој небеској отаџбини! Владика Милутин је ишао небеским путем! У нашем времену личност владике Милутина остаће упамћена по једном скромном, ненаметљивом и богоугодном постојању! Последњи у Христу цјелив Епископу ваљевском Милутину Вечан ти покој, драги брате и саслужитељу, епископе Милутине! Епископ Силуан - Погребно слово своме духовном родитељу Молитвени опроштај од Владике Милутина - Одлазак сведока живе вере у Васкрслог Христа Беседе и поуке блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића): Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Монаси и деца чувају Косово и Метохију! Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Праштајмо и окренимо се једни другима! Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Када се опраштамо са својим ближњим који одлази са овог света, имамо „радосну тугу“! Блаженопочвши Епископ ваљевски Милутин: Сила Цркве се огледа у броју монаха! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Нема вечног живота без Литургије! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Лекари, Ви сте сарадници Божји! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Позвани смо да својим животом сведочимо веру! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Тајна опстанка – у рађању деце! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Позвани смо да праштамо! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Сусретнимо се и обратимо Господу! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Боримо се да грех не победи! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Преобразимо себе кроз светотајински живот и молитву! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Света Литургија – тајна над тајнама! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Молите се свом ангелу чувару и разговарајте са њим! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: Радујмо се због Бога, а тугујмо за човеком! Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О светим Тајнама Блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин: О молитви Последња архипастирска беседа блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина (Кнежевића) Гостовање блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина у емисији "Духовници" Интервју блаженопочившег Епископа Милутина "Православљу" - новинама Српске Патријаршије, 2011. Године Радио Слово љубве: "Реч пастира" - у спомен на блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина Радио "Источник": Блаженопочивши Епископ Милутин – пастир очију подигнутих ка Небу Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују светињама у Црној Гори, благословом Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из никшићког Саборног храма Светог Василија Острошког, у среду 2. септембра 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Молитва Светом Василију чудотворцу острошком и тврдошком Емисија ће почети молитвом Светом Василију Острошком, након чега ће настпути наши музички гости - гупа "Џанум" која ће извести једну од својих песама. Специјални гост тринаесте по реду емисије биће протопрезвитер-ставрофор Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки. Технички део емисије реализоваће екипа "Острог ТВ студија" на челу са Радисавом-Рајом Јеврићем, дипломираним драматургом. Модератор емисије: Катихета Бранислав Илић

Следујући благослову и устаљеној пракси да се емисије средом посвећују подршци свештенству, монаштву и верном народу у Црној Гори, ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитовано из барског Саборног храма Светог Јована Владимира на празник Преображења Господњег, у среду 19. августа 2020. Лета Господњег од 20:00ч. Након директног преноса вечерњег богослужења специјални гост-домаћин биће протопрезвитер-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намесник барски и настојатељ Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. Модератор емисије је катихета Бранислав Илић

Ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" из Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици биће уживо емитована у среду 12. августа 2020. Лета Господњег од 20:30ч. Акатист Часном и Животворном Крсту Господњем Након Aкатиста Часном и Животворном Крсту Господњем, специјални гост наше емисије биће протопрезвитер Предраг Шћепановић, парох подгорички и настојатељ Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши. Музички део емисије умилним појањем улепшаће наша драга гошћа Бранка Зечевић, млада уметница из Подгорице. Модератор емисије је катихета Бранислав Илић Емисију можете да пратите уживо путем следећих линкова:

У барском Саборном храму у оквиру „Дана Светог Јована Владимира“ литургијски је прослављен празник тог светитеља, небеског покровитеља и заштитника града под Румијом. Повезана вест: Улицама Бара вечерас прошла Литија Светог Јована Владимира Светом литургијом началствовао је архимандрит Павле (Калањ) игуман манастира Градиште уз саслужење бројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа града Бара. На крају читања зачала из светог Јеванђеља пастирском бесједом присутнима се обратио протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парош страшевински и старотребјешко-кличевски. „У свакидашњем људском животу, у падању и устајању, најтеже је љубити ближњега свога, али ништа се не мјери нама, већ се све Господом мјери и све је Господ својим животом измјерио и донио на земљу. Донио је оно што је нама људима најпотребније: загрилио је, пољубио нас и грли нас и љуби грешне. Али за узврат каже нам и тражи од нас да љубимо једни друге“ казао је отац Велимир. Отац Велимир каже да смо свједоци како се само за неколико дана десило немогуће – зауставио се живот на земљи, затворили су људе у куће и казали им да је по сриједи страшна болест: „Али нама хришћанима би прилика да видимо шта нам је најпотребније и да осјетимо колико је страшно остати сам, колико је страшно не љубити ближњега свога и не гледати се лицем у лице са ближњим својима. Слава Богу, поново је Црква Христова била на висини задатка, иако су нам овоземаљске власти пријетиле да не смијемо долазити у Цркве, ми смо долазили Богу љубави, Њему се молили, Њиме се причешћивали и користили прилику да љубимо једни друге. А то јесте пут хришћански, браћо и сестре“ Протојереј-ставрофор Велимир Јововић је казао да данас прослављамо великог угодника Божијег Светог Јована Владимира: „Велико дјело град Бар, Црква Божија и српски род су учинили овдје на овом мјесту што је овакав храм никао и што је у овом храму дјелић моштију Светог Јована Владимира. Он је био прави хришћанин. Каже се да нема веће страсти овдје на земљи него имати власт и бити властољубљив и мало ко се том пороку може одупријети. Јуче смо славили Светог цара Константина и царицу Јелену. Данас славимо Светог Јована Владимира, који је био владар као и они. И ти људи су нам показали да се може и у власти остати частан, побожан и добар човјек. Свети Јован Владимир је био краљ и владар свога срца и своје душе“, истакао је на крају бесједе прота Велимир Јововић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Послије земљотреса, у ком је тешко оштећен Саборни храм Светог Преображења, Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина Загреб покрећу пројекат обнове храма, како би православни житељи Загреба што скорије били у могућности да се врате редовном богослужбеном животу и како би Саборном храму био враћен пређашњи сјај. Позивамо све људе добре воље, да у мјери својих могућности, новчаним прилозима помогну обнову храма. Подаци за уплату: Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska. Sberbank d.d. Varšavska 9 10000 Zagreb Hrvatska SWIFT/BIC: VBCRHR22 HR09 2503 0071 5100 0060 0 Митрополија загребачко-љубљанска и Црквена Општина загребачка се сваком појединачно и свима заједно унапријед захваљују, на све призивајући благослов Божији. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Епископ бачки господин Иринеј: Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења. Звучни запис беседе У среду треће недеље по празнику Пасхе, 23. априла/6. маја 2020. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем на којем је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење новосадских свештеника. На дан празника на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, новосадских свештеника и ђакона. У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. Данас је престони празник овог Саборног храма у Новом Саду, посвећеном имену и спомену великомученика Христовога, светога Георгија, којега црквени песник – не случајно и не узалудно – назива победоносцем и чудотворцем, јер је заиста био победник над највећим злом – злом мржње и гоњења на Христа и на Цркву Његову. Хришћани су били гоњени управо зато што нису хтели да признају никога и ништа за божанство осим Господа Христа, односно Свете Тројице откривене у Христу. Један од највећих тих примера је свети Георгије којега данас прослављамо. Сведоци Христа као Спаситеља, као Светлости свету, били су сви Његови свети угодници, а нарочито они који су били спремни да своје сведочење запечате, ако треба, и сопственим животом. Свети Георгије је био изузетан војник и одликован високим звањима и чиновима у римској војсци. Није се поколебао, изјавио је пред свима, укључујући самога императора, да је хришћанин и да то остаје, и зато је подвргнут најстрашнијим мукама. Свети Георгије је због свог примера таквог исповедања вере – такве врлине, такве храбрости у борби за истину и за правду и за љубав Христову – постао један од најпознатијих и најомиљенијих светих кроз историју. Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Исте оне силе које су светога Георгија осудиле на смрт, гледају да хришћане лише онога што је њима најсветије и најдрагоценије. То је – сједињење са Господом у светој Тајни Причешћа. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења, истакао је Епископ бачки господин Иринеј. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Саша Михић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поштовани посетиоци нашег портала, преносимо обавештење Инфо-службе Епархије бачке, о директном преносу богослужењâ из Саборног храма у Новом Саду путем програма радио-станицâ Епархије бачке: РАДИО-БЕСЕДЕ РАДИО-БЛАГОВЕСНИКА РАДИО-СЛАВОСЛОВЉА РАДИО-ТАВОРА Слушање директног преноса могуће је и путем стриминга на интернет порталу Информативне службе Епархије бачке. На Лазареву суботу, 11. априла 2020. године, са почетком у 18 часова, биће емитован директан пренос празничног бденија. На празник Цвети, 12. априла 2020. године, имаћете прилику да слушате директан пренос свете Литургије, са почетком у 9 часова, док ће пренос вечерњег богослужења бити емитован од 19 часова. Пренос свете Литургије биће емитован у недељу, 12. априла, и на програму Радио-телевизије Војводине. Од празника Благовести (због летњег рачунања времена и промене сатнице богослужењâ), вечерња богослужења ће бити служена са почетком у 19 часова, а бденије уочи недеље и празника од 18 часова. Радним данима Јутрење почиње у 7 часова, а у наставку Часови. Средом и петком Литургија пређеосвећених Дарова почиње у 10 часова. Суботом Јутрење почиње у 7 часова, а у наставку света Литургија. Недељом и празником света Литургија почиње у 9 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поштовани посетиоци нашег Портала, драга браћо и сестре, пратите директан пренос Другог бденија из подгоричког Саборног храма Васкрсења Христовог. Најављујемо да ће и убудуће бити омогућен директан пренос свештених богослужења, благодарећи нашим пријатељима из Митрополије црногорско-приморске.

У четврту недељу Великог поста, 29. Марта 2020. Лета Господњег, са почетком од 8. Часова, емитујтемо на нашем порталу Поуке.орг директан пренос свете Литургије из Саборног храма Васкрсења Христова из Подгорице. ЗВУЧНИ ПРЕНОС: http://svetigoralive.com:8879/; Подсећамо, јуче смо благодарећи Острог ТВ Студију преносили смо свету архијерејску Литургију из храма Свете Тројице у свештеној обитељи манастира Острог. Литургију је служио Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске. Видео снимак данашње Литургије можете да погледате овде:

Око шездесет хиљада православних вјерника сабрало се вечерас око саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици на молебан и литију улицама главног града у знак молитвеног отпора безакоњу које богоборни властодршци врше над Српском православном црквом у Црној Гори. У тренутку кад је чело литије било на „Миленијуму“, њен крај је био на мосту Блажа Јовановића. На највећи скуп који памти Подгорица претходно су у литијама од десетина километара стигли припадници брдских племена: Бјелопавлића, Пипера, Куча, Братоножића, Васојевића, Морачана и Ровчана, као и из староцрногорске Катунске нахије. Литија је након молебана Пресветој Богородици предвођена свештенством и монаштвом, на чијем челу је био протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, прошла од храма Булеваром Светог Петра Цетињског, кроз центар града – улицом Слободе и назад ка храму преко моста „Миленијум“. Протојереј Предраг Шћепановић честитао је, уз овације сабраног народа Новаку Ђоковићу данашњу побједу на Аустралијан опену и подсјетио да је Ђоковић ктитор цркве у Јасеновом пољу код Никшића, која је такође угрожена овим законом. Поздравио је и селектора црногорске ватерполо репрезентације Предрага Гојковића, који је данас био у Цетињском манастиру код митрополита Амфилохија, као и кошаркаша Николу Миротића, који се вјерном народу обратио преко видео-бима. „Дивим се вашој вјери, љубави и упорности. На свакој литији моје је срце са свима вама. Не дамо светиње“, поручио је Миротић. Прота Момчило Момчило Кривокапић, који 51 годину служи као свештеник у Котору, рекао је да се црногорска власт преиграла и да у Црној Гори нема никакве друге Православне цркве до Српске православне цркве. Рекао је да су грађани збунили оне који мисле да су Цркву искоријенили и да ће правити неку своју цркву. „Прије неки дан ми је предсједник рекао да сам луд, мало се заиграо предсједник“, казао је прота Кривокапић. „Закон који су они мученици донијели по команди они не могу да одбране, јер је он мимо сваког закона. Нека повуку тај закон, јер ако он не повуче закон, закон це повући њега, како пише у једном афоризму“, казао је он. Казао је да смо неки дан имали прилику да гледамо презнојавање предсједника Мила Ђукановића. „Најопасније што је Мило рекао, јесте да ми рушимо државу, а ми бранимо душу Црне Горе. Ово што се сада дешава може само да објасни Јеванђеље. Са здравога коријена, који је посадио у српском народу Свети Сава, само је у датом тренутку, када је изазван овим безбожничким законом, када је неко кренуо да нам узме душу, да нам узме све, само је, из тог коријена кренула младост. И ово што ви доживљавате сада, ово што ви радите, то је зов Светог Саве, светих српских просветитеља, учитеља, Светог Василија Острошког – то је оно што носимо сви у души“, казао је он. Поручио да „нема тог мајчиног сина који ће окупити оволики народ“. „Нико нам не може ништа. Док не повуку овај закон нећемо се маћи са улица. Сваки дан ће нас бити све више. Преговора може бити тек кад се закон повуче“, поручио је прота Момчило Кривокапић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност Управе Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Обавјештавамо црногорску јавност да је дана 30.12.2019.године након молебана за мир који је одржан у Саборном Храму у Подгорици и јавног позива свештеника да се народ мирно разиђе, лица која нијесу носила полицијску униформу под пријетњом пиштољима и примјеном силе, привели групу дјеце од 14 година и старије и одведели их у возила која нису имала полицијске ознаке. Препорука свештенства донесена на основу информација са којима смо располагали да ће бити убачене особе које ће гађати полицајце и изазивати хаос и неред улицама Подгорице, показала се истинитом. Најоштрије осуђујемо примјену силе од стране тајне полиције над недужном дјецом и позивамо представнике савјета за грађанску контролу рада полиције, као и невладин сектор да затраже унутрашњу контролу рада службеника полиције и ако се утврде ове чињенице и прекорачења овлашћења, казне лица која су тукли дјецу у ове благе дане пред Божић. Поред свега изреченог, Црква као и хиљадама година уназад позива све људе на мир и љубав пред Колијевком Богомладенца Христа. У Подгорици, 31. 12. 2019.године Господње УПРАВА САБОРНОГ ХРАМА ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА У ПОДГОРИЦИ Старјешина Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Протојереј-ставрофор Драган Митровић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид је у години јубилеја, 800-тој од добијања аутокефалности Српске Православне Цркве у Никеји и 630-тој од Косовског Боја, 24/11. новембра лета Господњег 2019. на дан Светога Стефана Дечанског и светог великомученика Мине, освештао и положио камен темељац и Повељу новог Саборног храма Епархије крушевачке на Багдали, посвећеног Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу и осталим небеским бестелесним силама, уз присуство и молитвено учешће свештенства, монаштва и мноштва благоверног народа са челницима градсих власти. Најближи сарадници Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида у својству чланова Грађевинског Одбора, на путу остварења ове давнашње молитвене жеље, потекле из срца благочестивих житеља Града Крушевца, да се са Багдале ка небу уздигне велелепни храм, а чија се имена налазе у Повељи су: Директор Безбедносно-информативне агенције господин Братислав Гашић, Градоначелник Крушевца госпођа Јасмина Палуровић, Генерални директор "Трајал" корпорације господин Милош Ненезић, привредници крушевачки господин Јанко Милетић, господин Зоран Његовановић и господин Бобан Гашић, архитекта Иван Анђелић, протојереј-ставрофор Драги Вешковац и јеромонах Сергије (Радивојевић). Молитвену подршку, охрабрење и аманет за изградњу заветног храма на Багдали, Сионској гори Града Крушевца, су још пре скоро три деценије дали оци Хиландарци, међу којима блаженопочивши старци Никанор, Пајсије, Митрофан и Кирило, а Благослов за ово Богоугодно дело дао је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј 1993. године на Видовдан као тадашњи Епископ нишки чијој Епархији је Град Крушевац у то време припадао. Храм је пројектовао архитекта Иван Анђелић, по угледу на реконструкцију порушене задужбине Цара Душана, цркве манастира Светих Архангела призренских професора Слободана Ненадовића. Грађевинске радове на подизању храма изводи реномирана крушевачка грађевинска фирма "Техноградња". Извор: Епархија крушевачка