Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'русију'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. По благослову патријарха московског и све Русије Кирила, 24. августа 2018. године са острва Крфа биће донета у Русију десница Светог Спиридона Тримитунтског ради поклоњења и духовног освежења верних. За православне у Русији овај догађај ће пружити јединствену могућност да се целивају мошти светитеља Спиридона, кога заједно са Светим Николајем Чудотворцем поштује сав хришћански свет. Ковчег са светим моштима боравиће у Русији од 24. августа до 15. октобра. Светиња се може целивати у 12 региона Русије: Краснодар, Екатеринбург, Краснојарск, Камерово, Московска област, Тула, Петроград, Твер, Саратов, Чебоксарах, Јарослав и Москва. Московска Патријаршија је изразила захвалност Крфској митрополији на дозволи да се донесе света десница овог великог светитеља у Руску Цркву. И раније је десница Светог Спиридона била донета међу руске вернике, али је тада боравила у само 12 епархија, док ће сада бити омогућено да је целива огроман број верних. Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ) СПЦ
  2. По благослову патријарха московског и све Русије Кирила, 24. августа 2018. године са острва Крфа биће донета у Русију десница Светог Спиридона Тримитунтског ради поклоњења и духовног освежења верних. За православне у Русији овај догађај ће пружити јединствену могућност да се целивају мошти светитеља Спиридона, кога заједно са Светим Николајем Чудотворцем поштује сав хришћански свет. Ковчег са светим моштима боравиће у Русији од 24. августа до 15. октобра. Светиња се може целивати у 12 региона Русије: Краснодар, Екатеринбург, Краснојарск, Камерово, Московска област, Тула, Петроград, Твер, Саратов, Чебоксарах, Јарослав и Москва. Московска Патријаршија је изразила захвалност Крфској митрополији на дозволи да се донесе света десница овог великог светитеља у Руску Цркву. И раније је десница Светог Спиридона била донета међу руске вернике, али је тада боравила у само 12 епархија, док ће сада бити омогућено да је целива огроман број верних. Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ) СПЦ View full Странице
  3. У литургијској проповиједи након читања јеванђелског зачала, Владика је рекао да је смрт Светог Сергија, који се прије толико вјекова упокојио на данашњи дан, часна пред Господом. „Уствари, његова смрт није смрт него је ново рођење у вјечни и непролазни живот, рођење у царство Божије небеско, које је вјечно царство Христа Бога нашега. Том вјечном царству он је посветио сав свој земаљски живот, са вјером, са надом, са љубављу, са служењем Господу у бескрајном смирењу и трпељивости. Још овдје на земљи Господ га је обдарио великим даровима и великим чудесима. Нарочито су се ти дарови пројавили у спасењу народа росијскога од татарскога ига“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је лавра преподобног Сергија Радоњешког у Сергијевом посаду мјесто гдје се и данас сабирају милиони људи, не само из Русије већ из читавог православног свијета. „Преподобни Сергије је изузетна личност. Скривао се од људске славе и управо зато га је Бог прославио славом вјечном и непролазном. И та његова слава се умножава. Ево једнога од свједочанстава умножења славе Светог Сергија – оснивање ове лавре његове у подножју ове свете планине Румије“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да се умножава и сестринство ове обитељи Светог Сергија, као што ће се умножавати и поклоници овога светога мјеста. „Господ да благослови наше сестре монахиње које овдје служе Господу и настављају свето дјело преподобног Сергија. И да даде Бог мира и спасења, на првом мјесту матушки Русији, која, заједно са свима нама хришћанима православним, обиљежава ових дана стоту годишњицу мученичке кончине царске породице Романових, Николаја, Александре и њихове дјеце, као јагањци заклане за име Божје. У њима је заклан сам Христос.Јагње Божје заклано за живот свијета“, казао је Владика Амфилохије. Нагласио је да је убиство царске породице уствари покушај да се уништи Црква Христова на земљи. „И да се разори све оно што су родили православни народи у току 1700 година, од времена великог цара Константина. Оно што је утемељио цар Константин Велики, круна тога је била царска породица Романових, нарочито цар Николај и царица Александра и њихова дјеца. И као што је Црква почела распећем и смрћу, али и васкрсењем Господа нашег Исуса Христа, тако исто тим распећем, смрћу, али и васкрсењем тијела Христовога – Цркве Божје наставља се то Христово дјело у свијету. То потврђује и царска породица, то потврђује и преподобни отац наш Сергије Радоњешки“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је предводио Литију око манастирског храма, а онда је благосиљао славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Светом литургијом, празничном литијом и благосиљањем славског колача у манастиру Светог Сергија Радоњешког у Микулићима на обронцима планине Румије прослављен је празник преподобног Сергија – храмовска слава ове светиње. Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи након читања јеванђелског зачала, Владика је рекао да је смрт Светог Сергија, који се прије толико вјекова упокојио на данашњи дан, часна пред Господом. „Уствари, његова смрт није смрт него је ново рођење у вјечни и непролазни живот, рођење у царство Божије небеско, које је вјечно царство Христа Бога нашега. Том вјечном царству он је посветио сав свој земаљски живот, са вјером, са надом, са љубављу, са служењем Господу у бескрајном смирењу и трпељивости. Још овдје на земљи Господ га је обдарио великим даровима и великим чудесима. Нарочито су се ти дарови пројавили у спасењу народа росијскога од татарскога ига“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је лавра преподобног Сергија Радоњешког у Сергијевом посаду мјесто гдје се и данас сабирају милиони људи, не само из Русије већ из читавог православног свијета. „Преподобни Сергије је изузетна личност. Скривао се од људске славе и управо зато га је Бог прославио славом вјечном и непролазном. И та његова слава се умножава. Ево једнога од свједочанстава умножења славе Светог Сергија – оснивање ове лавре његове у подножју ове свете планине Румије“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да се умножава и сестринство ове обитељи Светог Сергија, као што ће се умножавати и поклоници овога светога мјеста. „Господ да благослови наше сестре монахиње које овдје служе Господу и настављају свето дјело преподобног Сергија. И да даде Бог мира и спасења, на првом мјесту матушки Русији, која, заједно са свима нама хришћанима православним, обиљежава ових дана стоту годишњицу мученичке кончине царске породице Романових, Николаја, Александре и њихове дјеце, као јагањци заклане за име Божје. У њима је заклан сам Христос.Јагње Божје заклано за живот свијета“, казао је Владика Амфилохије. Нагласио је да је убиство царске породице уствари покушај да се уништи Црква Христова на земљи. „И да се разори све оно што су родили православни народи у току 1700 година, од времена великог цара Константина. Оно што је утемељио цар Константин Велики, круна тога је била царска породица Романових, нарочито цар Николај и царица Александра и њихова дјеца. И као што је Црква почела распећем и смрћу, али и васкрсењем Господа нашег Исуса Христа, тако исто тим распећем, смрћу, али и васкрсењем тијела Христовога – Цркве Божје наставља се то Христово дјело у свијету. То потврђује и царска породица, то потврђује и преподобни отац наш Сергије Радоњешки“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је предводио Литију око манастирског храма, а онда је благосиљао славски колач. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Октобарска револуција у Русији, чија се 100. годишњица управо обележава, дуго је припремана, а онда је све изненадила. Зашто је то тако и зашто је треба сагледавати у целини са Фебруарском револуцијом? Које су последице тих „10 дана који су потресли свет“? Део одговора нуди управо објављена књига познатог руског историчара Олега Ајрапетова, чији је превод на српски објавила издавачка кућа „Клио“. Књига је допринос дискусији о 1917. години која је неисцрпна тема, јер су ти догађаји били важни и за Русију и за цео свет, рекао је директор и главни уредник „Клија“ Зоран Хамовић на округлом столу организованом у Историјском музеју Србије. О узроцима и последицама Револуције говорили су професор Московског државног института за међународне односе (МГИМО) Јарослав Вишњаков и домаћи историчари Алексеј Тимофејев, Небојша Дамњановић, Горан Милорадовић и Милан Ристовић. Тимофејев је истакао да се Октобарска револуција не може посматрати одвојено од Фебруарске револуције, а обе је довео у контекст Првог светског рата. Није случајно што су бољшевици, који су обећавали мир, добили подршку народа, док су организатори Фебруарске револуције тражили наставак рата, рекао је овај историчар у дискусији чији је модератор био новинар Времена Филип Шварм. За Дамњановића нема сумње да је Фебруарска револуција значајнија од Октобарске револуције и да је, како је рекао, она прокрчила пут за њу. „Читајући ову књигу имате доживљај чуда. Фебруарска револуција, рећи ће неко, могла се предвидети, али видимо да су сви актери били затечени. Међутим, Русија се истрошила, војска се истрошила. Организам умире кад му откажу унутрашњи органи, па тако умире и организам државе. Ово је први пут да нису официри извели војнике, него су војници извели официре на улице, а иза свега стоји страшна замореност ратом“, оценио је Дамњановић. Руси у рату, према речима Милорадовића, нису били без успеха — до 1917. године заробили су два милиона аустро-угарских војника и „тој војсци ишчупали срце“, али цена је била страшна и руска војска била је такође исцрпљена. То је ферментисало дубоко незадовољство и у војсци, и код народа, рекао је српски историчар. Он је такође указао на неуспели покушај спровођења политичких и економских реформи у Русији које су покренуте усред рата. Учесници округлог стола осврнули су се и на улогу Владимира Иљича Лењина и теорије завере да је он био оруђе страних обавештајних служби. На питање да ли су Лењин и бољшевици били нека врста оруђа Централних сила или су били прагматичари који су по сваку цену желели да изврше социјалну револуцију не бирајући средства, професор Ристовић је оценио да се може рећи и једно и друго. За кратко време бољшевици су постали снага и највећи профитери кризе јер користе оно што је „већ било на столу“, а то је неуспех политичке елите да реформише друштво. Велике реформе се не праве у време рата, приметио је Ристовић и додао да је то био један од окидача кризе. Немачка, са друге стране, има јасну рачуницу и стало јој је до даље дестабилизације Русије и ту свако има свој рачун и гледа да профитира, додао је Ристовић. Алексеј Тимофејев, коментаришући за Спутњик теорије завере у вези са Октобарском револуцијом, каже да у свакој револуцији има пуно завера, али да не треба полазити од гласина. „Нису бољшевици свргли цара, нису бољшевици поделили Русију на више аутономних покрајина, то је тековина Фебруарске револуције. Бољшевици су успели да их задрже у оквиру једног контекста. Сад на који начин, то је као хемиотерапија, неки болесник од хемиотерапије не преживи. Русија је преживела“, каже Тимофејев. Он подсећа да је Аустроугарска монархија те 1917. године била пандан Русији, а доживела је другачију судбину и распала се. „Бољшевици су успели не само да задрже све што је имала Руска царевина, него да након 30 година контролишу и много већи простор него царска Русија. Грубо говорећи, бољшевици су успели да одговоре на изазове на које је царска власт хтела да одговори и вероватно би одговорила, у сваком случају планирала је. А привремена влада не само да није могла него није ни хтела да их решава. Фактички, амбис у који је ишла Русија дефакто је био заустављен Октобарском револуцијом“, сматра Тимофејев. На питање Спутњика да ли је, из перспективе савремене историографије, Револуција била катастрофа или не, професор Вишњаков наводи да је у години обележавања века од Октобарске револуције, то предмет озбиљних дискусија, конференција и округлих столова, а Ајрапетовљева књига се може сматрати доприносом томе. „У савременој Русији не кажу да ли је то било лоше или добро, да ли је то била трагедија или је напротив Совјетски Савез био велика држава. То су крајње тачке гледишта. Ми сада уз помоћ Револуције покушавамо да постигнемо унутрашњи консензус у друштву, да заједно схватимо шта је то било, како је то стварно утицало на државу, друштво, културу. Она је заиста била кључни догађај. Узгред, није случајно што се у научној и историјској средини термин Октобарске револуције не издваја, него се говори о Великој руској револуцији, тј. то су сви догађаји, и Фебруарска и Октобарска револуција заједно. У том контексту се сада сагледава Револуција, као покушај да се нађе нека консолидација различитих слојева друштва, и либерала, и патриота, најразличитијих слојева становиштва“, навео је Вишњаков. Није случајно, истиче наш саговорник, што руски политичари, па и председник Владимир Путин кажу да треба имати одмерен приступ и да не треба упадати у крајности. „Ја бих то упоредио са Француском револуцијом. Без обзира на све крваве догађаје, јакобинску диктатуру, 14. јул и пад Бастиље је дан обједињавања француске нације. Није важно како се односимо према томе што се дешавало. Тако треба радити и да Руска револуција буде неки обједињавајући моменат свих нас, независно од наших погледа и политичких убеђења“, закључио је Вишњаков. Тања ТРИКИЋ
  6. Преосвећени архијереји, свечасни оци, драга браћо и сестре! Милошћу Свешчедрог Бога и Спаситеља света, Господа Исуса Христа, нашој Цркви пружена је неизрецива радост: у нашу Отаџбину доноси се део моштију великог светитеља, поштованог у целом свету - светитеља и чудотворца Николаја, архиепископа Мирликијског. Овај дивни угодник Божији био је погребен у граду у коме се подвизавао у Винограду Христовом током многих година. У времену, када су земље Византије пале под власт иноверних завојевача, постала је реална опасност оскрнављења светиње, и промислом Божијим мошти светитеља су пренесене на територију савремене Италије, у град Бари, и положене у месном саборном храму. Током готово хиљаду година хиљаде људи је ишло на поклоњење моштима, из најразличитијих земаља и делова света, како би задобили благодат, која истиче од моштију васељенски поштованог угодника Христовог. Особито је поштован светитељ Николај у пределима историјске Руси. Њему је посвећено мноштво храмова. Непребројно мноштво православних хришћана наречено је у његову част приликом Светог Крштења или монашког пострига. Све то сведочи о томе, колико је усрдни представник и брзи заступник био и остао Мириклијски чудотворац за оне који му прилазе с молитвом у најразличитијим невољама и стањима. Светитељ Николај поштује се у нашем народу као поуздани помоћник у најтужнијим и наизглед безазленим ситуацијама, као покровитељ оних који желе да живе целомудрено, као заштитник оних који тврдо чувају веру православну и апостолско предање, завештано нам од Отаца, који су се трудили на њиви Господњој пре нас. Памћење свих тих благодејанија светитеља Николаја побуђује хиљаде људи да предузму пут ка његовим моштима, не само да изразе почаст, већ и да принесу топле и усрдне молитве ономе кога Православна Црква назива правилом вере и образом кроткости. Многи наши саоотечественици немају могућност да изврше ходочашће у Бари и због тога се у Русију доноси значајан део мироточивих моштију светитеља. Од 21. маја до 12. јула светиња ће се налазити у Москви, а од 13. до 28. јула у Санкт Петербургу. То је заиста уникални догађај за свих 930 година пребивања часних моштију у Барију. Клањајући се чудотворним и многоцелебним моштима овог великог угодника Господњег, неопходно је да схватимо, да смо призвани да будемо подражаваоци добродјетељи Мириклијског светитеља, и помоћ, ниспослана нам његовим заступништвом, биће очигледнија и издашнија, што му се будемо више уподобљавали у љубави према Христу и свим људима. Дај Боже да овај важан догађај у историји наше Отаџбине и свега руског Православља буде на духовну ползу архипастирима, клирицима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве, да би се заступнишвом чувара благодати Христове испуниле на нама речи молитве: "Да мирно овде проживимо живот и удостојимо се да видимо блага у земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног Бога, сада и увек и во веки веков. Амин." +КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ Москва, 19 мај 2017 г.
  7. Као плод сусрета папе Франциска и патријаха Кирила, услишена је молба руске пастве да се део моштију Светог Николаја Мириклијског привремено из Барија, први пут пренесе у Русију. Поводом дочека моштију великог светитеља, Свјатејши патријарх Кирил обратио се архијерејима, духоновенству и духовној деци Руске православне цркве. Преосвећени архијереји, свечасни оци, драга браћо и сестре! Милошћу Свешчедрог Бога и Спаситеља света, Господа Исуса Христа, нашој Цркви пружена је неизрецива радост: у нашу Отаџбину доноси се део моштију великог светитеља, поштованог у целом свету - светитеља и чудотворца Николаја, архиепископа Мирликијског. Овај дивни угодник Божији био је погребен у граду у коме се подвизавао у Винограду Христовом током многих година. У времену, када су земље Византије пале под власт иноверних завојевача, постала је реална опасност оскрнављења светиње, и промислом Божијим мошти светитеља су пренесене на територију савремене Италије, у град Бари, и положене у месном саборном храму. Током готово хиљаду година хиљаде људи је ишло на поклоњење моштима, из најразличитијих земаља и делова света, како би задобили благодат, која истиче од моштију васељенски поштованог угодника Христовог. Особито је поштован светитељ Николај у пределима историјске Руси. Њему је посвећено мноштво храмова. Непребројно мноштво православних хришћана наречено је у његову част приликом Светог Крштења или монашког пострига. Све то сведочи о томе, колико је усрдни представник и брзи заступник био и остао Мириклијски чудотворац за оне који му прилазе с молитвом у најразличитијим невољама и стањима. Светитељ Николај поштује се у нашем народу као поуздани помоћник у најтужнијим и наизглед безазленим ситуацијама, као покровитељ оних који желе да живе целомудрено, као заштитник оних који тврдо чувају веру православну и апостолско предање, завештано нам од Отаца, који су се трудили на њиви Господњој пре нас. Памћење свих тих благодејанија светитеља Николаја побуђује хиљаде људи да предузму пут ка његовим моштима, не само да изразе почаст, већ и да принесу топле и усрдне молитве ономе кога Православна Црква назива правилом вере и образом кроткости. Многи наши саоотечественици немају могућност да изврше ходочашће у Бари и због тога се у Русију доноси значајан део мироточивих моштију светитеља. Од 21. маја до 12. јула светиња ће се налазити у Москви, а од 13. до 28. јула у Санкт Петербургу. То је заиста уникални догађај за свих 930 година пребивања часних моштију у Барију. Клањајући се чудотворним и многоцелебним моштима овог великог угодника Господњег, неопходно је да схватимо, да смо призвани да будемо подражаваоци добродјетељи Мириклијског светитеља, и помоћ, ниспослана нам његовим заступништвом, биће очигледнија и издашнија, што му се будемо више уподобљавали у љубави према Христу и свим људима. Дај Боже да овај важан догађај у историји наше Отаџбине и свега руског Православља буде на духовну ползу архипастирима, клирицима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве, да би се заступнишвом чувара благодати Христове испуниле на нама речи молитве: "Да мирно овде проживимо живот и удостојимо се да видимо блага у земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног Бога, сада и увек и во веки веков. Амин." +КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ Москва, 19 мај 2017 г. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...