Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'радију'.
Found 22 results
-
Нова песма музичког састава "Катера" - Расти земљо (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Култура
Музички састав при храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, група "Катера", припремио је нову песму под називом "Расти земљо". Композицију чију су музику радили јереј Видак Вујадиновић и Пеђа Харт (који је радио и аранжман) слушаоци радија Глас Православне Епархије нишке могли су премијерно да чују у јутарњем програму у понедељак 10. децембра. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Песму "Расти земљо" изводе чланови музичког састава "Катера" Јелена Батак, Јована Бојанић, Сара Марић, јереј Видак Вујадиновић, Пеђа Харт и Лука Новосел. Спот је постављен на Јутјубу, а помоћ за израду спота пружила је управа комплекса Источник као и Старе Православне Цркве на Башчаршији. Музички састав Катера је основан 05. јула 2016. године при храму Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву. Творци састава су јереј Видак Вујадиновић, професор црквене музике, свештеник при истоименом храну, и Пеђа Харт, асистент на Музичкој академији, универзитета у Источном Сарајеву. Српска православна црква у Источном Сарајеву као једна јединица у саставу и организацији Српске Православне Цркве настоји да на овај начин окупи омладину у своје окриље како би могла слободно и са пуном снагом да зрачи изворну, здраву и препорађајућу моралну енергију из свог духовног језгра. Музички састав Катера његује Српску музику из свих крајева српских земаља и као такви чувају свој идентитет на овим просторима. Својом духовном енергијом и искуством на овај начин Црква обогаћује и оплемењује организам модерног друштва и за циљ има укључивање младе популације у свакодневицу, кроз умјетност и културу, одвајајучи их на тај начин од порока, изазова дроге и криминала као и других пошасти модерног доба. Њихово пуно ангажовање и младалачка енергија као и ентузијазам требају бити усмјерени ка изградњи Српског духовног и културног наслијеђа и Српске заједнице у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Музички састав чине следећи чланови: јереј Видак Вујадиновић – (вокал, перкусије, музика) Пеђа Харт – (гитара, аранжман, вокал) Лука Новосел – (хармоника) Јована Бојанић – (вокал) Јелена Батак – (вокал) Сара Марић – (вокал) Извор: Ризница литургијског богословља и живота / Радио Глас -
Интервју на радију Светигора о преводима дела Александра Шмемана
Иван Недић је објавио/ла тема у Православно издаваштво
Данас је на радију Светигора емитован разговор који је колега Павле Божовић водио са мном и са мојом супругом о преводима дела Александра Шмемана у издању Шумадијске епархије Разговор: https://svetigora.com/ukljucenje-iz-mladenovca-prevodioci-radio-besjeda-oca-aleksandra-smemana-govorili-o-novom-petotomnom-izdanju/ Беседа "Отровани плод" (глас оца Александра Шмемана, са наизменичним српским преводом): https://svetigora.com/u-gospodu-smo-svi-zivi-besjeda-o-aleksandra-smemana-otrovani-plod/ -
Ипођакон Бранко Бандобрански на радију Беседа представио нови број Православља (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Ипођакон Бранко Бандобрански на радију Беседа представио нови број Православља (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Гост Јутарњег програма био је господин Бранко Бандобрански, ипођакон и катихета у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, који нам је представио нови број новина Српске Патријаршије „Православље“. View full Странице -
На Радију Беседа представљен нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa Извор: Радио Беседа -
На Радију Беседа представљен нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Изашао је нови број Православља – новина Српске Патријаршије. Госпођа Снежана Крупниковић, секретар редакције, представила је садржај новог броја. Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa Извор: Радио Беседа View full Странице -
Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО)
александар живаљев је објавио/ла a Странице у Поучни
О значају Светотајинског богословља и Светотајинског живота у Цркви Христовој, као и о циљу и садржају новог циклуса емисија "Светотајинско богословље", са аутором емисије катихетом Браниславом Илићем разговарала је Мирјана Бановић. ТЕРМИНИ ЕМИТОВАЊА ЕМИСИЈЕ СУ: СРЕДОМ ОД 16 ЧАСОВА СУБОТОМ ОД 15:30 ЧАСОВА (РЕПРИЗА) -
Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО)
александар живаљев је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
На програму Радија Беседа, Православне Епархије бачке, од данас се емитује нова емисија "Светотајинско богословље", аутор емисије је катихета Бранислав Илић. Преносимо прилог са званичне интернет странице Радија Беседа о новој емисији која се емитује на програму: О значају Светотајинског богословља и Светотајинског живота у Цркви Христовој, као и о циљу и садржају новог циклуса емисија "Светотајинско богословље", са аутором емисије катихетом Браниславом Илићем разговарала је Мирјана Бановић. ТЕРМИНИ ЕМИТОВАЊА ЕМИСИЈЕ СУ: СРЕДОМ ОД 16 ЧАСОВА СУБОТОМ ОД 15:30 ЧАСОВА (РЕПРИЗА) View full Странице- 48 нових одговора
-
- 3
-
-
-
- богословље"
- "светотајинско
- (и још 7 )
-
На Радију "Светигори" нови серијал „Тамо далеко“
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
Емисије ће се емитовати сваког четвртка у 21:30, а својим садржајем пружаће слушаоцима најновије информације из живота наше цркве како у Европи, тако и са најудаљенијих тачака у свијету гдје живе наша браћа и сестре окупљени око Свете цркве. Поред вијести, слушаоци ће имати прилике да чују и разговоре са свештенством и вјерницима из Дијаспоре, као и историјате епархија и парохија које су великом љубављу, трудом и жртвом стваране и одржаване на цијелом земаљском шару. У првој емисији која је емитована на таласима Радио Светигора 1. јуна, Оливера Балабан подсјећа како је стварана Епархија франкфуртска и све Немачке, и на ту тему разговара са Његовим преосвештенством Епископом аустријско-швајцарским и администратором епархије у Немачкој, господином Андрејем. Емисију „Тамо далеко“ можете да послушате на следећем линку: https://svetigora.com/tamo-daleko-i/?scr=lat Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- радију
- "светигори"
- (и још 4 )
-
На Радију "Светигори" нови серијал „Тамо далеко“
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Осјетивши призваност и позваност да као најстарија црквена радио станица на овим просторима учини неки корак ка још дубљем повезивању вјерника Српске православне цркве из епархија у Дијаспори са Матицом, Радио Светигора је на својим таласима покренула нови серијал емисија „Тамо далеко“, који ће се бавити животом епархија Српске православне цркве и њених вјерника у Дијаспори. Емисије ће се емитовати сваког четвртка у 21:30, а својим садржајем пружаће слушаоцима најновије информације из живота наше цркве како у Европи, тако и са најудаљенијих тачака у свијету гдје живе наша браћа и сестре окупљени око Свете цркве. Поред вијести, слушаоци ће имати прилике да чују и разговоре са свештенством и вјерницима из Дијаспоре, као и историјате епархија и парохија које су великом љубављу, трудом и жртвом стваране и одржаване на цијелом земаљском шару. У првој емисији која је емитована на таласима Радио Светигора 1. јуна, Оливера Балабан подсјећа како је стварана Епархија франкфуртска и све Немачке, и на ту тему разговара са Његовим преосвештенством Епископом аустријско-швајцарским и администратором епархије у Немачкој, господином Андрејем. Емисију „Тамо далеко“ можете да послушате на следећем линку: https://svetigora.com/tamo-daleko-i/?scr=lat Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора" о јубилеју Православног мисионара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора" о јубилеју Православног мисионара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Из штампе је изашао нови 359. број Православног мисионара, званичног гласила Српске Православне Цркве. О обележавању 60 година мисионарског рада овог званичног гласила Српске Православне Цркве, као и о најновијем броју који је недавно изашао из штампе, разговарамо са катихетом Браниславом Илићем, чланом уређивачког одбора Православног мисионара. Разговор водила: Оливера Балабан, новинар Радија "Светигоре" Звучни запис разговора View full Странице -
.thumb.png.cacd54bc35daf66be124345a384a4c0c.png)
Вечерас први пренос Свеноћног бденија на црквеном радију
JESSY је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Житије Св. Исповедника Доситеја Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију где је ступио у Кијевску духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта. Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио јерођаконски чин. Године 1907. постављен је за наставника Богословије у Београду, где остаје до половине 1909. године, а онда као питомац Министарстава просвете и црквених послова упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. године прешао је у Женеву као студент тамношњег Универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912. године када се вратио у Србију и ставио на располагање својој Цркви и Отаџбини. Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године. Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 године враћа се у своју епархију. У својству потпредседника Средишњег Архијерејског Сабора учествовао је у преговорима са Цариградским Патријаршијом на стварању јединства Српске Православне Ццркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске Православне Цркве, где је остао три године. Исто тако као делегат Српске Православне Цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима. Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик. Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског. Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен. Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб. Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде". Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945. године, од тешких последица злостављања. * извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995 (1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић " Највећи злочин данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/ ; види о митрополиту Доситеју "СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко Ђурић Мишина, Ветерник 2002. год. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник. Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра. http://www.spc.rs/sr/sveti_ispovednik_dositej_vasitsh_mitropolit_zagrebachki ** Тропар глас 8. Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим. ** Из архиве: Манастир Ваведење у Београду: Молитвени шапат пред кивотом Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског: http://www.manastirvavedenje.org/page67.html ** О Монографији „Христу веран до смрти“ посвећеној Свештеноисповеднику Доситеју Загребачком, у издању Архиепископије београдско-карловачке и Митрополије црногорско-приморске: http://www.spc.rs/sr/hristu_veran_do_smrti У НАСТАВКУ ПОСЛУШАЈТЕ ШТА О САМОЈ СЛУЖБИ - СВЕНОЋНОМ БДЕНИЈУ ПО СВЕТОГОРСКОМ ТИПИКУ - КАЖЕ ПРОФЕСОР КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ, ЂАКОН СТАНКО ЛАКЕТИЋ: Извор: Радио Слово љубве Your browser does not support the HTML5 audio tag. -
Вечерас први пренос Свеноћног бденија на црквеном радију
JESSY је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Први директан пренос Свеноћног бденија по Светогорском типику на црквеном радију биће реализован у петак, 12. јануара, од 19 часова – Радио Глас Епархије нишке ће поводом Дана Св. Доситеја директно преносити Свеноћно бденије, које ће реемитовати Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке. Свеноћно бденије по Светогорском типику које траје до раних јутарњих сати, са Светом Литургијом, на празник Светог Доситеја Загребачког и Нишког, служиће Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније у Саборној цркви у Нишу. Појаће Хор Мојсије Петровић и монаси из манастира Суково. Свети Доситеј (Васић) је пре 105 година изабран за Епископа нишког, потом је био први Митрополит Епархије загребачке, страшно је мучен од усташа у Загребу 1941, после чега се упокојио у Београду од тешких последица злостављања. Свети архијерејски Сабор га је унео у Именослов СПЦ као исповедника вере. Мошти светитеља почивају у манастиру Ваведење у Београду. О лепоти, садржају и карактеристикама саме службе - Свеноћном бденију по Светогорском типику - за Слово љубве говори у наставку ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије (аудио је на крају ове вести) Радио Глас, као и Радио Слово љубве може се слушати преко Интернета, на следећем линку: http://radioglas.rs/ Житије Св. Исповедника Доситеја Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију где је ступио у Кијевску духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Немачку и ступио на Универзитет у Берлину, где је изучивао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, где је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта. Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио јерођаконски чин. Године 1907. постављен је за наставника Богословије у Београду, где остаје до половине 1909. године, а онда као питомац Министарстава просвете и црквених послова упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. године прешао је у Женеву као студент тамношњег Универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912. године када се вратио у Србију и ставио на располагање својој Цркви и Отаџбини. Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године. Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 године враћа се у своју епархију. У својству потпредседника Средишњег Архијерејског Сабора учествовао је у преговорима са Цариградским Патријаршијом на стварању јединства Српске Православне Ццркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске Православне Цркве, где је остао три године. Исто тако као делегат Српске Православне Цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима. Говорио је одлично руски, чешки, немачки и француски језик. Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског. Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен. Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб. Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: "Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде". Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења "милосрдне сестре" свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, "Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд". У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945. године, од тешких последица злостављања. * извор: Слободан Милеуснић "Духовни геноцид 1991-1995 (1997)" Београд 1997., Драгослав Страњаковић " Највећи злочин данашњице: (патње и страдање српског народа у Независној држави Хрватској од1941-1945.) /Одбор Томе Максимовића/ ; види о митрополиту Доситеју "СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. Вељко Ђурић Мишина, Ветерник 2002. год. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исповедник. Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра. http://www.spc.rs/sr/sveti_ispovednik_dositej_vasitsh_mitropolit_zagrebachki ** Тропар глас 8. Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим. ** Из архиве: Манастир Ваведење у Београду: Молитвени шапат пред кивотом Свештеноисповедника Доситеја, загребачког и ваведењског: http://www.manastirvavedenje.org/page67.html ** О Монографији „Христу веран до смрти“ посвећеној Свештеноисповеднику Доситеју Загребачком, у издању Архиепископије београдско-карловачке и Митрополије црногорско-приморске: http://www.spc.rs/sr/hristu_veran_do_smrti У НАСТАВКУ ПОСЛУШАЈТЕ ШТА О САМОЈ СЛУЖБИ - СВЕНОЋНОМ БДЕНИЈУ ПО СВЕТОГОРСКОМ ТИПИКУ - КАЖЕ ПРОФЕСОР КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ, ЂАКОН СТАНКО ЛАКЕТИЋ: Извор: Радио Слово љубве Преузимање View full Странице -
Катихета Бранислав Илић на Радију Беседа представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота -
Катихета Бранислав Илић на Радију Беседа представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Нови број Православног мисионара посвећен је Светим царским мученицима Романовим. У обиљу квалитетних текстова можете читати о страдању ових страстотерпаца, које је било почетак прогона православних хришћана у Русији, ништа мање од древног гоњења првих хришћана за време богоборног цара Диоклецијана. Уједно, говори се и о значају њихове канонизације и њиховог присуства у богослужењу, у химнографији наше свете Цркве. У новом Православном мисионару читајте и о светој Ефросинији, монахињи у мушком манастиру, о многотрудном старцу Јефрему Аризонском, о тумачењу Еванђелске заповести "Ко те удари по десном образу, окрени му и леви" и многе друге душекорисне текстове. Православни мисионар у јутарњем програму Радија Беседа представио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара. ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота View full Странице -
У четвртак у 10 часова на Радију Слово Љубве: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу
александар живаљев је објавио/ла a Странице у Друштво
У емисији Под знаком питања, у четвртак 21. децембра у 10 часова, чућемо родитеље покојног Алексе Јанковића, дечака који је постао синоним за последице вршњачког насиља. Разговор је реализовала редакција Радија Глас Епархије нишке. Алекса је дечак из Ниша који се убио 2011. године, у 14. години, због злостављања које је током дужег временског периода доживљавао у школи од својих вршњака, чак и пред наставницима. Његови родитељи се годинама боре да ниједно дете не доживи такву трагедију и траже усвајање Алексиног закона који предвиђа ефикаснију заштиту деце. Подстакнути низом вести које сведоче о све учесталијем вршњачком насиљу у школама у Србији, где једна од последњих долази управо из Ниша где је, како се наводи „полиција ухапсила две особе, старе 16 година које су летвама напале ученика трећег разреда Гимназије и нанеле му лакше телесне повреде. Испад се догодио у кабинету Хемије, у присуству професора и ученика два одељења трећег разреда“, посвећујемо пажњу управо овој актуелној озбиљној ситуацији у области безбедности ученика, те вам препоручујемо емисију Под знаком питања у четвртак од 10 часова на Радију Слово љубве, у којој ћемо чути разговор са родитељима покојног Алексе Јанковића. -
У четвртак у 10 часова на Радију Слово Љубве: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу
александар живаљев је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У емисији Под знаком питања, у четвртак 21. децембра у 10 часова, чућемо родитеље покојног Алексе Јанковића, дечака који је постао синоним за последице вршњачког насиља. Разговор је реализовала редакција Радија Глас Епархије нишке. Алекса је дечак из Ниша који се убио 2011. године, у 14. години, због злостављања које је током дужег временског периода доживљавао у школи од својих вршњака, чак и пред наставницима. Његови родитељи се годинама боре да ниједно дете не доживи такву трагедију и траже усвајање Алексиног закона који предвиђа ефикаснију заштиту деце. Подстакнути низом вести које сведоче о све учесталијем вршњачком насиљу у школама у Србији, где једна од последњих долази управо из Ниша где је, како се наводи „полиција ухапсила две особе, старе 16 година које су летвама напале ученика трећег разреда Гимназије и нанеле му лакше телесне повреде. Испад се догодио у кабинету Хемије, у присуству професора и ученика два одељења трећег разреда“, посвећујемо пажњу управо овој актуелној озбиљној ситуацији у области безбедности ученика, те вам препоручујемо емисију Под знаком питања у четвртак од 10 часова на Радију Слово љубве, у којој ћемо чути разговор са родитељима покојног Алексе Јанковића. View full Странице -
Нова емисија на Радију Беседа: Сведочанства о великом рату (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Цркве
Звучни запис прве емисије: -
Нова емисија на Радију Беседа: Сведочанства о великом рату (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Од петка, 24. новембра почиње емитовање новог циклуса емисија под називом Сведочанства о Великом рату. У првој емисији говорили су Горан Максимовић, дипломирани инжењер електротехнике и Стефан Гавриловић, историчар, чланови Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. У нашем Јутарњем прпграму слушали смо одломак из прве емисије, у којем је господин Максимовић истакао само једну од тема о којој ће бити више речи током серијала. Благодарећи Радију Беседа доносимо звучни запис. Звучни запис прве емисије: View full Странице -
Интервју Преосвећеног Владике Григорија Радију Требиње
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
У програму Радио Требиња, у емисији „Актуелно“ гостовао је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије. Са Епископом Григоријем разговарала је Влатка Мусић. Звучни запис интервјуа са Преосвећеним владиком можете да послушате на званичној интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске -
Интервју Преосвећеног Владике Григорија Радију Требиње
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У програму Радио Требиња, у емисији „Актуелно“ гостовао је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије. Са Епископом Григоријем разговарала је Влатка Мусић. Звучни запис интервјуа са Преосвећеним владиком можете да послушате на званичној интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске View full Странице