Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'преко'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 37 results

  1. „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 28. јануара са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Димитрија Солунског у Колашину. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да се, попут Христових ученика, око Господа већ преко двије хиљаде година окупљају хришћани, а посебно дјеца. Звучни запис беседе „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Преко БН Телевизије, блиске градоначелнику Бијељине (опозиционом на нивоу РС), иначе телевизије најгледаније у Српској, а познате по коктелима народне музике и емисија "Гласа Америке", као и за претходни Васкрс и за овај Божић добио је прилику да се народу опширно обрати умировљени епископ ЗТ Василије Качавенда:
  4. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15 само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња). Извор: Српска Православна Црква
  5. Крајем 2017. године Кијевска епархија Украјинске Православне Цркве има 396 парохија, 777 свештеника, и више од 1.000 монаха и монахиња, изјавио је митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије на епархијском заседању ове Цркве. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15 само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве
  7. Свечано је прослављен празник великог Божјег угодника и чудотворца, Светог Нектарија Егинског, у крипти храма Светог Саве на Врачару. У среду, 22. новембра 2017. године, прослава је започета светом Литургијом у цркви Светог Саве, коју је служило братство храма и изношењем и целивањем честице моштију Светог Нектарија, а настављена у поподневним часовима светом тајном јелеосвећења у крипти храма Светог Саве на којој се сабрало више од хиљаду верника. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  8. четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
  9. СТИГЛА ДОТЛЕ ДА ЛЕКЦИЈЕ ДРЖИ И ВУЧИЋУ, А МИНИСТРА ВУКОСАВЉЕВИЋА `ПРИДАВЉУЈЕ` * Ових дана у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре * А према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра, Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра, Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра, а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона. * Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. * Приштина нас, усред Београда, а све захваљујући управо нашем НВО делу „индустрије окупације“, засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“ * Пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно Пише: Слободан АНТОНИЋ, Фонд стратешке културе ВИДЕЛИ смо како у Вашингтону „дубока држава“ настоји да придави Трампа. Ових дана и у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре. Тако у суботњој Политици (овде) читамо чланак с насловом: „Инцест траума центар поново траумира министра Шарчевића“, а чији је поднаслов: „Невладина организација чији су образовни пакети повучени због непримереног садржаја објавила да ће због тога прекинути улагања у просвету“! Није реч о шали. ИТЦ стварно прети (овде) „да ће привремено обуставити улагање новчаних средстава у сферу образовања до повратка Министарства просвете Србије на политику правилног спречавања и заштите деце од сексуалног насиља, доследну примену УН Kонвенције о правима детета, Ланзароте Kонвенције, Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности Републике Србије“. У саопштењу ИТЦ-а још се каже да ова НВО од 2009. године улаже новац у српску просвету, мада не прецизира колико је то пара било и коме су тачно паре отишле. Иначе, ова НВО и раније је „траумирала“ нашег министра просвете изразитом ароганцијом. Када је сајт ФСК, због скандалозних „сексуалних пакета“ ИТЦ-а, алармирао српску јавност серијом чланака (овде, овде, овде, овде, овде, овде итд), министар је позвао ИТЦ да поправи садржај „пакета“. Но ИТЦ је одбио да о томе чак и разговара, позивајући се на „ауторска права“ и захтевајући да се пакети дословно примењују, онакви какви су. Министар је на то донео званичну одлуку о прекиду сарадње са ИТЦ (овде). Но ИТЦ је и после тога, као да се ништа није догодило, наставио да по српским школама држи „инструктаже“ о примени сексуалних пакета (овде)! Министар се наљутио и припретио директорима школа „да се не играју главом“ (овде). „Као да радим у некој чудној земљи у којој нико није дужан да ме поштује“, пожалио се. „Изгледа да морам да преврнем сваки камен у просвети јер испод њега лежи нека жаба, гуштер или змија“, рекао је министар (исто). Као реакција на ово ИТЦ је сасвим озбиљно запретио да ће престати да финансира српско школство. Ако мислите да је реч о очигледно социјално дезоријентисаним особама (да не употребим неку ружнију реч) бојим се да се грдно варате. На слици овде видите како, пре само десетак дана, амбасадор САД у Србији, Kајл Скот, лично додељује Душици Попадић, „оснивачици и директорки“ ИТЦ, „награду за професионалну изврсност – ПРЕДВОДНИЦА 2017“. Дакле, наш министар је, радећи свој посао, дошао у сукоб са „Предводницом 2017“, односно носилачицом имприматуре од америчког амбасадора. И баш ме занима како ће Шарчевић проћи приликом скоре реконструкције владе. Уопште, наше НВО су, за српске прилике, богате и моћне. Према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра (овде), Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра (овде), Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра (овде), а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона (овде). Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. (овде) И ево вам те исте Иницијативе младих за људска права (YIHR) како у суботу (овде) објављује „отворено писмо председнику Републике Србије Александру Вучићу“. У писму се Вучић хвали што је „међу првим темама“ које је отворио најавио друштвени дијалог о Kосову, али се упозорава да је „тај дијалог угрожен физичким претњама и атмосфером линча коју стварају ултрадесничарске и навијачке групе“. „Догађаји који представљају платформу за дијалог, насилно се прекидају, Београдски универзитет и Дом омладине Београда више нису чувари слободне мисли и расправе, већ су окупирани од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“, каже се у саопштењу YIHR-а. Зато YIHR-овци траже од Вучића „да свој ауторитет стави у функцију заштите бранитеља и бранитељки људских права којима је безбедност непосредно угрожена“ – иначе од дијалога о Косову нема ништа. Као универзитетски професор нисам одмах могао да се сетим на шта тачно алудира чудовишна оптужба YIHR-оваца да је „Београдски универзитет окупиран од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“!? Знам да, барем нас на Филозофском факултету, нико није окупирао и да је у јеку јунски испитни рок; али могуће је да YIHR-овци знају нешто што ја не знам. Но онда сам се сетио да су, 31. маја, на Факултету политичких наука, Жене у црном „презентовале пројекат Женски суд: феминистички приступ правди“, и да су студенти ФПН из организације Српски политички форум на почетку „презентације“ изразили неслагање. Они су то урадили тако што су једноставно устали, а на позив да седну одговорили су песмом о Косову и мирним напуштањем слушаонице. Као што се види овде, није било никаквог насиља, чак ни вербалног, а трибина је после демонстративног изласка огромне већине публике настављена. Да подсетим (опширније сам о томе писао овде) да се „феминистички приступ правди“ Жена у црном састоји у тврдњи да је „Сребреница, као и Аушвиц, место `фабрикације лешева`“ (Феминистичка етика – отпор Жена у црном, овде, стр. 12), да је данашња Србија „наследница агресорског злочиначког режима“, те да је свако из Србије „са окупаторске стране“ (исто, стр. 15). Стога Жене у црном захтевају: „да у свим србијанским (?) местима главна улица добије назив `Улица жртава сребреничког геноцида`; да у местима у којима постоји више школа једна школа добије поменуто име; да се у оквиру обавезног наставног плана опширно пише о геноциду у Сребреници и свим другим српским злочинима, да исповести преживелих заточеника/ца српских логора буду обавезан део лектире, а да се у Београду подигне споменик жртвама геноцида, чиме би Београд стекао статус постгеноцидног града“ (исто, стр. 15‒17). И сада је чудно што на овако фрапантно насиље над здравим разумом и над историјом – које се „презентује“ на Београдском универзитету – студенти одговарају мирним испољавањем неслагања? Челница Жена у црном ово је назвала доказом „растуће фашизације“ Србије (овде), а YIHR-овци „окупацијом од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“. Занимљиво је да су YIHR-овци некако сасвим заборавили сопствену праксу прекидања туђих трибина (о томе сам на ФСК писао овде), када развијање транспарента испред носа говорника није била „фашизација“, нити „окупација урлајуће масе“, већ само „перформанс“ „деце активиста“ усталих против „националистичке реторике“. Што се тиче YIHR-овског помињања Дома омладине Београда који је, наводно, такође „окупиран од стране урлајуће масе“, није ми било тешко да препознам алузију на протесте против манифестације „Mirëdita, добар дан“. „Mirëdita“ је, наиме, вишедневни „фестивал“ који се већ четврту годину одржава у Београду, а на ком албанска страна овдашњу публику исцрпно извештава о свим димензијама наводних „српских злочина“ на Косову. Заузврат, српска страна у Приштини до сада је једино приказала ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа, београдског глумца родом из Призрена. Ако се питате одакле толика асиметрија, одговор ћете добити из списка организатора и финансијера овог „фестивала“. То су: Иницијатива младих за људска права (YIHR), Грађанске иницијативе (Бгд) и Integra (Приштина, овде), а финансијери су Kosovo Foundation for Open Society, Rockfeller Brothers Fund, C.S. Mott Foundation и Ministria e Kulturës Kosova (овде). Тема овогодишње „Мирдите“ у Београду је „масовно српско силовање Албанки 1999“. Колико се мит о томе укоренио у јавном мнењу „Косова“ схватио сам тек из полемике коју сам водио на сајту КоССева. Мој супарник, Фадиљ Љепаја, тврдио је да је „доказано (!) како су (српски) војници, паравојска и полицајци ‘успели’ силовати 30-40 хиљада албанских жена“ (овде). Када сам свог саговорника, фрапиран тако фантастичном цифром, упитао одакле му уопште ти подаци (овде), одговорио је да је најнижа бројка на коју он пристаје 20.000 (овде)?! Исту цифру избацио је, потпуно самоуверено, и други албански интелектуалац који учествује у дијалогу на КоССеву, Батон Хаџију (овде). „Двадесет хиљада силованих Албанки на Косову“?! Управо о тој шовинистичкој фантазми требало је да се прича у Београду овог пролећа. Али у Приштини, заузврат, овим „пројектом“, није предвиђено да се икада ишта каже о једном једином албанском силовању и убиству – рецимо, мале Јоване у Клечку. Мучно ми је да понављам све детаље тог догађаја (о чему сам писао овде). Стотинак српских цивила бестијално је мучено и на крају сви до једног су побијени. Гани Краснићи, локални шеф ОВК, између осталог, силовао је три девојчице од 12 до 15 година, а Беким Мазреку, који је све испричао у истрази, силовао је једну. „Мислим да се звала Јована“, присећао се. „Кад су завршили, није било жене која није била силована“. Данас су сви кривци за овај масовни злочин на слободи. Суд „Републике Косова“ прогласио је како, наводно, није успео да нађе материјалне доказе или сведоке злочина. „Тако се данас Клечка заправо и није догодила“, констатовао сам 2008. године (овде). „Клечка више није злочин, не захтева правду и не тражи `суочавање са прошлошћу`. Клечка је најобичнији `србијански мит` у који верују још једино `непоправљиви српски националисти`“. И тако нас Приштина данас, усред Београда, а све захваљујући нашем НВО делу „индустрије окупације“ (овде), засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“. А та „урлајућа маса“ испред Дома омладине, у коме је уприличена „Мирдита“, све што је урадила јесте да је поставила („кобојаги“) продајне штандове на којима је писало: „Половни људски органи“, „Оружје на велико и мало“, „Дрога на велико“, „Спаљивање цркава и манастира“, итд. (видети овде). Шта од тога није тачно? И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно. Но смео бих се кладити како ће та „лекција“ можда ипак имати ефекта. Српски министар културе ионако је под сталном баражном ватром другосрбијанаца зато што, наводно, делује „само у зони која се граничи са чистим национализмом: у језичкој политици, одбрани ћирилице, спровођењу идентитарне културне политике, одбрани KиМ, као и покретању иницијативе за увођење новог државног празника словенске писмености – Св. Ћирила и Методија“ (Пешчаник, овде). Лако је, стога, могуће да и министар културе Владан Вукосављевић, у предстојећим дешавањима, буде реконструисан. Тако је у Србији „дубока држава“, преко своје НВО фракције, у пуном погону. Баш ме занима колико ће нова влада бити учинак њене моћи и њеног утицаја. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nvo-sektor-kao-ovdasn... http://fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/duboka-drzava-je-u-srbiji-preko-svoje-nvo-frakcije-u-punom-pogonu
  10. Ко би био заинтересован да учи програмирање овде преко форума? Овде би имали приступ стручњацима из области да одговоре на сва питања и упуте у правом смеру, дају "домаћи" и слично. Не би био класичан "курс", већ нешто другачије - у ствари пуно боље. Уместо да седиш са двадесет људи у учионици и слушаш некога како прича, седиш кући и питаш директно све што ти није јасно. Само има два услова: 1) Да се ради озбиљно и одговорно, нема одустајања после три дана. 2) Да приложи месечно одређену суму за одржавање сајта Поуке. Ако сте одговорили негативно или нисам сигуран молио би коментар - зашто? Шта предлажете да се поправи?
  11. ЦИА је поставила на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности, тако да сви могу да их виде. Приступ тим подацима је претходно био могућ само са четири рачунара из просторија у Вашингтону. Како би илустровао шта значи тај потез ЦИА, портал Базфид даје пример објављивања поверљивих података о Фиделу Кастру. Пре неколико деценије, ЦИА је скинула ознаку тајности са документа о Фиделу Кастру од 26 страница. То је био корак једне од најтајнијих државних агенција у отварању ка јавности. Међутим, да би се видело шта заиста пише у документу, било је потребно да доћи у просторије архива у тачно одређено време, уз услов да је један од четири рачунара слободан. Данас је ЦИА поставила Кастров досије на свој сајт, заједно са више од 12 милиона страница осталих докумената који нису били доступни јавности, новинарима ни историчарима скоро две деценије. Базфид додаје да се у документима могу наћи подаци о различитим темама, попут нацистичких ратних злочина, експеримената „контроле ума“, улоге ЦИА у збацивању влада Чилеа и Ирана… Раније су новинари и историчари, упркос ограниченом приступу, из базе података извукли око 1,1 милион страница. ЦИА је све до данас одолевала притиску јавности да се комплетна база објави, да би сви могли да јој приступе. Стручњаци су истицали да скидање ознаке тајности са докумената не значи ништа уколико људима није омогућен увид у та документа. БАЗФИД

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...