Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'празник'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 177 results

  1. 12. maj 2017. - Манастир Острог - Дешавања Слава манастира, празник Светог Василија Острошког Чудотворца, торжествено и молитвено је прослављен у острошкој светињи 11. и 12. маја 2017. љета Господњег. Централном саборном Архијерејском Литургијом на платоу испред Горњег Острога началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански Руске Православне Цркеве Г. Викентије, са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским и игуманом острошким Г. Амфилохијем и Преосвећеним Епископом будимљанско – никшићким Г. Јоаникијем уз саслужење бројног православног свештенства и свештеномонаштва. Литургији су присуствовали и Преосвећени Епископ диоклијски г. Кирило и Преосвећени епископ Назарије старјешина Александро-невске лавре. Хиљаде вјерника присуствовало је молитвеној прослави празника Светог Василија, који су у реду сатима чекали на поклоњење Острошком Чудотворцу. Након читања Светог Јеванђеља сабране је ријечима празничне бесједе поучавао Владика Јоаникије који је казао да се празник Светог Василија прославља у свјетлости Васкрсења Христовог, што доживљавамо као наставак и продужетак васкршњег славља. -Свети Василије Острошки је због својих врлина, своје вјере, молитве, поста, трпљења, смирења, бриге о Цркви и пастви својој, гледајући цијелог живота и трудећи се да угоди Богу, задобио од Бога велику милост и Бог га је осјенио Својом свјетлошћу и силом Свога васкрсења удостојио га да буде учесник Његове побједе над смрћу. Господ који је васкрсао и побиједио смрт, Он је Својим васкрсењем учинио учесницима и причасницима Своје славе и Свога васкрсења и Своје побједе над смрћу све оне који га љубе – казао је Владика Јоаникије. Он је казао да се и данашње славље уписује у књигу опширног житија Светог Василија Острошког које исписује сам Бог вјековима, захваљујући труду Светог Василија. – Гледамо колико дјеце, омладине, из разних крајева вјерног народа, људи са различитим својим бригама и мукама, са чежњама и надама, са тешкоћама и са радостима, сви једнако приступају Кивоту Светог Василија током цијеле године, а нарочито за овај празник. Да добију Божије благодати преко његових светих моштију и да се оснаже молитвама Светог Васлилија и да се тако оснажени, укријепљени, просвјетљени врате својим домовима, својим пословима, осјећајући да им Бог и Свети Василије дају снаге да носе свој крст у овоме животу и да иду напријед. Колико је Свети Василије дјеце благословио, колико на прави пут упутио, пут вјере, наде и љубави, на јеванђељски пут, колико је тужних утјешио, малодушних охрабрио, колико је бездјетних родитеља благословио те су добили потомство, те је благословом његовим ушла радост у њихове домове, од давнина, а нарочито данас када људи имају велике породичне тешкоће. Колико је завађене браће измирио и колико је наших тешкоћа на себе примио, заиста светитељ Божији – рекао је Владика Јоаникије и додао да је Свети Василије Божији дар који је Бог дао српском народу у најтежа времена. Владика Јоаникије је казао да и данас имамо многе непријатеље Цркве Божије, као и у доба Светог Василија Острошког док је ходио по овој земљи. – Свако вријеме је вријеме Светог Василија. Он је са нама, он је са Богом и са нама. Њему је Бог дао ту слободу да нас заступа својим светим молитвама пред Престолом Божијим и да нас све просвећује и упућује на прави јеванђељски пут спасења – казао је Владика и нагласио да се славље Светог Василија Острошког Литургијом не завршава, него се продужава и најавио да ће поводом празника улицама Никшића предвече проћи свечана свенародна Световасилијевска литија. Бесједа Владике Јоаникија Бројно монаштво и вјерни народ, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће, а током Свете Литургије мала Симона коју је миропомазао Митрополит Амфилохије прибројана је у ред крштених. Потом су архијереји благосиљали и пререзали славски колач поводом славе острошког манастира празника Светог Василија Острошког, као и бројне славске колаче које су у славу Божију а поводом празника Светог Василија принијели сабрани вјерници. На крају богослужења сабране је благословио домаћин сабрања Високопреосвећени Митрополит Амфилохије који је подсјетио да се Господ прије свог распећа помолио да сви једно буду. – Данас се ипуњава тај благослов Господњи. Сви смо једно и заједно, сабрани у име Оца и Сина и Духа Светог, сусревши се са Господом, примаћући Његово Тијело и Крв Његову, поставши једно са Њим и једно једни са другима за вјечност и цјеливајући мошти Светог Василија Острошког које нас ево вјековима сабирају, не само његове домаће Херцеговце и Црногорце и из других крајева српских земаља, него и из читаве васељене сабирају се данас. Ево са нама Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, Владика будимљанско-никшићки Јоаникије, ту је наш Назарије из лавре Светог Александра невског који чува мошти нашег последњег Патријарха слободне Пећке патријаршије Василија Бркића, који је написао Службу Светог Василија Острошког коју и данас пјевамо. Тамо се чувају и земни остаци Митрополита Василија Петровића који се такође тамо упокојио. Ту су са нама наша браћа Руси, наша браћа Јелини, Јермени, наша браћа Румуни који су донијели благослове велике и дивне Румунске Цркве Божије, има православних Бугара, има Француза, Њемаца, Италијана, са свих крајева. То је велики Божији дар и потврда да смо призвани сви ми људи и сви земаљски народи да будемо једно, у Богу једно, у вјери једно, у Причешћу Тијела и Крви Господње једно – казао је Митрополит Амфилохије. Дајући ријеч Митрополиту Викентију, Митрополит Амфилохије је подсјетио да се ускоро прославља сто година од страдања Светог Цара руског Николаја Другог, те да Митрополит Викентије управо столује на мјесту гдје је мученички пострадала царска породица Романов. Високопреосвећени Митрополит Викентије преносећи благослове и поздраве и честитајући празник Светог Василија архијерејима, свештенству и вјерном народу од руског Патријарха, казао је да Светјејшији Патријарх Кирил воли Црну Гору, братску Српску Православну Цркву. -Радујем се када видим како смо се овдје сабрали да се молимо Богу и прослављамо дивног светитеља, Светог Василија Острошког у данима празновања Пасхе Христове. Господ Исус Христос је ради нас људи и ради нашег спасења претрпио страшну смрт и муке да би нама отворио пут у Царство небеско. Људи су током вјекова проникли у дубину подвига и смисла крсне жртве и Васкрсења Господа и Спаса нашег Исуса Христа, они су препознали велику љубав Божију према роду људском и тиме нам је Господ даровао вјечни и блажени живот и зато су се током вјекова многи подвижници трудили да задобију те добродјетељи које нам је оставио Господ Христос. Пред нама су данас и славимо подвиге и трудове Светог Василија Острошког, који се у своме животу подвизавао и трпио разна искушења која су га прогонила, од турског ропства у коме је живо, па све до уније и разних других искушења која су га пратила у животу. Он је узео на себе такав крст и подвиге и жртву, да би се уподобио Христу и да би задобио вјечни живот – казао је Митрополит Викентије. Он је такође додао да је Острошки Чудотворац током живота био са народом, помагао народу, укрепљавао свој народ, а сваки слободни тренутак посветио је Богу и молитви. Бесједе господе митрополита Амфилохија и Викентија -Наслађујући се и тада благодаћу Божијом и општењем са живим Богом, он је свијетлио и укрепљавао све оне људе који су били са њим током његовог живота, али не само тада, него и до наших данас он нас кријепи благодаћу и молитвама које за све нас узноси пред Богом нашим – казао је Митрополит Викентије и честитао сабанима празник Светог Василија Острошког. Заједничарење архијереја и свештенства настављено је уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а бројни поклоници у дводневној непрекидној колони наставили су да приступају Кивоту са моштима Светог Василија. Дводневно славље Прослава празника Светог Василија Острошког почела је јуче, 11. маја у раним јутарњим сатима када су хиљаде вјерника почеле да пристижу у острошку светињу из разних крајева свијета. Међу њима било је и ходочасника који су препјешачили стотине километара да би дошли до манастира Острога и на празник Острошког Чудотворца цјеливали његове Свете мошти. Уочи празника, на платоу испред Горњег манастира у поподневним сатима уприличена је промоција илустроване књиге прича за дјецу ”Од пастира до Светитеља”, коју је по благослову Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, издала ИИУ„Светигора“ у оквиру новоосноване дјечје библиотеке „Ћирилко“. О књизи су говорили Преосвећени Епископ диоклијски Г. Кирило, књижевник Будимир Дубак и аутор Весна Тодоровић професор српског језика из Никшића. Промоција књиге Од пастира до светитеља Потом је Епископ Кирило са свештенством и свештеномонаштвом, у присуству Вископреосвећеног Митрополита Амфилохије одслужио свечано празнично Бденије. Након што су свештеници помазали вјерни народ освећеним уљем, Владика Кирило је обраћајући се вјернима казао да је Свети Василије херцеговачко чобанче, који се наново родио и постао Бог по благодати, непресушни извор исцјељења, извор воде живе. – Свети Василије Острошки није Бог по суштини, јер је један Бог по суштини који се слави у три лица Отац, Син и Дух Свети. Свети отац наш Василије није Бог Отац, али видите да свети попримају својства Бога по суштини, тако да се он по милости приближава своме Творцу и Створитељу и Сведржитељу све твари и као што ми сви добро знамо из свог живота, мислим да никога нема овдје који стоји да није једном окусио милост и помоћ Светог оца нашег Василија Острошког. Свети отац наш Василије није Христос, није Син Божији Јединородни, али је син Божији по благодати и исто је тако за свој народ као Христос за сво човјечанство окусио и испио до краја чашу жучи – казао је Владика Кирило и нагласио да су се све вражије силе које су хтјеле да одвоје Светог Василија од Божијег пута разбиле о острошке стијене. Бесједа Владике Кирила на крају Бденија Тачно у поноћ Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије читао је Актатист поред моштију Светог Василија, а великом броју сабраних обратио надахнутом архипастирском бесједом говорећи о значају и величини Светог Василија за српски род и подсјећајући на страдања кроз која је пролазио Свети Василије, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац и народ српски и Црква Божија како у вријеме Светог Василија, тако и дан данас. Литругијска прослава празника Светог Василија Острошког почела је сат после поноћи у цркви Часног Крста, а Светом службом Божијом началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Сергије. Другу Литургију у пет сати ујутру служио је Епископ Кирило са свештенсвом у цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија, а у цркви Светог новомученика Станка одслужена је Литургија са саборним крштењем. Све фотографије текст и фотографије: Жељко Вуксановић View full Странице
  2. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ март-април/2010 Биће које празнује „Какве су ти мисли, такав ти је и живот.“ Могли бисмо ову мисао оца Тадеја даље продубити и рећи: какав ти је смисао живота, онакви су ти и празници. Празници су феномен човечанства. Нема времена у историји, нема цивилизације, нема религије, нема људске идеологије а да су лишени празника. Напротив, празници су сведоци историје, сведоци цивилизације, сведоци религије, сведоци идеологије. Људско ткање смисла је толико присутно у празницима да се може рећи: „Реци ми шта празнујеш и ја ћу ти рећи ко си.“ Но, штагод да су празници говорили о одређеној епохи, религији или идеји, те тиме показивали различитости, ипак су кроз читаву историју задржали једну заједничку особину: радост. Човек је увек волео празнике и празници су увек били радост за човека. Ми хришћани бисмо могли рећи да је та непролазна особина празника, празнична радост, онај Божији благослов дат човеку и свету, свету који и почиње празником, Божијим почивањем: „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома...И сврши Бог до седмога дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; и благослови Бог седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини. (Пост 1, 31 – 2, 3)“ Тај празнични Божији благослов дат творевини јесте радост постојања, радост слободе, слободе која цара творевине, човека, чини подобним Богу. Тим благословом је човек, као словесно и слободно биће, позван да свој и живот свега створеног, кроз себе учини празником – вечним радовањем у заједници са својим Творцем. Иако је дар словесности човек злоупотребио, те је себе и творевину, уместо Богу, окренуо самоме себи, Бог му није ускратио слободу и није му одузео осећај радости. Одвојен од Бога, човек тумара и тражи смисао свог постојања. У том свом тумарању, он некад бива а некад не бива свестан свог промашаја. Али, штагод да је одредио за свој смисао и циљ, човек није престао да буде биће које празнује и биће које се радује. Човек није престао да буде биће које у празнику види смисао и празником говори о смислу, откривајући тако свој идентитет, своје биће. Таквим својим начином постојања, кроз целу историју, човек сведочи да је свет почео празником и да ће се празником завршити. Коначно, штагод чинио и у штагод веровао, човек ипак сведочи да свет има смисао у починку, у празнику. Чак и данашњи човек, у ери постмодерне, иако се можда све мање радује и све мање има смисла за радост, смисао живота, иако загледан у голи материјални профит, ипак види у празнику. Дошавши на овај свет он увиђа да му ваља да ствара нове идеје, да те идеје стави у покрет, у производњу профита, да себе стави у мукотрпно кретање и делање ради властитог опстанка. То кретање и делање је умарајућа нужност из које човек гледа у починак, у дан радовања и слободе, у празник, у дан када ће уживати у плодовима свог покрета и делања. Тако, иако отуђен, савремени човек ипак сведочи ону чувену тријаду светог Максима Исповедника, тријаду која показује истину човека и света: стварање – покрет – мировање. То је пулс којим откуцава и људски биоритам: стварање, делатни покрет па онда одмор, и тако у круг. Та чувена тријада је ритам живота који дефинише и само време: недеље, месеце, године. Оног тренутка када човек покуша да поремети тај ритам, да од тријаде направи дијаду, буни се његова природа, његова биологија. Када, пак, неко други покуша да му одузме починак, празник, он свој револт за отетим смислом показује дижући буне, чак и револуције. Но, каквигод били људски празници, коликогод радости доносили, они пролазе, њихов смисао јењава пред налетом новог покрета и нове муке убирања плодова „са знојем лица свог“. Хришћански празници, пак, са својом литургијском суштином, јесу предокус, сада и овде у историји и покрету, оног починка, оног мира и мировања, оног вечног и незалазног осмог дана, вечног празника и вечног радовања у заједници са Господом и светима. То је оприсутњење смисла још на самом путу ка смислу. Да ли то значи да су хришћански празници презрење историје? Можемо ли хришћане оптужити да су пуки есхатологисти? Добар одговор на ова питања даје наш владика Атанасије Јевтић: „Историја не може бити замена за Есхатологију, али она има смисао и назначење да се улије, прелије у вечност, у Царство Небеско. Сама по себи, историја, иако је хришћанско схватање историје динамично, прогресивно, стваралачко, ипак она не може бити замена за оно Царство коме стремимо. Историја тиме није порекнута, него је прави њен смисао ту означен и назначен.“ Другим речима, историја је труд и мука која сама за себе нема смисла, без коначног догађаја Царства Небеског, али без које и нема пута у то исто Царство. Наиме, радост, Царство Небеско, је смисао који оправдава труд и муку, осмишљује историју као кретање ка циљу. Хришћанско литургијско празновање направило је тај чувени двиг ка смислу саме историје, ка самом њеном крају, а ипак пре њеног свршетка. Иако су неки старозаветни празници представљали праслику новозаветних празника (Пасха и Педесетница), старозаветни човек није био способан за тај двиг ка смислу ван историје. Његов покрет и крајњи смисао и циљ остајао је увек ту, у времену и историји. Старозаветни празници славили су Бога који избавља народ из ропства, који га води кроз пустињу у земљу обећану. То је Бог који побеђује непријатеље изабраног народа, Бог који их брани од разних завојевача, Бог који их храни и умножава. Нико није могао наћи смисао ван историје, као ни смисао саме историје, док лично Бог није дошао у историју. Оваплоћени Бог Логос открио је тај прави смисао, ту истину будућег века. У Њему је старозаветна Пасха као слика добила своју коначну пуноћу и тумачење. Он постаје пасхално Јагње које се даје на заклање за живот света. Он је Пут, Истина и Живот, који изводи свет из ропства греха, смрти и пропадљивости у живот, радост и непролазност. Старозаветна Педесетница добила је својe пуно тумачење у догађају Цркве. Стари Савез и заједница са Богом, оличена у уговору Закона, као слика, испунила се у изливању Духа Светога на апостоле, Духа љубави и истине који твори новозаветну заједницу, Цркву Божију. Литургијско знање и антиципација будућег, последица је те неизрециве љубави Божије. Тај акт љубави која уводи у знање и предокус будућег, оличен је у Тајној Вечери, која се и збила „да остане тајни мистагошки спомен, да нас подсећа шта је Христос урадио за нас, а у исто време да антиципира, да нам даје предокушај, да нам приопшти и да нас приопшти ономе што ће бити у будућем Царству Небеском, тј. да нам дарује то само Царство која нам је Христос тада завештао.“, како то опет вели владика Атанасије. А хришћански празник је управо то, света Литургија, и то треба увек понављати. Литургијом празнујемо прошле свете догађаје, свете личности, али са смислом у будућности и ради будућности. Зато, хришћански празник, света Литургија, није сентиментално сећање на прошлост, већ возглављење времена, догађаја и личности у будућем Царству, које се већ оприсутњује и предокуша сада и овде. У догађају литургијског празновања, личности и догађаји свих времена и векова, сабирају се и возглављују у Личности Оног Који приноси и Оног Који се приноси, а Кога сама евхаристијска заједница, Црква као тело Његово, реално оприсутњује сада и овде: у Сину Божијем, Господу Исусу Христу. У Њему се време, прошлост садашњост и будућност, сабира у једну тачку, у празнични литургијски догађај. Коначно, хришћански празници освећују и само време. Сваки је дан, без изузетка, помен неког свештеног догађаја или светитеља. Тако, хришћанско време, седмице, месеци и године, постају каталог празника. Смена дана постаје смена празника, чинећи живот хришћанина уистину радосним догађајем. Такав систем празника преображава време, иконизује и оприсутњује онај вечни, небески начин живота. Зато, коликогод то данас парадоксално изгледало и чудно звучало уху постмодерне, доиста је истинито, да бити хришћанин значи бити слободан и радостан човек. Бити хришћанин значи схватити да живот заиста има смисла и да се вреди радовати. Литургијске очи празника су нови вид човеков. Тим новим очима човек сада и овде већ треба да гледа на сву творевину. Да је види не онакву каква је сада, већ онакву каква ће бити и да такав однос према њој гради. Првенствено, тим очима треба да гледа на свог ближњег, на другог човека. Да превазиђе његове мане и слабости, да не дозволи да га оне одвоје од заједнице са њим. Гледајући свог ближњег тим очима будућег идентитета, видимо свог брата не онаквим какав је он сад, грешан и порочан, већ онаквим какав ће бити и какав може бити сада и овде, у сваком тренутку – обожен и од Бога прослављен. Зато наша Црква, уз празничну радост, позива на међусобно измирење браће. Та љубав која се према ближњем пројављује на празничном литургијском сабрању није неки психолошки доживљај, како обично људи схватају љубав. Не, ова љубав је безусловна, слободна и независна од свих етичких норми и правила. Та љубав је управо онтологија, начин постојања. Таква љубав, будући слободна, једино може да опрости ближњем и „седам пута по седамдесет седам пута“. Таква је љубав једино и кадра и моћна да обрати ближњег на право и искрено покајање, покајање које није плод страха од закона, од казне, већ слободна воља, хтење да се очува заједница са другим. Та љубав порађа једну вољу, једну мисао, једну веру, како то на празничном литургијском сабрању и чујемо: „Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали...“ Коначно, та љубав која се „не надима, не тражи своје, љубав која никад не престаје“, порађа истину, а „истина је стање будућег века“, истина је нешто што је непроменљиво, вечно, нешто што заиста јесте. То је нови начин постојања човека и света који предокушамо сада и овде и у којем смо позвани да у празничној радости и починку „сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо“. Александар Милојков
×
×
  • Create New...