Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'празник'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 244 results

  1. Наиме, у српској историји ћемо пронаћи људе које су верне аналогије старозаветним личностима, патријарсима и пророцима по значају за свој народ. Тако је Стефан Немања односно Симеон Мироточиви по свом значају за Србе исто што је и Авраам по свом значају за Јевреје, а заслуге Светог Саве у погледу црквеног устројства за Србе су исте као и заслуге Мојсеја за Јевреје у погледу старозаветног Закона. Ко је онда међу нашим историјским личностима аналогија за Светог Илију? То је сваки онај Србин који је храбар, истинит и веран Богу да изобличи грехе свога народа и његово неверство према Господу. Као што је старозаветни Израиљ био тврдоврат, тако је и наш српски народ, у готово истој мери. Као што је старозаветни Израиљ био васпитаван страдањим, тако је и са Србима. И као што је пророк Илија јеврејском народу стално говорио да не може да храмâ на обе ноге, већ да треба да се одлучи хоће ли служити истинитом Богу Господу или лажном богу Ваалу (в. 1Цар 18, 21), тако је и са Србима: стално храмају на обе ноге и вазда им је потребно да их неко пророчки изобличава због неверства Христу. Због тога им је у своје време свети Владика Николај, као својеврсни „српски Илија“, песнички упућивао прекор да „на три вере оком намигују, а ниједну право не верују“. Када би пророк Илија данас дошао међу нас, можда баш у овај градић под Златаром, сигурно је да би поставио једноставна питања свима нама који смо убеђени да смо православни хришћани. Примера ради, питао би зашто нема још људи на недељној литургији – да ли можда зато што су суботом увече до касно у кафанама, кафићима и дискотекама? Или зашто златарска Сиријада мора да се организује баш на петак, зар нема других благословених дана током седмице када се не пости? Питања би била крајње једноставна, а 0дговор би био мук, баш као и у старозаветно време. Пророк Илија је од Бога назначен да у последња времена, непосредно пред Други долазак Христов, поново дође и проповеда Истинитог Бога у времену крајње отпадије и релативизма, времену у коме се „здраве науке неће подносити“ (в. 2Тим 4, 3–4). Тада ће овај пророк опет засијати благодатном силом коју ће му Бог даровати и наговестити скори и коначни долазак Сина Божијег. Нама је свети пророк Илија посебно важан и због његовог карактера који треба да подражавамо. Каже се за Светог Јована Крститеља у Јеванђељу да је дошао у „духу и сили Илијиној“ (в. Лк 1, 17), што значи да је својом храброшћу истинољубивошћу, одсечношћу, подвигом, верношћу Богу био Илији сасвим подобан као личност. Тако и ми треба да подражавамо Илију славног и Бог ће нам дати дух и силу потребну да се одржимо у ова смутна времена. Нека би молитвама Светог Пророка Илије наш српски народ постао истински веран Господу Христу, амин. * Ауторизована верзија литургијске беседе изговорене на Илиндан 2013. године у храму Свете Тројице у Новој Вароши.
  2. У име Оца и Сина и Светога Духа.* Светог пророка Илију наш народ посебно цени и слави као угодника Божијег. Ако не рачунамо Светог Јована Претечу и Пророка, који је заправо граница између пророкâ Старог и Новог Завета, онда је Свети Илија у нашем народу у посебној богослужбеној части међу свим старозаветним пророцима. Он је међу њима једини заповедни празник, или „црвено слово“, како би то наш народ једноставније рекао. На данашњи дан највећи број Срба који су при сеоским домаћинствима не ради никакве радове у знак тог поштовања. Додуше, ако је до правог поштовања, онда би заправо требало да дођу на Литургију у храм на данашњи дан, али шта је ту је, зар се на неки начин указује дужно поштовање према празничном дану. Откуда то да је Свети Илија у толиком поштовању међу Србима? Постоји овде неки чудан промисао. Наиме, у српској историји ћемо пронаћи људе које су верне аналогије старозаветним личностима, патријарсима и пророцима по значају за свој народ. Тако је Стефан Немања односно Симеон Мироточиви по свом значају за Србе исто што је и Авраам по свом значају за Јевреје, а заслуге Светог Саве у погледу црквеног устројства за Србе су исте као и заслуге Мојсеја за Јевреје у погледу старозаветног Закона. Ко је онда међу нашим историјским личностима аналогија за Светог Илију? То је сваки онај Србин који је храбар, истинит и веран Богу да изобличи грехе свога народа и његово неверство према Господу. Као што је старозаветни Израиљ био тврдоврат, тако је и наш српски народ, у готово истој мери. Као што је старозаветни Израиљ био васпитаван страдањим, тако је и са Србима. И као што је пророк Илија јеврејском народу стално говорио да не може да храмâ на обе ноге, већ да треба да се одлучи хоће ли служити истинитом Богу Господу или лажном богу Ваалу (в. 1Цар 18, 21), тако је и са Србима: стално храмају на обе ноге и вазда им је потребно да их неко пророчки изобличава због неверства Христу. Због тога им је у своје време свети Владика Николај, као својеврсни „српски Илија“, песнички упућивао прекор да „на три вере оком намигују, а ниједну право не верују“. Када би пророк Илија данас дошао међу нас, можда баш у овај градић под Златаром, сигурно је да би поставио једноставна питања свима нама који смо убеђени да смо православни хришћани. Примера ради, питао би зашто нема још људи на недељној литургији – да ли можда зато што су суботом увече до касно у кафанама, кафићима и дискотекама? Или зашто златарска Сиријада мора да се организује баш на петак, зар нема других благословених дана током седмице када се не пости? Питања би била крајње једноставна, а 0дговор би био мук, баш као и у старозаветно време. Пророк Илија је од Бога назначен да у последња времена, непосредно пред Други долазак Христов, поново дође и проповеда Истинитог Бога у времену крајње отпадије и релативизма, времену у коме се „здраве науке неће подносити“ (в. 2Тим 4, 3–4). Тада ће овај пророк опет засијати благодатном силом коју ће му Бог даровати и наговестити скори и коначни долазак Сина Божијег. Нама је свети пророк Илија посебно важан и због његовог карактера који треба да подражавамо. Каже се за Светог Јована Крститеља у Јеванђељу да је дошао у „духу и сили Илијиној“ (в. Лк 1, 17), што значи да је својом храброшћу истинољубивошћу, одсечношћу, подвигом, верношћу Богу био Илији сасвим подобан као личност. Тако и ми треба да подражавамо Илију славног и Бог ће нам дати дух и силу потребну да се одржимо у ова смутна времена. Нека би молитвама Светог Пророка Илије наш српски народ постао истински веран Господу Христу, амин. * Ауторизована верзија литургијске беседе изговорене на Илиндан 2013. године у храму Свете Тројице у Новој Вароши. View full Странице
  3. Првог дана празника гости хиландарске обитељи су били Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски г. Варнава, председник солунске општине Павлу Мела, г. Димитриос Демурцидис, генерални конзул Р. Србије у Солуну, г. Синиша Павић, велики број монаха са Свете Горе, свештенослужитеља из Србије, Грчке, Русије, Украјине, Молдавије и поклоника из Србије из разних других земаља. На богослужењу за десном певницом појали су монах Дамаскин, старац келије Светих Безсребреника из Новог Скита са својом братијом; за левом су појали монаси хиландарске келије Св. Николаја – Буразери, предвођени монахом Нектаријем. Наредног дана, на празник Преподобних и богоносних отаца Хиландарских, Свету Литургију је служио Његово Блаженство Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, из Грузијске православне цркве. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Извор: Манастир Хиландар
  4. У Светом манастиру Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који се слави 25. јула по новом календару. Служба је започела у уторак 24.07. свеноћним бдењем у саборној цркви а завршена је следећег дана Светом Литургијом, након које је уследила славска трпеза за више од 300 људи. Првог дана празника гости хиландарске обитељи су били Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски г. Варнава, председник солунске општине Павлу Мела, г. Димитриос Демурцидис, генерални конзул Р. Србије у Солуну, г. Синиша Павић, велики број монаха са Свете Горе, свештенослужитеља из Србије, Грчке, Русије, Украјине, Молдавије и поклоника из Србије из разних других земаља. На богослужењу за десном певницом појали су монах Дамаскин, старац келије Светих Безсребреника из Новог Скита са својом братијом; за левом су појали монаси хиландарске келије Св. Николаја – Буразери, предвођени монахом Нектаријем. Наредног дана, на празник Преподобних и богоносних отаца Хиландарских, Свету Литургију је служио Његово Блаженство Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, из Грузијске православне цркве. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  5. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Свету Литургију у среду, 18. јула 2018. године, на празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре служио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, уз саслужење Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, и великог броја архијереја: Митрополита минског и заславског г. Павла – патријарашког егзарха целе Белорусије, Митрополита чебоксарског и чувашског г. Варнаве, Митрополита калужског и боровског г. Климента – председника Издавачког савета РПЦ, Митрополита вароњешког и лискинског г. Сергија, Митрополита омског и таврическог г. Владимира, Митрополита истринског г. Арсенија – првог викара Патријарха Московског и целе Русије за град Москву, Митрополита тоболског и тјуменског г. Димитрија, Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, Митрополита тернопољског и кременецког г. Сергија, Митрополита владивостокског и приморског г. Венијамина, Митрополита белгородског и старооскољског г. Јована – председника Синодалног мисионарског одела, Митрополита ростовског и новочеркаског г. Меркурија – председника Синодалног одела религиозног образовања и катихетизације, Митрополита тамбовског и расказовског г. Теодосија, Митрополита нижегородског и арзамаског г. Георгија, Митрополита кировоградског и новомиргородског г. Јоасафа, Митрополита ханти-мансијског и сургутског г. Павла, Митрополита смољенског и дорогобужског г. Исидора, Митрополита псковског и порховског г. Тихона – председника Патријарашког савета за културу, Архиепископа калињградског и балтијског г. Серафима, Архиепископа сергијево-посадског г. Феогноста, Архиепископа чикашког и средњеамеричког г. Петра, Архиепископа солнечногорског г. Сергија – руководиоца Административног секретаријата Московске Патријаршије, Архиепископа петропавловског и камчатског г. Артемија, Архиепископа салехардског и ново-уренгојског г. Николаја, Архиепископа јегоревског г. Матфеја, Епископа тверског и кашинског г. Саве – првог заменика управника послова Московске Патријаршије, Епископа арцизског г. Виктора, Епископа броницког г. Парамона – намесника Донског ставропигијалног манастира, Епископа таруског г. Серафима, Епископа петергофског г. Серафима – ректора Санкт-Петербургских духовних школа, Епископа городишченског г. Феоктиста, као и свештенства и свештеномонаштва Руске православне цркве. У броју свештенослужитеља су били и представници Помесних православних цркава при Патријарху Московском и целе Русије: Митрополит филипопољски г. Нифон (Антиохијска православна црква), Епсикоп моравички г. Антоније – викар Патријарха Српског (Српска православна црква), архимандрти Серафим (Шемјатовски) (Православна црква Чешких земаља и Словачке) и протојереј Данило Андрејук (Америчка православна црква). На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица Сојуз је уживо преносила богослужење. На малом входу, Свјатјејши Патријарх г. Кирил је Епископа тверског и каширског г. Саву наградио чином митрополита, у вези са назначењем на катедру тверске митрополије. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил је прочитао молитву за мир у Украјини. Проповед пред причешће је изнео игуман Филип (Ељшин), сабрат Тројице-Сергијеве лавре. По одслуженој светој Литургији, Његова Светост Патријарх г. Кирил је на Саборном тргу лавре началствовао молебном пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре: у Тројицком храму (где се чувају мошти Преподобног Сергија Радоњешког) служио је Митрополит санкт-петербургшки и ладошки г. Варсануфије, у Трапезном храму (чији је главни олтар посвећен управо Преподобном Сергију) светом Литургијом је началствовао Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије, у Духовском храму је богослужио Митрополит волоколамски г. Иларион (председник Оделења спољних црквених послова Московске Патријаршије), Покровском-академском храму служио је Митрополит талински и целе Естоније г. Евгеније, у семинарском храму Преподобног Јована Лествичника светом Литургијом је началствовао Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, док је у Черниговском скиту Тројице-Сергијеве лавре богослужио Митрополит астрахански и камизјатски г. Никон. Извор: Српска Православна Црква
  6. На празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре богослужио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Свету Литургију у среду, 18. јула 2018. године, на празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре служио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, уз саслужење Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, и великог броја архијереја: Митрополита минског и заславског г. Павла – патријарашког егзарха целе Белорусије, Митрополита чебоксарског и чувашског г. Варнаве, Митрополита калужског и боровског г. Климента – председника Издавачког савета РПЦ, Митрополита вароњешког и лискинског г. Сергија, Митрополита омског и таврическог г. Владимира, Митрополита истринског г. Арсенија – првог викара Патријарха Московског и целе Русије за град Москву, Митрополита тоболског и тјуменског г. Димитрија, Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, Митрополита тернопољског и кременецког г. Сергија, Митрополита владивостокског и приморског г. Венијамина, Митрополита белгородског и старооскољског г. Јована – председника Синодалног мисионарског одела, Митрополита ростовског и новочеркаског г. Меркурија – председника Синодалног одела религиозног образовања и катихетизације, Митрополита тамбовског и расказовског г. Теодосија, Митрополита нижегородског и арзамаског г. Георгија, Митрополита кировоградског и новомиргородског г. Јоасафа, Митрополита ханти-мансијског и сургутског г. Павла, Митрополита смољенског и дорогобужског г. Исидора, Митрополита псковског и порховског г. Тихона – председника Патријарашког савета за културу, Архиепископа калињградског и балтијског г. Серафима, Архиепископа сергијево-посадског г. Феогноста, Архиепископа чикашког и средњеамеричког г. Петра, Архиепископа солнечногорског г. Сергија – руководиоца Административног секретаријата Московске Патријаршије, Архиепископа петропавловског и камчатског г. Артемија, Архиепископа салехардског и ново-уренгојског г. Николаја, Архиепископа јегоревског г. Матфеја, Епископа тверског и кашинског г. Саве – првог заменика управника послова Московске Патријаршије, Епископа арцизског г. Виктора, Епископа броницког г. Парамона – намесника Донског ставропигијалног манастира, Епископа таруског г. Серафима, Епископа петергофског г. Серафима – ректора Санкт-Петербургских духовних школа, Епископа городишченског г. Феоктиста, као и свештенства и свештеномонаштва Руске православне цркве. У броју свештенослужитеља су били и представници Помесних православних цркава при Патријарху Московском и целе Русије: Митрополит филипопољски г. Нифон (Антиохијска православна црква), Епсикоп моравички г. Антоније – викар Патријарха Српског (Српска православна црква), архимандрти Серафим (Шемјатовски) (Православна црква Чешких земаља и Словачке) и протојереј Данило Андрејук (Америчка православна црква). На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица Сојуз је уживо преносила богослужење. На малом входу, Свјатјејши Патријарх г. Кирил је Епископа тверског и каширског г. Саву наградио чином митрополита, у вези са назначењем на катедру тверске митрополије. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил је прочитао молитву за мир у Украјини. Проповед пред причешће је изнео игуман Филип (Ељшин), сабрат Тројице-Сергијеве лавре. По одслуженој светој Литургији, Његова Светост Патријарх г. Кирил је на Саборном тргу лавре началствовао молебном пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре: у Тројицком храму (где се чувају мошти Преподобног Сергија Радоњешког) служио је Митрополит санкт-петербургшки и ладошки г. Варсануфије, у Трапезном храму (чији је главни олтар посвећен управо Преподобном Сергију) светом Литургијом је началствовао Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије, у Духовском храму је богослужио Митрополит волоколамски г. Иларион (председник Оделења спољних црквених послова Московске Патријаршије), Покровском-академском храму служио је Митрополит талински и целе Естоније г. Евгеније, у семинарском храму Преподобног Јована Лествичника светом Литургијом је началствовао Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, док је у Черниговском скиту Тројице-Сергијеве лавре богослужио Митрополит астрахански и камизјатски г. Никон. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква
  8. Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника светог великомученика кнеза Лазара, служено је свечано бденије, након кога је пререзан славски колач поводом крсне славе хора св. кнеза Лазара. Бденију, које је Епископ крушевачки Давид са свештенством Епархије крушевачке, присуствовало је мноштво верног народа и свештенства града Крушевца. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије. Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина. Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије. У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом. Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина. На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије. Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске. Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају. Извор: Епархија ваљевска
  10. -Бог се најсавршеније открива у Својим светитељима- Као и ранијих година, на празник Светог Оца Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Митрополит Амфилохије у Ћелијама: Сасуд Божије благодати – свети старац Јустин! Проф. Александар Вујовић: Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије! Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије. Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина. Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије. У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом. Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина. На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије. Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске. Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  11. На малом входу на Светој Литургији, Владика Иринеј је у чин архимандрита рукопроизвео игумана Херувима, настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Даљу, изабраног Епископа осечкопољског и барањског. У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је између осталог истакао: ,,... у низу великих празника богослужбене године посебно се издвајају Господњи празници. Зеленило је символ живота, а у данашњем Празнику славимо живот не само биолошки, него и живот вечни који нам дарује Спаситељ света. Педесетница је најзваничнији назив Празника, будући да се данашњи догађај десио у педесети дан по празнику старозаветне Пасхе, и она налази свој смисао како и остали старозаветни празници у Новом Завету. Дух Свети није постао човек као вечни Син Божји, него је само у појединим моментима историје Цркве Христове био видљив у својој невидљивости. Данас се пројављује у виду огњених језика, пламен који греје и оживотворава..." Извор: Епархија бачка
  12. У недељу Свете Педесетнице, 27. маја 2018. године, у Саборном храму у Новом Саду, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј служио је свету Литургију, уз саслужење игумана Херувима (Ђермановића), настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Даљу, изабраног Епископа осечкопољског и барањског, протопрезвитера-ставрофора Николе Билића, пароха при храму Светог великомученика Георгија у Сиднеју, братства Саборног храма и новосадских ђакона. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На малом входу на Светој Литургији, Владика Иринеј је у чин архимандрита рукопроизвео игумана Херувима, настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Даљу, изабраног Епископа осечкопољског и барањског. У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је између осталог истакао: ,,... у низу великих празника богослужбене године посебно се издвајају Господњи празници. Зеленило је символ живота, а у данашњем Празнику славимо живот не само биолошки, него и живот вечни који нам дарује Спаситељ света. Педесетница је најзваничнији назив Празника, будући да се данашњи догађај десио у педесети дан по празнику старозаветне Пасхе, и она налази свој смисао како и остали старозаветни празници у Новом Завету. Дух Свети није постао човек као вечни Син Божји, него је само у појединим моментима историје Цркве Христове био видљив у својој невидљивости. Данас се пројављује у виду огњених језика, пламен који греје и оживотворава..." Извор: Епархија бачка View full Странице
  13. Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28). Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12). Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првине жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа, и давано свештеницима; с обзиром на то да су хлебови били квасни, нису могли бити принети на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле, као жртва паљеница: теле, два овна и седморо јагањаца „са даровима својим и наљевима својим“ (жртва од пића) и јарац као жртва за грех. Све до приношења пентикостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је врхунила у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. А интервал између ова два празника сматран је верским периодом. Само потоње празновање Педесетнице у Библији спомиње се тек на једном месту (2 дн 8,13). Педесетница је једини од три велика празника (Пасха, Педесетница и Празник сјеница) који се не наводи као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај је изнађен у чињеници да је Закон дат на Синају 50. дана после избављења из Мисира (ср. Изл 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолском гл. 2. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан Хришћанске цркве. Пошто се Празник седмица празновао 50. дан после Пасхе, а 50 се на грчком каже Пентикости, то је ова реч постала назив празника, и од ове грчке речи је дошао назив Педсетница у Новом завету (Дап 2,1; 20,16; 1 Кор 16,8). На тај Празник седмица или на Педесетницу, у десети дан после Вазнесења Господњег, Дух Свети је сишао на сабране ученике, и сви су они почели говорити новим језицима, језицима народа међу којима су живели Јевреји. Апостол Петар је проповедао спасење у име Исуса, и првина од скоро 3000 душа пришла је тог дана верујућим.
  14. У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку. Читање из Дела Апостолских у дан Педесетнице Дап. 3 зач. (II, 1-11). „У дане оне, кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?“ Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика. У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо). Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: "Ко је жедан нека дође κ мени да пије!", чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају. Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског. На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика. Свештенослужитељи у дан Педесетнице облаче свештено одјејаније зелене боје, а и Часна Трпеза и сав храм „обучен“ је у зелену боју.
  15. Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле. У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку. Читање из Дела Апостолских у дан Педесетнице Дап. 3 зач. (II, 1-11). „У дане оне, кад се наврши педесет дана, бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; и показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, у Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим?“ Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика. У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо). Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: "Ко је жедан нека дође κ мени да пије!", чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају. Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског. На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика. Свештенослужитељи у дан Педесетнице облаче свештено одјејаније зелене боје, а и Часна Трпеза и сав храм „обучен“ је у зелену боју. View full Странице
  16. Педести дан после јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица (Изл 34,22) или Празник жетве (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова (Бр 28,26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28). Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12). Нарочита црта празновања био је принос два квасна хлеба испечена од новог пшеничног брашна (првине жетве). С њима су приношена два јагњета као жртва измирења, и све то је уздизано пред Господа, и давано свештеницима; с обзиром на то да су хлебови били квасни, нису могли бити принети на олтару (жртвенику). Друге жртве су биле, као жртва паљеница: теле, два овна и седморо јагањаца „са даровима својим и наљевима својим“ (жртва од пића) и јарац као жртва за грех. Све до приношења пентикостних хлебова, плодови жетве се нису смели јести, нити су се могле приносити друге првине. Цела свечаност је врхунила у посвећивању жетве Богу као дародавцу, и коме су и земља и народ били свети, а што је започињало приносом пшеничног снопа на Пасху. А интервал између ова два празника сматран је верским периодом. Само потоње празновање Педесетнице у Библији спомиње се тек на једном месту (2 дн 8,13). Педесетница је једини од три велика празника (Пасха, Педесетница и Празник сјеница) који се не наводи као спомен на догађаје из јеврејске историје; али такав значај је изнађен у чињеници да је Закон дат на Синају 50. дана после избављења из Мисира (ср. Изл 12 и 19). Приликом изласка народ је принет Богу као живе првине (први плодови); на Синају је довршено њихово посвећивање Њему као народа. Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима на дан Педесетнице забележеним у Делима апостолском гл. 2. Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан Хришћанске цркве. Пошто се Празник седмица празновао 50. дан после Пасхе, а 50 се на грчком каже Пентикости, то је ова реч постала назив празника, и од ове грчке речи је дошао назив Педсетница у Новом завету (Дап 2,1; 20,16; 1 Кор 16,8). На тај Празник седмица или на Педесетницу, у десети дан после Вазнесења Господњег, Дух Свети је сишао на сабране ученике, и сви су они почели говорити новим језицима, језицима народа међу којима су живели Јевреји. Апостол Петар је проповедао спасење у име Исуса, и првина од скоро 3000 душа пришла је тог дана верујућим. View full Странице
  17. Митрополит Амфилохије је током Литургије монахињу Инес, игуманију Манастира Свете Тројице у Гватемали који однедавно припада Српској православној цркви, удостојио ношења напрсног крста. Мати Инес је са својим сестрама учествовала у прослави празника Св. Василија у Острогу. Након читања Светог јеванђеља бесједио је Преосвећени Епископ Лонгин, који је казао да Јеванђеље учи, савјетује и помаже да живјећи по јеванђељским савјетима већ овјде на земљи осјетимо радост неба. Тако корачајући кроз овај живот, казао је владика Лонгин, идемо напријед и тада осјећамо да нисмо сами, да је Бог са нама, да је увијек близу, да нам помаже и да су светитељи Његови наши најбољи пријатељи и наши најбољи помагачи. – И данас, овога светог и благословеног дана на овом светом мјесту, сабрала нас је љубав Божија, сабрао нас је дивни угодник Христов, светитељ, чудотворац, Свети Василије. Као што је Христос у оно вријеме обично на гори говорио својим ученицима, проповједао, тако смо се и ми данас сабрали на овој гори и да чујемо ријеч Божију, да се поклонимо нашем Светитељу и од њега затражимо помоћ, а Свети Василије ће помоћи свима онима који се труде да живе по Јеванђељу и који се труде да се на њега угледају – казао је Владика Лонгин. Сабрани, који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали за празник Светог Василија, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће, а потом је све присутне благословио и поздравио Високопреосвећени Митрополит Антоније који је пренио благослове и поздраве Високопреосвећеног Митрополита кијевског УПЦ Г. Онуфрија и Његове светости Патријарха руског Кирила. – Благодат нас је сабрала данас овдје да прославимо Оца и Сина и Светог Духа, једнога Бога. Неизмјерно благодарим Богу што сам учесник овога чуда данас у 21.вијеку. Када смо се јутрос успињали уз ову гору, срели смо чудесна лица. Видјели смо уморна лица и очи жељне сна, али просвећене ликове и радосне очи које су овдје у току јучерашњег дана и прошле ноћи добили оно што нису могли добити нигдје друго. Заиста Црква Христова човјеку даје оно што човјеку не може дати нико други – казао је Митрополит Антоније. Он је додао да савремени свијет и његово устројство усмјерава човјека да буде упућен на овоземаљска добра и оно што га тренутно чини срећним. – Живот људски на земљи је ограничен. Човјек без обзира колико живио и у каквим благодетима уживао, он је тужан и умире. Али за човјека који живи са Богом, који живи у вјери, смрт није крај живота. Православни хришћани на земљи већ осјећају радост коју је Бог припремио за оне који га љубе. Зато смо ми спремни да долазимо са великим подвизима на удаљена мјеста у свете храмове и манастире, да би доживјели ту благодат и ту радост коју је Бог оставио човјеку – казао је Митрополит Антоније и додао да иако је Свети Василије живио у 17. вијеку, сви који данас долазимо код њега осјећамо његову благодатну помоћ у ономе за шта га моли и шта од њега тражи. Светитељи су увијек савремени, увијек су са човјеком и осјећају сва његова страдања, и лична и социјална и увијек му помажу када се он искрено обраћа њима и Богу, казао је Митрополит Антоније. Потом је Митрополит Амфилохије са саслужитељима благосиљао и пререзао славски колач који је у славу Божију, а у част Светог Василија Острошког припремила острошка братија, као и славске колаче бројних свечара. Он је казао да су сви људи на земљи једно, један човјек у Исусу Христу. – То је Црква Христова којој ми припадамо и коју исповједамо. Ево и данас овдје сабрани смо из свих крајева земаљских око ћивота Светог Василија и свједочимо то јединство – рекао је Митрополит Амфилохије и додао да су Христовој Цркви призвани сви земаљски народи и сви земаљски језици. Владика Амфилохије је подсјетио да је данас у Украјини, одакле је дошао Митрополит Антоније, братоубилачки рат, а да ми у Црној Гори добро знамо шта су братоубилачки ратови. – Сви треба да се помолимо да Бог подари мира и братске љубави нашој браћи у Украјини, да престане проливање братоубилачке крви и да престану и они моћници са Запада да подржавају ту братоубилачку крв, него да препусте народу да ријеши своја питања и своје проблеме, да се народ обједини око ћивота светих Антонија и Теодосија Печерских, да се обједини око Светог Владимира равноапостолног просветитеља сверосијског – казао је Високопреосвећени Митрополит . Он је додао да су исти покретачи свих братоубилачких сукоба у свијету од давнина. – Свети Василије, који је био помиритељ браће, нека би помирио све људе и све земаљске народе да се сви саберу око једне светиње, јединог Бога, Бога љубави, Оца, Сина и Духа Светога. Да се сви поклонимо тој вјечној божанској љубави и да се сви испунимо том љубављу Божијом, као што смо се ми данас овдје испунили. Сви народи да се овако испуне те једне љубави – казао је Митрополит Амфилохије. Саборовање је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави у Доњем Острогу, а непрекидна колона поклоника је притицала кивоту са моштима Светог Василија Острошког. Извор: Манастир Острог
  18. Празник Светог Василија, слава манастира Острог, данас 12. маја 2018. љета Господњег, торжествено и молитвено је прослављен у овој светињи. Централном Архијерејском литургијом на платоу испред Горњег Острога началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита бориспољског и броварског УПЦ Московског патријархата г. Антонија и преосвећене господе епископа новограчаничког и средњезападноамеричког г. Лонгина и будимљанско-никшићког г. Јоаникија, те бројног свештенства и свештеномонаштва СПЦ и УПЦ уз молитвено учешће више хиљада вјерника. Митрополит Амфилохије игуманији Инес из Гватемале Звучни запис беседе Епископа Лонгина Звучни запис беседе Митрополита Антонија Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Митрополит Амфилохије: Свети Василије призива Црну Гору и сву Европу на братску љубав и опроштај! Владика Кирило са свештенством служио Бденије уочи празника Светог Василија, хиљаде вјерника у острошкој светињи Празник Светог Исаије Острошког прослављен у Горњем Острогу Митрополит Амфилохије је током Литургије монахињу Инес, игуманију Манастира Свете Тројице у Гватемали који однедавно припада Српској православној цркви, удостојио ношења напрсног крста. Мати Инес је са својим сестрама учествовала у прослави празника Св. Василија у Острогу. Након читања Светог јеванђеља бесједио је Преосвећени Епископ Лонгин, који је казао да Јеванђеље учи, савјетује и помаже да живјећи по јеванђељским савјетима већ овјде на земљи осјетимо радост неба. Тако корачајући кроз овај живот, казао је владика Лонгин, идемо напријед и тада осјећамо да нисмо сами, да је Бог са нама, да је увијек близу, да нам помаже и да су светитељи Његови наши најбољи пријатељи и наши најбољи помагачи. – И данас, овога светог и благословеног дана на овом светом мјесту, сабрала нас је љубав Божија, сабрао нас је дивни угодник Христов, светитељ, чудотворац, Свети Василије. Као што је Христос у оно вријеме обично на гори говорио својим ученицима, проповједао, тако смо се и ми данас сабрали на овој гори и да чујемо ријеч Божију, да се поклонимо нашем Светитељу и од њега затражимо помоћ, а Свети Василије ће помоћи свима онима који се труде да живе по Јеванђељу и који се труде да се на њега угледају – казао је Владика Лонгин. Сабрани, који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали за празник Светог Василија, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће, а потом је све присутне благословио и поздравио Високопреосвећени Митрополит Антоније који је пренио благослове и поздраве Високопреосвећеног Митрополита кијевског УПЦ Г. Онуфрија и Његове светости Патријарха руског Кирила. – Благодат нас је сабрала данас овдје да прославимо Оца и Сина и Светог Духа, једнога Бога. Неизмјерно благодарим Богу што сам учесник овога чуда данас у 21.вијеку. Када смо се јутрос успињали уз ову гору, срели смо чудесна лица. Видјели смо уморна лица и очи жељне сна, али просвећене ликове и радосне очи које су овдје у току јучерашњег дана и прошле ноћи добили оно што нису могли добити нигдје друго. Заиста Црква Христова човјеку даје оно што човјеку не може дати нико други – казао је Митрополит Антоније. Он је додао да савремени свијет и његово устројство усмјерава човјека да буде упућен на овоземаљска добра и оно што га тренутно чини срећним. – Живот људски на земљи је ограничен. Човјек без обзира колико живио и у каквим благодетима уживао, он је тужан и умире. Али за човјека који живи са Богом, који живи у вјери, смрт није крај живота. Православни хришћани на земљи већ осјећају радост коју је Бог припремио за оне који га љубе. Зато смо ми спремни да долазимо са великим подвизима на удаљена мјеста у свете храмове и манастире, да би доживјели ту благодат и ту радост коју је Бог оставио човјеку – казао је Митрополит Антоније и додао да иако је Свети Василије живио у 17. вијеку, сви који данас долазимо код њега осјећамо његову благодатну помоћ у ономе за шта га моли и шта од њега тражи. Светитељи су увијек савремени, увијек су са човјеком и осјећају сва његова страдања, и лична и социјална и увијек му помажу када се он искрено обраћа њима и Богу, казао је Митрополит Антоније. Потом је Митрополит Амфилохије са саслужитељима благосиљао и пререзао славски колач који је у славу Божију, а у част Светог Василија Острошког припремила острошка братија, као и славске колаче бројних свечара. Он је казао да су сви људи на земљи једно, један човјек у Исусу Христу. – То је Црква Христова којој ми припадамо и коју исповједамо. Ево и данас овдје сабрани смо из свих крајева земаљских око ћивота Светог Василија и свједочимо то јединство – рекао је Митрополит Амфилохије и додао да су Христовој Цркви призвани сви земаљски народи и сви земаљски језици. Владика Амфилохије је подсјетио да је данас у Украјини, одакле је дошао Митрополит Антоније, братоубилачки рат, а да ми у Црној Гори добро знамо шта су братоубилачки ратови. – Сви треба да се помолимо да Бог подари мира и братске љубави нашој браћи у Украјини, да престане проливање братоубилачке крви и да престану и они моћници са Запада да подржавају ту братоубилачку крв, него да препусте народу да ријеши своја питања и своје проблеме, да се народ обједини око ћивота светих Антонија и Теодосија Печерских, да се обједини око Светог Владимира равноапостолног просветитеља сверосијског – казао је Високопреосвећени Митрополит . Он је додао да су исти покретачи свих братоубилачких сукоба у свијету од давнина. – Свети Василије, који је био помиритељ браће, нека би помирио све људе и све земаљске народе да се сви саберу око једне светиње, јединог Бога, Бога љубави, Оца, Сина и Духа Светога. Да се сви поклонимо тој вјечној божанској љубави и да се сви испунимо том љубављу Божијом, као што смо се ми данас овдје испунили. Сви народи да се овако испуне те једне љубави – казао је Митрополит Амфилохије. Саборовање је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави у Доњем Острогу, а непрекидна колона поклоника је притицала кивоту са моштима Светог Василија Острошког. Извор: Манастир Острог View full Странице
  19. У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  20. Светом Литургијом и резањем славског колача у Горњем Острогу, у петак 11.маја 2018. љета Господњег, прослављен је празник Светог Исаије Острошког, светитеља који се у острошкој пештери подвизавао прије Светог Василија Острошког, а чије су мошти спалили Турци на Планиници. Звучни запис беседе архимандрита Павла (Радусиновића) -ФОТОГАЛЕРИЈА- У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  21. По светој Литургији, освећена је мозаичка икона изнад улаза у манастирски храм, преломљен славски колач и одслужен помен упокојеном игуману манастира Лелић, архимандриту Авакуму (Ђукановићу). Свечаност је заокружена славском трпезом, коју су вредна лелићка братија, предвођена оцем Георгијем, приредила за све госте. -Назван је Нови Златоуст због говорничког дара, каквим су били украшени ранохришћански пастири. Попут апостола, путовао је широм планете, проповедао Реч Божју и сведочио Васкрслог Христа подвигом, трудољубљем, често и страдањем, каквима су испуњена житија Спаситељевих савременика. Како међу православним народима, тако и међу онима који се хришћанским именом не зову… Господ га је светитељском славом овенчао, подаривши нам га као светило и образац јеванђељског живљења и молитвеника пред престолом Својим. Свети владика Николај био је истински, одани и предани слуга Господа Христа. О томе сведоче његове мошти, око којих се ми данас сабирамо, а он је то показао још у младим годинама, када је одбранио докторску дисертацију „Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве, казао је у празничној проповеди умировљени Епископ средњоевропски г. Константин. Заблагодаривши Епископу ваљевском г. Милутину на части да предводи литургијско славље, владика Константин подсетио је на јеванђељску причу, читану протекле недеље, о исцељењу болесника у бањи Витезди, које је учинио Господ Христос. У Синаксару за Недељу раслабљеног говори се да је тај човек, када је Господу суђено, пришао и ударио му шамар, заборављајући доброчинство које му је Господ учинио. Свесно или несвесно, и ми често Господу не узвраћамо благодарношћу, указао је Владика Константин. -И ми често ропћемо на име Божје, а очекујемо да нам Господ увек чини оно што ми мислимо да нам је добро, а Господ зна далеко више и боље од нас шта нам је на корист, на добро и спасење. Прослављајући овај дан, сетили смо се у својим молитвама и блаженоупокојеног архимандрита Авакума, који је овде годинама приносио своје молитве. Верујем да се сада пред престолом Свевишњега радује са Светим Владиком Николајем што се православни српски народ окупља око његове светиње. Радује се што не заборавља речи Светог Владике Николаја, који се назива и Петим Јеванђелистом, јер је он семе Христове науке по примеру Светог Саве ширио и у Србији и по свим крајевима где Срби живе. Он је сведочио веру у Васкрсење Христово и пред онима који нису православни, који нису ни хришћани – рекао је Епископ Константин, благосиљајући учеснике литургијског сабрања у манастиру Лелић. Епископ Константин са свештенослужитељима осветио је мозаичку икону изнад улаза у манастирску цркву, на којој су представљени Господ Христос, Пресвета Богородица и Свети Николај Мирликијски, чијем је Преносу моштију посвећена задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира у родном Лелићу. Потом је преломљен славски колач и одслужен помен архимандриту Авакуму. Сабрање је завршено агапама у трпезарији и дворишту манастира. Овогодишњи домаћини славе били су протојереј Бранимир Петковић, старешина Светотројичног храма у Цириху, и Лелићани Саша Крстић и Зоран Радосављевић са породицама. Домаћини славе за наредну годину биће свештенослужитељи Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву са верним народом Ваљева и Цириха. Извор: Епархија ваљевска
  22. Датум у коме је у календару Свете Цркве уписано име Светог владике Николаја, 3. мај, и ове 2018. године пут манастира Лелић довео је бројни верни народ из разних крајева Србије и дијаспоре. Светом архијерејском Литургијом началствовао је умировљени Епископ г. Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија. -ФОТОГАЛЕРИЈА- По светој Литургији, освећена је мозаичка икона изнад улаза у манастирски храм, преломљен славски колач и одслужен помен упокојеном игуману манастира Лелић, архимандриту Авакуму (Ђукановићу). Свечаност је заокружена славском трпезом, коју су вредна лелићка братија, предвођена оцем Георгијем, приредила за све госте. -Назван је Нови Златоуст због говорничког дара, каквим су били украшени ранохришћански пастири. Попут апостола, путовао је широм планете, проповедао Реч Божју и сведочио Васкрслог Христа подвигом, трудољубљем, често и страдањем, каквима су испуњена житија Спаситељевих савременика. Како међу православним народима, тако и међу онима који се хришћанским именом не зову… Господ га је светитељском славом овенчао, подаривши нам га као светило и образац јеванђељског живљења и молитвеника пред престолом Својим. Свети владика Николај био је истински, одани и предани слуга Господа Христа. О томе сведоче његове мошти, око којих се ми данас сабирамо, а он је то показао још у младим годинама, када је одбранио докторску дисертацију „Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве, казао је у празничној проповеди умировљени Епископ средњоевропски г. Константин. Заблагодаривши Епископу ваљевском г. Милутину на части да предводи литургијско славље, владика Константин подсетио је на јеванђељску причу, читану протекле недеље, о исцељењу болесника у бањи Витезди, које је учинио Господ Христос. У Синаксару за Недељу раслабљеног говори се да је тај човек, када је Господу суђено, пришао и ударио му шамар, заборављајући доброчинство које му је Господ учинио. Свесно или несвесно, и ми често Господу не узвраћамо благодарношћу, указао је Владика Константин. -И ми често ропћемо на име Божје, а очекујемо да нам Господ увек чини оно што ми мислимо да нам је добро, а Господ зна далеко више и боље од нас шта нам је на корист, на добро и спасење. Прослављајући овај дан, сетили смо се у својим молитвама и блаженоупокојеног архимандрита Авакума, који је овде годинама приносио своје молитве. Верујем да се сада пред престолом Свевишњега радује са Светим Владиком Николајем што се православни српски народ окупља око његове светиње. Радује се што не заборавља речи Светог Владике Николаја, који се назива и Петим Јеванђелистом, јер је он семе Христове науке по примеру Светог Саве ширио и у Србији и по свим крајевима где Срби живе. Он је сведочио веру у Васкрсење Христово и пред онима који нису православни, који нису ни хришћани – рекао је Епископ Константин, благосиљајући учеснике литургијског сабрања у манастиру Лелић. Епископ Константин са свештенослужитељима осветио је мозаичку икону изнад улаза у манастирску цркву, на којој су представљени Господ Христос, Пресвета Богородица и Свети Николај Мирликијски, чијем је Преносу моштију посвећена задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира у родном Лелићу. Потом је преломљен славски колач и одслужен помен архимандриту Авакуму. Сабрање је завршено агапама у трпезарији и дворишту манастира. Овогодишњи домаћини славе били су протојереј Бранимир Петковић, старешина Светотројичног храма у Цириху, и Лелићани Саша Крстић и Зоран Радосављевић са породицама. Домаћини славе за наредну годину биће свештенослужитељи Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву са верним народом Ваљева и Цириха. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  23. По надахнутим речима преподобног оца Јустин ћелијског: „Вечна тајна открива се данас – Син Божји постаје Сином Човечијим, да узевши оно што је најгоре, подари најбоље. Превари се у старини Адам па окуси плод … да постане Бог. Не постаде! Бог постаје човек, да човека начини Богом. Ето красне песме и у њој све Еванђеља Неба и земље: Вечна Тајна открива се данас. Каква тајна, браћо! Тајна да ће Света Дјева родити Бога. Света Дјева родивши Бога, сама постаде Богородица. Ово је прва половина ове велике свете Тајне и светога Празника; а друга половина: да ће тај рођени Бог, тај Богочовек, Господ Христос, људе начинити боговима. Ето друге половине ове велике и страшне Тајне: људи створени да постану богови! Ја вам говорим о великим истинама. Такав је ово Празник, браћо, такву нам велику и свету Тајну доноси.ˮ Ова благовест Пресветој Дјеви да ће родити Спаситеља света, благовештава и нама онај дар над даровима и достојанство над достојанствима, да је сваки хришћанин бог по благодати, а то нам потврђује и Свети Атанасије: „Бог се очовечио, да би се човек обожиоˮ. Са друге стране, као што је човеку даровано достојанство да буде бог по благодати, тако се и Пресвета Дјева Марија овом Архангелском благовешћу уздиже мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем вољи Божјој, суделовала у име рода људског у спасењу света. О догађају Благовести Архангела Гаврила Пресветој Богородици једино нам сведочи Свети Апостол и Еванђелист Лука у свом Еванђељу (Лк. 1, 26-38). Благовештенски синаксар нам такође описује овај спасоносни догађај ослањајући се на Еванђелско сведочанство, наглашавајући да овом Архангелском благовешћу отпочиње не само спасење људи, већ и обновљење васцеле твари. Обратимо мало пажњу на све стихире које појемо приликом прослављања овог дивног празника, а које на предиван начин својом лепотом цело биће човечије испуњавају Архангелском благовештенском радошћу. Наше срце радује се Пресветој Богородици, часнијој од Херувима и славнијој од Серафима, оној која је у својој утроби благодаћу Светога Духа сместила Несместивог Бога. Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом! (тропар) Празник Благовести припада реду Богородичиних празникâ и најранија сведочанства о његовом прослављању имамо од седмог века, али то не значи да се празник није и раније прослављао. Једно од сведочанстава празновања Благовести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. год), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за време Свете четрдесетнице, не служи Литургија Пређеосвећених дарова, већ због спасоносног значаја и величине празника служи се потпуна Литургија Светог Јована Златоустог која почиње вечерњим. Према сведочаству блаженог Јеронима, на месту у Назарету на коме је Архангел Гаврил благовестио Пресветој Дјеви радосну вест, саграђен је храм у спомен на овај празник. И најраније омилије које су изговорене на Благовести потичу из седмог века, међу којима је најстарија проповед Светог Софронија патријарха јерусалимског. Као што је познато, празник благовести прослављамо тачно девет месеци пре празника Рождества Оваплоћеног Логоса. Теби, војвоткињи, поборнику нашем, ми слуге твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала. А ти, пошто имаш непобедиву моћ ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, невесто неневесна! (кондак) Када је у питању химнографија празника Благовести, богослужбене текстове саставили су познати химнографи цркве: Свети Андреј Критски славу и ниње на стиховње; Свети Јован Дамаскин једну стихиру и славу и ниње на Господи возвах, али и чувени благовештенски канон; Козма монах спевао је славу и ниње на литији, док је другу литијску стихиру саставио Анатолије. Када говоримо о богослужењу овог празника неизоставно је споменути чувени Благовештенски акатист који у исто време представља најлепши и најстарији акатист који је постао образац за све касније акатисте. Са друге стране, благовештенски акатист је једини који је присутан у богослужењу наше Свете цркве. И завршавајући, поново се подсећамо речи преподобног Јутина Ћелијског који нас надахнуто поучава: „И данас, данас кроз црквене песме и молитве само се химне и славопоји чују пресветој Богомајци. Чули сте и чујете како се стално њој обраћамо кроз песме: „Радуј се, радуј се“! Зашто? Јер си нам Ти, Пресвета Богомајко, Једину Радост донела роду људском, Ти си нам објавила и дала силе, да победимо смрт, ђавола и грех. Има ли веће радости од тога за род људски? Има ли веће среће од тога, већега блаженства од тога? Сигурно да нема. У једној дивној стихири се пева: „Радуј се, Весеље рода људског“. Заиста, Богомајка је Вечно Весеље за свако људско биће од Адама до последњег човека на дан Страшнога Суда. И ми славећи Свете Благовести, славимо Њу као свог Вођу, као свог Вођу и Учитеља, и Омоћитеља, Који нам даје моћи да победимо сваки грех, сваку страст, сваког ђавола. А пре свега, Она и чини у нама, само Је треба призивати, Њој се обраћати. Нема милостивнијег бића од Ње. Она свемилостива као и њен Божански Син, Господ Христос.Браћо моја, данашњи Свети Празник биће на спасење свакоме од нас, ако ми као хришћани и данас обновимо у себи то осећање, и то сазнање, и ту свест: да смо ми од крштења богоносци; да смо дужни живети у овоме свету као богоносци, као христоносци, да избегавамо сваки грех и чинимо свако добро. У томе, у томе, у томе је наш Вођ бесмртни, Чудесна, Дивна, Свемилостива Богомајка. Она, Она нека нас води и руководи у свима путевима Сина Свог Божанског. Еда би сваки од нас, вођен Њоме, ишао за Њом и стигао у Царство Небеско. Да тамо са Светим Анђелима, Арханђелом Гаврилом и Михајлом, и са Небеским Силама, славимо Вечно Весеље рода људског: Пресвету Богомајку и Њеног Божанског Сина, Господа Христа. Амин!ˮ Господе, Боже Сведржитељу, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој оваплоти од неискусобрачне жене и постане човек ради нашега спасења, а послао си Твога архангела Гаврила који је благовестио Његово бесемено зачеће Светој Дјеви Марији, коју си пре векова предодредио да буде радионица ове страшне тајне, унапред знане Теби и Твоме савечном Логосу. Ти сам молитвама њеним и свих светих Твојих благовести душама нашим, благодаћу Твојом, отпуштење грехова и радост неодузимљиву . Проповедај мир народу своме, дај нам да познамо пут којим ћемо идући благоугодити Твоме небеском царству .Милосрђем Христа Твога, са Којим си благословен, са пресветим, и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин (Заамвона молитва Благовести) катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Епархија тимочка
  24. Празник Благовести Пресвете Владичице наше Богородице, почетак је нашега спасења и сваке радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару. Ову сверадосну вест Пресветој Дјеви изркао је први благовеститељ Архангел Гаврило, чија благвест и данас одјекује васцелом васељеном. По надахнутим речима преподобног оца Јустин ћелијског: „Вечна тајна открива се данас – Син Божји постаје Сином Човечијим, да узевши оно што је најгоре, подари најбоље. Превари се у старини Адам па окуси плод … да постане Бог. Не постаде! Бог постаје човек, да човека начини Богом. Ето красне песме и у њој све Еванђеља Неба и земље: Вечна Тајна открива се данас. Каква тајна, браћо! Тајна да ће Света Дјева родити Бога. Света Дјева родивши Бога, сама постаде Богородица. Ово је прва половина ове велике свете Тајне и светога Празника; а друга половина: да ће тај рођени Бог, тај Богочовек, Господ Христос, људе начинити боговима. Ето друге половине ове велике и страшне Тајне: људи створени да постану богови! Ја вам говорим о великим истинама. Такав је ово Празник, браћо, такву нам велику и свету Тајну доноси.ˮ Ова благовест Пресветој Дјеви да ће родити Спаситеља света, благовештава и нама онај дар над даровима и достојанство над достојанствима, да је сваки хришћанин бог по благодати, а то нам потврђује и Свети Атанасије: „Бог се очовечио, да би се човек обожиоˮ. Са друге стране, као што је човеку даровано достојанство да буде бог по благодати, тако се и Пресвета Дјева Марија овом Архангелском благовешћу уздиже мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем вољи Божјој, суделовала у име рода људског у спасењу света. О догађају Благовести Архангела Гаврила Пресветој Богородици једино нам сведочи Свети Апостол и Еванђелист Лука у свом Еванђељу (Лк. 1, 26-38). Благовештенски синаксар нам такође описује овај спасоносни догађај ослањајући се на Еванђелско сведочанство, наглашавајући да овом Архангелском благовешћу отпочиње не само спасење људи, већ и обновљење васцеле твари. Обратимо мало пажњу на све стихире које појемо приликом прослављања овог дивног празника, а које на предиван начин својом лепотом цело биће човечије испуњавају Архангелском благовештенском радошћу. Наше срце радује се Пресветој Богородици, часнијој од Херувима и славнијој од Серафима, оној која је у својој утроби благодаћу Светога Духа сместила Несместивог Бога. Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом! (тропар) Празник Благовести припада реду Богородичиних празникâ и најранија сведочанства о његовом прослављању имамо од седмог века, али то не значи да се празник није и раније прослављао. Једно од сведочанстава празновања Благовести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. год), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за време Свете четрдесетнице, не служи Литургија Пређеосвећених дарова, већ због спасоносног значаја и величине празника служи се потпуна Литургија Светог Јована Златоустог која почиње вечерњим. Према сведочаству блаженог Јеронима, на месту у Назарету на коме је Архангел Гаврил благовестио Пресветој Дјеви радосну вест, саграђен је храм у спомен на овај празник. И најраније омилије које су изговорене на Благовести потичу из седмог века, међу којима је најстарија проповед Светог Софронија патријарха јерусалимског. Као што је познато, празник благовести прослављамо тачно девет месеци пре празника Рождества Оваплоћеног Логоса. Теби, војвоткињи, поборнику нашем, ми слуге твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење од зала. А ти, пошто имаш непобедиву моћ ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, невесто неневесна! (кондак) Када је у питању химнографија празника Благовести, богослужбене текстове саставили су познати химнографи цркве: Свети Андреј Критски славу и ниње на стиховње; Свети Јован Дамаскин једну стихиру и славу и ниње на Господи возвах, али и чувени благовештенски канон; Козма монах спевао је славу и ниње на литији, док је другу литијску стихиру саставио Анатолије. Када говоримо о богослужењу овог празника неизоставно је споменути чувени Благовештенски акатист који у исто време представља најлепши и најстарији акатист који је постао образац за све касније акатисте. Са друге стране, благовештенски акатист је једини који је присутан у богослужењу наше Свете цркве. И завршавајући, поново се подсећамо речи преподобног Јутина Ћелијског који нас надахнуто поучава: „И данас, данас кроз црквене песме и молитве само се химне и славопоји чују пресветој Богомајци. Чули сте и чујете како се стално њој обраћамо кроз песме: „Радуј се, радуј се“! Зашто? Јер си нам Ти, Пресвета Богомајко, Једину Радост донела роду људском, Ти си нам објавила и дала силе, да победимо смрт, ђавола и грех. Има ли веће радости од тога за род људски? Има ли веће среће од тога, већега блаженства од тога? Сигурно да нема. У једној дивној стихири се пева: „Радуј се, Весеље рода људског“. Заиста, Богомајка је Вечно Весеље за свако људско биће од Адама до последњег човека на дан Страшнога Суда. И ми славећи Свете Благовести, славимо Њу као свог Вођу, као свог Вођу и Учитеља, и Омоћитеља, Који нам даје моћи да победимо сваки грех, сваку страст, сваког ђавола. А пре свега, Она и чини у нама, само Је треба призивати, Њој се обраћати. Нема милостивнијег бића од Ње. Она свемилостива као и њен Божански Син, Господ Христос.Браћо моја, данашњи Свети Празник биће на спасење свакоме од нас, ако ми као хришћани и данас обновимо у себи то осећање, и то сазнање, и ту свест: да смо ми од крштења богоносци; да смо дужни живети у овоме свету као богоносци, као христоносци, да избегавамо сваки грех и чинимо свако добро. У томе, у томе, у томе је наш Вођ бесмртни, Чудесна, Дивна, Свемилостива Богомајка. Она, Она нека нас води и руководи у свима путевима Сина Свог Божанског. Еда би сваки од нас, вођен Њоме, ишао за Њом и стигао у Царство Небеско. Да тамо са Светим Анђелима, Арханђелом Гаврилом и Михајлом, и са Небеским Силама, славимо Вечно Весеље рода људског: Пресвету Богомајку и Њеног Божанског Сина, Господа Христа. Амин!ˮ Господе, Боже Сведржитељу, Ти си благоволео да се Јединородни Син Твој оваплоти од неискусобрачне жене и постане човек ради нашега спасења, а послао си Твога архангела Гаврила који је благовестио Његово бесемено зачеће Светој Дјеви Марији, коју си пре векова предодредио да буде радионица ове страшне тајне, унапред знане Теби и Твоме савечном Логосу. Ти сам молитвама њеним и свих светих Твојих благовести душама нашим, благодаћу Твојом, отпуштење грехова и радост неодузимљиву . Проповедај мир народу своме, дај нам да познамо пут којим ћемо идући благоугодити Твоме небеском царству .Милосрђем Христа Твога, са Којим си благословен, са пресветим, и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин (Заамвона молитва Благовести) катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Епархија тимочка View full Странице
  25. 18. фебруара 2018. У суботу 17/4. фебруара 2018. године у Манастиру Студеници је прослављена ктиторска слава – Преподобни Симеон Мироточиви. Уочи славе служено је свеноћно бденије на коме је био присутан велики број свештенства, монаштва и верног народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Господин Јустин. Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић) и други свештенослужитељи. Учешће у евхаристијском сабрању узели су монаси и монахиње из многобројних манастира Епархије жичке: Жиче, Раче, Вазнесења, Благовештења, Свете Тројице, Сретења, Никоља, Градца, Вујана, Каменца, Враћевшнице, Преображења, Рујна, Згодачице и других манастира. У беседи Епископ је нагласио важност јеванђелских речи које нас позивају да свој живот поверимо Господу и у Њему пронађемо ослонац који ће бити јачи од свих невоља и искушења. Свети Симеон Мироточиви нам је у томе прави пример и учитељ. На литургијском сабрању Епископ жички Господин Јустин је произвео студеничког монаха Агапија (Радојевић) у чин јерођакона. После резања славског колача и завршетка Литургије, манастирска братија је спремила трпезу љубави за све присутне. По завршеној трпези љубави, Епископ жички г. Јустин је сабрао монаштво, одржао пригодну беседу са поукама и изразио наду и жељу да се и убудуће на празник Преподобног Симеона Мироточивог монаштво из Епархије жичке сабира у манастиру Студеници, да то постане традиција. Братство манастира Студенице фотогалерија:

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...