Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'празник'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Владика Иринеј је беседећи после прочитаног Јеванђелског одељка рекао: Сретење значи идење у сусрет и прихватање оног који нам долази у сусрет. Господ Христос је, по речима Светог апостола Павла, „крај Старог Завета и родоначелник Новог Завета”. У Личности Господа Исуса Христа, укида се Ароново свештенство и стари Закон. Он је нови Првосвештеник Цркве по чину Мелхиседекову, Законодавац старог Закона и законоположник новог Закона. У четрдесети дан се по обичају Мојсијевог закона доносило дете у храм и том приликом се приносила и жртва, у овом случају два голуба, који представљају сиротињску жртву, жртву коју су приносили они који су били скромнијег материјалног стања. Данашњи празник је првобитно назван празником очишћења, у основи је посвећен Пресветој Богородици, са много елемената Господње службе. Празник је уобличен у четвртом веку по Христу, у граду Јерусалиму, а опште је прихваћен у петом, односно шестом веку... Пред почетак свете Литургије Владика Иринеј је у чин ипођакона рукопроизвео катихету Николу Дувњака. Током Литургије Епископ Иринеј је рукоположио ђакона Милана Цирара у чин презвитера. По благослову владике Иринеја, владика Јован је у чин ђакона рукоположио Огњена Верића вероучитеља из Новог Сада. Извор: Епархија бачка
  2. У четвртак, 2/15. фебруара 2018. године, на празник Сретења Господњег, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, Eвхаристијским сабрањем началствовао је Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Епископа Јована (Пурића), архимандрита Исихија (Рогића), протопрезвитера-ставрофора: Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протонамесника Бранa Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког, братства Саборног храма, и новосадских ђакона. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика Иринеј је беседећи после прочитаног Јеванђелског одељка рекао: Сретење значи идење у сусрет и прихватање оног који нам долази у сусрет. Господ Христос је, по речима Светог апостола Павла, „крај Старог Завета и родоначелник Новог Завета”. У Личности Господа Исуса Христа, укида се Ароново свештенство и стари Закон. Он је нови Првосвештеник Цркве по чину Мелхиседекову, Законодавац старог Закона и законоположник новог Закона. У четрдесети дан се по обичају Мојсијевог закона доносило дете у храм и том приликом се приносила и жртва, у овом случају два голуба, који представљају сиротињску жртву, жртву коју су приносили они који су били скромнијег материјалног стања. Данашњи празник је првобитно назван празником очишћења, у основи је посвећен Пресветој Богородици, са много елемената Господње службе. Празник је уобличен у четвртом веку по Христу, у граду Јерусалиму, а опште је прихваћен у петом, односно шестом веку... Пред почетак свете Литургије Владика Иринеј је у чин ипођакона рукопроизвео катихету Николу Дувњака. Током Литургије Епископ Иринеј је рукоположио ђакона Милана Цирара у чин презвитера. По благослову владике Иринеја, владика Јован је у чин ђакона рукоположио Огњена Верића вероучитеља из Новог Сада. Извор: Епархија бачка View full Странице
  3. Препоручујемо текст катихете Бранислава Илића "Сретење Господње - Празник сусрета Бога и човека". Аутор своју пажњу посвећује значају овог дивног празника ослањајући се на Светописамска сведочанства и богослужење овог празника Пресвете Богородице. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. - Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. - Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А Фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, љути на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег. Дан Сретања празнован је од самог почетка, но свечано празновање овога дана установљено је нарочито 544 године, у време цара Јустинијана (из синаксара празника). Често се међу нашим народом може чути питање да ли је Сретење Господњи или Богородичан празник? У својој Хеортологији протопрезвитер Лазар Мирковић бележи да Сретење спада у дванаест Великих празника, али не и у Господње. Он пише: „Празник Сретенија Господњег припада броју 12. празника, али не Господњих, но Богородичиних, јер ако празник Сретенија Господњег падне у недељу, то се служба васкрсна не замењује службом празника Сретенија, како бива на Господње празнике, но се поје заједно са њоме. Када један од дванаест Господњих празника падне у недељу, изоставља се сасвим васкрсна служба и служи се само празнична. По томе празник Сретеније се назива и празником Сретенија Пресвете Богородице“. Четрдесет дана од рођења Господа нашег Исуса Христа, а након Старозаветног времена очишћења, Пресвета Богомајка је са својим светим заручником Јосифом дошла у Јерусалимски храм, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом. У Мојсејевим књигама је записано: Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; и у осми дан нека се обреже дете. А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ниједне свете ствари нека се не дотиче, и у светињу нека не иде, док се не наврше дани чишћења њезина. А кад се наврше дани чишћења њезина, нека принесе јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха. Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубчића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и помолиће се свештеник за њу и биће чиста (3 Мојс. 12, 7.2.3.4.6.8). Затим о закону о постављања првенца пред Господом записано је: Посвети ми сваког првенца, што год отвара материцу (2 Мојс. 13, 2). И Првенца између синова својих да даш мени (2 Мојс. 22, 29). Из ових Старозаветних одељака видимо да се празник Сретења темељи на Старозаветном законодавству, јер Спаситељ света благоизволе да испуни и одржи сваки закон. И Пресвета Богородица носећи у рукама Законодавца, испуњава закон очишћења иако је била чистија од снега, будући да је бесемено родила Господа. Свети Оци сведоче да свети пророк Захарија, отац Претечин, пречисту Дјеву, када је са Младенцем дошла у храм, стави не на место за жене које се очишћују, него ма место за девојке, на коме нису могле стајати жене које имају мужа. За разлику од осталих Богородичних празника који се темеље на освештеном предању цркве, сведочанства о празнику Сретења Господњег налазимо код Евангелиста Луке. Пресвета Богородица и праведни Јосиф обручник њен, доносе Христа у храм Јерусалимски код првосвештеника Захарија, да се над њим изврши онај Старозаветни закон који се испуњавао кроз богослужење јерусалимског храма. Праведни старац Симеон, назван Богопримац, испуњен Духом Светим постаје свестан да се актуализује дато обећање Божје, и да то свето дете јесте управо тај обећани помазаник Господњи онај који доноси Царство Божије у свет, који свет испуњава Духом Светим. Када је на своје руке примио Спаситеља, старац Симеон испуњен благодаћу и духовном радошћу изговара молитву коју до данас и ми изговарамо на сваком вечерњег богослужењу: “Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља.” (Лк. 2, 29-32) Овај дирљив и молитвом испуњен сусрет Христа и светог старца Симеона никако не представља само један од важних догађај из Спаситељевог живота, већ из њега исијава духовни значај који просветљује свакога од нас. Из овог светог и благодаћу испуњеног сусрета открива се велика тајна сједињења Бога и човека у личности Богочовека Христа, а кроз Његово тело и пречасну крв којима се сједињујемо на свакој Светој Литургији, открива се и тајна сједињења човечанског рода и све творевине Божије са Богом. Са друге стране, слободно можемо рећи да наш сусрет са Богом почиње приликом Свете Тајне Просветљења (крштења), добијајући свој врхунац у Светој Евхаристији кроз коју своје Крштење увек и изнова потврђујемо, потврђујући тако и наше припадање Цркви као Богочовечанској заједници Бога и људи. По речима преподобног старца Јустина ћелијског Света Евхаристија, као Тајна над тајнама и као чудо над чудима, представља наше охристовљење, испуњење васцелог бића Богом, те тако није случајно учење Цркве да Пречасна крв Господња у тренутку причешћа постаје део нашег крвотока. Тако празник Сретења Господњег, сусрета Бога и човека емпиријски осећамо на сваком светом богослужењу у молитвеном заједничарењу са Богом, а најопитније на Светој Литургији сједињујући се са Господом. Богослужење празника Сретења Господњег Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, јер из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, Који просвећује оне у тами; весели се и ти старче праведни, који си примио у наручје Ослободиоца душа наших, дарујућег нам Васкрсење! (тропар) Према сведочанству Етарије, празник Сретења Господњег почео је да се празнује од четвртог века у Јерусалиму. Етерија занимљиво назива овај празник четрдесети дан од Богојављења, док га Свети Кирил Александријски назива лепим и дивним празником. На западу је празник почео да се прославља мало касније, тачније од петог века. Занимљива је богослужбена пракса литијског хода са упаљеним свећама, из Рима која је касније прешла на хришћански исток, а коју помиње прота Лазар Мирковић. Сва химнографија празника поред врло лепог и садржајног описивања спасоносног догађаја, наглашава централни моменат сусрета Бога и човека. Празник има и своју заамвону молитву: „Владико Господе Боже, Ти си Јединороднога Сина Твога и Логоса, рођенога од жене и под законом, послао у свет, да би оне који су под законом искупио и кроз Духа Твога Његов долазак старцу Симеону претсказао и њему га најавио; Ти сâм и нас недостојне слуге Твоје благослови Твојом светлошћу, и као што си примио исповест пророчице Ане, прими и наше молитве; и удостој нас да будемо пригрљени умним наручјем оваплоћенога Твога Логоса, и да у освештаним храмовима будемо помазивани Свесветим Твојим Духом; Благоверни народ наш развесели силом Твојом, дарујући му победу над непријатељима његовим, да би се и у нама прославило величанствено име Твоје и Јединороднога Сина Твога и обожаванога и Животворнога Духа Твога, сада и увек и у векове векова амин.ˮ Празник Сретења Господњег има један дан претпразништва и седам дана попразништва. Важно је напоменути и на једну богослужбену особеност на литургији празника. Сретење је једини празник Пресвете Богородице који има входни стих, такозвано входноје (Сказа Господ спасење своје, пред народом откри правду своју) , као и посебан празнични отпуст на крају Литургије (Христос истинити Бог наш, који је ради нашег спасења благоизволео бити држан у наручју праведног Симеона…), што такође није случај са осталим празницима Пресвете Богородице. Као причастен поје се псаламски стих: Чашу Спасења примићу и име Господње призваћу (пс.111). Ти, који си као што доликује, осветио девојачку утробу и благословио руке Симеонове, предухитривши нас и сада, спасао си нас, Христе Боже. Смири државу у ратовима и оснажи народ наш који си заволео, Једини Човекољупче! (кондак) катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Ризница литургијског богословља и живота / Српска Православна Црква / Епархија тимочка ПРИЛОГ ТВ ХРАМ (Тајна празника): View full Странице
  4. У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића. Извор: Епархија крушавачка Епархијске вести |
  5. У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића. Извор: Епархија крушавачка Епархијске вести | View full Странице
  6. ПУТ ИКОНЕ Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји. Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом. Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО.
  7. У храму Вазнесења Господњег у центру Београда, 25. јануара по новом календару - на дан молитвеног прослављања иконе Богородице Мелопитатељнице, братство ће служити празничну свету Литургију са почетком у 9 часова. Овај дан се у Вазнесенској цркви посебно обележава од 2007. године, као спомен на испраћај реплике иконе Богородице Млекопитатељнице,коју је манастиру св. Саве Освећеног, даривала Поклоничка агенција „Доброчинство“, у име српског народа. Након тога, братство храма се са благочестивим народом постарало да и у Вазнесенској цркви буде једна реплика ове чудотворне иконе, која се налази у посебном трону у јужној страни храма. Позивамо благочестиви народ на свету Литургију и молитвено обраћање Пресветој Богородици на дан чудотворне иконе Млекопитатељнице. Саопштено је на званичној интернет страници Радија Слово љубве. ПУТ ИКОНЕ Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји. Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом. Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО. View full Странице
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. јануара 2018. године, на дан Сабора Светог Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована на Централном гробљу у Београду. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. СРЕДА, 10. ЈАН 2018, 14:48 -> 15:20 ИЗВОР:ТАНЈУГ Министар културе и информисања Владан Вукосављевић уверен је да ће Србија ове године прославити Дан Ћирила и Методија као државни празник, чиме ће се, како истиче, "надокнадити културолошки заостатак" у односу на друге словенске земље. Иницијатива да 24. мај убудуће буде државни празник потекла је из Министарства културе, али је предлагање Народној скупштини надлежност Министарства за рад, борачка и социјална питања. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић "Ми смо у овом тренутку једина словенска земља у којој Дан Ћирила и Методија није државни празник. Све друге државе обележавају то као државни празник и као нерадан дан", рекао је Вукосављевић данас на конференцији за новинаре. Одговарајући на питања новинара, министар је нагласио да треба бити обазрив према нерадним данима, јер их има доста, па је њихов предлог да Дан Ћирила и Методија буде државни празник који ће се обележавати радно. Разлог за иницијативу је, како истиче, јасан сам по себи, имајући у виду непроцењив значај Ћирила и Методија за укупан словенски свет и да је "реч о историјском и културолошком утемељењу". "Ако посланици позитивно буду реаговали, ми ћемо надокнадити културолошки заостатак у симболичком пољу", додао је Вукосављевић. Он је нагласио да сви празници имају своју симболику. "Ми мислимо да обележавање дела и успомене на Ћирила и Методија долична и разумна ствар и темељи се на принципима културне политике овог министарства", истакао је Вукосављевић. Браћа Ћирило и Методије, који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима, деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, а у Србији се Дан Ћирила и Методија до сада скромно обележавао као Дан словенске писмености. Израда медијске стратегије у завршној фази Министар Вукосављевић је рекао да је медијска стретагија у завршној фази и да ће текст бити готови у наредних пар недеља. Вукосављевић је одговарајући на питања новинара рекао да је текст стратегије готов 90 посто, да су остале још "неке финесе" и да радна група интензивно ради. "Ја сам пре месец дана рекао да ће медијска стратегија бити готова до краја јануара, искрено, уверен да ће тај рок бити поштован, али нисмо на терену штоперице и ако не буде крајем јануара, биће у првој седмици фебруара", појаснио је министар. Додао је да се из различитих разлога већ годину дана баве медијском стратегијом и да је боље да се дâ још недељу дана ако је потребно. "Важно је да је све то у завршној фази и мислим да ће текст бити окончан у наредних пар недеља", рекао је Вукосављевић.
  10. СРЕДА, 10. ЈАН 2018, 14:48 -> 15:20 ИЗВОР:ТАНЈУГ Министар културе и информисања Владан Вукосављевић уверен је да ће Србија ове године прославити Дан Ћирила и Методија као државни празник, чиме ће се, како истиче, "надокнадити културолошки заостатак" у односу на друге словенске земље. Иницијатива да 24. мај убудуће буде државни празник потекла је из Министарства културе, али је предлагање Народној скупштини надлежност Министарства за рад, борачка и социјална питања. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић "Ми смо у овом тренутку једина словенска земља у којој Дан Ћирила и Методија није државни празник. Све друге државе обележавају то као државни празник и као нерадан дан", рекао је Вукосављевић данас на конференцији за новинаре. Одговарајући на питања новинара, министар је нагласио да треба бити обазрив према нерадним данима, јер их има доста, па је њихов предлог да Дан Ћирила и Методија буде државни празник који ће се обележавати радно. Разлог за иницијативу је, како истиче, јасан сам по себи, имајући у виду непроцењив значај Ћирила и Методија за укупан словенски свет и да је "реч о историјском и културолошком утемељењу". "Ако посланици позитивно буду реаговали, ми ћемо надокнадити културолошки заостатак у симболичком пољу", додао је Вукосављевић. Он је нагласио да сви празници имају своју симболику. "Ми мислимо да обележавање дела и успомене на Ћирила и Методија долична и разумна ствар и темељи се на принципима културне политике овог министарства", истакао је Вукосављевић. Браћа Ћирило и Методије, који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима, деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, а у Србији се Дан Ћирила и Методија до сада скромно обележавао као Дан словенске писмености. Израда медијске стратегије у завршној фази Министар Вукосављевић је рекао да је медијска стретагија у завршној фази и да ће текст бити готови у наредних пар недеља. Вукосављевић је одговарајући на питања новинара рекао да је текст стратегије готов 90 посто, да су остале још "неке финесе" и да радна група интензивно ради. "Ја сам пре месец дана рекао да ће медијска стратегија бити готова до краја јануара, искрено, уверен да ће тај рок бити поштован, али нисмо на терену штоперице и ако не буде крајем јануара, биће у првој седмици фебруара", појаснио је министар. Додао је да се из различитих разлога већ годину дана баве медијском стратегијом и да је боље да се дâ још недељу дана ако је потребно. "Важно је да је све то у завршној фази и мислим да ће текст бити окончан у наредних пар недеља", рекао је Вукосављевић. View full Странице
  11. Према речима Владике Иринеја, исказаним у евангелској омилији: ,,данас празнујемо Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана као првог великог сведока Христовог Васкрсења и Његовог спасоносног делања на Земљи. За своје сведочење вере и љубави према Господу Исусу Христу, примио је страшну смрт, молећи се за своје мучитеље да им Господ то недело, не узме као грех. Велики угодници Божји које називамо светитељима Божјим, по сваку цену сведоче веру у Христа и верност Христу. Тим путем касније су кроз векове ишли многи угодници Божји. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за Хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу." Током Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Предрага Делића из Чуруга. Извор: Епархија бачка
  12. На празник Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара 2018.године,Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј служио је свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Према речима Владике Иринеја, исказаним у евангелској омилији: ,,данас празнујемо Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана као првог великог сведока Христовог Васкрсења и Његовог спасоносног делања на Земљи. За своје сведочење вере и љубави према Господу Исусу Христу, примио је страшну смрт, молећи се за своје мучитеље да им Господ то недело, не узме као грех. Велики угодници Божји које називамо светитељима Божјим, по сваку цену сведоче веру у Христа и верност Христу. Тим путем касније су кроз векове ишли многи угодници Божји. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за Хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу." Током Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј је у чин ђакона рукоположио вероучитеља Предрага Делића из Чуруга. Извор: Епархија бачка View full Странице
  13. Отворимо Му наш духовни Витлејем: срце и душу и цело тело, односно цело наше биће, да се испуни Сунцем одозго, да Сам Христос, како веле Свети Оци, узме обличје у нама. Или како рече Свети Апостол Павле: А не живим више ја него Христос живи у мени (Гал.2,20). Отворимо ли себе Христу Богу отворићемо се и нашим ближњима. Приближимo ли се Христу, приближићемо се више једни другима. Живимо у друштву где су људи све више и више туђи једни другима. Чак и толико да су им и њихови најближи по крви страни као и ови њима. Бог је пак показао Својим оваплоћењем колико нам је близак и колико нас воли. Сваки долазак детета у свет није само људски чин него је пре свега дело Божије љубави. Оно најпре припада Њему па онда родитељима. Оно се усињује Богу у Цркви Његовој кроз свету тајну крштења. Облачи се у Христа (Гал.3,27), постајући Христос у малом. Начелно, Рођење Христово показује нам да постајемо наследници и сунаследници у Царству Његовом (Гал.4,7) . Постајемо царско свештенство, народ свети (1Петр.2,9). Божић је нарочито дечји празник. А колико има деце која неће осетити божићну радост? Напуштена су и остављена сама себи. А колико има и родитеља које су деца напустила и данас би се обрадовали да им неко закуца на врата и рече: Мир Божји - Христос се роди! Божић је празник исцељења човека од усамљености и свих душевних болести. То је дељење радости са свима људима, а поготово са онима који су једно с нама у вери. У нашем времену губи се права породична радост. Зашто? Зато што се изгубио прави појам брака и породице. Ако хоћемо да будемо прави православни верници морамо се држати библијског појма брака и породице. Иначе на путу смо погибли и пропасти, како физичке тако и духовне. Дај Боже, да се наш род сложи, обожи и умножи! Из Божићне поруке Епископа канадског Митрофана Извор: Српска Православна Црква
  14. Сам Господ Христос објавио је зашто је дошао, рекавши: Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да свако који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни (Јн.3,16). Син Божји узео је човеков пут од малог детета па до одраслог човека да би нам показао прави пут спасења. Христос је узор који примамо и који нас прима. Узео је пут смирења да бисмо дошли до правог човека, до првобитног Адамовог стања. Христос нас учи не само да замишљамо да смо деца него и да будемо као деце. (Мк.10,15; Мт.18,3). Сви ми заједно: деца, младићи, девојке, одрасли и стари, слуге олтара и верни, позвани смо да будемо синови Божји (Гал.4 ). Отворимо Му наш духовни Витлејем: срце и душу и цело тело, односно цело наше биће, да се испуни Сунцем одозго, да Сам Христос, како веле Свети Оци, узме обличје у нама. Или како рече Свети Апостол Павле: А не живим више ја него Христос живи у мени (Гал.2,20). Отворимо ли себе Христу Богу отворићемо се и нашим ближњима. Приближимo ли се Христу, приближићемо се више једни другима. Живимо у друштву где су људи све више и више туђи једни другима. Чак и толико да су им и њихови најближи по крви страни као и ови њима. Бог је пак показао Својим оваплоћењем колико нам је близак и колико нас воли. Сваки долазак детета у свет није само људски чин него је пре свега дело Божије љубави. Оно најпре припада Њему па онда родитељима. Оно се усињује Богу у Цркви Његовој кроз свету тајну крштења. Облачи се у Христа (Гал.3,27), постајући Христос у малом. Начелно, Рођење Христово показује нам да постајемо наследници и сунаследници у Царству Његовом (Гал.4,7) . Постајемо царско свештенство, народ свети (1Петр.2,9). Божић је нарочито дечји празник. А колико има деце која неће осетити божићну радост? Напуштена су и остављена сама себи. А колико има и родитеља које су деца напустила и данас би се обрадовали да им неко закуца на врата и рече: Мир Божји - Христос се роди! Божић је празник исцељења човека од усамљености и свих душевних болести. То је дељење радости са свима људима, а поготово са онима који су једно с нама у вери. У нашем времену губи се права породична радост. Зашто? Зато што се изгубио прави појам брака и породице. Ако хоћемо да будемо прави православни верници морамо се држати библијског појма брака и породице. Иначе на путу смо погибли и пропасти, како физичке тако и духовне. Дај Боже, да се наш род сложи, обожи и умножи! Из Божићне поруке Епископа канадског Митрофана Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Свако има дар да може да љуби ближњега. Ако нема могућности да му помогне у његовим неким животним невољама и страдањима, може Богу да се помоли за њега, ако ништа друго. Можда је то највећа подршка. Све је то велико зато што се, кроз то, огледа Христова љубав. Бог својом љубављу држи у животу свет и све људе свих времена, истакао је Епископ бачки.
  16. Благодарећи Радију Беседа, Епархије бачке доносимо звучни запис беседе Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, изговорене на празник Светог Игнатија Богоносца на литургијском сабрању у врањском саборном храму поводом крсне славе Епископа врањског Пахомија. Свако има дар да може да љуби ближњега. Ако нема могућности да му помогне у његовим неким животним невољама и страдањима, може Богу да се помоли за њега, ако ништа друго. Можда је то највећа подршка. Све је то велико зато што се, кроз то, огледа Христова љубав. Бог својом љубављу држи у животу свет и све људе свих времена, истакао је Епископ бачки. View full Странице
  17. Благодарећи Радију Беседа доносимо звучни запис надахнуте беседе Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, коју је изговорио на данашњем литургијском сабрању у новосадском саборном храму поводом празника Светог оца Николаја чудотворца. View full Странице
  18. Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог
  19. Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, у понедјељак 18. новембра 2017. љета Господњег, у острошком манастиру саборно и молитвено прослављен је празник Светог новомученика Станка Острошког, чије се мошти чувају у цркви њему посвећеној која је изграђена и освештана прије 12 година на стијени изнад цркве Свете Тројице у склопу Доњег Острога. Звучни запис беседе протосинђела Сергија, намесника манастира Острог -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог View full Странице
  20. Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. У сусрет најрадоснијем Хришћанском празнику – Божићу обављено је једно интрересантно истраживање које је дало поражавајуће резултате. Свеки пети британац не зна да је Божић повезан са рођењем Исуса Христа, показало је истраживање једне енглеске компаније OnePoll, а објавио The Independent. Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа. Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь. Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте. Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма. Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  22. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар
  23. Хиландар – На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света царска српска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
×
×
  • Креирај ново...