Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'православне'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 270 results

  1. Сваке године у пасхалном периоду у саборној цркви Свете Тројице у Хајнувки (Пољска) одржава се Међународни фестивал православне музике. Ево официјалних, пуних снимака Хорови из Пољске:
  2. И ове године, сабрани на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора у овим радосним данима свете Педесетнице, подсећамо наше свештенство, монаштво и верни народ колико је важно да чувамо јединство наше свете Цркве. Црква, Тело Христово, које нас у благодатној заједници Духа Светога сабира и сједињује у Христу и уводи нас у вечни живот Бога, у Светој Тројици слављенога, једина је нада нашега спасења. Без заједничарења у благодатним даровима Духа Светога, Који је на Педесетницу у виду огњених језика сишао на Господње ученике, нема заједнице у Христу и нема наде да, изишавши из сенке смрти и пропадљивости, постанемо баштиници обећања која нам је Господ дао. Од најранијих времена, у Цркви су се појављивале разне поделе, расколи и јереси; и колико год они били различити по свом садржају, заједничко им је било да су они који су у њима учествовали градили заједницу не по Христу већ по човеку. Неки расколи су трајали дуже, неки краће, али су сви редом удаљавали своје следбенике од пута спасења, од једне и једине Православне Католичанске Цркве, чији континуитет исповедања вере и устројства чувамо до данашњих дана, саборно истинујући у љубави Христовој, у светој Евхаристији и свим светим Тајнама које из ње извиру. Они који су се удаљавали од истине Христове најчешће су то чинили у име сведочења своје „истине“, коју су сматрали за истину Цркве. Али, како Сâм Господ каже: „По делима њиховим познаћете их“, – тако је и Црква Христова препознавала оне који су Христа замењивали ревновањем без разума, гордим умовањем и следовањем својим заблуделим учитељима. Црква Божја, која је просијала на подручјима где живи српски народ и коју с правом зовемо Светосавска, по првом архиепископу српском, Светом Сави, вековима је чувала и чува истину Христову и јединство нашег верног народа. И у најтежим временима, они који су је покушали поделити, или чак искоренити, суочавали су се са „силом Божјом која се у слабости пројављује“, са храбрим пастирима, исповедницима, мученицима и подвижницима, који су, свако на свој начин, животом посведочили Христа. Један од најтрагичнијих примера покушаја цепања јединства наше Цркве у новије време представља случај неканонског и незаконитог зборишта (парасинагоге) бившег епископа Артемија, Марка Радосављевића. Некада угледни монах и јерарх, који је на Светом Архијерејском Сабору 2010. године, због доказаних црквено-канонских и административно-пословних преступа, пристао да се повуче са епископске катедре, обећавајући послушност Цркви која му је доделила место пребивања у манастиру Шишатовцу, кренуо је путем подстицања подела и црквеног беспоретка. Не само да је подстицао један део свог монаштва да неканонски и самовољно напусти своје манастире на мученичком и страдалном Косову и Метохији већ је и сâм „повукао свој потпис о повлачењу“ у септембру 2010. године, а само два месеца касније неканонски упао на територију Епархије рашко-призренске, заузимајући манастир Дубоки Поток и обављајући свештенодејства и поред привремене забране Светог Архијерејског Синода. Наши архијереји, тада окупљени на ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора, са великом тугом, али подстакнути одговорношћу и бригом о Цркви, били су принуђени да га саборно лише епископског чина и врате у ред монахâ. Нажалост, и поред тога, монах Артемије се није вратио црквеном јединству већ је у наредним годинама наставио да шири клевете против своје Цркве, која му је у животу све дала, и тако отворено формирао први овакав раскол на телу Српске Православне Цркве од времена Светог Саве до данас. Свети Оци нас уче да се грех раскола не може опрати ни мученичком крвљу, јер представља цепање ризе Христове, Самог Тела Христовог. Жалосно је да је онај који је сâм годинама ревновао за истину Православља и стекао поштовање широм православнога света, посебно носећи крст страдања на Косову и Метохији, сада кренуо путем оних који су кроз историју Цркве цепали Христову ризу, газећи тиме светолазаревски завет који сав почива на жртвовању Христовом, на јединству Цркве Христове. Борећи се, наводно, за себе, за друге и за правоверје, против папизма и екуменизма, своје схватање епископске службе заснива на римокатоличком учењу о неизбрисивости свештенства. Зато пориче да орган – Свети Архијерејски Сабор – који му је доделио службу епископа има право и да га лиши те службе. При томе, лишен епископског чина, сâм рукополаже такозваног хорепископа, без иједног другог епископа, супротно свеукупном канонском Предању Православне Цркве. Он и њему слични „ревнитељи не по разуму“ позивају се лажно на црквене каноне, „ограђујући“ се од свог Епископа. А канони су кристално јасни: такво „ограђивање“ и непомињање епископа допуштено је само у случају када Сабор Цркве неког епископа осуди због лажног учења. Одлуком да не стане само на подривању јединства Цркве већ и да поставља лажне епископе и свештенике и тако ствара својеврсну паралелну јерархију у својој парасинагоги, јер се таква заједница не може назвати Црквом, монах Артемије је себе довео у ситуацију да је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, 2015. године, саборном одлуком свих епископа наше Цркве, одлучен, тојест искључен из заједнице Цркве. Због његовог безумног деловања проглашен је непријатељем Цркве и нашао се у истој ситуацији као неки од савремених му расколника, попут Мираша Дедеића у Црној Гори или лажног патријарха украјинског Филарета. Као и ова двојица, и некадашњи епископ Артемије кренуо је, тобож у име борбе за очување истине Православља, у формирање сопствене квазицркве, свог „синода“ такозваних хорепископа, навлачећи – не само на себе већ и на све оне који му следују – вечну осуду Божју, уколико се не покају и не врате Цркви Христовој. Чак су неки који су до сада, и поред његовог рашчињења, имали одређене наде и очекивања да се он неће одважити на такав преступ, увидели да безакоње рађа само ново безакоње и да онај ко је опхрван духом прелести и гордости још више срља у заблуду. Марко Радосављевић, како му је световно име, по црквеној пракси се не ословљава његовим монашким именом зато што је, погазивши многе каноне Цркве, погазио и завет Богу да преко свога духовног оца који је, у најтежа времена безбожничке власти, сведочио истину Христову и чистоту православне вере, увек остајући верни син Светога Саве. Многобројни су и многи други исповедници наше вере – како у прошлости тако и у новије време – који, и у најтежа времена, никада нису остајали ван црквеног евхаристијског јединства са правоверним епископима Цркве Христове. Случај Марка Радосављевића је трагичан утолико што је ово и једини пример у новијој историји да њега ниједан епископ у васцелом православном свету не признаје за епископа. Нико са њим не саслужује нити он икога помиње и признаје нити служи са било ким. У својој трагичној заблуди, овај некадашњи епископ прогласио је самог себе за истину Цркве иако је она увек била и биће саборна. Стога у овој заједници, парасинагоги, нема ни Евхаристије, ни крштења, ни миропомазања, ни свештенства, ни монаштва, ни било које друге свете Тајне. Све су то само тужна обличја иза којих нема силе и благодати Божје. Учествујући у њима, они који му следују не задобијају благодат Божју већ још дубље тону у блато сопствене заблуде, мржње према Цркви Христовој и сопствене изолације. У својој пастирској бризи за верни народ, изложен овим вуковима у јагњећој кожи, који преко својих интернет-сајтова, својом речју и делом, одвлаче верне од јединства у Христу, осећамо потребу да још једном упозоримо на опасности које долазе од било какве заједнице са сектом артемијеваца. Многи у свом незнању верују да могу да иду у своје парохијске цркве, а истовремено и на „нечастиве скупове“ ове секте: Не знају да тиме навлаче на себе и на своје породице вечну осуду. Свако општење са онима који не само што живе у својој заблуди већ, противзаконито користећи име Српске Православне Цркве и непостојеће „Епархије рашко-призренске у егзилу“, удаљује од Христа и уводи у свет нездравог ревновања, што подстиче на мржњу и нетрпељивост према свима који нису са њима. Подсећамо и представнике општинских самоуправа у којима делује ова секташка заједница да треба добро да знају да је реч о групи која нема никакве правне и канонске заједнице са Српском Православном Црквом, а самим тим са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом Христовом. Ова секта није ни регистрована као верска заједница и делује безаконо – како црквено тако и правно. Са очинском љубављу позивамо овом приликом и следбенике ове парасинагоге да се врате јединству Цркве у којој су сабрани њени канонски пастири, да се врате у евхаристијску заједницу православних који од Синаја до Јерусалима, од Свете Горе до Русије, далеке Северне и Јужне Америке, у јединству Христовом живе као деца Божја. Нема православне вере која није посведочена евхаристијски, јер је Христос живо и целовито присутан у свакој Литургији коју савршава канонски епископ са својим верним народом. А у Цркви епископ никада није сâм већ увек у заједници са другима, што се и преноси кроз апостолско наследство до данашњих дана.
  3. Обраћање верном народу са заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве маја 2017. године И ове године, сабрани на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора у овим радосним данима свете Педесетнице, подсећамо наше свештенство, монаштво и верни народ колико је важно да чувамо јединство наше свете Цркве. Црква, Тело Христово, које нас у благодатној заједници Духа Светога сабира и сједињује у Христу и уводи нас у вечни живот Бога, у Светој Тројици слављенога, једина је нада нашега спасења. Без заједничарења у благодатним даровима Духа Светога, Који је на Педесетницу у виду огњених језика сишао на Господње ученике, нема заједнице у Христу и нема наде да, изишавши из сенке смрти и пропадљивости, постанемо баштиници обећања која нам је Господ дао. Од најранијих времена, у Цркви су се појављивале разне поделе, расколи и јереси; и колико год они били различити по свом садржају, заједничко им је било да су они који су у њима учествовали градили заједницу не по Христу већ по човеку. Неки расколи су трајали дуже, неки краће, али су сви редом удаљавали своје следбенике од пута спасења, од једне и једине Православне Католичанске Цркве, чији континуитет исповедања вере и устројства чувамо до данашњих дана, саборно истинујући у љубави Христовој, у светој Евхаристији и свим светим Тајнама које из ње извиру. Они који су се удаљавали од истине Христове најчешће су то чинили у име сведочења своје „истине“, коју су сматрали за истину Цркве. Али, како Сâм Господ каже: „По делима њиховим познаћете их“, – тако је и Црква Христова препознавала оне који су Христа замењивали ревновањем без разума, гордим умовањем и следовањем својим заблуделим учитељима. Црква Божја, која је просијала на подручјима где живи српски народ и коју с правом зовемо Светосавска, по првом архиепископу српском, Светом Сави, вековима је чувала и чува истину Христову и јединство нашег верног народа. И у најтежим временима, они који су је покушали поделити, или чак искоренити, суочавали су се са „силом Божјом која се у слабости пројављује“, са храбрим пастирима, исповедницима, мученицима и подвижницима, који су, свако на свој начин, животом посведочили Христа. Један од најтрагичнијих примера покушаја цепања јединства наше Цркве у новије време представља случај неканонског и незаконитог зборишта (парасинагоге) бившег епископа Артемија, Марка Радосављевића. Некада угледни монах и јерарх, који је на Светом Архијерејском Сабору 2010. године, због доказаних црквено-канонских и административно-пословних преступа, пристао да се повуче са епископске катедре, обећавајући послушност Цркви која му је доделила место пребивања у манастиру Шишатовцу, кренуо је путем подстицања подела и црквеног беспоретка. Не само да је подстицао један део свог монаштва да неканонски и самовољно напусти своје манастире на мученичком и страдалном Косову и Метохији већ је и сâм „повукао свој потпис о повлачењу“ у септембру 2010. године, а само два месеца касније неканонски упао на територију Епархије рашко-призренске, заузимајући манастир Дубоки Поток и обављајући свештенодејства и поред привремене забране Светог Архијерејског Синода. Наши архијереји, тада окупљени на ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора, са великом тугом, али подстакнути одговорношћу и бригом о Цркви, били су принуђени да га саборно лише епископског чина и врате у ред монахâ. Нажалост, и поред тога, монах Артемије се није вратио црквеном јединству већ је у наредним годинама наставио да шири клевете против своје Цркве, која му је у животу све дала, и тако отворено формирао први овакав раскол на телу Српске Православне Цркве од времена Светог Саве до данас. Свети Оци нас уче да се грех раскола не може опрати ни мученичком крвљу, јер представља цепање ризе Христове, Самог Тела Христовог. Жалосно је да је онај који је сâм годинама ревновао за истину Православља и стекао поштовање широм православнога света, посебно носећи крст страдања на Косову и Метохији, сада кренуо путем оних који су кроз историју Цркве цепали Христову ризу, газећи тиме светолазаревски завет који сав почива на жртвовању Христовом, на јединству Цркве Христове. Борећи се, наводно, за себе, за друге и за правоверје, против папизма и екуменизма, своје схватање епископске службе заснива на римокатоличком учењу о неизбрисивости свештенства. Зато пориче да орган – Свети Архијерејски Сабор – који му је доделио службу епископа има право и да га лиши те службе. При томе, лишен епископског чина, сâм рукополаже такозваног хорепископа, без иједног другог епископа, супротно свеукупном канонском Предању Православне Цркве. Он и њему слични „ревнитељи не по разуму“ позивају се лажно на црквене каноне, „ограђујући“ се од свог Епископа. А канони су кристално јасни: такво „ограђивање“ и непомињање епископа допуштено је само у случају када Сабор Цркве неког епископа осуди због лажног учења. Одлуком да не стане само на подривању јединства Цркве већ и да поставља лажне епископе и свештенике и тако ствара својеврсну паралелну јерархију у својој парасинагоги, јер се таква заједница не може назвати Црквом, монах Артемије је себе довео у ситуацију да је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора, 2015. године, саборном одлуком свих епископа наше Цркве, одлучен, тојест искључен из заједнице Цркве. Због његовог безумног деловања проглашен је непријатељем Цркве и нашао се у истој ситуацији као неки од савремених му расколника, попут Мираша Дедеића у Црној Гори или лажног патријарха украјинског Филарета. Као и ова двојица, и некадашњи епископ Артемије кренуо је, тобож у име борбе за очување истине Православља, у формирање сопствене квазицркве, свог „синода“ такозваних хорепископа, навлачећи – не само на себе већ и на све оне који му следују – вечну осуду Божју, уколико се не покају и не врате Цркви Христовој. Чак су неки који су до сада, и поред његовог рашчињења, имали одређене наде и очекивања да се он неће одважити на такав преступ, увидели да безакоње рађа само ново безакоње и да онај ко је опхрван духом прелести и гордости још више срља у заблуду. Марко Радосављевић, како му је световно име, по црквеној пракси се не ословљава његовим монашким именом зато што је, погазивши многе каноне Цркве, погазио и завет Богу да преко свога духовног оца који је, у најтежа времена безбожничке власти, сведочио истину Христову и чистоту православне вере, увек остајући верни син Светога Саве. Многобројни су и многи други исповедници наше вере – како у прошлости тако и у новије време – који, и у најтежа времена, никада нису остајали ван црквеног евхаристијског јединства са правоверним епископима Цркве Христове. Случај Марка Радосављевића је трагичан утолико што је ово и једини пример у новијој историји да њега ниједан епископ у васцелом православном свету не признаје за епископа. Нико са њим не саслужује нити он икога помиње и признаје нити служи са било ким. У својој трагичној заблуди, овај некадашњи епископ прогласио је самог себе за истину Цркве иако је она увек била и биће саборна. Стога у овој заједници, парасинагоги, нема ни Евхаристије, ни крштења, ни миропомазања, ни свештенства, ни монаштва, ни било које друге свете Тајне. Све су то само тужна обличја иза којих нема силе и благодати Божје. Учествујући у њима, они који му следују не задобијају благодат Божју већ још дубље тону у блато сопствене заблуде, мржње према Цркви Христовој и сопствене изолације. У својој пастирској бризи за верни народ, изложен овим вуковима у јагњећој кожи, који преко својих интернет-сајтова, својом речју и делом, одвлаче верне од јединства у Христу, осећамо потребу да још једном упозоримо на опасности које долазе од било какве заједнице са сектом артемијеваца. Многи у свом незнању верују да могу да иду у своје парохијске цркве, а истовремено и на „нечастиве скупове“ ове секте: Не знају да тиме навлаче на себе и на своје породице вечну осуду. Свако општење са онима који не само што живе у својој заблуди већ, противзаконито користећи име Српске Православне Цркве и непостојеће „Епархије рашко-призренске у егзилу“, удаљује од Христа и уводи у свет нездравог ревновања, што подстиче на мржњу и нетрпељивост према свима који нису са њима. Подсећамо и представнике општинских самоуправа у којима делује ова секташка заједница да треба добро да знају да је реч о групи која нема никакве правне и канонске заједнице са Српском Православном Црквом, а самим тим са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом Христовом. Ова секта није ни регистрована као верска заједница и делује безаконо – како црквено тако и правно. Са очинском љубављу позивамо овом приликом и следбенике ове парасинагоге да се врате јединству Цркве у којој су сабрани њени канонски пастири, да се врате у евхаристијску заједницу православних који од Синаја до Јерусалима, од Свете Горе до Русије, далеке Северне и Јужне Америке, у јединству Христовом живе као деца Божја. Нема православне вере која није посведочена евхаристијски, јер је Христос живо и целовито присутан у свакој Литургији коју савршава канонски епископ са својим верним народом. А у Цркви епископ никада није сâм већ увек у заједници са другима, што се и преноси кроз апостолско наследство до данашњих дана. View full Странице
  4. У четвртак, 18. маја 2017., Парламент (Врховна Рада) Украјине разматраће два законска пројекта усмјерена против канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије. По првом законском приједлогу владике могу да се постављају само уз сагласност државних власти, а Црква чије је сједиште у "земљи агресору" може да буде забрањена. То практично значи да УПЦ МП може да буде забрањена. Извјесну наду да ово неће бити усвојено, даје мишљење Стручног комитета Раде да је приједлог антиуставан. По другом законском приједлогу, који треба да буде разматран истог дана чланови црквених општина су обавезни да "самоидентификују" своју припадност, што се у канонској цркви тумачи као увод у даље отимање храмова. http://korrespondent.net/ukraine/3850051-deputaty-khotiat-otdat-tserkov-pod-upravlenye-hosudarstva-smy Иначе, по послиједњим социолошким испитивањима (Радио их Институт за социологију Националне академије наука Украјине) из новембра 2016. у Украјини су најбројнији припадници канонске УПЦ МП коју возглављује Блажењејши митрополит Онуфуриј - 36% становника Украјине без Крима и још 2,3% ако се урачунају православни Крима. Четвртина ставника (25%) изјаснило се као сљедбеници "Кијевског патријархата" анатемисаног Дионисенка, 20% становника су унијати - гркокатолици, мање од 5% становништва се изјашњава као припипадници тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве и осталих религија. http://korrespondent.net/ukraine/3778091-nazvana-samaia-mnohochyslennaia-konfessyia-v-ukrayne Иначе, по нешто раније урађеним истраживањима Института за социологију Украјинске академије, чак двије трећине становника се противи мијешању државе у црквена питања.
  5. Version 1.0.0

    40 downloads

    ДР ЂОКО СЛИЈЕПЧЕВИЋ: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ III
  6. Version 1.0.0

    54 downloads

    ДР ЂОКО СЛИЈЕПЧЕВИЋ: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ I
  7. Овај чланак је у оригинално написан на енглеском језику; неке од ставки одражавају православни живот у неправославној средини. У ово доба године, доста људи мисли шта може да промени набоље. Иако новогодишње одлуке баш и нису одлика православне вере, промена засигурно јесте, и одлука да се променимо набоље на основу времена и периода је ипак део нашег литургијског предања. Мени делује савршено прикладно да прилагодиммо културолошки обичај новогодишњих одлука како бисмо постали бољи православни хришћани. У сваком случају, ево неколико предлога за православне хришћане који желе да буду бољи у новој години, неколико промена које сваки православни хришћанин може да примени. (Наравно, све ово треба прилагодити у складу са саветима вашег духовника и парохијског свештеника.) 1. Уозбиљите се што се тиче вашег доласка у цркву (и чешћег доласка) Иако већина оних који читају ово долазе у цркву макар недељом, истина је да, статистички, само 26% православних хришћана у САД долазе у цркву једном недељно (ова статистика се односи само на људе који се укључени у парохијски живот заједнице, а не свих који су крштени као православци; у том случају би статистика била много гора). To је катастрофални постотак. Ако не долазите у цркву сваке недеље, што не почнете? Иако засигурно постоје добри разлози да се не дође у цркву недељом, тих 74% највероватније нема добре изговоре. Ако нисте озбиљни по питању доласка у цркву недељом, време је да се уозбиљите. У питању је вечни живот, не религијски клуб. Ако већ долазите у цркву недељом, онда размислите да одете на макар још једну службу током недеље. Већина парохија служи јутрење или вечерње макар једном недељно (обично суботом навече или недељом ујутру). Шта обично радите док се служе ове службе? Ваш свештеник и други парохијани се тамо моле, и то се моле за вас. Зашто им се не придружите? Нећете зажалити. А када смо код тога... 2. Долазите у црку на време Православне бије лош глас да православци увек касне у цркву. А зашто је то тако? Ми често прихватамо изговор да ми функционишемо по ,,грчком времену" или по ,,сиријском времену,'' али и Грци и Сиријци (и било ко други; убаците овде вашу омиљену националност) некако успеју да се прилагоде да свугде другде стижу на време. Ако можемо да стигнемо на време на посао, на спортски догађај, за биоскоп, код лекара, итд., зашто онда увек каснимо за сусрет са Царем царева? Постоје дешавања за која није битно да ли дођемо у одређеном тренутку - журке, разне друштвене згоде итд., али црквене службе не спадају у њих. Постоји тачно одређен почетак и тачно одређен крај. Ако закасните, закаснили сте, а ако изађете раније, пропуштате нешто. Ваш долазак на време казује свету шта ви то сматрате битним. То је оно што је неодвојиво од вас. Ако касните у цркву, то говори вашој сабраћи парохијанима да цркву и не сматрате тако важном. То се посебно односи на вашу децу. Будите сигурни да ће да вас имитирају у томе. Дођите барем десет минута раније. То ће показати да сте озбиљни. А знате ли шта ће још показати да сте озбиљни? 3. Десетак Ништа не говори да сте озбиљни као давање 10% свог прихода нечему. Давање 10% Богу звучи лудо многим људима, али је то заправо сасвим нормално многим хришћанима - чак и генерацијама. Православци у САД нису навикли да давају десетак или чак неки други постотак, углавном зато што су њихови преци давали њиховим црквама просто тако што су плаћали порез. Ствари тако не функционишу било где у православном свету у енглеском говорном подручју. Ваши порези не помажу вашу цркву (сећам се једне цркве где се један парохијанин саблазнио када је сазнао да би електродистрибуција искључила струју ако црква не плати рачун; ко би могао да уради тако нешто црвки!?). Опет, други парохијани су наследили систем који се заснива на црквеном порезу. Mноги мисле да је давање $500 годишње доста (то је мање од $10/недељно). Али ако у парохији имате 100 породица од којих свака даје $500 годишње, имате годишњи приход од $50.000. Са тиме свештеник не може да се издржава, а камоли да се плаћа цела зграда и њено одржавање. Са друге стране, ако ви не плаћате, ваше неплаћање морају да допуњавају други. Уколико не то раде, свештеник ће бити на социјалном. А знам и доста њих који јесу. Али, ако свака од тих 100 породица има прoсeчну зараду за САД (око $52,000), и све дају десетак, та иста парохија од 100 породица би имала $520.000 да функционише. Чак и да дају 5%, имали би $260.000. У међувремену, ви вероватно много више трошите на кабловску телевизију. Или на интернет. Или на смартфон. Или на ресторане. Или на кафу. Или на многе друге ствари. Најважнија ствар око десетка није да се попуни парохијски буџет или да се подржи свештеник који је ем вредан ем вискообразован. У питању је богослужење. Срце вам је тамо где је благо ваше (Мт. 6:21). Где је ваше благо? Следите новац и наћићете срце. Ако не можете да дајете 10%, дајте 8%. Пробајте 6%. Штагод - само записујте и будите дисциплиновани. Немојте да дајете док вас не заболи, него док не почнете да уживате у томе. 4. Молите се кући Иако све што кажете буде Оче наш пошто устанете (три Оче наша дневно је најстарије познато молитвено правило), приметићете да вам се мења став о томе шта мислите или осећате о својој вери. Она ће вам бити приступачнија и дефинисаће вас више. Што се тиче родитеља - молитва кући има огорман утицај на вашу децу. Ако деца виде родитеље како се моле кући и ако име се (када дође време) придруже у молитви, то ће бити највећи допринос који можете да дате дугорочној духовности ваше деце. Ако не уведете веру у дом, заборавите на то да ће она дугорочно бити битна, било за вас, било за ваше потомство. 5. Певајте у цркви. Стојите више. Хор и појици су тамо да вас воде у молитви, не да вас забављају или да се моле уместо вас. Јесте, могуће је да се молите са њима тихо, али постоји мало ствари које толико духовно оплемењују као што је певање ваших молитви. Ако можете, то и радите. Када смо код тога, што не стојите мало више? Лакше је певати стојећи. А и ту такође постоји то предање од 2000 година у Православној Цркви да се током богослужења стоји. Узгред буди речено. 6. Научите напамет који псалам Учење Светог Писма напамет је одлично из доста разлога, али псалми су посебно моћни јер су сви они молитве. Изаберите ваш омиљени и научите га напамет. Доста православаца воли 50. псалам (,,Помилуј ме, Боже...''). Има их доста па изаберите неки. Изаберите неки кратак или неки дугачак. Само нека буде ваш; и молите га сваки дан. 7. Подржите свог свештеника Да, он треба да ради свој посао и без било каквих речи охрабрења. Тако то раде многи свештеници. То и не би био толики проблем да не слушају стрално жалопојке. Иако неке свештенике (као ја!) не бомбардују жалбама, неки од њих просто не могу да их избегну, чак и ако полажу своје животе за своје парохијане. Чак и ја морам да кажем да добијам више притужби него охрабрујућих речи. Моја сабраћа свештенослужитељи имају иста искуства. Ваш свештеник је људско биће као и што сте ви. Иако он не треба да живи за похвале, можете да му помогнете тако што ћете му рећи да га цените што се труди. Ваш посао није да му кажете да он не треба да живи за похвале - он има свог духовника да му то прича. Ваш посао је да га волите. Охрабривање је део те љубави. Не треба да га засипате комплиментима; само му реците да цените то што он ради. Имам неке људе у мојој парохији који ме охрабрују. Ја не живим само да бих то чуо, али ми то доста значи да наставим да гурам даље, јер ме подсећа да је оно што ја радим заправо битно. Нема ништа боље за здравље парохије него охрабрени свештеник. Ако он осећа да је оно чиме се он бави заправо важно, он ће и волети то да ради. Такође ће се трудити да у томе буде бољи. Тако, иако можда сматрате да он треба да се побољша, најбољи начин да му помогнете у томе је да га надахнете, а не да кукате о њему. 8. Позовите некога у цркву Да ли знате да 82% нецрквених кажу да би дошли да их неко позове? Да ли знате да само 2% чланова цркве годишње позову неког да са њима оде у цркву? Ако ваша парохија изумире (а много православних парохија у САД, посебно на североистоку, и умире), зар не мислите да је крајње време да позовете неког у цркву? Ако је ваша парохија здрава, зар не мислите да је крајње време да она роди још једну здраву парохију? Да ли стварно верујете да сте нашли веру истиниту, да сте видели светлост истиниту и да се примили Духа небесног, као што се пева на крају сваке Литургије? Зашто то онда чувате за себе? Сетите се макар једне особе коју знате која не иде у цркву. Нека вам он или она буде духовни приоритет ове године. Молите се сваки дан за ту особу. И када је време погодно, позовите je. Статистички, вероватније је да ће та особа да пристане. И када позивате неког у цркву, немојте да кажете: ,,Било би лепо да неки пут одеш самном у цркву.'' Неки пут значи никад. Реците: ,,Служимо Литургију у недељу у 9 сати у мојој цркви. Хоћеш самном?'' 9. Посетите манастир Не бисте веровали колико су феноменална ходочашћа у манастир док не одете у један. Постоји пар ствари које нам показују колико је заправо могуће да се буде хришћанин као што је посета људима који се труде да буду управо тo 24 сата дневно, 7 дана у недељи, 365 дана у години. И зар не мислите да људи који се баве молитвом толико можда и немају да кажу нешто паметно о њој? Манастири нису само за монахе и монахиње. Они су за све хришћане. Они нису само духовна уточишта него и духовни ударници. Немојте само да посетите и кажете да сте то отаљали. Развијте однос са неким манастиром. Можда сте стварно благословени и једно од ваше деце приступи манастиру, молећи се баш доста за вас. Ја се надам да ће једно од моје деце тако. 10. Прочитајте Стари Завет Да, ми треба да читамо целу Библију, али је истина заправо да су већина православних хришћана крипто-маркионити - ми не знамо ништа о Старом Завету. Маркион је био јеретик из 2. века који је учио да је Стари Завет књига за Јевреје и да се самим тиме не тиче хришћана. Благо речено није био у праву. Стари Завет се тиче хиљада година припрема пре доласка Исуса Христа. Управо он спрема бину за Његов долазак. Исус је свугде у Старом Завету, али треба да знате како да Га тражите. Стари Завет је препун свакаквих фасцинантних прича, молитви, песама, поезије итд. Ипак, већина нас нема благу представу шта се у њему налази ван Адама и Еве, Ноја и Јоне. А и ту нам вероватно мањкају детаљи. Али ако је Бог припремио свет за долазак Исусов ониме што је чинио у Старом Завету, како можемо и да помислимо да ћемо бити спремни за Његов долазак у наше сопствене животе без исте те припреме? Желите план како да прочитате Библију за годину дана? Ево вам га један. А постоје и други. Ако вам треба помоћ да га целог пређете (посебно пошто је доста обимнији од Новог Завета), зашто не питате вашег свештеника да почнете неко изучавање Библије тако што бисте прелазили неке старозаветне књиге? Њему ће вероватно бити толико драго да ће поскочити у вазод од шока и неће да зна шта да ради од среће. Што нас доводи до следеће тачке. 11. Похађајте веронауку за одрасле Заправо је невероватно колико су православни необразовани по питању сопствене вере. Понекад чујем изговор да је то само за богослове и свештенство, и да је сувише интелектуално, да то превише превазилази просечног парохијанина итд. Али, управо ти исти људи могу да вам дају детаљне информације о правилима и рекордима неког шампионата, шта је њихов најомраженији политичар урадио да разори земљу, шта су последњи трачеви у вези разних познатих личности, и све то у најситније детаље. Али када се бавимо оним што траје целу вечност, одједном смо најглупљи људи на целој Земљи. Немојте тако да се ниподаштавате. Вероватно сте поприлично паметни у вези многих ствари. Зашто не искористите тај исти таленат да се опаметите по питању сопствене вере? Такође је поприлично тачно да је већина протестаната образованијa по питању своје протестантске вере него што су православни у вези своје. Да ли треба просто да верујем да су протестанти тек тако паметнији? Нису. Али они јесу развили целу културу образовања. Култура образовања није искључивo протестантска ствар. Она је и православна, такође. Она је била део нашег предања 2000 година. Али, просто се десило да су неки од нас то заборавили. Време је да се то врати на своје раније место. 13. Волонтирајте Урадите нешто у вашој парохији или вашој заједници што ће бити од користи другима без да ви од тога имате било какву материјалну добит. То радите без да очекује било какво признање. Ваше признање ће доћи од Бога у Његовом Царству. Било које друго признање вам не треба. Не само да ће ваше несебично волонтирање помоћи да буде захвални на свему што вам је Бог дао, него ће бити и пример тога шта значи бити хришћанин вашој деци и вашим пријатељима, и такође ће вам помоћи да будете смирени, нешто за шта сви знамо да је неопходно да уђемо у Царство небеско. 13. Исповедите се Постоји доста православних који се исповедају само једном годишње - или можда чак и никад. Као људи који никада не иду код лекара, то суштински значи да ви мислите да је све у савршеном реду и да вам не треба помоћ. Буквално, то значи да вама не треба дар опроштаја који долази у светој тајни разрешења грехова. Не знам за вас, али ја сам грешник. Под тиме подразумевам да грешим сваки дан. Имам проблем. Ја сам грешник. Ја треба да се суочим са својим гресима директно у исповести. И желим свету тајну исповести која иде заједно с тим. Трудим се да одем једанпут у свака од четири постова (иако признајем да се сам не држим овога правила добро), и увек се плашим пре него што одем, управо јер не волим да мислим о томе како сам грешник. И онда се увек питам зашто ми је требало толико дуго да одем. А заправо је једно дивно искуство. Хвала Богу на исповести. 14. Прочитајте духовно штиво Постоји мало ствари које нас уводе у другу пручу, у други начин гледања на живот, као што је добра књига. Добра духовна књига нам може помоћи да учинимо свој ум да буде као ум Христов. Већина нас нема Христов ум. Ми имамо ум нечег другог. Наши умови су преиспуњени небтним стварима, разбибригама и бригама овог света. Али продужено разматрање о томе шта је добро и истинито и лепо које може да проистекне из доброг духовног штива нам може доста помоћи да све то променимо. И знате ли шта? Та промена нам доноси мир. А то је нешто чега нам свима итекако треба. Ето, то су неке од мојих идеја како да се позитивно променим ове године. Које су ваше? Чланак је написао о. Ендру Стефен Дамик, протојереј православне цркве Св. Павла у Емаусу у Пенсилванији. Оригинални чланак можете прочитати овде. http://saptajibesmrtnika.blogspot.rs/2016/12/NG.html
  8. Епархијско такмичење је, у специјализованом кабинету за Православну вјеронауку, отворио инспектор просвјетно-педагошки савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС господин Славољуб Лукић, а као домаћин такмичења, које је веома добро организовано, дјецу-такмичаре и вјероучитеље поздравио је директор школе Синиша Беговић. Организација "World Vision" припремила је прикладне поклоне за све такмичаре, док је поклоне за најбоља три учесника као и ручак за вјероучитеље и ученике обезбиједила ЦО Челинац. Поклоне су учесницима такмичења уручили г. Лукић и г. Беговић. Побједник овогодишњег ЕПАРХИЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА ЈЕ Данило Шувира из ОШ "Васа Чубриловић" Градишка који је освојио 86 бодова од могућих 100. Друго мјесто заузела је Габријела Бабић из ОШ "Свети Сава" Котор Варош са освојених 83 бода. Треће мјесто припало је Василију Жаграну из ОШ "Иво Андрић"Бања Лука са 81 бодом, док су 4 такмичара подијелила четврто мјесто са 80 освојених бодова и то су: Вук Новковић, ОШ "Десанка Максимовић" Трн,Филип Гајић ОШ "Милош Дујић" Челинац, Ивана Гогић, ОШ "Доситеј Обрадовић" Разбој Лијевче... На сајту www.vjeronauka.net можете пронаћи и ове податке: 1. погледај све ФОТОГРАФИЈЕ са такмичења БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ 2. погледај ФОТОГРАФИЈЕ СА ТАКМИЧЕЊА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ 3. извјештај и фотографије- ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ЕПАРХИИЈА 4. Извјештај са ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
  9. У суботу 18.априла, одржано је ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ у ОШ "Милош Дујић" у Челинцу. Такмичили су се ученици 5-ог разреда. Учествовало је 15 такмичара, који су показали најбоље резултате на претходном нивоу такмичења - Општинском такмичењу. Епархијско такмичење је, у специјализованом кабинету за Православну вјеронауку, отворио инспектор просвјетно-педагошки савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС господин Славољуб Лукић, а као домаћин такмичења, које је веома добро организовано, дјецу-такмичаре и вјероучитеље поздравио је директор школе Синиша Беговић. Организација "World Vision" припремила је прикладне поклоне за све такмичаре, док је поклоне за најбоља три учесника као и ручак за вјероучитеље и ученике обезбиједила ЦО Челинац. Поклоне су учесницима такмичења уручили г. Лукић и г. Беговић. Побједник овогодишњег ЕПАРХИЈСКОГ ТАКМИЧЕЊА ЈЕ Данило Шувира из ОШ "Васа Чубриловић" Градишка који је освојио 86 бодова од могућих 100. Друго мјесто заузела је Габријела Бабић из ОШ "Свети Сава" Котор Варош са освојених 83 бода. Треће мјесто припало је Василију Жаграну из ОШ "Иво Андрић"Бања Лука са 81 бодом, док су 4 такмичара подијелила четврто мјесто са 80 освојених бодова и то су: Вук Новковић, ОШ "Десанка Максимовић" Трн,Филип Гајић ОШ "Милош Дујић" Челинац, Ивана Гогић, ОШ "Доситеј Обрадовић" Разбој Лијевче... На сајту www.vjeronauka.net можете пронаћи и ове податке: 1. погледај све ФОТОГРАФИЈЕ са такмичења БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ 2. погледај ФОТОГРАФИЈЕ СА ТАКМИЧЕЊА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ ЕПАРХИЈЕ 3. извјештај и фотографије- ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ЕПАРХИИЈА 4. Извјештај са ТАКМИЧЕЊА ИЗ БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ View full Странице
  10. У име Свете Столице, састанку на тему „Однос надбискупа Степинца према Независној држави Хрватској у времену прогонâ од 1941. до 1945. године”, учествовао је председник Папског одбора за историјске науке отац Бернард Ардура. Као представници Српске Православне Цркве у овој Комисији учествовали су: митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј, епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амбасадор, стални представник Републике Србије при УНЕСКО-у, и, за ову прилику позвани стручњаци, проф. др Љубодраг Димић, професор на Философском факултету у Београду, и др Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду. Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор др Ратко Перић, бискуп пожешки монсињор др Антун Шкворчевић, као и др Јуре Кришто и др Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест. Предвиђено је да наредни састанак Комисије буде одржан у Пожеги (Хрватска), 21. и 22. априла 2017. године, на тему ,,Однос надбискупа Степинца према Српској Православној Цркви од 1941. до 1945. године”. http://beseda.rs/saopstenje-za-javnost-mesovite-komisije-srpske-pravoslavne-crkve-i-hrvatske-biskupske-konferencije/
  11. У понедељак 13. и у уторак 14. фебруара 2017. године, у Владичанском двору у Новом Саду, одржан је трећи састанак Мешовите комисије Српске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције чији је задатак да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата. У име Свете Столице, састанку на тему „Однос надбискупа Степинца према Независној држави Хрватској у времену прогонâ од 1941. до 1945. године”, учествовао је председник Папског одбора за историјске науке отац Бернард Ардура. Као представници Српске Православне Цркве у овој Комисији учествовали су: митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, епископ бачки др Иринеј, епископ славонски Јован, проф. др Дарко Танасковић, амбасадор, стални представник Републике Србије при УНЕСКО-у, и, за ову прилику позвани стручњаци, проф. др Љубодраг Димић, професор на Философском факултету у Београду, и др Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду. Као представници Хрватске бискупске конференције у реченој Комисији учествовали су: загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор др Ратко Перић, бискуп пожешки монсињор др Антун Шкворчевић, као и др Јуре Кришто и др Марио Јареб, научни саветници са Хрватског института за повијест. Предвиђено је да наредни састанак Комисије буде одржан у Пожеги (Хрватска), 21. и 22. априла 2017. године, на тему ,,Однос надбискупа Степинца према Српској Православној Цркви од 1941. до 1945. године”. http://beseda.rs/saopstenje-za-javnost-mesovite-komisije-srpske-pravoslavne-crkve-i-hrvatske-biskupske-konferencije/ View full Странице
  12. У богослужењи и у литију учествоваће православна омладина из преко 20 земаља: Русије, Украјине, Немачке, САД, Шведске, Канаде, Индије, Пољске, Србије, Грчке, Сирије, Кине, Јужне Кореје и др. Молитве и богослужења читаће се на црквенословенском, сиријском, грчком, енглеском, хинду и арапском језику. Светски дан православне омладине је установљен у јуну 1922. године, на 14. скупштини Светског православног омладинског покрета по благослову предстојатеља свих Православних Цркава. Последњих неколико година овај дан се у Петрограду традиционално обележава у Исакијевској саборној цркви. Током одржавања скупштине, а настојањем Петроградске духовне академије и сарадника Музеја Исакијевског собора, приређују се нарочита богослужења за децу и младе, уз учешће хорова из неколико држава, који ће изводити песме у складу с њиховим традицијама и на њиховим језицима, а такође хорови који су изводили старинске песме према рукописима из 17-19. века из Руске националне библиотеке, Библиотеке Академије наука, Државног историјског музеја, Руске државне библиотеке. Извор: Патриархиа.ру (превод Информативне службе СПЦ) Вести из сестринских цркава |
  13. Ми, свештенство, председници и делегати свих црквених општина широм Богоспасајеме Епархије канадске, као и руководиоци и чланови епархијских подручних тела, окупљени на 35. скупштини Епархије канадске и очински предвођени својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским господином др Митрофаном, у црквеној заједници Светог Симеона Мироточивог у Калгарију, од 3. до 5. фебруара 2017, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске православне цркве. 2. Испуњени радошћу сусрета и заједнице поздрављамо и сву нашу браћу и сестре диљем Епархије канадске. Представљујући пуноћу Цркве Христове на овим просторима, обраћамо се свом верном народу, с позивом да се радује и да буде свестан свога назначења: “Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). Но, отуда и наша обавеза да сагледавамо и преиспитујемо наше деловање и нашу мисију у времену и простору најпре међу онима који нису наши истомишљеници. 3. Овако окупљени под духовним старањем и очинском управом нашег оца и Епископа г. Митрофана, изражавамо двоструко задовољство; са једне стране зато што се заједница Светог Симеона Мироточивог, наш овогодишњи домаћин, овако динамично развија – као и већина наших заједница – а са друге, зато што моћни верски потенцијал ових простора представља залог велике будућности ове благословене земље. 4. Благодаримо Богу на даровима које изобилно примисмо и које изобилно примамо, ипак свесни посла и изазова који тек предстоје. Стога, усрдно и смирено призивајући благослов и помоћ од Господа, обраћамо се свој нашој браћи и сестрама да заједнички радимо на јединству наше заједнице. Живот Цркве је неодвојив од живота свих нас, а ми нарочито на овим просторима осећамо потребу за јединством – у Христу, једином правом и чврстом јединству. Свесни значаја заједнице, позивамо сву благочестиву браћу и сестре да буду активни у Цркви. Ако се некада и у нечему и не слажемо, то не треба да буде разлог да се разједињујемо. Мало нас је да бисмо били разједињени! Недао Бог да неки појединац злоупотреби законе ове земље и својом заблудом крене да збуњује благочестиви верни народ и одваја га од Тела Христовог. Ако је много и дозвољено у оваквом свету, треба имати на уму да није све на корист. Смирено, али с искреном љубављу позивамо сву нашу браћу и сестре, који су се удаљили од црквене заједнице из било ког разлога, да се врате у наручје Мајке Цркве и по мери дара свога и сходно својим могућностима живе у миру и љубави и да исто мисле међу собом (Римљ. 15, 5). 5. Особито благодаримо Богу што је и нас на овом континенту удостојио у минулој години да примимо део моштију мученика Пребиловачких и Св. Николаја охридског и жичког. Црква нас увек окупља око светиња. Мученици Пребиловачки јесу симбол страдања нашег многострадалног народа, али су уједно и симбол свенародног јединства. Присуство моштију светих мученика који пострадаше не чинећи зло заузврат, није донело само утеху, већ истинску крсто-васкрсну радост. Ако нам је тешко, похитајмо њиховим светим моштима ради утехе и благослова, јер они нас разумеју; њима је било теже. Ако смо разједињени, помолимо се светим мученицима, око моштију којих смо се, ето, и ми удостојили, а који животе своје положише као аманет свима будућим поколењима; ако смо разједињени и ако се делимо, то онда сви мученици и Пребиловачки и Косовски и Јадовински и сви мученици рода нашега узалуд страдаше, узалуд животе своје жртвоваше. 6. Наш поглед је усмерен пре свега на крајеве у којима су угрожени наша браћа и сестре у Христу данас, посебно на Косову и Метохији. Све хришћане и све људе вере и добре воље позовамо на што усрднију молитву Творцу и Промислитељу да нам подари преко потребан мир. Позивамо међународну заједницу да што пре заустави даљу ескалацију немира одустајањем од давања недвосмислене подршке неоснованом и правно необјашивом једностраном отцепљењу дела суверене државе Србије. Подижући свој глас, ми апелујемо на све оне који могу да утичу на судбину народâ који живе на простору Косова и Метохије да учине све што треба да дође до политичког мира, стабилности, те да народи на овим просторима могу живети заједно у миру и слози као што је то увек било кроз историју. Једнострано, правно неутемељено и насилно проглашење независности неке територије, па и Косова и Метохије, јасно је, макар у цивилизованом свету, није прихватљиво и самим тим не може водити миру. 7. Дубоко забринути за мир и стабилност на простору Балкана, позивамо међународну заједницу да не затвара очи пред чињеницом да је у Републици Српској на делу покушај уношења немира. После толико година немира, па коначно успостављеног мира, коме је поново у интересу да се дестабилизује правно постигнут и утемељен мир? Многи од нас смо силом прилика пред ратним вихором напустили своје домове и оставили своје најмилије у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Још увек носећи незацељене ране тога времена, свој глас посебно дижемо да се учини све како би се спречила дестабилизација постојећег мира. 8. Придружујемо се апелима осталих хришћана у свету и позивамо светску заједницу да без одлагања учини све да се спречи даљи изгон хришћана са Блиског Истока и да обједини напоре како би престало насиље и тероризам. Узносимо молитве Христу Спаситељу света, да на тлу Блиског Истока успостави мир који је ”дело правде” (Ис. 32, 17), да учврсти братски саживот међу различитим народима, Црквама и религијама који онде живе, да избеглицама омогући повратак у њихове домове и да рањенима подари исцелење, а душама невино изгинулих упокојење. 9. Желимо да упутимо посебну поруку родитељима и омладини. Родитељи, будући да сте благословени породом, Ви сте привилеговани, јер вам је Господ поверио улогу твораца, сарадника Божјих. Бог вас је благословио да стварате живот и обликујете младе душе. Васпитавајте децу и предајте им драгоцени бисер хришћанске православне вере. Пазите да ваше потомство не буде недостојно својих предака који су стварали, градили, освећивали и посвећивали, а себе жртвовали. Ви, пак, млади треба да знате да сте, хтели ви то или не, вољени. Бог вас воли иако сте понекад од људи запостављени. Но, Бог жели да ви осетите Његову љубав и будете Његова деца, апостоли Његови. Немојте олако прихватати изопачени морал који се данас јавно и без задршке пропагира. Слобода је мач са две оштрице, јер не користи баш сваки човек слободу на добро своје и на добро ближњих. Будите, дакле, својим примером понос својим родитељима и учитељима, радост Цркви и народу, украс и пример свету. Традиционално, са овога скупа посебно поздрављамо власти државе Канаде, на челу са премијером Господином Џастином Трудоом. Као досељеници, или потомци досељеника у Канаду, са поносом истичемо да живимо у једном од најбоље друштвено уређених система; друштву које различитост гледа као оплемењеност. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, не можемо а да се не осврнемо на тенденцију потискивања традиционалних хришћанских вредности у нашем друштву. И овога пута се обраћамо релевантним ауторитетима државе у којој живимо, радимо, доприносимо и породице стварамо, да хришћанска начела која су уткана у темеље ове државе морају да се поштују. Запањујуће је колико савремено друштво – друштво двадесет првог века – надмено намеће одређене принципе који су потпуно страни културном човеку од само генерацију или две раније. Питамо се, да ли култура застарева тако брзо? Зашто канадска култура потискује своја начела – хришћанска начела – на којима је стварана? 11. У неустрашивом објављивању Истине Божје, и спасоносне Благе Вести, нека нам помогне Господ наш Исус Христос, који нас духовно укрепљује обећањем: ”Небој се мало стадо, би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лук. 12, 32). 12. На крају, као и увек, благодарећи Господу на свим даровима којима нас је благословио у протеклој години, молимо се да нас Творац и Промислитељ свега и у овој години не заборави, да нас укрепи и оснажи да Господа Христа непоколебиво сведочимо, нарочито међу онима који Господа још нису познали и да се Његовог имена не постидимо. Опет и опет понављамо, наше је да се трудимо, да верујемо, да се молимо и да се надамо, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувамо јединство Духа свезом мира (Еф.4:2-3). У Калгарију, Алберта, Канада 4 фебруара 2017 године
  14. РЕЗОЛУЦИЈА 35. СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ, ОДРЖАНЕ У ЦРКВЕНОЈ ОПШТИНИ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ, КАЛГАРИ, ОД 3. ДО 5. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ Ми, свештенство, председници и делегати свих црквених општина широм Богоспасајеме Епархије канадске, као и руководиоци и чланови епархијских подручних тела, окупљени на 35. скупштини Епархије канадске и очински предвођени својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским господином др Митрофаном, у црквеној заједници Светог Симеона Мироточивог у Калгарију, од 3. до 5. фебруара 2017, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске православне цркве. 2. Испуњени радошћу сусрета и заједнице поздрављамо и сву нашу браћу и сестре диљем Епархије канадске. Представљујући пуноћу Цркве Христове на овим просторима, обраћамо се свом верном народу, с позивом да се радује и да буде свестан свога назначења: “Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). Но, отуда и наша обавеза да сагледавамо и преиспитујемо наше деловање и нашу мисију у времену и простору најпре међу онима који нису наши истомишљеници. 3. Овако окупљени под духовним старањем и очинском управом нашег оца и Епископа г. Митрофана, изражавамо двоструко задовољство; са једне стране зато што се заједница Светог Симеона Мироточивог, наш овогодишњи домаћин, овако динамично развија – као и већина наших заједница – а са друге, зато што моћни верски потенцијал ових простора представља залог велике будућности ове благословене земље. 4. Благодаримо Богу на даровима које изобилно примисмо и које изобилно примамо, ипак свесни посла и изазова који тек предстоје. Стога, усрдно и смирено призивајући благослов и помоћ од Господа, обраћамо се свој нашој браћи и сестрама да заједнички радимо на јединству наше заједнице. Живот Цркве је неодвојив од живота свих нас, а ми нарочито на овим просторима осећамо потребу за јединством – у Христу, једином правом и чврстом јединству. Свесни значаја заједнице, позивамо сву благочестиву браћу и сестре да буду активни у Цркви. Ако се некада и у нечему и не слажемо, то не треба да буде разлог да се разједињујемо. Мало нас је да бисмо били разједињени! Недао Бог да неки појединац злоупотреби законе ове земље и својом заблудом крене да збуњује благочестиви верни народ и одваја га од Тела Христовог. Ако је много и дозвољено у оваквом свету, треба имати на уму да није све на корист. Смирено, али с искреном љубављу позивамо сву нашу браћу и сестре, који су се удаљили од црквене заједнице из било ког разлога, да се врате у наручје Мајке Цркве и по мери дара свога и сходно својим могућностима живе у миру и љубави и да исто мисле међу собом (Римљ. 15, 5). 5. Особито благодаримо Богу што је и нас на овом континенту удостојио у минулој години да примимо део моштију мученика Пребиловачких и Св. Николаја охридског и жичког. Црква нас увек окупља око светиња. Мученици Пребиловачки јесу симбол страдања нашег многострадалног народа, али су уједно и симбол свенародног јединства. Присуство моштију светих мученика који пострадаше не чинећи зло заузврат, није донело само утеху, већ истинску крсто-васкрсну радост. Ако нам је тешко, похитајмо њиховим светим моштима ради утехе и благослова, јер они нас разумеју; њима је било теже. Ако смо разједињени, помолимо се светим мученицима, око моштију којих смо се, ето, и ми удостојили, а који животе своје положише као аманет свима будућим поколењима; ако смо разједињени и ако се делимо, то онда сви мученици и Пребиловачки и Косовски и Јадовински и сви мученици рода нашега узалуд страдаше, узалуд животе своје жртвоваше. 6. Наш поглед је усмерен пре свега на крајеве у којима су угрожени наша браћа и сестре у Христу данас, посебно на Косову и Метохији. Све хришћане и све људе вере и добре воље позовамо на што усрднију молитву Творцу и Промислитељу да нам подари преко потребан мир. Позивамо међународну заједницу да што пре заустави даљу ескалацију немира одустајањем од давања недвосмислене подршке неоснованом и правно необјашивом једностраном отцепљењу дела суверене државе Србије. Подижући свој глас, ми апелујемо на све оне који могу да утичу на судбину народâ који живе на простору Косова и Метохије да учине све што треба да дође до политичког мира, стабилности, те да народи на овим просторима могу живети заједно у миру и слози као што је то увек било кроз историју. Једнострано, правно неутемељено и насилно проглашење независности неке територије, па и Косова и Метохије, јасно је, макар у цивилизованом свету, није прихватљиво и самим тим не може водити миру. 7. Дубоко забринути за мир и стабилност на простору Балкана, позивамо међународну заједницу да не затвара очи пред чињеницом да је у Републици Српској на делу покушај уношења немира. После толико година немира, па коначно успостављеног мира, коме је поново у интересу да се дестабилизује правно постигнут и утемељен мир? Многи од нас смо силом прилика пред ратним вихором напустили своје домове и оставили своје најмилије у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Још увек носећи незацељене ране тога времена, свој глас посебно дижемо да се учини све како би се спречила дестабилизација постојећег мира. 8. Придружујемо се апелима осталих хришћана у свету и позивамо светску заједницу да без одлагања учини све да се спречи даљи изгон хришћана са Блиског Истока и да обједини напоре како би престало насиље и тероризам. Узносимо молитве Христу Спаситељу света, да на тлу Блиског Истока успостави мир који је ”дело правде” (Ис. 32, 17), да учврсти братски саживот међу различитим народима, Црквама и религијама који онде живе, да избеглицама омогући повратак у њихове домове и да рањенима подари исцелење, а душама невино изгинулих упокојење. 9. Желимо да упутимо посебну поруку родитељима и омладини. Родитељи, будући да сте благословени породом, Ви сте привилеговани, јер вам је Господ поверио улогу твораца, сарадника Божјих. Бог вас је благословио да стварате живот и обликујете младе душе. Васпитавајте децу и предајте им драгоцени бисер хришћанске православне вере. Пазите да ваше потомство не буде недостојно својих предака који су стварали, градили, освећивали и посвећивали, а себе жртвовали. Ви, пак, млади треба да знате да сте, хтели ви то или не, вољени. Бог вас воли иако сте понекад од људи запостављени. Но, Бог жели да ви осетите Његову љубав и будете Његова деца, апостоли Његови. Немојте олако прихватати изопачени морал који се данас јавно и без задршке пропагира. Слобода је мач са две оштрице, јер не користи баш сваки човек слободу на добро своје и на добро ближњих. Будите, дакле, својим примером понос својим родитељима и учитељима, радост Цркви и народу, украс и пример свету. Традиционално, са овога скупа посебно поздрављамо власти државе Канаде, на челу са премијером Господином Џастином Трудоом. Као досељеници, или потомци досељеника у Канаду, са поносом истичемо да живимо у једном од најбоље друштвено уређених система; друштву које различитост гледа као оплемењеност. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, не можемо а да се не осврнемо на тенденцију потискивања традиционалних хришћанских вредности у нашем друштву. И овога пута се обраћамо релевантним ауторитетима државе у којој живимо, радимо, доприносимо и породице стварамо, да хришћанска начела која су уткана у темеље ове државе морају да се поштују. Запањујуће је колико савремено друштво – друштво двадесет првог века – надмено намеће одређене принципе који су потпуно страни културном човеку од само генерацију или две раније. Питамо се, да ли култура застарева тако брзо? Зашто канадска култура потискује своја начела – хришћанска начела – на којима је стварана? 11. У неустрашивом објављивању Истине Божје, и спасоносне Благе Вести, нека нам помогне Господ наш Исус Христос, који нас духовно укрепљује обећањем: ”Небој се мало стадо, би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лук. 12, 32). 12. На крају, као и увек, благодарећи Господу на свим даровима којима нас је благословио у протеклој години, молимо се да нас Творац и Промислитељ свега и у овој години не заборави, да нас укрепи и оснажи да Господа Христа непоколебиво сведочимо, нарочито међу онима који Господа још нису познали и да се Његовог имена не постидимо. Опет и опет понављамо, наше је да се трудимо, да верујемо, да се молимо и да се надамо, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувамо јединство Духа свезом мира (Еф.4:2-3). У Калгарију, Алберта, Канада 4 фебруара 2017 године View full Странице
  15. У Петрограду ће се 19. фебруара 2017. године провести догађаји посвећени Међународном дану православне омладине. Главни догађај биће Литургија у Исакијевском саборном храму, а у наставку традиционална литија. Божанску службу одслужиће ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије У богослужењи и у литију учествоваће православна омладина из преко 20 земаља: Русије, Украјине, Немачке, САД, Шведске, Канаде, Индије, Пољске, Србије, Грчке, Сирије, Кине, Јужне Кореје и др. Молитве и богослужења читаће се на црквенословенском, сиријском, грчком, енглеском, хинду и арапском језику. Светски дан православне омладине је установљен у јуну 1922. године, на 14. скупштини Светског православног омладинског покрета по благослову предстојатеља свих Православних Цркава. Последњих неколико година овај дан се у Петрограду традиционално обележава у Исакијевској саборној цркви. Током одржавања скупштине, а настојањем Петроградске духовне академије и сарадника Музеја Исакијевског собора, приређују се нарочита богослужења за децу и младе, уз учешће хорова из неколико држава, који ће изводити песме у складу с њиховим традицијама и на њиховим језицима, а такође хорови који су изводили старинске песме према рукописима из 17-19. века из Руске националне библиотеке, Библиотеке Академије наука, Државног историјског музеја, Руске државне библиотеке. Извор: Патриархиа.ру (превод Информативне службе СПЦ) Вести из сестринских цркава | View full Странице
  16. Црногорској православној цркви (ЦПЦ), као и ранијих година, из државног је буџета прошле године опредијељено 55.500 еура, и та вјерска организација је уједно добила и највише новца пореских обвезника. То је 4.000 еура више, у односу на Митрополију црногорско-приморску и Епархију будимљанско-никшићку, које су збирно добиле 51.491 еуро. Гледано појединачно, Митрополији је из буџета опредијељено 25.342 еура, а Епархији 26.149 еура, пишу Дневне новине. Истовремено, најмање новца опредијељено је Јеврејској заједници, којој је припало 17.500 еура. Више од СПЦ-а добила је и Исламска заједница у Црној Гори, којој је из државне касе припало 53,3 хиљаде еура. Барској надбискупији је додијељено 13.176 еура, а Которској бискупији 9.000 еура, што за Католичку цркву у нашој земљи збирно износи око 22.000 еура. Коментаришући расподјелу новца вјерским заједницама, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј ставрофор др Велибор Џомић, рекао је да се наставља пракса ресора на чијем је челу сада Мехмет Зенка да, како је рекао, у потпуности финансира активности “такозване ЦПЦ”. “Којој се годинама опредјељују средства за плате њихових службеника“, рекао је Џомић Дневним новинама, наводећи да за то има доказе. Поновио је да је ЦПЦ финансирана од Министарства за људска и мањинска права. “Слободно се може рећи да је ЦПЦ заправо савремена вјерска организација, која је финансирана у потпуности од Министарства. С друге стране, остале вјерске заједнице су дискриминисане у сваком погледу, па и у погледу додјељивања средстава. Дискриминација је обиљежила министровање Суада Нумановића” оцијенио је Џомић. Подсјећа да све примједбе на рачун расподјеле средстава вјерским заједницама које је износио за претходне, важе и за 2016. годину. “Расподјеле су извршене на основу незаконитог акта Критеријум. А у том фамозном Нумановићевом Критеријуму не постоји ниједан критеријум на основу кога би се могло знати за шта се опредј ељују средства за цркве и вјерске заједнице“, навео је он, уз напомену да од Зенке очекује доношење новог Правилника, који ће бити у складу са законом, и у којем ће бити нормирани критеријуми за расподјелу средстава из буџета. Извор: Dnevne novine
  17. https://rs.sputniknews.com/regioni/201701061109524246-ustase-badnjak-hpc/ HRVATSKA pravoslavna crkva, ustaška organizacija iz četrdesetih godina prošlog stoljeća, i Projekt Velebit, koji poziva Hrvate na "samoorganiziranje jer se Srbi naoružavaju", održavaju 'liturgijski obred' na zagrebačkom Cvjetnom trgu. >> Ustašoljupci ne odustaju od današnje proslave Crkve koju je osnovao zločinac Pavelić Od katedrale Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) u Zagrebu ih dijeli tek desetak metara. Skup osigurava desetak interventnih policajaca, a među prisutnima je i bivši ministar branitelja Mijo Crnoja. "To je naš top, nije njihov", komentirao je jedan od prisutnih pucanj gričkog topa jedan od prisutnih "Dosta je da se moramo pravdati jesmo li ustaše. Gospodo, odjebite!" Marko Jurič, domaćin ustaškog slavlja i predstavnik projekta Velebit, zatražio je od Hrvatske da registrira Hrvatsku pravoslavnu crkvu, a potom i da im nađu prostore gdje će se održavati liturgijski obredi. U protivnom, kaže Jurič, redovito će ovakve akcije održavati na otvorenim javnim površinama. "Zašto Hrvatska zanemaruje više od 16.000 Hrvata koji su se izjasnili kao pravoslavci? Možda zašto što oni ne pjevaju četničke pjesme?!", pita se Jurič te potom kritizira hrvatske političare što su šutjeli dok je na domjenku Srpskog narodnog vijeća povodom pravoslavnog Božića, izaslanik Aleksandra Vučića prijetio Hrvatskoj. "Trebali su mi reći gubi se tamo u svoj četnički brlog u beograd odakle si i došao", ističe Jurič. Dosta je podaništva. Dosta je klanjanja. Dosta je da se svaki dan moramo nekome opravdavati jesmo li ustaše ili nismo", rekao je Jurič i zaradio ovacije okupljenih. "Takvima kojima to treba govoriti trebamo jasno reći: Gospodo, odjebite! Nećemo se više povlačiti i zadnja poruka je - krećemo u napad." http://www.index.hr/vijesti/clanak/ustase-u-centru-zagreba-provociraju-na-pravoslavni-badnjak-gubi-se-u-svoj-cetnicki-brlog/942365.aspx
  18. Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16). Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16). Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника. Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4). Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој. Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24). Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности. У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21). Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића! Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2017. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН Епископ западноевропски ЛУКА Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ далматински ФОТИЈЕ Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ Епископ ваљевски МИЛУТИН Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН Епископ умировљени славонски САВА Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ Епископ бивши нишки ЈОВАН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни епископ стобијски ДАВИД
  19. Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14) Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16). Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16). Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника. Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4). Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој. Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24). Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности. У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21). Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића! Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди! Благословена нова 2017. година! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН Епископ западноевропски ЛУКА Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ далматински ФОТИЈЕ Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ Епископ ваљевски МИЛУТИН Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН Епископ умировљени славонски САВА Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ Епископ бивши нишки ЈОВАН Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни епископ стобијски ДАВИД View full Странице
×
×
  • Create New...