Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'православне'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 270 results

  1. Информациони рат и како се од њега одбранити СЛОБОДАН СТОЈИЧЕВИЋ петак 19. јул 2019. 10:15 Није све онако како нам се сугерише на интернету. Посебно у ситуацији када се против наше државе и Цркве води информациони рат ShareTweet Када у ово данашње лудо и помахнитало време читамо вести да су свештеници СПЦ осветили ово, осветили оно, молили се за рејтинг Пинка, ми мали, „обични“ верници можемо помислити да је Црква такође изгубила компас и да је за новац спремна да продаје благодат. (Иначе „продавање благодати“ је грех и јерес, назива се „симонија“) Увек када овако нешто прочитам и ја се запитам да ли има смисла бити „хришћанолудак“, „губитник“ и „овца“ која иде у цркву недељом, пости, исповеда, причешћује се… кад су се већ и сами свештеници „у коло уфатили“? Данас не само да „грађанисти“ и „другосрбијанци“ имају шта да кажу о мисији Свете Цркве Христове на земљи, већ и „формални православци“ (којих је по статистци преко 90 одсто у нашем народу) почињу озбиљно да разматрају „шта то поп ради и зашто“, почињемо да о томе дајемо свој суд, да пресуђујемо „на чијој страни су који поп и који владика“. Друштво процењује делатност Цркве на основу кратких вести из медија, иако поштено говорећи ништа и не зна о самој Цркви, о њеној улози, мисији, нити унутрашњој организацији која је у функцији те мисије. Сваки човек крштењем постаје члан Цркве Христове, али то не значи да било шта зна о Цркви. Та 2-3 одласка у цркву током године, слављење славе са кумовима и пријатељима и „три најважнија догађаја у животу“ (крштење, венчање и опело) уз учешће „попа“ – обнављају чланство у Цркви, али не дају праву „охристовљеност“ и духовни преображај, који би били кључ за разумевање Цркве Христове и шифра за „декодирање“ улоге и учешћа Цркве у друштву, али и у животу појединца. У суштини само негде око 2 одсто становништва које је заиста члан Цркве – јер узима учешћа у животу Цркве – може заиста да процени неки поступак јер функцију Цркве сагледава „изнутра“ и „функционално“, а не процењивачки „објективно“ и „споља“, као „корисник религиозних услуга“. Како ово изгледа у пракси? „БАЋУШКИНА“ ЛЕКЦИЈА Имао сам прилике да чујем причу о једном свештенику у Москви негде средином 90-их. „Баћушка“ (како Руси зову свештеника) је испричао како га је један врло богат човек, повремени посетилац његове цркве позвао да освети његов нови „посао“. Свештеник је био у недоумици: по оделу је човек био пристојан, по понашању чак и превише фин, понизан и сервилан у комуникацији са свештеним лицима. Али је било очигледно да је „мутан тип“ и највероватније криминалац. У цркву је ретко долазио и никад на службу, али кад дође, увек је лично свештенику давао повећи прилог за храм. Чак се наметао утисак да је тај прилог за цркву његов лични однос са Богом, тј. да он у ствари Богу даје „тал“ од мутних послова који су добро прошли и да је то неки његов начин да Бога „части“ што није ухваћен и ухапшен. Сваки тај прилог свештеник је примао и употребљавао за потребе реновирања цркве, али није хтео да ставља у црквену касу и дели себи и другим свештеницима, јер није било баш најјасније да ли је новац „чист“, а опет одбити прилог за цркву значило би осудити човека на основу утиска који не мора да буде исправан и тако у име Цркве одбацити човека који је можда искрен. Али овога пута ситуација је била другачија: човек је дошао у цркву и позвао свештеника да освети његове нове канцеларије и његов нови посао. То више није био прилог који је долазио „post factum“ од зараде, од већ учињених дела за која свештеник нема сазнања. Ово је већ значило да се, можда и несвесно, унапред освећује нека криминална активност. Слободан Стојичевић говори на промоцији своје књиге „Мрежни рат против Срба”, Панчево, 14. март 2019. (фото: Правда/Миливој Васиљевић) Свештеник је овај догађај и ову дилему описивао у ужем кругу редовних верника који су пили чај после службе недељом и све их је интересовало како је ову дилему решио. Баћушка је верницима који разумеју Цркву „изнутра“ (а не медијима) овако одговорио: „Да, отишао сам да се помолимо заједно Богу. Тамо су били и „партнери“ у том новом послу. Све један страшнији од другог. Већина је била набилдована, обријаних глава, са тетоважама и неком агресијом у очима. Део је био у оделима, али са неким подмуклим и подсмешљивим погледом у очима. Повремено су се уротнички осмехивали и заверенички намигивали једни другима. Али ја сам помислио: да ја призовем Бога и урадим оно што је моја дужност, а Бог ће већ знати шта и како. Док су ме позвали – ја вероватно треба да урадим како траже и извршим своју свештеничку дужност. Помолили смо се и молитвено позвали Бога да помогне и садејствује“. После ових речи настала је прво тишина, па одмах потом и граја, јер су сви у глас кренули да или осуђују, или оправдавају свештеника. Тек након десетак минута, кад се галама стишала, неко се досетио да упита свештеника: „И како Ви сад са ове дистанце гледате на тај Ваш поступак?“ Свештеник је благо одговорио: „Све се добро завршило! У месецима који су уследили посао је пропао, ништа нису успели да ураде, „фирма“ се полако распала а „компањони“ разишли свако на своју страну. Чак се нису ни посвађали и поубијали пошто је посао тихо умро пре него што је и рођен. Тај човек што ме је позвао на освећење – никад више није доносио велике прилоге за храм, јер очито више није имао за шта да се ’тали са Богом’. Виђам га и дан-данас, живи мирно, оженио се, нашао неки посао и има децу. Бог је заиста помогао онима који су га звали у помоћ, само није урадио оно што су они тражили већ оно што је било добро за њих“. ШТА СУ „ДЕМОТИВАТОРИ“ У том светлу би било добро да, као Православни Хришћани гледамо на сва освећивања Пинкових снимања, ноћних клубова, аутомобила, скупих кућа… Ми превише верујемо себи и својим очима које гледају оно што медији желе да видимо. Да погледамо један пример како медији манипулишу нашим очима и како то изгледа у пракси. Руска држава је ангажовала посебне фирме које се баве „интернет безбедношћу и заштитом репутације“. Ове службе имају задужење да прате токове информација на руском интернету 2 („ру.нет“ 2 – руске и рускојезичке друштвене мреже). Као једна од најважнијих установа у руском друштву – Руска православна Црква је под сталним нападима на друштвеним мрежама, али и под заштитом ових владиних агенција. На пример: на руском делу интернета појавила се објава (унос) која је у кратком року подељена од стране десетина хиљада „налога“ на друштвеним мрежама (ми смо навикли да једног човека поистовећујемо са једним налогом на друштвеним мрежама. То није истина, постоје професионални „интернет радници“ који имају десетине, па и стотине налога. А постоје и цела предузећа која делују под једним „инфлуенсерским брендом“ као што је, на пример, Наваљни). Он је изгледао овако (видети испод): На регистарској таблици „свештеникових“ скупих кола на овој фотографији пише: „светац“, а испод слике пише. „Не кради, Црква не воли конкуренцију“ Овакава објава има елементе хумора и врло је пријемчива за дискредитацију Цркве код младих, који су најчешћи „конзументи“ друштвених мрежа. Код конзумента се ствара утисак да је ово неки дебели, богати сеоски свештеник поред својих нових скупих кола. Овакве објаве се стручно називају „демотиватори“ и користе се за дискредитацију одређеног „бренда“, то јест нечије репутације. Без обзира да ли је у питању нека државна институција, војска, црква… принцип је исти као код „ратова брендова“, само што се користи за подривање репутације државе, а не комерцијалног бренда. Чест случај „демотиватора“ су, на пример, објаве у којиме се пореди доручак у „нашој“ и „њиховој“ болници, или фасаде на „нашој“ и „њиховој“ болници (или школи, дечијем обданишту, итд). Зато ми на „срб.нет“-у (српском интернету 2 – друштвеним мрежама на српском језику) често видимо разне објаве које блате, омаловажавају и исмевају Србију, Републику Српску, косовски завет, државне институције, народ, војску, Цркву, политичаре… И увек овакви „демотиватори“ имају „блиц ефекат“; они нису смишљени да би се човек замислио над поруком, већ да се негативна порука кратко и јасно „закачи“ за подсвест. Често се демотиватори и не упамте, већ током времена код „конзумента“ стварају утисак да је све пропало, да се све распада, да су сви корумпирани, да ништа више свето нема, да смо „дотакли дно дна“… (овде већ почиње разговор о кумулативном ефекту и о когнитивном рату, о чему ћемо другом приликом). РУСКИ ПРИМЕР У Русији је, срећом, мало другачије. Постоје, као што смо рекли, специјализоване агенције и фирме које имају задатак да реагују на овакве нападе. Како се то ради? Један од начина (у овом конкретном случају са демотиватором против Цркве) је – проучавање метаподатака. Од почетка 2000-их сви модерни дигитални фото-апарати заједно са фотографијом „пакују“ и неколико секунди звучног записа у тренутку снимања фотографије, односно тзв. метаподатке – кад и где је снимљена… Када се од стране стручњака овај демотиватор „отпакује“, лако се нађе – првобитни снимак од кога је демотиватор настао. Ево оригиналних снимака: Шта се све види на овим фотографијама? Види се поносни власник новог аутомобила са породицом, а што је најважније јасно се види и да свештеник није власник, већ да је више пута фотографисан док је освећивао аутомобил по жељи власника. Осим тога, они који иду у цркву знају да то што је свештеник са епитрахиљом значи да обавља неку свештену радњу, односно да је „на послу”. То је сасвим супротно у односу на оно што би се могло закључити из „демотиватора”, да се свештеник хвали новим скупим колима. На крају, виде се и праве регистарске таблице. Све ово говори да конкретни демотиватор није тек фотографија коју је неко на брзину фотографисао, направивши шалу на рачун свог свештеника, већ су фотографије украдене и на њима је озбиљно рађено; цео тим је осмишљавао ефекат и начин да се од тих фотографија направи демотиватор којег ће руска омладина видети на секунд док бесциљно тумара друштвеним мрежама. Ово је само један мали пример како „очи могу да преваре“. Тако да није све како се чини. А нарочито није све како се чини када против наше Отаџбине и наше Цркве западне службе воде информациони рат. Насловна фотографија: Правда/Миливој Васиљевић Слободан Стојичевић је аутор књиге „Мрежни рат против Срба”. Ексклузивно за Нови Стандард Извор Нови Стандард
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. јула 2019. године у Патријаршији српској у Београду високопреподобног архимандрита Илију, настојатеља манастира Преображења Господњег у Терасон Лавилдјуу, и групу православних поконика из Француске. Извор: Српска Православна Црква
  3. Престони празник Светих апостола Петра и Павла којима је посвећен храм Подворја Српске Православне Цркве у Москви свечано је обележен служењем свете архијерејске Литургије којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене послове Руске Православне Цркве. Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит филипопољски г. Нифон, представник Антиохијске Православне Цркве у Москви; Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Саслужували су и протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења спољних црквених послова Руске Православне Цркве, протојереј Данило Андрејук, представник Америчке Православне Цркве у Москви; протојереј Кахабер Гоготишвили, старешина грузијске парохије у Москви; протојереј Игор Јакимчук, секретар Одељења спољних црквених послова Руске Православне Цркве, протојереј Сергој Гутенко из Епархије луганске Украјинске Православне Цркве, архимандрит Александар (Котов), јереј Никола Баловић, старешина српског храма Рођења Пресвете Богородице у Фелдкирху, Аустрија; јереј Олег Вишински, протођакон Алексиј Трунин и ђакон Владислав Соколов. На богослужењу је одговорао хор Петропавловског храма под руководством диригентице Људмиле Черкасове. Празничну проповед после причасног стиха одржао је јереј Олег Вишински. Литургији је молитвено присуствовао амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић. После Литургије, како то налаже богослужбени устав Руске Цркве, одслужен је и молебан Светим апостолима Петру и Павлу. Домаћин велике свечаности, Преосвећени Владика моравички г. Антоније, поздравио је све присутне честитајући радосни празник. Поздрављајући високог госта Подворја Српске Православне Цркве, Високопреосвећеног Митрополита г. Илариона, владика Антоније му је том приликом уручио икону Светих апостола Петра и Павла, као и дикирије и трикирије. -Данашњи празник јр сведочанство о јединству помесних Православних Цркава и њиховој узајамној љубави и подршци. нагласио је митрополит Иларион захваливши на дару и заједничком богослужењу. Говорећи о животу и делима првоврховних апостола, митрополит Иларион је подсетио на најважније тренутке њиховог ширења Христове науке. Будући да православни свет данас потреса један од најболнијих раскола у Украјини, Владика је нарочито захвалио Антиохијској Патријаршији и Српској Православној Цркви на подршци и разумевању ситуације у Украјинској Православној Цркви Московског Патријархата на чијем челу се налази једини канонски Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Такође, Митрополит је поменуо и став Руске Цркве по питању новонастале ситуације у Црној Гори, истичући речи одлуке Светог Синода Руске Православне Цркве на заседању 9. јула 2019. године у манастиру Валааму. Као молитвену успомену на радосни празник, владика Антоније је митрополиту Нифону уручио крст и панагију, а осталим свештенослужитељима иконе Светих апостола Петра и Павла. Радост празника са парохијанима Подворја Српске Православне Цркве су поделили и поклоници из Аустрије који су, предвођени својим свештеником Николом Баловићем, допутовали на поклоњење светињама Москве и Подмосковља. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  4. Саопштење донесено на засиједању Светога Синода Руске Православне Цркве 9. јула 2019. године. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања тзв. "Црногорске православне цркве". У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјерне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје "покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "Црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. Предсједник Црне Горе М. Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намјеру да оствари "обнову Црногорске аутокефалне Цркве". Особиту забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године, објављени предлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који садржи низ дискриминаторних мјера, између осталих - присвајање у државно власништво дијела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарактерисао је предлог закона као "антиевропски и антицивилизацијски", чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе, и представља "директно уплитање у унутрашња дјела Цркве" . Озбиљне примједбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија). Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско - приморског и упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини Светог Православља. Превео за Поуке.орг Никола Јоксимовић Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/5467638.html?fbclid=IwAR1PTj2v5X4G156qb1ua-3HxTZpccmv4NiKMKe12BqBTOwAoVNwZZg1iCf4 View full Странице
  5. Саопштење донесено на засиједању Светога Синода Руске Православне Цркве 9. јула 2019. године. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања тзв. "Црногорске православне цркве". У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјерне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје "покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "Црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. Предсједник Црне Горе М. Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намјеру да оствари "обнову Црногорске аутокефалне Цркве". Особиту забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године, објављени предлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који садржи низ дискриминаторних мјера, између осталих - присвајање у државно власништво дијела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарактерисао је предлог закона као "антиевропски и антицивилизацијски", чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе, и представља "директно уплитање у унутрашња дјела Цркве" . Озбиљне примједбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија). Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско - приморског и упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини Светог Православља. Превео за Поуке.орг Никола Јоксимовић Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/5467638.html?fbclid=IwAR1PTj2v5X4G156qb1ua-3HxTZpccmv4NiKMKe12BqBTOwAoVNwZZg1iCf4
  6. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније и ове године био је представник Српске Православне Цркве на Павлији у Верији. Са званичне интернет странице Епархије нишке доносимо фото вест:
  7. На основу Уредбе о Богословијама Српске Православне Цркве и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархије Српске Православне Цркве објавиле су K О Н K У Р С за упис у I разред Богословијâ Српске Православне Цркве за школску 2019/20. годину: Устав СПЦ Уредба о богословијама СПЦ
  8. На основу Уредбе о Богословијама Српске Православне Цркве и условима уписа у Богословије Српске Православне Цркве Епархије Српске Православне Цркве објавиле су K О Н K У Р С за упис у I разред Богословијâ Српске Православне Цркве за школску 2019/20. годину: Устав СПЦ Уредба о богословијама СПЦ View full Странице
  9. На основу уредбе о богословским школама Српске Православне Цркве и условима уписа, Епархија бачка расписује КОНКУРС за упис у I разред богословијâ Српске Православне Цркве, за школску 2019/20. годину. Кандидат за пријем у Богословију треба да испуњава следеће услове: да није старији од 18 година; да није ожењен; да је завршио основну школу, најмање са врло добрим успехом и примерним владањем; да је душевно и телесно здрав; да има развијен слух и глас за појање, и да има основно знање из катихизиса и познавања Господњих и Богородичних празника. Пријемни испит ће бити одржан 1. јула 2019. године, са почетком у 7 часова, у свечаној дворани Црквене општине новосадске. Молбе за пријем кандидати подносe у сарадњи са надлежним парохијским свештеником, најкасније до среде, 26. јуна. Код надлежног пароха могу се добити и све остале потребне информације. О детаљима пријемног испита, као и о специфичностима интернатског начина живота, у Јутарњем програму радија „Беседа“, 25. јуна 2019. године, говорио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и један од чланова Комисије која ће проверити знање кандидатâ за упис у богословске школе. Извор: Епархија бачка
  10. Школски уред за Православну веронауку у аустријским државним школама своди позитиван биланс - све је више ђака на Веронауци. По најновијим подацима, укупан број ђака Веронауке (Катихизиса) на крају школске 2018/2019. износи 13. 600. Укупан број школа у којима се одржава Православна веронаука је око 1.000 у читавој Аустрији, извештава Бранислав Ђукарић, стручни инспектор - координатор Православне веронауке у Аустрији. Из године у годину наставља се позитиван тренд, додао је Ђукарић. Број вероучитеља је такође увећан у последњих неколико година и сада имамо око 111 православних вероучитеља и вероучитељица широм Аустрије, објашњава Ђукарић у разговору са медијском кућом "Катпрес" у Бечу. Предаје се у свим основним и средњим школама. Највише је полазника у основним школама. Занимљиво је да сам Беч заузима готово 50 процената свеукупног броја школа и ђака који су на настави веронауке. Бранислав Ђукарић је координатор и инспектор за Веронауку у Аустрији, а у оквиру руководеће надлежности митрополита Арсенија (Кардамакиса), председавајућег Православне епископске конференције у Аустрији. Приликом недавног сусрета свих вероучитеља у Бечу и учешћа у Божанској Литургији у грчком храму Свете Тројице у Бечу, митрополит Арсеније је похвалио напоре вероучитеља што посвећено предају истине своје вере. Он је оценио да се у јавном свету све више потискује или чак одбацује могућност говора "о Богу." Додао је да је првенствено вероучитељима у великој мери припао задатак да деци и младима "говоре о Богу" и учвршћују их у вери, закључак је митрополит Арсенија. Иначе, почеци Православне веронауке у Аустрији датирају од 1991.г. Кроз оснивање Инспектората за предмет Православна веронаука 2005.године дошло је до појачаног интересовања за овај предмет. Прављење наставних планова за основне и средње школе по етапама унапредило је Веронауку. У новембру 2014.г. Православна епископска конференција у Бечу донела је и званични акт - "оквирна правила за православне вероучитеље у Аустрији", чиме је потврђена одговорност Цркве за вероучитеље који, било под окриљем Цркве, било у статусу државних намештеника, врше узвишену православну катихетску службу. Извор: Српска Православна Црква
  11. У оквиру мултинационаллне војне вежбе „Платинасти вук 19“, на којој је учествовало више од 500 припадника из 10 партнерских земаља и која је одржана од 3. до 17. јуна у бази "Југ" код Бујановца, Војска Србије се и овога пута показала као добар домаћин. На шестој вежби „Платинасти вук“, осим домаћина - Војске Србије учествовали су и припадници оружаних снага Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Мађарске, Румуније, Северне Македоније, Сједињених Америчких Држава, Словеније и Уједињеног Краљевства Пошто је међу свим тим војницима и доста верника, Верска служба Војске Србије је у сарадњи са америчким колегама уприличила у теренским условима богослужења за православне, римокатолике и војнике исламске веросиповести, за које ВС има војне свештенике, односно војног имама, док су припадници ОС САД, пастор и рабин, вршили богослужење за протестанте и Јевреје. Православни (војни свештеник Војске Србије и НГ Охаја) Римокатолици (војни капелан Војске Србије) Протестанти (војни пастор ОС САД) Исламска вероисповест (војни имам Војске Србије) Јеврејска заједница (војни рабин ОС САД) Саша МИЛУТИНОВИЋ, ФБ
  12. У оквиру мултинационаллне војне вежбе „Платинасти вук 19“, на којој је учествовало више од 500 припадника из 10 партнерских земаља и која је одржана од 3. до 17. јуна у бази "Југ" код Бујановца, Војска Србије се и овога пута показала као добар домаћин. На шестој вежби „Платинасти вук“, осим домаћина - Војске Србије учествовали су и припадници оружаних снага Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Мађарске, Румуније, Северне Македоније, Сједињених Америчких Држава, Словеније и Уједињеног Краљевства Пошто је међу свим тим војницима и доста верника, Верска служба Војске Србије је у сарадњи са америчким колегама уприличила у теренским условима богослужења за православне, римокатолике и војнике исламске веросиповести, за које ВС има војне свештенике, односно војног имама, док су припадници ОС САД, пастор и рабин, вршили богослужење за протестанте и Јевреје. Православни (војни свештеник Војске Србије и НГ Охаја) Римокатолици (војни капелан Војске Србије) Протестанти (војни пастор ОС САД) Исламска вероисповест (војни имам Војске Србије) Јеврејска заједница (војни рабин ОС САД) Саша МИЛУТИНОВИЋ, ФБ View full Странице
  13. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ
  14. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ View full Странице
  15. Свако угрожавање имовине српске цркве у Црној Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље, каже председник Србије Александар Вучић. Вучић је рекао да ће замолити власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен. Александар Вучић је тако одговорио на питање шта мисли о предлогу Закона о слободи вероисповести у Црној Гори. -Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква митрополија или епархија, већ Српска Православна Црква у Црној Гори, истакао је Вучић. Каже да је предложени акт лоше решење и да може само да упути молбу да се то не усвоји, пошто то не може да захтева. -Као председник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав захтев не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер Српска Црква вековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осећају Црногорицима и припадницима других народа или националности, поручио је Вучић. Према његовим речима, то је много више од свега и то је његова молба властима у Црној Гори, ако желе да је чују и услише. -А, ако не, то је њихово право и могућност и то ћемо разумети и умети у складу са тим да се понашамо, додао је Вучић. Таква одлука, наиме, како је указао председник, у значајној мери би покварила врло пристојне и добре односе, које Србија и Црна Гора данас имају. -Свако угрожавање имовине Српске Цркве у Црној Гори би неминовно водило стварању лоших односа, а томе се нити надам, нити то желим, већ желим најбоље односе Србије са Црном Гором, навео је Вучић. Извор: РТС, фото: predsednik.rs
  16. Званична и мирна посета Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја Православној Цркви Антиохије и свег Истока 01.-07. jуна 2019. Посвећен јединству вере, поступајући према традицији и обичајима Цркве, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј је на челу црквене делегације учинио званичну и мирну посету Православној цркви Антиохије и свег Истока. Свечени дочек уприличио је Његово Блаженство Јован X, Патријарх Антиохијски, са архијерима светог сабора Антиохијске Патријаршије. Посета Његове Светости је уприличена на позив који му је упутио патријарх Јован Десети за време своје посете Србији прошлог октобра. Његова Светост Патријарх Иринеј и његови сапутници имали су прилику да се упознају са реалним стањем Антиохијске цркве у Сирији и Либану, где су две стране размотриле већи број питања од значаја за Антиохијску и Српску цркву. Патријарси су такође потврдили више чврстих ставова: обе Цркве сматрају да су хришћани основна компонента источњачког мозаика у друштвима у којима живе, и да мир у области Блиског истока не може да се заснива ни на теорији заштите мањина, нити на логици о супремацији већине, већ да треба да буде постигнут кроз преплитање и садејство свих напора у оквиру принципа грађанства и једног живота за све верске и друштвене групе. Две Цркве такође потврђују да одговорност лежи на свима – унутар и изван Сирије, за исушивање извора тероризма како са идеолошког, тако и са оружаног аспекта, као и за налажење решења за кризе на миран начин – што би требало да сачува човека Истока од трпљења последица рата као што су отмице, убијање, протеривање и насиље. Обе Цркве такође позивају међународну заједницу и све владе да истинито сагледају проблем тероризма, који већ веома дуго притиска све земље и људе Истока, међу којима су и хришћани, за шта посебно тешку цену плаћају деца Антиохијске Цркве и други. Обе Цркве истичу значај сарадње унутар Православља и позивају на учвршћивање и активирање дијалога међу свим аутокефалним православним Црквама, јер је то једини начин за излазак из криза. Поред тога, оне потврђују да се морају поштовати историјске и географске границе између помесних Цркава и сматрају да је јединство православног света драгоцено наслеђе које нам је завештао сам Господ Исус Христос, и оно ће остати сачувано и јасно, шта год да донесу будуће кризе. Обе Цркве такође истичу своју веру у доброту човека у нашим земљама, као и у његово верско и цивилизацијско наслеђе које му остаје као идентитет и отворена припадност, што се не може фрагментирати у вртлозима савременог света проистеклим из духа независности и индивидуализма, као ни трендовима раскола и коришћења религије на пољу политике. Уз то, две Цркве потврђују и да припадност Цркви нити укида нити се у исто време поистовећује са националном припадношћу која поштује специфичности земаља, већ припадност Цркви управо поставља темељ припадности нацији и држави, градећи у човеку културу грађанства и саживота са другим, уз потпуно поштовање његових посебности. Обе Цркве такође посебно су обратиле пажњу због отмице двојице митрополита града Алепа – Јована Ибрахима и Павла Јазиџија, која траје од априла 2013. године, и траје све до данас. Две Цркве осуђују како ову злочиначку отмицу, тако и практично ћутање на међународном плану које је обавијало и још увек обавија овај случај, позивајући све на улагање труда ради њиховог пуштања на слободу и затварања овог случаја који у малом симболизује патње свих отетих, као и патње човека Истока који плаћа цену ратова. Две Цркве такође апелују на међународну заједницу да сачува светиње на Косову (и Метохији). Две Цркве се моле за напредак народа који припадају Српској Православној Цркви, за мир и стабилност у свим земљама и за мир у Сирији и стабилност у Либану; за добробит човечанства у целини које чезне за миром Пресветог Бога. Дамаск, 07. јуна 2019. године Српска Патријаршија Његова Светост патријарх Иринеј Антиохијска Патријаршија Његово Блаженство патријарх Јован Десети Извор: Српска Православна Црква
  17. 30. Мај 2019 - 14:28 Четрдесето свепољско православно васкршње поклоничко путовање православне омладине на Свету Гору Грабарку На позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве, а на предлог Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод је делегирао презвитера Оливера Суботића, уредника Православног Мисионара, као представника Српске Православне Цркве на четрдесетом свепољском васкршњем ходочашћу православне омладине на Свету Гору Грабарку. Синодском одлуком одређена је двочлана пратња, коју су чинили Стеван Јовановић, професор верске наставе и координатор Дијалога у култури, и Јелена Љубеновић, апсолвент на Православном богословском факултету и студент персијског језика на Филолошком факултету у Београду. Света Гора Грабарка се налази на истоку Пољске, где живи највећи део православних Пољака, којих у тој земљи има укупно око пола милиона. Ове 2019. године васкршње ходочашће православне омладине Пољске је одржано од 24. до 26. маја. Осим представника Српске Православне Цркве, учешће су узеле и делегације других помесних Православних Цркава. Посебан пријем делегација митрополит Сава је приредио после свете Литургије у суботу, 25. маја. Најзначајни део пријема представљала је размена искустава у домену црквене мисије међу младима. Том приликом, Митрополиту и представницима дугих помесних Цркава представљена је и мисионарска активност Српске Православне Цркве и њене мисионарске структуре и програми. Када је реч о самом ходочашћу и његовом вишедневном програму, треба напоменути да центар свих окупљања и дешавања представаља женски манастир који је посвећен Светим мироносицама Марији и Марти. Бројна богослужења која су предвиђена програмом пружила су, и пружају из године у годину, прилику младим Пољацима да узму учешћа у заједничким молитвама, да се друже у амбијенту и у поводу који нису свакодневни. То представља истински квасац те православне заједнице. Веома значајна и веома посећена била су предавања и тематске трибине. Неке од њих су се тицале деструктивног деловања верских секти, проблема и изазова потрошачког друштва, питањима у вези са значајем учествовања на богослужењима и томе слично. Треба напоменути да су сва дешавања била прошарана спортским активностима у којима су и клирици узимали учешћа заједно са омладином. Најснажнији утисак који је делегација Српске Православне Цркве понела са тог духовног путовања јесте непосредност која је красила читаву комуникацију високог и нижег клира Пољске Православне Цркве са младим православним Пољацима. Од заједничких обеда под шатором, преко предавања и трибина, до спортских активности, свугде се могла видети спонтаност, неусиљеност, непосредност и истинска припадност једних другима, без обзира на чин, пол или године. Искрена преданост, посвећеност и молитвена озбиљност красили су понашање православне пољске омладине на свим богослужењима на којима су слободно узимали учешћа. Мисија Пољске Православне Цркве међу младима је на све делгације оставила изузетно леп колаж утисака, представља узор и даје задатак свим помесним Православним Црквама на пољу мисије међу младима. текст и фотографије: Стеван Јовановић
  18. Издавачки црквено-научни пројекат Московске патријашије "Православна енциклопедија" објавила је књигу о историјији уједињења Кијевске митрополије и Московске патријаршије (Руске православне цркве) 1868. Књига доноси збирку углавном до сада непубликованих докумената из Цариграда, Москве и Кијева, које показују да је уједињење не само спасло украјинско православље од тешког положаја у ондашњој Пољској и Литванији, него је омогућило и моћан развој богословља и образовања у јединственој Светој Руси. Насупрот тврдњама садашње управе Цариградске патријаршије да је Кијевска митрополија 1686. била само привремено и ограничено додељена на управу московском патријарху Јоакиму, јасно се доноси Саборски акт којим је је одређено да Кијевска митрополија "буде потчињена Светом престолу московском", дакле патријарху Јоакиму и његовим прејемницима. Овај акт до скоро није оспоравала ниједна Помесна црква. Књига доноси 276 изворних докумената из периода 1676-1686. и више истраживачких радова. Припремили су је историчари Руске академије наука и пројекта "Православна енциклопедија". Писац предговора, митрополит волоколамски Иларион, изарзио је наду да ће књига значајно допринети разумевању једног од најважнијих догађаја у историји Руске цркве.
  19. Упис идуће генерације у средњу школу „Кантакузина Катарина Бранковић“ бит ће у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. Овогодишњи испраћај 11. генерације матураната Српске православне опште гимназије (СПОГ) „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, одржан 18. маја, обиљежен је сусретом садашњих и будућих генерација ученика ове школе. Програму и пригодним говорима присуствовало је и 20-ак ученика основних школа из западне Славоније који су обишли гимназију с циљу мотивирања нових генерација за уписе у гимназију за наредну и даљње школске године. Овогодишњи испраћај протекао је у неформалнијој атмосфери јер су свечаности, осим матураната и њихових родитеља, присуствовали и други ученици и наставни персонал школе, директор протојереј ставрофор Слободан Лалић, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и свештенство епархије. – Ова школа је била припрема за укључење у прави живот, рекао је Митрополит Порфирије. – Важно је да сте имали прилику да се научите основама вредности живота које су важне за живот у заједници, као и да сте, осим знања, стекли и врлине и љубав. Јер знање које постоји без љубави опасно је, не само за друге, него и за оног који такво знање поседује, рекао је Митрополит, истичући да су ученици ове генерације, као и генерација прије, стицали и другарство и пријатељство како би научили бити не сами за себе, него у заједници. Честитајући матурантима на успјешном завршетку четверогодишњег образовања, Лалић је рекао да се након четири године рада види да су много зрелији, одговорнији и спремнији за животне изазове који им предстоје. – Ви сте сада завршили једну фазу свог образовања, а нова, студиј, је пред вама, рекао је Лалић, подсјетивши да ће почетком јуна ученици имати прилике да потврде своје знање на матурским испитима. Њихова разредница, професорица музичког Јасмина Велдић, подсјетила је да је та генерација прва којој је она предавала све четири године и прва којој је била разредница. – Наставите слиједити своје снове, поручила је, предајући им похвалнице, руже и књигу Кристини Славуљ као најбољој ученици генерације. У обраћању у име генерације Милана Жигић присјетила се дана кад је ова гимназија била уточиште за 19 престрашених осмошколаца из разних средина. – Неки су нам се прикључили, неки су отишли, а ми смо успјели привести крају ову фазу наших живота, рекла је Милана. Присутни у дворани погледали су и низ фотографија које приказују четири године школовања ове генерације, а свечаност је завршена резањем пригодне торте. Као што смо споменули на почетку, испраћају матураната присуствовали су и ученици из Пакраца, Дарувара, Гарешница и Пожеге у циљу мотивирања за уписе у гимназију. Они су обишли школу гдје су им професори говорили о аспектима живота и рада. – Дјеца су одушевљена, рекла нам је Јадранка Јаковљевић из Пакраца која је водила дјецу. Били су на двије радионице и одмах се укључили у њих. За сада не знамо хоће ли тко уписати ову гимназију, али надам се да хоће, рекла је. Да му је упис у гимназију био добар потез, потврдио нам је и ученик трећег разреда Александар Медић. – Прву годину похађао сам у гимназији у Црној Гори, а идеји о пребацивању највише је допринијело присуство црквеног живота јер је СПЦ оснивач гимназије. Ту морам рећи да свако од ученика има избор да га искуси или не. Сама школа је екуменски отворена свим националностима и вјерама те има обиман и широк програм додатне наставе, секција и изваншколских активности. Што се тиче предмета имамо их 16-ак тако да школа нуди велико знање за било који факултет или било које усмјерење. Осим тога, ту видим већи мотивациони рад професора који су више посвећени ђацима и потичу их на рад и учење, рекао је Медић. Подсјетимо, упис у средње школе, па и у СПОГ, одвијат ће се у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. . Све потребне податке и упуте за упис ученици осмог разреда основне школе добивају у својим школама. Бодовни праг и кључне датуме који се односе на уписни процес одређује Министарство знаности, образовања и спорта. Ученици који су основношколско образовање завршили изван Хрватске, а који су држављани Хрватске или неке од земаља ЕУ уписују се под једнаким условима као и ученици који су основну школу завршили у Хрватској. Наредни уписни рок је у августу 2019. године. Извор: portalnovosti
  20. Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру. Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину. Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије. Извор: Српска Православна Црква
  21. Обележавајући осамстоту годишњицу аутокефалије наше помесне Цркве и са дубоком одговорношћу пред Богом, светим патријарсима, архиепископима и епископима који су се вековима са својим свештенством, монаштвом и верним народом држали Завета светога Кнеза Лазара и чували Косово и Метохију у духовном памћењу као нашу свету и заветну земљу, борећи се за очување наших светиња и слободу народа, Свети Архијерејски Сабор још једном понавља свој једногласан и недвосмислен став, изречен на прошлогодишњим заседањима у мају и новембру. Косово и Метохија представља саставни део суверене територије Републике Србије и као такво је дефинисано у Уставу Србије и у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН. Суверенитет и територијални интегритет Србије, укључујући Косово и Метохију, без обзира на незаконито проглашену такозвану косовску државу, признаје огромна већина човечанства, укључујући Русију и Кину и пет земаља Европске уније, ОЕБС, УНЕСКО и друге важне међународне организације. Зато је за Свети Архијерејски Сабор наше Цркве неприхватљиво било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење. Таква решења довела би неизбежно до исељавања већине преосталог српског народа, који живи у већински албанским срединама Косова и Метохије, и до несагледиве штете за нашу духовну и културну баштину. Као архијереји Српске Православне Цркве износимо овај став, не као политички став већ, пре свега, као одговоран пастирски и историјски став, који произилази из вековне борбе наше Цркве да очува опстанак верног српског народа и светиња на вековним огњиштима и воље огромне већине нашег народа. Овај став никако не значи подржавање идеје такозваног замрзнутог конфликта већ представља позив свим политичким чиниоцима на наставак дијалога, без притиска и уцена у контексту решавања питања заштите људских права народа, слободе живота и рада Српске Православне Цркве, институционалне и безбедносне заштите наших светиња, омогућавања несметаног повратка расељених и слободног приступа имовини свима онима којима је она бесправно одузета или узурпирана. Подржавамо, стога, свесрдно сваки одговоран дијалог који треба да допринесе владавини права и закона и помирењу између свих народа који живе на простору Косова и Метохије као јужне покрајине Србије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. У оквиру манифестације „Светосавски дани“, која се одржава при Светосавском храму у Новом Саду, у суботу 18. маја у 19 часова у Српском народном позоришту биће уприличена Свечана академија посвећена великом јубилеју 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Тим поводом, гост Јутарњег програма био је сабрат Светосавског храма, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић. Извор: Радио Беседа
  23. Деветог маја о.г. код бугарског патријарха г. Неофита дошао је у посету Семјуел Браунбек, амбасадор и представник Стејт департмента за религиозне слободе. ( http://www.bg-patriarshia.bg/news.php?id=289928&fbclid=IwAR0hm8WVnBbVGd3sSltlNd4Uy2gIJUPSVNnHknoM76-ZL5BcIiopMz5hCOE) Овај гост, иако је дошао са празничног одмора на Светој Гори, био је, у неку руку, изазовнији за бугарског патријарха од папе Франциска. Док је папи патријарх, могао само да понови поступање и речи свог претходника, Блаженог Спомена Максима, сада је требало одговорити на Браунбеков позив да БПЦ заједно са Стејт департментом ради на религиозним и црквеним питањима. У том смислу, патријарх Неофит добио је позив да у јулу месецу у Вашингтону учествује у стварању "глобалног удружења које би потпомагало вероисповедање". Није поменуто, да ли је тема била и "украјинско питање", али будући да је 6. маја оно разматрано са архиепископом атинским Јеронимом (https://www.romfea.news/the-archbishop-met-with-the-us-ambassador-on-religious-freedom/), а да је сам Браунбек велики покровитељ "аутокефалије" бастардне структуре "ПЦУ", блиско је памети да се са бугарским саговорницима, такође, разматрала та тема, као што ће се наредних дана наћи на дневном реду амбасадорових посета Румунији и Молдавији. Није нека тајна да вашингтонска администрација жели да обезбеди да бар још једна помесна Православна црква призна "ПЦУ". То би донело поене како у самој Украјини, тако и ван ње. Актуелизовала би се питања које локални представници америчке политике према Православљу ионако држе "отвореним": Македоније, Молдавије, можда Белорусије, Црне Горе итд. Могућности да се неутрализује ефекат онога што је Хантингтон посматрао као геополитичку "православну цивилизацију", врло су примамљиве стратезима америчке религиозне политике. Очито, актуелни притисак на Помесне цркве је велики и неће се завршити усаглашавањем око неколико "политички коректних" фраза. Историчари ће, можда, приметити континуитет у настојању западних сила, најмање од Кримског рата, педесетих година 19. века, да Русију истисну са положаја заштитнице православних хришћана на Балкану и Блиском истоку. Али, пуко понављање историје, некада не пружа одговарајуће одговоре на актуелне изазове. Православни ће, свакако, искористити своје историјско искуство, да очувају суштинске елементе црквено-националне самосталности у својим земљама. То, међутим, није довољно да би се одговорило на антиправославну пропаганду, геополитичке игре моћи и константне притиске на политичком и духовном плану. Потребно је дубље промишљање и живљење у саборности, да бисмо сачували "слободу којом нас Христос ослободи". То није питање само нашег духовног опстанка. Од Васкрсења ово је питање наде за читав људски род.
×
×
  • Create New...