Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије напунио 63 године живота у монашкој ризи и 54 године архијерејске службе - у осмовековној историји Српске Православне Цркве то је најдужи стаж једног архијереја На дан Светог мученика Архиђакона Лаврентија, 23. августа 2021. године, у пространом духовно-културном центру Епархије шабачке у Шапцу, у храму Светог Саве, задужбини владике Лаврентија, приређене су пригодне свечаности којима је обележен имендан по хиротонији најстаријег архијереја Српске Православне Цркве. Најпре је у 9 сати служена свечана архијерејска Литургија, а затим je преломљен славски колач. Владика Лаврентије је бираним речима захвалио присутном народу и свештенству на честиткама, упутивши благослове црквеној пуноћи целе Шабачке епархије. Увече, у 19 сати, на платоу испред храма одржана је промоција новог издања књиге „Служба Светом Сави“ које се појавило после 33 године у издању „Гласа Цркве“. Гост вечери био је аутор, песник Матија Бећковић, који је евоцирао успомене на прво издање 1988. године и почетке градње храма Светог Саве на Врачару. Књига је тада штампана у тиражу од 20.000 примерака и цео тираж је поклоњен као прилог за изградњу храма. Песник се одрекао свог дела прихода „за покој душе мајке Зорке и оца Вука“, а „Глас Цркве“ свој део приложио „у име свих оних који, из ма којих разлога, не учествују у његовој изградњи“. Представљању књиге присуствовао је велики број љубитеља књиге – духовна, културна и интелектуална елита града Шапца. Торжество свечаности и празника увеличао је својим присуством високи драги гост из Ваљева– Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, посведочивши љубављу својом и жртвом библијску реч: „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно“ (Псалам 133, 1). У свом пригодном слову, владика Лаврентије је захвалио бираним речима харизматичном песнику и присутном народу, узносећи молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуних 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа. Цитирајући познате Змајеве стихове „И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав роду засијала“, исповедио је своју веру да је његова задужбина никла из светосавске „трунке пепела“, указујући на храм као живо сведочанство истинитости бесмртних стихова. Владика је захвалио на Божјој милости и помоћи у току подизања задужбине, првог храма посвећеног првом српском Архиепископу и просветитељу у Шабачкој епархији, светитељу на чији је дан, 27. јануара 1935. године, рођен и први пут угледао светлост Божјег дана. Академик Матија Бећковић у свом обраћању, поводом новог издања књиге после 33 године, упутио је присутним љубитељима књиге снажну поруку као завет: „Нека храм на Врачару буде цвет корена који је Свети Сава закопао пре осам векова под Атосом, у Хиландару. Корена чије гране допиру до свих пет континената, а круна му у наше дане избија на Врачару. Нека невидљиви храм из нашег срца изиђе на видело, и нека иде увис, у небеса духа и твораштва, онолико колико има жила... Нека храм Светога Саве на Врачару буде спомен на прошлост, а знамен за будућност... Будимо достојни Светосавског храма! Онај који је састављао планине, нека састави и нас, који му се обраћамо молитвом: Пожури се Саво Свети, и пакости избави нас, јер јади велики и ратни, рабе твоје држе, телесни и душевни“. Уредник Гласа Цркве протођакон Љубомир Ранковић који је приредио прво и друго издање знамените књиге највећег српског живог песника, говорећи о мотивима поновног штампања те књиге је рекао: „Ова књига Матије Бећковића штампа се поново после 33 године – Христовог земнога века – у благословеним данима завршетка изградње Храма на на Врачару. У Божјем Храму наставља се служба Светом Сави до скончанија света и века, све до другог пришествија Христова. Слава Богу на свему и за све!“ На крају свечаности, песник Матија Бећковић уручио је свим присутнима на дар по један примерак књиге са својим потписом и пригодном посветом. Извор: Глас Цркве

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану. Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/ Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом... Извор: Православље

Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа: http://misionar.spc.rs/index.php. Представљање овог броја у медијима: Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија? Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости: Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета! Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом. У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу). Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк. Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке. Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу. Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије. Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба. Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ. Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји. Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду. Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја. Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком. Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин. Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању. Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ. У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор. О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Препоручени садржај: Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје Сведок васкрсења Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег! Катихета Бранислав Илић, Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима Апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, из опроштајног слова Патријарха Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом. Ту, на вратима раја: Опроштајно слово Патријарха Порфирија од Епископа Атанасија Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“. Од уснулог у Господу Епископа, беседом на гробљу манастира Тврдош у Требињу, опростио се Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије: ... испраћамо из овог у нови живот епископа херцеговачког, свесрпског и свеправославног, који је био човјек васељенске ширине духа. Испраћамо човјека Христовог ума, који је био међу нама као живо ходеће Јеванђеље, као апостол, као нови велики Атанасије. Човјека светојеванђељског и светоотачког предања, васељенског учитеља и просветитеља, познатог, цијењеног у цијелом православном свијету. Ненадмашног богослова наших дана, али и посебног, изузетног човјека, рекао је Владика Јоаникије на месту где је сахрањен умировљени Владика Атанасије. Ново Православље доноси и: Слово Епископа Максима на исходу Атанасија архијереја у Саборном храму у Требињу и Беседу Епископа Григорија на Божанственој Литургији уз одар Епископа Атанасија... Реаговањима на вест о упокојењу Епископа Атанасија уз бројне изјаве саучешћа, ауторске текстове ученика и познавалаца блаженоупокојеног Владике и репринт из ранијих бројева Православља – Сећање на Владику Атанасија: Избор за епископа банатског 1991. године, Спасите Епископа захумско-херцеговачког Атанасија – Апел Светског савета Цркава из 1192. године, Од Косова до Јадовна (путни записи), Саборност Цркве и Косово – текст јеромонаха Атанасија Јевтића („Православље“ од 15. јула 1986. г.) опраштамо се од Преосвећеног Владике на следујућим странама овог броја новина. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестомартовски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Репринт: 1981. година: Сећање на пожар у Пећкој Патријаршији; Сећање на 1999. и НАТО бомбардовање Србије; „Да се не заборави“: 17. марта 2021.; Од Свете Горе према Жичи – Осамсто година од Жичке беседе Светог Саве (1221–2021)... Овај број Православља закључили смо честитком свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије – Благословен почетак Великог Часног поста! Праштајте! „Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 14–15). Извор: Православље

НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ПОСВЕЋЕН ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г ПОРФИРИЈУ (БР. 1294, 22. ФЕБРУАР 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ) Приступна беседа Његове Светости Патријарха српског г Порфирија, изговорена на дан устоличења Нови број новина Српске Патријаршије Православље: Изабран је 46. наследник трона Светога Саве, Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021, у Спомен Храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Господину Порфирију. Звона на Храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски. Његову Светост Патријарха српског Порфирија даруј Господе Својој Светој Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговјечна и да правилно управља ријечју Истине Твоје! Достојан, на многе године! ДОСТОЈАН! Нови број новина Српске Патријаршије, поред извештаја са избора и устоличења Свјатјејшег Порфирија доноси његов животопис, као и неколико пригодних текстова који представљају досадашње деловање новог српског Првојерарха. У новом броју Православља можете читати шта је Патријарх српски Г. Порфирије рекао о Олуји, Косову и Метохији, Србима у Хрватској и Словенији, Православној гимназији у Загребу, о суживоту, дијалогу, екуменизму, прошлогодишњим литијама у Црној Гори, култури сећања, јасеновачким жртвама, релативизацији зла, српско-хрватским односима, кардиналу Степинцу, Цркви у Словенији, скорашњем земљотресу у Хрватској, изграђивању мира и поверења у региону... Вашој пажњи препоручујемо и текст Рорија Јеоманса о филму Дара из Јасеновца, као и ауторски текст др Радована Пилиповића о недавно изашлом из штампе Календару Црква.... Извор: Православље

Најстарији службени лист СПЦ, "Гласник", у овој години када обележава век излажења, свој новембарски број посветио је блаженопочившем Патријарху српском Иринеју - доносећи све вести везане за упокојење и достојанствени испраћај 45. Поглавара СПЦ. Извор: Радио Слово љубве

У житију Светог Ефросина, манастирског кувара, на посебно упечатљив начин откривају нам се плодови смирења, трпљења, молитве и поста. У питању је кратка, али веома корисна црквена приповест, помоћу које, између осталог, можемо из дубље перспективе сагледати и познату јеванђелску причу о Марти и Марији. Присетимо се за тренутак сцене у којој Марија седи поред ногу Исусових и слуша Његове речи, док се њена сестра Марта ужурбано труди да га услужи. У тренутку када Марта негодује зато што Исус не позива Марију да јој помогне, Господ изговара чувене речи: Марта, Марта, Бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно (ср. Лк 10, 39–42).- (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора": Митрополит Амфилохије је својим животом дјелатно посвједочио истинску мисију Катихета Бранислав Илић на Радију "Слово љубве": Садржај сваког броја "Православног мисионара" је намењен сваком човеку Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Божићни пост је време када треба усрдније читати "Православни мисионар" Катихета Бранислав Илић на Радију "Беседа": "Православни мисионар" је часопис који сеје семе љубави Божије Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": "Православни мисионар" је часопис живе еванђелске речи Пред почетак Божићне четрдесетнице, из штампе је изашао нови 376. Број„Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај шести број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Марта и Марија у нашем животуˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка), „Гласˮ (Епархија нишка),„Слово љубвеˮ (Архиепископије београдско-карловачке) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Новембарско-децембарски број „Православног мисионара“, подстиче у нама једно духовно сагледавање нашег живота, те да свој лични подвиг измеримо двема важним личностима из свештеног еванђеља – Мартом и Маријом, сестрама праведног Лазара из Витаније, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима. Катихета Бранислав се осврнуо и на упокојење Његове Светости Патријарха српског Иринеја и Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, указујући да поред туге коју опитујемо у својим срцима, поучени нашом вером осећамо и радост, ону васкрсну радост која нас уверава у истину да смо пред Богом сви живи, те да је смрт ништа друго до прелазак из смрти у живот. Велики је Господ који нас је удостојио да будемо ученици и савременици нашег новопрестављеног патријарха Иринеја и блаженоупокојеног митрополита Амфилохија, а тај благослов Божји нас обавезује да наставимо хођење путем који су нам својим личним примером и животом показали патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије, закључио је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: Служење у пажњи и љубави *РЕЧ АРХИЈЕРЕЈА: Разговор са Епископом Кирилом – Православна Црква је мисионарска Црква *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Од теологије саборности до реалности литургијске заједнице *МАТЕРИК: Света новомученица Маргарита *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Фотијев Сабор *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Браћо моја свештеници, чувајте се (трећи део) *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Благословене грешке ТЕМА БРОЈА *Ђакон Владимир Пекић: Ликови сестара Лазара из Витаније *Виктор Вицановић: Марта и Марија – два доживљаја реалности *Небојша Ћосовић (превод са руског): Је ли хришћанину потребно одмарање? *Свети Владика Николај: Марта и Марија *ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ: Сандале у Библији *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Килић *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Антонија у Египту *СВЕТА ГОРА: Скит Свете Тројице - Кавсокаливија *ИЗ ИСТОРИЈЕ СПЦ: Повест о првој цркви манастира Боговађа и монаху Мардарију *ДУХОВНЕ ПОУКЕ У ПРИЧАМА: Човек и монах Повезан садржај: Интервју са Епископом Кирилом: Православна Црква је мисионарска Црква Извор: Православни мисионар

У недјељу, 31. августа/13. септембра 2020. године, када Православна Црква прославља Сабор српских светитеља и спомен мученика јасеновачких, у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља, у Јасеновцу, у Епархији славонској, освећен је шрви храм на свету посвећен Светим новомученицима јасеновачким. Повезане вести: Празник Светих новомученика у манастиру Јасеновцу Навечерје празника Светих мученика јасеновачких Чином освећења параклиса (капеле) и Божанственом Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи славонски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, диселдорфски и њемачки Григорије, источноамерички Иринеј, аустријско-швајцарски Андреј, бихаћко-петровачки Сергије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и свештенство из више епархија. Послије јеванђелског читања бесједио је епископ Григорије. Он је говорио о важности памћења, али и опасности злопамћења: -Памћење је крајеугаони камен на коме се заснива наш хришћански идентитет, а то је подједнако памћење онога што је било и онога што тек треба да буде. Памћење не може бити смислено, ако се сјећамо само некога ко је некада постојао и више га нема, а не сјећамо га се као некога ко ће бити. Зато памћење не може бити пунозначно, ако само данас памтимо, а већ сутра ћемо заборавити. Памћење има пуноћу само уколико се укоријени и засади у вјечности у којој нема смрти, бола и жалости, у којој ништа не вене. Зато узносимо имена мученика у службу Божју, јер жарко желимо да се њихов спомен и њихово име заувијек настане у вјечном Божјем памћењу. Њихово и своје постојање ћемо осигурати само ако будемо записани у књизи живота вјечнога. -Друга страна памћења није само заборав већ нешто много злокобније – злопамћење. Памтити значи с љубављу се сјећати пострадалих. Памтити значи сачувати имена мученика од заборава. Памћење значи не дозволити да се злочин икада више негдје понови. А злопамтити, пак, значи гајити мржњу у свом срцу према убицама. Злопамтити значи жељети зло крвницима, на зло узвраћати злом које трује наше душе силније од најљућег отрова. Злопамтити, на концу, значи жудјети за осветом и за туђом смрћу, истакао је владика Григорије. По заамвоној молитви црквеном сабрању обратио се домаћин, епископ Јован, који је поздравио присутне архијереје, госте и сабрани народ. Владика Јован је рекао да су се у Јасеновцу окупили епископи са разних страна земљиног шара да освете цркву, као што су у вријеме када се освештавао храм Гроба Господњега, архијереји са Сабора из Тира бродовима дошли у Јерусалим како би осветили први од храмова Цркве Божје. Говорећи о новоосвећеној капели, Владика је истакао: -Ово је зимска црква, прва у српском народу, прва у Цркви Божјој, прва у Српској Цркви, прво мјесто које је посвећено новомученицима јасеновачким. Након обраћања домаћина освећене су спомен-плоче трговцу Михаилу Благојевићу, предсједнику Црквене општине пакрачке, убијеном у Јасеновцу, и недавно упокојеном историчару Жарку Видовићу, који је преживео заточеништво у јасеновачком логору. Послије отпуста Литургије, вјерници су се окупили на јасеновачком спомен-подручју, гдје је епископ Андреј на једној од хумки савршио чин благосиљања славског жита и колача. Владика Андреј се обратио окупљенима назвавши јасеновачко стратиште својеврсном апокалипсом. Рекао је да је народ који је страдао у Јасеновцу страдао голорук и био у немогућности да се брани. Владика је додао да ти људи нису ишли у смрт, јер су носили некакво зло: -Напротив, носили су у себи вјеру и завјет својих породица и својих предака. Упоредио је незлобивост јасеновачких жртава са незлобивошћу старозавјетних патријараха и праотаца: Авраама, Исаака, Јакова и Јосифа. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Поводом 1440 година од рођења великог византијског филозофа и богослова Светог Максима Исповедника (580.-662.) Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду заједно са Факултетом хуманистичких и друштвених наука Кáроли Гáспáр универзитета Реформистичке цркве Мађарске из Будимпеште je 3. и 4. фебруара 2020. године организовао колоквијум посвећен Максимовом делу Opuscula theologica et polemica. Отварање колоквијума је било 3. фебруара у 17 часова у парохијском дому храма Светог Саве, а Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је отворио скуп и благословио његов рад. Уводно предавање на скупу је одржао проф. Миклош Васањи са Кароли Гаспар универзитета у Будимпешти. Овај колоквијум је први у реду годишњих колоквијума који се планирају у организацији Универзитета у Београду и Кароли Гаспар универзитета Реформистичке цркве Мађарске и који ће се на даље наизменично организовати у Београду и Будимпешти и то увек на празник преноса моштију Светог Маскима Исповедника у Цариград, тј 3. фебруара. Ове године је фокус колоквијума био на мало проучаваном делу Opuscula theologica et polemica или Мањим богословским и полемичким списима који се састоје од писама и мањих радове Светог Максима Исповедника насталих у каснијем периоду његовог живота односно од средина 630-их до средине 640-их године. Презентације су биле на енглеском језику, док је на отварању био уприличен и превод на српски. Извор: Храм Светог Саве на Врачару

Ових дана смо, путем средстава јавног информисања, сазнали да је чувени амерички рок- музичар Џон Бон Џови отворио трећи по реду ресторан у САД у коме ће сиротиња моћи бесплатно да се храни. Назив ресторана је веома занимљив – Soul Kitchen – што има преносно значење, зависно од контекста, али би у буквалном преводу значило „Кухиња (од) душе“ или „Кухиња за душу“. Поменути ресторан опстаје од донација и добровољног рада волонтерâ, а уз то, ко год има добру вољу, може оставити 20 долара за подршку његовом раду. Гест америчког певача је, у времену које је прожето грамзивошћу и лихварством, попут града што на гори стоји (уп. Мт 5, 14) и аутентично сведочанство једног дубоко људског става. – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и народ Цркве Божје у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": У имену Божијем је суд и правда! У попразничним данима који одишу благодатном топлином, радошћу и љубављу празника Богојављења, васколику пуноћу наше свете Цркве обрадовао је нови јануарско-фебруарски 371. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај први број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Социјално старање Црквеˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. У оквиру представљања овог изузетног броја посебно је истакнут значај харитативног служења Српске Православне Цркве које је препознато као са-литургијско служење. Представљени су сви текстови, интервјуи и остали садржаји који употпуњују и обогаћују овај 371. број мисионарског гласила. Будући да је свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори суочен са великим тешкоћама и искушењима, гостујући на таласима васељенског радија „Светигораˮ катихета Бранислав је нагласио: „Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори, остајемо у молитвеним мислима са Вама и узносимо молитве Троједином Богу, да љубављу својом уклони овај мрачни облак који се надвио над благословеним крајевима Црне Гореˮ, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: РЕЧ УРЕДНИКА: Од људи племенитих људима потребитим СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Свети Јован Златоуст – тумачење молитве „Оче нашˮ РЕЧ ПАСТИРА: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем) – У имену Божијем је суд и правда! БЕСЕДА: Беседа на празник Светог Апостола и Јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског МАТЕРИК: Света Ана ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Трећи Васељенски Сабор У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? ТЕМА БРОЈА: Катиехта Владимир Пекић: Да ли је сиротиња и „Богу тешкаˮ? Интервју са јерејем Владимиром Марковићем: Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања! Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији! Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника: Провера живота болом! Др Ђорђе Вуковић: Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве! ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Попов ДУХОВНЕ ПОУКЕ: Валаамски схиигуман o абортусима - „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш...?“ СВЕТА ЗЕМЉА: Храм Свете Марије Магдалине у Гетсиманији СВЕТА ГОРА: Манастир Светог Пантелејмона МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Давање је израз онога што смо Повезан садржај: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава: У имену Божијем је суд и правда! Извор: Православни мисионар

Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством! У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ. И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја. У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!" САДРЖАЈ Реч уредника: Три степена миротворства Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича Реч пастира: За чиме ћемо жалити? Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам ТЕМА БРОЈА Катихета Владимир Пекић: Мир у свету Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве! Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори Света гора: Манастир Есфигмен Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић Хришћанска књижевност: Књижевни трагови Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци Хришћанска књижевност: Небеско платно Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37) Мисионарски излог: Уоћи Божића Повезан садржај: Свето Писмо и Литургија Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве! Извор: Православни мисионар

Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи и катедра за примењену теологију организују седми по реду семинар посвећен Сергију В. Тројицком (1878-1972), једном од најзначајнијих научника 20. века на пољу канонског и црквеног права. Сергеј В. Тројицки је остао упамћен као неуморни научник који је дао велики допринос науци, нарочито кроз радове из брачног права, радове о организацији и настајању самосталних цркава, радове о црквено-правним изворима словенских Цркава а нарочито су значајни његови радови о Законоправилу Светог Саве. Семинар ће бити одржан у просторијама Богословског факултета у среду, 27. новембра 2019. године, у 16 часова. На семинару ће говорити: проф. др Дарко Ђого, проф. др Ненад Тупеша, проф. др Станка Стјепановић и студенти семинаристи. Извор: Инфо-служба СПЦ

-Света Русија - земља са погледом ка небу!- Русија је по много чему посебна у односу на све друге државе света: територијално убедљиво највећа, ресурсно најбогатија, војно неосвојива. Све те спољашње одреднице задивљују овосветске људе, али постоји једна особеност која их превазилази и руски народ чини посебним. То је синтагма Свјатаја Рус (Света Русија), јединствена одредница у историји државâ света, која се тиче десетвековног духовног идентитета ове земље. Професорка Ксенија Кончаревић, пишући о дубини душе руског човека у којој је „најдубље откривена тајна руске земље као места Распећа и Васкрсења“, примећује да су Руси једини народ у свету који је своју земљи назвао Светом. (извод из уредничког уводника) У Јутарњем програму радија "Беседе" катихета Бранислав Илић представио нови број 369. "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на таласима васељенског радија "Светигора" представио нови број "Православног мисионара" посвећен теми: "Свјатаја Рус" Катихета Бранислав Илић на таласима радија "Источник" представио нови 369. број "Православног мисионара" Пред нама је септембарско-октобарски 369. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. По већ устаљеном обичају и овај број је представљен у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема СВЈАТАЈА РУС, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно је истакао значај читања и духовног изграђивања, ослањајући се на свете личности из историје Руског народа, особито на два светила: Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Сергија Радоњешког. Говорећи о мисији као еванђелском делу, члан уређивачког одбора који је задужен за односе са медијима, пажњу је посветио разговору са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузлански Фотијем, који се налази на првим страницама овог новог броја "Православног мисионара". Катихета Бранислав је позвао све да прочитају нови број званичног мисионарског гласила СПЦ, да се духовно обогате садржајним и поучним текстовима, као и да искуство које задобију благодарећи пажљивом читању, примене у свом хришћанском животу. САДРЖАЈ: Реч уредника: Света Русија: Земља са погледом ка небу! Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко- тузланским Фотијем (Сладојевићем) - Мисија нема граница! Светачник: Свети Теофан Затворник - На недељу Свих Светих Материк: Света Првомученица Текла Равноапостолна Историја хришћанства: Први Васељенски Сабор 325. године у Никеји У дијалогу са атеизмом: Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? ТЕМА БРОЈА: Презвитер др Оливер Суботић: Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима - Разговор са јеромонахом Игнатијем (Шестаковим) И. С: У посети Светој Русији Небојша Ћосовић (превод са руског): Схиархимандрит Авраам (Рејдман) - О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу! Драган Поповић: Земаљска и небеска Русија Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Вишедетне хришћанске породице: Петровићи из Бијељине Парохијани: Породица Карић (други део) - Од Лондона до Русије Из историје СПЦ: Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу Хришћанска књижевност: „Претпразнично вече“ Алексе Шантића Живот у Христу: О правилном односу према сродницима Сећање: На гробу неимара Цркве Живе Мисионарски излог: Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко- канадски Недокучива Русија. Мемоари Повезан садржај: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем): Мисија нема граница! Извор: Православни мисионар

Црква из времена византијске епохе, посвећена непознатом светом мученику, откривена је, након трогодишњих ископавања, у близини Јерусалима, саопштили су израелски истраживачи 23. октобра 2019. године. Услед археолошких ископавања, на светлост дана изашли су подови различитих делова овога храма – украшени великим мозаицима на којима су изображене птице, воћни плодови и биљке, као и вишебојне фреске и један неуобичајен епиграф на грчком језику. У порти храма пронашли смо епиграф, који нам сведочи да је храм посвећен једном славном мученику, истакао је Венијамин Сторчен, руководилац ископавања. Он је додао да се у епиграфу не наводи име мученика. Из Израелске управе за антиквитете (IAA) процењују да овај храм, који је удаљен око 16 километара западно од Јерусалима, датира из 6. века. Приликом ископавања, испод главног дела храма пронађена је подземна крипта и истраживачи верују да су у њој биле положене мошти мученика којем је храм посвећен. Премда је поменути мученик непознат, Сторчен је истакао да раскош читавог здања може да укаже на чињеницу да је реч о једној угледној личности. Други епиграф сведочи о томе да је византијски цар Тиберије Други Константин новчано помогао радове на проширењу овога храма. Знамо за неколико стотина храмова у Светој Земљи, али ова црква надмашује већину њих по питању стања очуваности и учешћа цара у новчаној помоћи за њену изградњу, нагласио је Сторчен. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Ове године навршава се пуних осам векова од догађаја који се 1219. године десио у Никеји. Тада је хиландарски монах Сава од Васељенског Патријарха Манојла Првог Сарантена добио аутокефалност за Српску Цркву. Први архиепископ је постао светитељ Сава. У овом броју нашег часописа пред читаоце доносимо извод из књиге Живот Светог Саве, где Свети Владика Николај догађај добијања аутокефалности описује напомињући да се Свети Сава извињавао и молио да некога другог изаберу за архиепископа, наглашавајући своју недостојност за тако узвишен чин. По жељи Патријарха, Цара, али и свих монаха из пратње Светог Саве, ипак је изабран саглашавајући се са вољом Божијом. Уследила је велика посвећеност око организације нове архиепископије на просторима српских земаља. Ту је и текст Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, који представља уводник у импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић. Текстови Епископа др Јована (Пурића), ђакона Александра Пејовића, дипл. историчара Александра Пауновића расветљавају важне аспекте лика и дела првог српског Архиепископа. Ђакон Стефан Милошевски је са енглеског језика превео текст Џима Фореста, под насловом “Сећање на митрополита Антонија Блума“, где нас упознаје са занимљивим детељама из живота овог угледног црквеног великодостојника и богослова. Ђакон Саво Величковић је написао текст “Света Тајна Исповести и њен однос према Светој Литургији“, где ову веома важну тему анализира са богословског становишта уз критичке осврте на поједине моменте савремене праксе. Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту “Замена теза – О две секуларизације“ износи одређене моменте из црквеног живота и практиковања обичаја, које сагледава у ширем контексту изазовне друштвене теме о секуларизацији. Протонамесник Дејан Марковић на “Страници православног хумора“ доноси нове хумористичне приче. У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић нам кроз текст “Припадати земљи; О поезији Владимира Јагличића“, представља овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља. Песме Лазара Хамовића сведоче о сусрету даровитог дечака са лепотом и узвишеношћу Православља, што свој израз проналази у стиховима који сведоче да песници и даље расту међу нама. У рубрици Прикази налази се текст Радмиле Мишев, посвећен књизи за децу “Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића. Књига је изашла са благословом Епископа жичког Г. др Јустина, а илустрације је радио даровити краљевачки сликар Бојан Миљковић. Књига древну Жичу приближава срцима најмлађих, али је поучна и онима који нису заборавили да буду деца. Ђорђе Чоловић нам доноси приказ књиге “Приче из Великог рата“, посвећене сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи. Рубрика Веронаука доноси текст Драгане Ђурић и Ане Црепуљаревић под насловом “Жички светионик знања – О.Ш. Живан Маричић у Жичи“. Историја Манастира Жиче и школе у насељу Жича приказују испреплетаност наше просвете и духовности. Марко Јоргић у тексту под насловом “Вероучитељи у улози филмског редитеља и глумца“, извештава о догађају у Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, где је покренут едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. о њиховој употреби и злоупотреби са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотребама истих. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења у борби за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра. Протођакон Александар М. Грујовић нас упознаје са богослужбеним активностима Епископа жичког Г. др Јустина у претходном периоду. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка

Средином месеца августа из штампе је изашао нови јулско-августовски 368. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја саображена је са петом заповешћу Господњом, а она гласи: „Поштуј оца и матер својуˮ. Поред тематских ауторских текстова и катихетског садржаја, овај број посебно употпуњују два разговора. На првим страницама налази се разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је насловљен: „Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!“ У оквиру тематског дела у прилици сте да се надахнете и поучите изузетним разговором са дипломираним мастер теологом Миланом Ивковић, а овај разговор је насловљен: „Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење„. Нови јулско-августовски 368. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радијаСветигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радијаИсточник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема ПОШТУЈ ОЦА И МАТЕР СВОЈУ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање новог броја утемељио је на петој заповести Божијој о поштовању родитеља. Представљање употпуњују и одабрани делови из ауторских текстова сталних аутора који су писали на тему броја и својим надахнутим текстовима приближили велику тајну, поуку и значај поштовања оца и матере. У погледу овог броја посебно истичемо разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је читаоцима упутио мноштво пастирских поука важних за хришћански живот. Представљајући нови 368. број, члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима, исказао је велику радост јер је у тематском делу овог броја објављен разговор са дипломираним мастер теологом Миланом Ивковић, сарадницом Православног мисионара која је дуги низ година својим текстовима и искуством обогаћивала, како странице нашег званичног мисионарског часописа, тако и наше верно читалаштво. Нашим читаоцима и свим људима до којих дође овај број Православног мисионара, препуштамо читање и усвајање душекорисних поука, полажући наду на Господа да ће и овај јулско-августовски 368. број, бити од великог мисионарског значаја, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Звучни записи представљања новог броја у црквеним медијима Представљање на таласима радија "Беседа": Представљање на таласима радија "Светигора": Реч уредника: ПОШТОВАЊЕ РОДИТЕЉÂ И ОДГОВОРНОСТ РОДИТЕЉСТВА Својевремено нам је један од сарадника Православног мисионара посведочио како му је сусрет са Старцем Тадејем Витовничким потпуно променио живот. Тих бурних деведесетих година прошлог века, када се много штошта ломило – како у друштву, тако и у људима – он је, притиснут великим животним проблемима, отишао пут манастира Витовнице. Однекуд је чуо за благодатног старца, игумана поменутог манастира, и решио је да га пронађе и да покуша да од њега потражи одговор за своју тешку ситуацију. Када је дошао у манастир, сусрео је о. Тадеја и почео да му прича о својим проблемима. У једном тренутку, блажени Старац је прекинуо његово излагање и рекао: Иди и помири се са својим оцем! Човек је остао затечен, с обзиром да о свом оцу (са којим у то време заиста није био у добрим односима) претходно Старцу ништа није говорио. Епилог приче: пошто се убрзо помирио са својим родитељем, неких месец дана касније проблеми у животу тог интелектуалца почели су се решавати готово сами од себе. Од тада је постао верно чадо Старца Тадеја, кога је као духовног оца убудуће поштовао ништа мање него оне који су га телесно родили. (извод из уредничког уводника) САДРЖАЈ Реч уредника: Поштовање родитељâ и одговорност родитељства Реч пастира: Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима „Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!“ Реч пастира: Богословски преображај међуљудских односа Историја хришћанства: Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт Материк: Света мученица Параскева Сећања: Крвава бајка у Долима пивским У дијалогу са атеизмом: Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V) ТЕМА БРОЈА: Катихета Владимир Пекић: Од поштовања ка љубави Драган Поповић: Родитељи као слика Божија на земљи Небојша Ћосовић (превод са руског): О правилном односу према сродницима Катихета Бранислав Илић: Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић „Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење“ Др Ђорђе Вуковић: Свети краљ Милутин о својим родитељима Кристина Давидовић: О породичним вредностима Вишедетне хришћанске породице: Николићи из Мељака Православни свет: Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки Из пера читалаца Православног мисионара: Необично познанство Земља живих: У потрази за Смислом уместо за узбуђењем Сведочанства: Благослов Старца Тадеја Извор: Православни мисионар

Катихета Бранислав Илић: О завршетку другог циклуса емисијâ "Светотајинско богословље" СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ Од фебруара 2018. године програм радија Беседе постао је богатији за једну нову емисију благодарећи којој наши уважени слушаоци могу да се упознају за основама Светотајинског живота у Цркви Христовој. У првом циклусу, у оквиру двадесет емисија, обрађене су следеће теме: О Светим Тајнама уопште (три емисије); Основе Свете Тајне крштења (једна емисија), последовања пре Свете Тајне крштења (једна емисија), припрема за Свету Тајну крштења (четири емисије), тумачење чина Свете Тајне крштења (четири емисије). Основе Света Тајна брака (једна емисија), Тумачење чина Свете Тајне брака (пет емисија), Брачне сметње (једна емисија). Дакле, први циклус емисија „Светотајинско богословље“ био је усмерен на тумачење Свете Тајне крштења, уз посебан нагласак на припрему и тумачење данашњег последовања овог тајинства, али пажња је била исмерена и на све детаље везане за Свету Тајну брака. О чему је било речи у другом циклусу емисија „Светотајинско богословље“, који је почео у септембру прошле година, а закључен је у среду 24. јула, разговарали смо са аутором емисије катихетом Браниславом Илићем. Разговор водила: Драгана Машић Извор: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота

На катедри библијских студија при Петроградској духовној академииј већ дуже од 30 година проводе се истраживања на пољу библијске археологије. Као један од значајних резултата тог рада представља припрема и објављивање, између 2010. и 2014, трију мултимедијалних уџбеника који садрже описе археолошких предмета из библијских земаља – Свете земље, Мале Азије и Јордана. Професори и студенти Одсека за библијске студије сами су снимали и стварали видео снимке током својих археолошких експедиција провођених од 2007. до 2014. године. Онлајн верзије тих руских уџбеника, првобитно објављених на ДВД-у, сада се могу добити и на вебсајту. Сваки археолошки предмет има свој опис и фотогалерију, а понекад и видео запис. Материјал је намењен професорима и студентима богословских академија и семинарија, као и свима онима који желе да се упознају са стањем археолошких ископавања и тиме и само Свето писмо. Сајт наводи 42 археолошка сајта са 1350 фотографија и 247 видеа. Извор: Православие.ру (са руског Инфо служба СПЦ)

Нови јануарско-фебруарски 365. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре и радија Беседе. Представљајући садржај новог броја чија је централна тема ЧОВЕК-ИКОНА БОЖИЈА, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање почиње уредничким уводником наглашавајући све важније детаље које је наш уредник у свом уводном слову посебно истакао, особито у погледу правилног поимања боголикости као великог дара Божјег. У даљем току представљања посебна пажња је посвећена на разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем), упознавши црквену јавност са свим насловима који обогаћују овој број који је пред нама. Садржај овог броја Православног мисионара сваком читаоцу нуди велико богатство духовне хране у виду поучних текстова, текстова који одишу катихетским моментом који у данима Свете четрдесетнице - Великог поста може бити од велике користи свима онима који са радошћу читају Православни мисионар, подсетио је катихета Бранислав Илић приликом представљања носеће теме и целокупног 365. броја Православног мисионара. Радио Беседа: Радио Светигора: Звучни запис разговора САДРЖАЈ: Реч уредника: Пут до скривеног човека срцаРеч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) - Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери Свети Оци тумаче Свето Писмо: Беседа Светог Јована Златоуста о МелхиседекуМатерик: Живот Свете Меланије РимљанкеУ дијалогу за атеизмом: Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) ТЕМА БРОЈА: Владимир Пекић: Шта је човек да га се сећаш? (Пс. 8, 5)Протонамесник Александар Јевтић: Презирање човека је заборављање БогочовекаБранислав Илић: Боголикост се актуализује учешћем у Светој ЕвхаристијиДр Ђорђе Вуковић: Монах и штампар Макарије о стварању човекаВишедетне хришћанске породице: Породица ОтоПисма: Како преживети мужевљево неверствоСећање:Посмртно словце за једног необичног мисионараМилосрђе: Наставници по људским и хришћанским мерилимаСвета земља: Горненски манастир, Еин-КаремСвета Гора: Манастир КсенофонтХришћанска књижевност: "Божји људи" Боре СтанковићаМисионарски излог: Смисао Живота - Православље или јогаСведочанство:Чудесна помоћ Свете ПеткеИз пера првог уреника мисионара: Наше небо почиње овде Извор: Православни мисионар

У среду Сиропусне седмице, 21. фебруара/ 6. марта 2019. године, у Футогу, на дан преподобног Тимотеја и светог Евстатија, извршено је мало освећење параклиса посвећеног празнику Благовести. Параклис је освештао Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Вечерње богослужење служио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протођакона Горана Ботошког и ђакона Николе Дувњака. У овом молитвеном слављу учествовали су и протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, протопрезвитер Милош Стојановић, парох новосадски, протопрезвитер Предраг Толимир, парох новосадски, протопрезвитер Жељко Латиновић, парох новосадски, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки и презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник. Извор: Епархија бачка

Црква 2019. – Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2019. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2019, страна 782. Угледно издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Календар „Црква 2019.“ изашао је у знаку јубилеја 800-годишњице аутокефалије Српске Православне Цркве. Уредник овог календара је као и претходних година високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Календар „Црква 2019“ је препознатљива публикација која најчешће доноси текстове посвећене јубилејима из црквено-народне прошлости и по томе се разликује од календара помесних Православних Цркава који више својим садржајем подсећају на богослужбене књиге попут, рецимо, општег минеја или типика. Са друге стране, овогодишњи „Календар Црква“ поред свога уобичајеног историјског дела, затим календарског, има и опсежан шематизам, пописни увид у стање свих 39 епархија Српске Православне Цркве. Шематизам оваквог типа је последњи пут урађен 2006. године, а пре тога 1996. са подацима о пархијама и активном свештенству. Шематизми су важан историјски извор, преко којих се може најбрже упознати са територијалним опсегом, историјатом, свештенством и верним народом једне помесне цркве и њених епархија. Пракса да се бројно стање и могућности црквене огранизације приказује на шематски и статистички начин потиче из српске Карловачке митрополије. Наиме, сама реч schematismus je грчког корена, развијала се и употребљавала у германској средини и означава публикацију која табеларно и системски приказује бројно стање једног правног лица. Тежња човекова да прави спискове и пописе своје имовине, свог блага, каналисана је тада административним потребама државе, која је у односима са Црквом желела да буде што одређенија и што јаснија. Први шематизам у историји Српске Православне Цркве издат је на немачком језику и приказује прилике на подручју свих седам епархија Карловачке митрополије уочи 1848. године. Реч је о Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus, Budae 1846/7. Треба нагласити да је у библиографији српских шематизама до 1914 године, преглед стања Епархије далматинске бивао најчешћи и најплоднији. Старањем епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша готово сваког лета (почевши од 1859.) издаван је по један шематизам. Занимљиво да су први пописи храмова Српске Цркве у Далмацији објављивани на италијанском језику. Знамо за два из 1842. и 1843. године. Црквене општине српског народа крајем XIX и почетком XX века издају шематизме који су за данашње читаоце, који живе у модерним и преметнутим околностима, извор светла за ондашње завичајне прилике. Први шематизам за читаву територију уједињене Српске Православне Цркве објављен је 1925. године и то је чувени Шематизам Источно-православне Српске Патријаршије по подацима из 1924. године (Сремски Карловци 1925). Однос простора и времена, људи и грађевина у којима се обавља богослужење уочава и на уметнички начин исказује српска епика. Просечан српски пастир, коме су гусле биле средство уметничког израза и преношења националне свести, зна за сваку стопу свог народног и духовног простора. Када српски певач казује каталог српских богомоља, он у времену турске владавине према Латинима исказује културну равноправност, можда и супериорност свог сакралног градитељства: Да ви знате наше намастире Наших славних цара задужбине Какови су и колики ли су! Да видите лавру Студеничку, Недалеко од Новог Пазара, Да видите Ђурђеве Ступове, Код Дежеве старијех дворова, Задужбине цара Симеуна, Да видите чудо невиђено Бјел Вилиндар усред Горе свете Задужбину Саве Светитеља И његовог оца Сименуа“. .............................................. Да видите пак да се дивите И остале српске намастире Какови су и колики ли су! Жича, Сопоћани, Папраћа, Дечани, Рача украј Дрине, Троноша, Раваница, Ресава... У оваквом каталошком набрајању се налази заметак првих шематизама, први списак богомоља, макар и усмени. Календар Црква за 2019. годину у историјском и наративном делу доноси текстове историчара и теолога. Пажњу читалаца ће свакако привући студија др Драгољуба Марјановића „Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019)“ која се бави важном темом око које ће се свијати културни догађаји наше помесне Цркве наредних месеци и кроз читаву годину. Редовни професор на катедри за историју Српске Православне Цркве протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић аутор је два прилога „Осамдесетогодишњица од упокојења злетовско-струмичког епископа др Симеона Поповића“ и „Осамдесетогодишњица од упокојења банатског епископа др Викентија Вујића“. Једним архијерејем из 20. века бавио се др Владислав Пузовић, професор Православног богословског факултета, а реч је о његовом тексту „Митрополит загребачки др Дамаскин Грданички“. Историографску монотонију разбија рад протојереја проф. др Љубивоја Стојановића из домена пастирског богословља, а која гласи „Императив мисије Цркве: осавременити време и савременике вечношћу“. Историчар млађе генерације Немања Девић посветио је пажњу НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а потписник ових редова даје два прилога „Косовска битка у историји и историјској свести српског народа (1389-2019)“ и „Григорије Живковић, митрополит зворничко-тузлански (1839-1909)“. По устаљеном обичају ово издање у наставку доноси молитве и заповести Господње, преглед црквених тела наше свете Цркве и просветних установа и даје преглед прошлогодишњих епископских хиротонија и устоличења. Календар „Црква 2019“ је доста добро графички опремљен, богато је илустрован, пружајући фотографије нових посленика на њиви Господњој, доносећи нове портрете Његове Светости, високопреосвећених митрополита и преосвећених епископа Српске Православне Цркве. Један ревијални карактер овог календара и шематизма показује се и у избору фотографија историјских цркава и манастира, важним духовним средиштима српске црквено-народне прошлости. Ово је досад, свакако најбоље издање вољеног и практичног српског црквеног календара који се припрема, објављује и штампа у Српској Православној Цркви, а који у протеклих пет година сигурно и умешно уређује високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. др Радован Пилиповић директор Архива Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква

У недељу, на празник Свих румунских светих, Његово Преосвештенство епископ Ковасне и Харгите Андреј служио је освећење спољњег летњег олтара у манастиру Маркусу у централном делу Румуније, посвећеног Светом Јовану (Максимовићу) и Светом Јовану Новомускелском. Недељу Свих румунских светих установио је Свети Архијерејски Сабор Румунске Православне Цркве 1992. године. После Божанске Литургије Његово Преосвештенство је осветио и манастирско сиротиште. Олтар који је посвећен Светом Јовану освећен је истог дана кад и сиротиште, јер је Свети Јован познат по томе што се бринуо о сирочадима у Шангају, од којих су многи завршили са њим у Сан Франциску. Извор: Српска Православна Црква

Повод овогодишњег симпосиона је обиљежавање 80 година живота проф. др Амфилохија Радовића, Митрополита црногорско-приморског и проф. др Атанасија Јевтића, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и професора емеритуса. Званичном отварању Научног скупа претходила је Света архијерејска Литургија коју је у параклису Светог Јована Богослова на Православном Богословском Факултету служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, новоизабраног Епископа франкфурстког и све немачке Григорија и новоизабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија. На самом отварању Научног скупа „Српска теологија данас“ у амфитеатру Богословског Факултета присутне су поздравили протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, декан Православног Богословског Факултета и протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, управник института за Теолошка истраживања Православног Богословског Факултета, који су истакли немерљив значај и допринос Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија у теолошкој науци, али и њихово изузетно прегалаштво као Архијереја Српске Православне Цркве. У оквиру прве радне сесије која је такође одржана у Амфитеатру Православног Богословског Факултета присутнима су се обратили Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и Епископ захумско-херцеговачки Григорије, новоизабрани Епископ франкфуртски и све Немачке, који су говорили о својим духовним оцима – Митрополиту Амфилохију и Владики Атанасију. Извор: Српска Православна Црква