Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'подгорици'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 30 results

  1. SKANDALOZNA ODLUKA PODGORIČKIH VLASTI Skinut krst sa Sahat kule Protojerej i sekretar Crkvene opštine Podgorica Predrag Šćepanović ističe da bi Mitropolija crnogorsko-primorska takođe osudila i da je sa nekog objekta „skinut polumjesec ili bilo koje drugo obilježje naše braće muslimana ili bilo koje druge vjerske organizacije” Sa Sa­hat ku­le u Pod­go­ri­ci ski­nut je krst, ko­ji je, pre­ma ri­je­či­ma pred­stav­ni­ka Cr­kve­ne op­šti­ne Pod­go­ri­ca Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, tu bio oko 100 go­di­na. Pra­vo­slav­no sve­šten­stvo osu­di­lo je ovaj čin i tra­ži da se krst što pri­je vra­ti ka­ko bi se is­po­što­va­lo ve­ćin­sko pra­vo­slav­no sta­nov­ni­štvo u Pod­go­ri­ci i dr­ža­vi, a po­ru­ču­ju da bi oni sta­li u od­bra­nu i ka­da bi bio uklo­njen vjer­ski si­mo­bol Ka­to­lič­ke cr­kve ili Isla­ma. Glav­nu ri­ječ u re­kon­struk­ci­ji Sa­hat ku­le ima Glav­ni grad Pod­go­ri­ca, na či­jem je če­lu Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić. Pro­to­je­rej i se­kre­tar Cr­kve­ne op­šti­ne pod­go­rič­ke Pre­drag Šće­pa­no­vić is­ti­če da bi Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska ta­ko­đe osu­di­la i da je sa ne­kog objek­ta „ski­nut po­lu­mje­sec ili bi­lo ko­je dru­go obi­ljež­je na­še bra­će mu­sli­ma­na ili bi­lo ko­je dru­ge vjer­ske or­ga­ni­za­ci­je”. – Ja bih re­a­go­vao kao sve­šte­nik, čo­vjek i Pod­go­ri­ča­nin. Ve­li­ki uni­ver­zal­ni duh i ge­ni­je oso­bi­te vri­jed­no­sti Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš je re­kao „krst i lu­na dva stra­šna sim­bo­la”. Krst na Sat ku­li je po­sled­njih ma­kar 100 go­di­na bio nje­no obi­ljež­je. Krst ko­ji je po­sta­vljen, uklo­njen je naj­no­vi­jom re­sta­u­ra­ci­jom ko­ja se oba­vlja iza oči­ju jav­no­sti i zna­ti­želj­nog po­sma­tra­ča i lju­bi­te­lja kul­tu­re i sta­ri­na. Ta vi­jest nas je ja­ko uz­bu­di­la i za­pre­pa­sti­la. Ra­zu­mi­je­mo da u Sta­roj va­ro­ši i Pod­go­ri­ci ži­ve i na­ša bra­ća mu­sli­ma­ni, po­štu­ju­ći uva­že­nog ima­ma i mog pri­ja­te­lja Dže­ma Re­dže­ma­to­vi­ća, ali sma­tra­mo da ako se ne­što re­sta­u­ri­ra, tre­ba da se vra­ti u sta­nje u ko­je je obje­kat bio pri­je po­čet­ka ra­do­va. Ako 100 go­di­na krst ni­ko­me ni­je sme­tao, ču­di­mo se da se sa­da po­kre­ću ini­ci­ja­ti­ve da krst kao sim­bol ve­ćin­skog pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri bu­de uklo­njen sa bi­lo kog mje­sta i Sa­hat ku­le – ka­zao je Šće­pa­no­vić. Pred­sjed­nik Cr­kve­ne op­šti­ne Pod­go­ri­ca Zo­ran Vuk­če­vić tra­ži da se krst vra­ti na Sa­hat ku­lu, te da Sta­ro­pod­go­ri­ča­ni ne­će sje­dje­ti skr­šte­nih ru­ku dok se to ne ura­di. On is­ti­če da su u Sta­roj va­ro­ši ži­vje­li i ži­ve nje­go­vi pra­djed, djed, otac, a sa­da on, sin mu i unuk, te da Shat ku­lu do­ži­vlja­va­ju kao svo­ju. – Ja­ko se tu­žno osje­ćam i sa ne­vje­ri­com sam pri­mio vi­jest da je sa Sa­hat ku­le ski­nut krst. To je ne­što sve­to, i to je obi­ljež­je Pod­go­ri­ce. U naj­te­žim vre­me­ni­ma `90-ih go­di­na, u jed­nom mo­men­tu sam čuo da su htje­li da oskr­na­ve dža­mi­ju u bli­zi­ni mo­je ku­će u Sta­roj va­ro­ši i istog se­kun­da smo svi u mo­joj po­ro­di­ci re­kli da će­mo ži­vo­ti­ma bra­ni­ti tu dža­mi­ju. Mi smo eto de­ve­de­se­tih bra­ni­li dža­mi­ju i po­lu­mje­sec na njoj, te ne vi­dim raz­lo­ga za­što bi ne­ko mo­gao da po­mje­ri krst ko­ji je na Sa­hat ku­li sta­jao 100 go­di­na – is­ta­kao je Vuk­če­vić. On is­ti­če da bi di­gao glas i da je ne­ko po­mje­rio vjer­sko obi­ljež­je mu­sli­ma­na ili ka­to­li­ka. – Ne vi­dim ko­ji je um to mo­gao da po­mje­ri i mi kao Pod­go­ri­ča­ni ne­će­mo sje­dje­ti skr­šte­nih ru­ku. Da je dža­mi­ja u pi­ta­nju ili ka­to­lič­ka cr­kva di­gao bih glas. Do­dat­no imam oba­ve­zu da pro­go­vo­rim jer je Sta­ra va­roš mo­ja pa­ro­hi­ja i ja se mo­ram bo­ri­ti da je za­šti­tim – is­ta­kao je Vuk­če­vić. Pod­go­rič­ki glav­ni imam Dže­mo Re­dže­ma­to­vić ka­zao je da ko­men­tar oko ski­da­nja kr­sta sa Sat ku­le mo­že­mo do­bi­ti od Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport pri Glav­nom gra­du Pod­go­ri­ca, te Mi­ni­star­stvu kul­tu­re ko­ji su da­li sa­gla­snost za re­sta­u­ra­ci­ju ovog va­kuf­skog do­bra. – Ina­če, jav­nost je upo­zna­ta sa mo­jim sta­vo­vi­ma pre­ma ovom pi­ta­nju za ko­je, na­ža­lost, osim u Islam­skoj za­jed­ni­ci, ni­sam na­šao ra­zu­mi­je­va­nja od stra­ne me­di­ja i jav­no­sti – ka­zao je Re­dže­ma­to­vić. Pod­sje­ti­mo, Re­dže­ma­to­vić je ra­ni­je oci­je­nio da krst na Sa­hat ku­li u Pod­go­ri­ci vri­je­đa sva­kog do­bro­na­mjer­nog gra­đa­ni­na, a no­ro­či­to ar­hi­tek­te ko­ji zna­ju či­jem na­sle­đu sa­hat-ku­le pri­pa­da­ju. Re­sta­u­ra­ci­ja Sa­hat-ku­le i re­kon­struk­ci­ja Tr­ga Be­ćir-be­ga Osma­na­gi­ća po­če­la je u apri­lu, a pro­je­kat vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura fi­nan­si­ra Tur­ska agen­ci­ja Ti­ka.M.S. PG bi­ro: To je po­ka­zi­vač stra­na svi­je­ta Iz Bi­roa za od­no­se s jav­no­šću Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ca sa­op­šti­li su da na Sa­hat ku­li ne­ma vjer­skih obi­ljež­ja. – To­kom re­kon­struk­ci­je, sa Sa­hat ku­le je­di­no je uklo­njen po­ka­zi­vač stra­na svi­je­ta, či­je fo­to­gra­fi­je do­sta­vlja­mo. Oči­gled­no je da se ne ra­di ni o jed­nom vjer­skom sim­bo­lu – ka­žu u PG bi­rou. Zo­ran Vuk­če­vić ka­že da bez ob­zi­ra na to ka­ko ko shva­ta sim­bol na Sa­hat ku­li, on tre­ba da bu­de vra­ćen. – Ne­ka ga vra­te pa šta god da je. Mi smo to do­ži­vlja­va­li kao Sa­hat ku­lu i krst na njoj. Bez sa­ta i kr­sta to ni­je Sa­hat ku­la – ka­zao je on. Džo­mić: Ne­ko mo­ra sno­si­ti od­go­vor­nost, Ve­šo­vić da odr­ži ri­ječ Pro­to­je­rej-sta­vro­for i star­je­ši­na Cr­kve Sve­tog Đor­đa pod Go­ri­com dr Ve­li­bor Džo­mić ka­že da su ne ma­lo bi­li iz­ne­na­đe­ni ka­da su ju­če oko po­dne­va od ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka i gra­đa­na Pod­go­ri­ce oba­vi­je­šte­ni da je to­kom re­kon­struk­ci­je ku­le u Sta­roj va­ro­ši uklo­njen sti­li­zo­va­ni Ča­sni krst, ko­ji je na njoj sta­jao de­ce­ni­ja­ma. – Pri­je sve­ga, ne sla­žem se sa na­vo­di­ma pred­stav­ni­ka Glav­nog gra­da da je ri­ječ „o po­ka­zi­va­ču stra­na svi­je­ta”. Oni ima­ju pra­vo da taj sve­ti sim­bol ta­ko vi­de, ali valj­da mi kao sve­šte­ni­ci bo­lje zna­mo šta je Ča­sni krst i ka­ko iz­gle­da od pred­stav­ni­ka grad­skog Bi­roa za in­for­mi­sa­nje. I kom­ši­je mu­sli­ma­ni zna­ju da je to Ča­sni krst Hri­stov, jer po­sto­ji i zva­nič­na iz­ja­va glav­nog pod­go­rič­kog ima­ma o to­me iz 4. apri­la 2013. go­di­ne. Ali, šta god da je i o ka­kvom god da se sim­bo­lu ra­di, ni­ko ni­je imao pra­vo da ga ukla­nja i skr­na­vi. Ne že­lim još uvi­jek da za­klju­čim da se sti­če uti­sak da je tur­ska agen­ci­ja TI­KA uze­la da re­kon­stru­i­še ku­lu sa­mo da bi bio uklo­njen Ča­sni krst iz cen­tra Pod­go­ri­ce. Da­lje, ko su pro­jek­tan­ti? Ko je re­vi­do­vao i odo­brio sve to? Gdje je Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra? Da li su svi oni da­li sa­gla­snost za ukla­nja­nje Ča­snog kr­sta? Ne­ko će za ovo mo­ra­ti da po­ne­se od­go­vor­nost – ka­že Džo­mić. On na­vo­di da je 12. apri­la ove go­di­ne, za­jed­no sa sve­šte­ni­kom Mir­če­tom Šlji­van­ča­ni­nom, na zva­nič­nom sa­stan­ku oba­vi­je­stio za­mje­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Ča­sla­va Ve­šo­vi­ća da do njih sti­žu in­for­ma­ci­je da će krst bi­ti uklo­njen. – Iz­ri­či­to je na­gla­sio i dao ri­ječ da re­kon­struk­ci­ja ku­le mo­ra bi­ti oba­vlje­na ta­ko da obje­kat i sve na nje­mu bu­de oču­va­no u za­te­če­nom sta­nju. Is­pa­lo je su­prot­no i od Ve­šo­vi­ća jav­no tra­žim da odr­ži ri­ječ.Ne vi­dim ni­je­dan raz­log što je sve ta­ko bru­tal­no uči­nje­no i to ta­ko da vri­je­đa vjer­ska osje­ća­nja ve­li­kog bro­ja pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka. Ko­me tre­ba­ju vjer­ske na­pe­to­sti i ten­zi­je po Sta­roj va­ro­ši i za ko­ju po­tre­bu? Ne­po­treb­no je po­kre­nu­ta la­vi­na ne­za­do­volj­stva i gra­đa­ni od nas tra­že da se krst vra­ti na svo­je mje­sto, jer i naj­sta­ri­ji Pod­go­ri­ča­ni da­nas taj obje­kat pam­te sa kr­stom. Pa­ro­hi­ja­ni, a po­seb­no Sta­ro­va­ro­ša­ni pra­vo­slav­ne vje­re, ko­jih je u Sta­roj va­ro­ši pre­ma po­sled­njem po­pi­su vi­še od dvi­je tre­ći­ne, tra­že da se sve vra­ti u pr­vo­bit­no sta­nje. Iz­ri­či­to sto­ji­mo na sta­no­vi­štu da se krst mo­ra vra­ti­ti na svo­je mje­sto – za­klju­ču­je Džo­mić. http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&clanak=614136&datum=2017-09-09 Митрополија црногорско-приморска на свом сајту преноси овај чланак Дана, али без изјаве главног подгоричког имама Џема Реџематовића, који подржава скидање крста: http://www.mitropolija.com/skinut-krst-sa-sahat-kule/
  2. Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У недјељу, 5. новембра (23. октобра), на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова. Јаковљевом Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и презвитер Игор Балабан и протођакон Владимир Јарамаз. Прилог Радија Светигора Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву. Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца. Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца. Црквена Општина подгоричка http://www.mitropolija.com/saopstenje-crkvene-opstine-podgoricke-povodom-skrnavljenja-krsta-i-ikone-svetog-vasilija-ostroskog-na-koniku-u-podgorici/
  5. У ноћи између 24. и 25. априла 2017.године непознати починиоци су вандалски оскрнавили и отуђили Острошки крст и икону Светог Василија Острошког Чудотворца који су били молитвено постављени 23. априла, када је служена свечана Васкршња служба на мјесту гдје је планирана градња цркве Светог Василија Острошког на Конику у Подгорици, иначе и ДУП-ом предвиђеној локацији за вјерски објекат. Постављањем Крста и Иконе такође је било обиљеженo мјесто страдања невиних људи, побијених бомбардовањем 5. маја 1944. године. По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву. Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца. Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца. Црквена Општина подгоричка http://www.mitropolija.com/saopstenje-crkvene-opstine-podgoricke-povodom-skrnavljenja-krsta-i-ikone-svetog-vasilija-ostroskog-na-koniku-u-podgorici/ View full Странице
×
×
  • Create New...