Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'поводом'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 251 results

  1. Поводом упокојења наше сестре у Христу, протинице и вероучитељице Младенке - Маше Зековић, благодарећи Радију Светигора доносимо све прилоге са опела које је служено данас у манастиру Ждребаонику. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ. Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота. „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог. А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти. „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки. Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак 7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа. Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски. Звучни запис беседе Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом архипастирске поуке која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић. Звучни запис беседе „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Иван Александрович Иљин Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо. То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим. „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност. Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет. Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан… Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав. И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се. Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту. Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја. – Твоја мама-„. Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство! *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.) *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института. *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре. Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење. Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Вјечан јој спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  2. Јашуњски манастир имао је, као и сама Србија, веома бурну историју. Много пута је страдао и бивао обнављан..Манастирски храм је малих димензија и подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао га је Андроник Контакузин са браћом. Ова породица је била у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Најстарије фреске насликане су 1524. године. Године 1986. Манастир је стављен под заштиту Државе као споменик културе од великог значаја. Пре 11 година започета је нова обнова Јашуње када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира. Завршни чин обележавања пет векова манастира Јашуња био је уручивање признања које је Свети Архијерејски Синод доделио појединцима и институцијама заслужним за обнову ове светиње. Признања су добили: 1. Орден Св. Саве другог степена додељен је доктору Горану Цветановићу, градоначелнику Града Лесковца за делатну љубав према мајци Цркви, нарочито приказану у материјалној помоћи приликом обнове Јашуњског манастира; 2. Орден Светог Краља Милутина додељен је: Скупштини Града Лесковца, Бојану Тојаги, начелнику Управе за друштвене делатности Скупштине Града Лесковца, као и Горану и Бојану Ђокић, сувласницима компаније „Браћа Ђокић“ из Лесковца. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније доделио је Грамате као знак захвалности за ангажовање у обнови манастира и организацији прославе овог великог јубилеја. Награђени су: Народни музеј у Лесковцу, директорка Н. Музеја Мира Ниношевић, заменик директора Верољуб Трајковић, затим, Ненад Цветковић из Лесковца, Славиша Јовановић из Равне Дубраве, Никола Костадиновић из Лесковца, Михајло Станковић из Лесковца, Игор Соколовић из Лесковца, Миодраг Митровић из Лесковца, Боривоје Ставановић из Бошњаца, Предузеће „Термоцентар“ из Лесковца, Братислав Рајковић из Лесковца, Фирма „Југотерм“ из Мерошине, Иван Стаменковић из Лесковца, Предузеће „Браћа Цветковић“ из Топонице и Дејан Бићић из Лесковца. Народни Музеј у Лесковцу био је организатор обележавања пет векова манастира Јашуња који је трајао 4 дана и грађанима Лесковца кроз: филм под насловом „Првих 500 година“; затим 4Д пројекцију „Векови духовности“; промоцију монографије „Пет векова Јашуњског манастира Светог Јована Претече“; изложбу фотографија као и кроз синоћ одржану Свечану академију, приближио значај овог манастира за очување српског нацоналног идентитета кроз историју. Извор: Епархија нишка
  3. Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Иринеј, уз саслужење Епископа нишког Арсенија, врањског Пахомија и тимочког Илариона и многобројног свештенства и свештеномонаштва служио је у недељу 29. октобра Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. Јована Крститеља у Јашуњи а поводом прославе 500 година постојања овог светог и благословеног места. Светој Служби присуствовало је и руководство Града Лесковца на челу са градоначелником г. др Гораном Цветановићем. Овом приликом Патријарх Иринеј одликовао је достојанством архимандрита досадашњег протосинђела Јоаникија, бившег настојатеља јашуњског манастира и протојереја Тихомира Радивојевића, дугогодишњи пароха јашуњског и кутлешког, правом ношења напрсног крста. Звучни запис беседе Патријарха Иринеја Јашуњски манастир имао је, као и сама Србија, веома бурну историју. Много пута је страдао и бивао обнављан..Манастирски храм је малих димензија и подигнут је 1517. године на темељима старијег храма из немањићког периода, а подигао га је Андроник Контакузин са браћом. Ова породица је била у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Најстарије фреске насликане су 1524. године. Године 1986. Манастир је стављен под заштиту Државе као споменик културе од великог значаја. Пре 11 година започета је нова обнова Јашуње када је подигнут нови конак, звоник и ограда око манастира. Завршни чин обележавања пет векова манастира Јашуња био је уручивање признања које је Свети Архијерејски Синод доделио појединцима и институцијама заслужним за обнову ове светиње. Признања су добили: 1. Орден Св. Саве другог степена додељен је доктору Горану Цветановићу, градоначелнику Града Лесковца за делатну љубав према мајци Цркви, нарочито приказану у материјалној помоћи приликом обнове Јашуњског манастира; 2. Орден Светог Краља Милутина додељен је: Скупштини Града Лесковца, Бојану Тојаги, начелнику Управе за друштвене делатности Скупштине Града Лесковца, као и Горану и Бојану Ђокић, сувласницима компаније „Браћа Ђокић“ из Лесковца. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније доделио је Грамате као знак захвалности за ангажовање у обнови манастира и организацији прославе овог великог јубилеја. Награђени су: Народни музеј у Лесковцу, директорка Н. Музеја Мира Ниношевић, заменик директора Верољуб Трајковић, затим, Ненад Цветковић из Лесковца, Славиша Јовановић из Равне Дубраве, Никола Костадиновић из Лесковца, Михајло Станковић из Лесковца, Игор Соколовић из Лесковца, Миодраг Митровић из Лесковца, Боривоје Ставановић из Бошњаца, Предузеће „Термоцентар“ из Лесковца, Братислав Рајковић из Лесковца, Фирма „Југотерм“ из Мерошине, Иван Стаменковић из Лесковца, Предузеће „Браћа Цветковић“ из Топонице и Дејан Бићић из Лесковца. Народни Музеј у Лесковцу био је организатор обележавања пет векова манастира Јашуња који је трајао 4 дана и грађанима Лесковца кроз: филм под насловом „Првих 500 година“; затим 4Д пројекцију „Векови духовности“; промоцију монографије „Пет векова Јашуњског манастира Светог Јована Претече“; изложбу фотографија као и кроз синоћ одржану Свечану академију, приближио значај овог манастира за очување српског нацоналног идентитета кроз историју. Извор: Епархија нишка View full Странице
  4. Предавање на тему Православље и Реформација заинтересовало је велики број личности различитих вероисповести и струка. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), потписани је одржао поздравно слово у име епископа Андреја, који је због других црквених обавеза био спречен да присуствује предавању на тему којом се као теолог и сâм бави. При том је истакнуто да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена одржао запажено предавање. После поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, после дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски прегледно, др Фелми је започео представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. У наставку се предавач осврнуо на догматске радове познатог лутеранског теолога, уз то и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. После Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку. У другом делу предавања предавач је указао на некритичко прихватање протестантског и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technikus Георгија Флоровског – псевдоморфоза православног богословља и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, Фелми је као пример од значаја навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су прихватали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а одбранивши хабилитицају на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце. После одржаног предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и писац ових редова задржали смо се на пријему код директора Института др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Теолог Немет нас је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебна драгоценост била је наша посета институтској читаоници и библиотеци, која обилује изворима и критичким издањима дела Светих отаца. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену
  5. У понедељак, 16. октобра 2017. године у Институту за источне Цркве у Вирцбургу (Ostkirchliches Institut), као изасланици Епископа аустријско-швајцарског и администратора Епархије франкфуртске Андреја, старешина штутгартског храма протојереј-ставрофор Борисав Симић и писац ових редова, присуствовали су предавању проф. др Карла Кристијана Фелмија, дугогодишњег професора универзитета у Хајделбергу и Ерлангену, историчара богословља хришћанског Истока. Предавање на тему Православље и Реформација заинтересовало је велики број личности различитих вероисповести и струка. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), потписани је одржао поздравно слово у име епископа Андреја, који је због других црквених обавеза био спречен да присуствује предавању на тему којом се као теолог и сâм бави. При том је истакнуто да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена одржао запажено предавање. После поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, после дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски прегледно, др Фелми је започео представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. У наставку се предавач осврнуо на догматске радове познатог лутеранског теолога, уз то и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. После Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку. У другом делу предавања предавач је указао на некритичко прихватање протестантског и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technikus Георгија Флоровског – псевдоморфоза православног богословља и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, Фелми је као пример од значаја навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су прихватали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а одбранивши хабилитицају на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце. После одржаног предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и писац ових редова задржали смо се на пријему код директора Института др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Теолог Немет нас је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебна драгоценост била је наша посета институтској читаоници и библиотеци, која обилује изворима и критичким издањима дела Светих отаца. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену View full Странице
  6. Саопштење МЦП: Митрополија врши искључиво Јеванђељску мисију 16. октобра 2017. - 17:05 САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ из МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ У појединим медијима у Црној Гори се већ годинама користи свака прилика да се безочно напада на Митрополију Црногорско-Приморску, Митрополита г. Амфилохија, свештенство, монаштво и Православни вјерни народ. Несумњиво је да је ријеч о организованој и оркестрираној хајци која углавном добија на интензитету пред изборе. Та хајка је у пуном јеку и ових дана, уз оптуживање Митрополита за ”језик мржње”, ”антицрногорство” и др. При томе, са својих идеолошко-националистичких разлога, нарочито они који поистовјећују Цркву са нацијом, лишавају га његове законите и канонске титуле Митрополита црногорско-приморског. Међутим, нико нема право да мијења ничија законита звања, па ни црквене титуле, а посебно нема право да мијења древну и на све четири стране свијета признату титулу Митрополита црногорско-приморског. Упорно се, а све са циљем да се Митрополија Црногорско-Приморска као кичмена мождина древне Зете и данашње Црне Горе прикаже као „окупаторска, страна и туђа Црква“, погрешно наводи титула Митрополита Црногорско-Приморског као „митрополита Српске Цркве у Црној Гори“, да би се тиме афирмисала на њен рачун некаква своја лажна ”ЦПЦ”. Циљ таквог фалсификата је да се Митрополит г. Амфилохије, родом Морачанин и Црногорац – држављанин ове Црне Горе, приказује као „окупаторски, страни и туђи Митрополит“. Скрећемо пажњу јавности, а посебно уредницима штампаних и електронских медија, да у Српској Православној Цркви постоји само један Митрополит Српске Православне Цркве, а то је Патријарх Српски – Српских и Поморских Земаља. С тим у вези, Митрополит Црногорско-Приморски није „Митрополит СПЦ у Црној Гори“, како се злонамјерно титулише у дијелу медија у Црној Гори, него само и канонски једини Митрополит црногорско-приморски који вјековима припада Пећкој Патријаршији, односно Српској Православној Цркви. Уз то, као и његови претходници на осамстогодишњем Трону Светог Петра Цетињскога, носи и историјску титулу Архиепископа Цетињског и Егзарха (чувара) Најсветијег Трона Пећкога (од 1750. године). Поистовјећивање Цркве Христове са било којом нацијом проглашено је управо на предлог СПЦ и на прошлогодишњем Светом и Великом Сабору на Криту за јерес и ”змијски отров”, који трује биће ”једне, Свете, Католичанске и апостолске Цркве”, којој припада и Митрополија црногорско-приморска, као вјековна Епархија Пећке Патријаршије. Митрополија, као и Црква уопште којој ништа што је људско није туђе, посебно указује онима који је и због тога блате, да у чину обезбјеђивања смјештаја, исхране, здравствене заштите и превоза од манастира до Вишег суда у Подгорици за окривљене у једном судском поступку нема и не може бити никаквог „притиска Цркве на Суд и мијешање у рад Суда“. Обавјештавамо јавност да су се притворени држављани Републике Србије, којима се суди у Вишем суду у Подгорици, преко својих бранилаца обратили Митрополији и Митрополиту г. Амфилохију са молбом да им се омогуће смјештај, исхрана, здравствена заштита и превоз до Вишег суда до завршетка судског поступка. Ријеч је о људима који у Црној Гори немају ни куће ни кућишта, а ни прихода из којих би те трошкове подмирили. Отуда је гест Митрополије искључиво људски и хришћански и може бити остварен само уколико Виши суд у Подгорици, на основу законских прописа и испуњених услова, донесе одлуку да се окривљени бране са слободе. Ријеч је о правној тековини која се вјековима омогућава свима, али је појединима у Црној Гори проблем уколико Црква у оквиру своје духовне мисије помаже невољнима не прејудицирајући при том ничију кривицу. Окривљени у било ком судском поступку имају право на бригу и старање од Цркве било вани или у затвору, од како је свијета и вијека. Свако је, па и Црква, дужан да поштује претпоставку невиности док се не докаже супротно. Црква је дужна да брине и о онима и који се налазе на издржавању казне. И то Митрополија чини вјековима и чиниће и даље. Бринули смо и бринућемо и даље о свим затвореницима без обзира на њихова увјерења и кривицу. То је јеванђељска богочовјечанска обавеза Цркве коју поштују и подржавају сва здрава европска законодавства. Митрополија Црногорско-Приморска, без обзира на критике, критичаре и њихове интересне и идеолошке доживљаје Цркве и њене мисије, нема право да остане глува на људску муку и патњу, а посебно оних који се на законит и легитиман начин боре да докажу своју невиност пред судском влашћу у Црној Гори. © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
  7. Отварајући састанак Високог црквеног савета, предстојатељ Руске православне цркве у уводном излагању је поделио размишљања о револуционарним догађајима пре 100 година, њиховој савременој рецепцији и могућности објективне процене чињеница руске историје. "Историја јесте веома погодан идеолошки основ за шпекулације, стварање различитих митова - и националних и антинационалних - истакао је у свом говору Његова Светост Патријарх Кирил - Када се ради о историји веома је лако дати злонамерна и лукава тумачења, чак и у малим стварима. Али за искреног човека, лажи и злоћа су незамисливи. Како се поставити? Настојите да будете савесни када се бавите чињеницама. Избегавајте шпекулације. Нарочито претпоставке које не само да су лажне, већ су у стању да повреде велики број људи, као што се десило са још неприказаним, али већ познатим филмом. " "Догађаји из двадесетог века, за многе људе представљају и даље крварење рана, - рекао је патријарх - Царских Страстотрепаца, мноштва нових мученика и исповедника вере, стотине хиљада живота, уништеног духовног наслеђа, протеривања интелектуалне елите нације у иностранство ... Нажалост, ове горко странице наше прошлости данас су често предмет шпекулације, укључујући и оне на уметничком нивоу. Уметник има право на уметничку фикцију. Али уметничка фантастика и лажи су две различите ствари. Уметничка фантазија јесте драматуршка могућност и као таква повећава интересовање гледалаца за историјске чињенице. Лаж није драматургија. Лагање грубо искривљава историјску стварност и намерно доводи у заблуду људе. То је лежало, то је била основа пропаганде која је увукла наш народ у револуционарни хаос, а потом у многоструку патњу. " "Надамо се да ће сва наша сећања на догађаје из недавне прошлости - укључујући и уметничка - подстаћи помирење изнад свега, а да неће да буду извор нових раздора и грађанског сукоба, изговор за вређање нечијих осећања и вредности. Сви смо - верници и атеисти, уметници и неуметници, конзервативци и либерали - упућени на то да живимо у једној држави, у једном друштву и водимо рачуна о интегритету тог друштва и личном интегритету свакога од нас", - рекао је Његова Светост Патријарх.
  8. У Русији већ дуже време се форсира јавна полемика око филма "Матилда" који је намерно пласиран на 100 годишњицу Октобарске револуције и даје, по оцени епископа јегорјевског Тихона (Шевкунова), лажну слику Цара Страстотрепца Николаја Другог. Тим поводом више се пута оглашавао и митрополит Иларион (Алфејев), а ових дана је и сам Свјатејши патријарх Кирил изнео јасну осуду филма са вишекратном изреченом поруком да историјски јубилеји не треба да се користе за изазивање друштвене смутње. Отуда чуди да су неки наши "ревнитељски сајтови", баш "Матилду" нашли као повод да најгрубљим речима нападну свештеноначалије сестринске Руске цркве. Овде се доноси извод из говора Његове Светости патријарха московског и све Руси великог господина Кирила на заседању Високог црквеног савета у Москви 12. октобра 2017. Извор:http://www.pravoslavie.ru/107137.html Превод с руског језика: А.Ж. Отварајући састанак Високог црквеног савета, предстојатељ Руске православне цркве у уводном излагању је поделио размишљања о револуционарним догађајима пре 100 година, њиховој савременој рецепцији и могућности објективне процене чињеница руске историје. "Историја јесте веома погодан идеолошки основ за шпекулације, стварање различитих митова - и националних и антинационалних - истакао је у свом говору Његова Светост Патријарх Кирил - Када се ради о историји веома је лако дати злонамерна и лукава тумачења, чак и у малим стварима. Али за искреног човека, лажи и злоћа су незамисливи. Како се поставити? Настојите да будете савесни када се бавите чињеницама. Избегавајте шпекулације. Нарочито претпоставке које не само да су лажне, већ су у стању да повреде велики број људи, као што се десило са још неприказаним, али већ познатим филмом. " "Догађаји из двадесетог века, за многе људе представљају и даље крварење рана, - рекао је патријарх - Царских Страстотрепаца, мноштва нових мученика и исповедника вере, стотине хиљада живота, уништеног духовног наслеђа, протеривања интелектуалне елите нације у иностранство ... Нажалост, ове горко странице наше прошлости данас су често предмет шпекулације, укључујући и оне на уметничком нивоу. Уметник има право на уметничку фикцију. Али уметничка фантастика и лажи су две различите ствари. Уметничка фантазија јесте драматуршка могућност и као таква повећава интересовање гледалаца за историјске чињенице. Лаж није драматургија. Лагање грубо искривљава историјску стварност и намерно доводи у заблуду људе. То је лежало, то је била основа пропаганде која је увукла наш народ у револуционарни хаос, а потом у многоструку патњу. " "Надамо се да ће сва наша сећања на догађаје из недавне прошлости - укључујући и уметничка - подстаћи помирење изнад свега, а да неће да буду извор нових раздора и грађанског сукоба, изговор за вређање нечијих осећања и вредности. Сви смо - верници и атеисти, уметници и неуметници, конзервативци и либерали - упућени на то да живимо у једној држави, у једном друштву и водимо рачуна о интегритету тог друштва и личном интегритету свакога од нас", - рекао је Његова Светост Патријарх. View full Странице
  9. Његовој Светости саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић - архијерејски наменсик београдки други, Стеван Станковић - старешина храма у пензији, Драган Павловић - стрешина храма на Централном гробљу, Јовица Вићентијевић - парох Покровског храма, Споменко Грујић - старешина Богородичне цркве у Батајници и Милан Топић - старешина цркве Свете Тројице, протојереји Владимир Цупаћ - парох Покровског храма у пензији, Верољуб Глишић и Миодраг Нешић - парох Вазнесењске цркве у Борчи, јереј Милан Марић - старешина цркве Светог Јована Владимира, протођакони Томислав Милановић, Стеван Рапајић и Радомир Перчевић и ђакон Драган Танасијевић. Празничном богослужењу присуствовали су представници Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана отац Леополд и фра Илија - жупник и декан, представници Општине Звездара - председник г. Милош Игњатовић и секретар Скупштине г. Славко Бабић. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. После литије око храма преломљен је славски колач. Овогодишњи колачари били су г. Срђан и гђа Споменка Митровић. За следећу годину део колача и кумство преузели су г. Звездан и гђа Слађана Ивановић из Београда. После свете Литургије овогодишњи домаћини славе - благочестива породица Митровић - у Парохијском дому приредили су славски ручак. Извор: Српска Православна Црква
  10. Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. октобра 2017. године свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Прилог Радија Слово љубве ТВ Храм: Патријарх Иринеј - Богомајка покрива све, а мајке најпре! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његовој Светости саслуживали су протојереји-ставрофори Бранко Топаловић - архијерејски наменсик београдки други, Стеван Станковић - старешина храма у пензији, Драган Павловић - стрешина храма на Централном гробљу, Јовица Вићентијевић - парох Покровског храма, Споменко Грујић - старешина Богородичне цркве у Батајници и Милан Топић - старешина цркве Свете Тројице, протојереји Владимир Цупаћ - парох Покровског храма у пензији, Верољуб Глишић и Миодраг Нешић - парох Вазнесењске цркве у Борчи, јереј Милан Марић - старешина цркве Светог Јована Владимира, протођакони Томислав Милановић, Стеван Рапајић и Радомир Перчевић и ђакон Драган Танасијевић. Празничном богослужењу присуствовали су представници Римокатоличке цркве Светог Антуна, викар самостана отац Леополд и фра Илија - жупник и декан, представници Општине Звездара - председник г. Милош Игњатовић и секретар Скупштине г. Славко Бабић. У цркви препуној благочестивог народа Његова Светост се обратио пригодном беседом. После литије око храма преломљен је славски колач. Овогодишњи колачари били су г. Срђан и гђа Споменка Митровић. За следећу годину део колача и кумство преузели су г. Звездан и гђа Слађана Ивановић из Београда. После свете Литургије овогодишњи домаћини славе - благочестива породица Митровић - у Парохијском дому приредили су славски ручак. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Тачи папи рекао да је „Косово пример верског суживота” четвртак, 28.09.2017. у 17:00 Хашим Тачи (Фото Бета/Хина/Денис Церић) Приштина, Ватикан - Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања примио је у Ватикану, који не признаје једнострано проглашену косовску независност, у приватну посету косовског председника Хашима Тачија који је изразио жељу да се успостављени пријатељски односи Приштине и Свете столице „подигну на исти ниво који уживају остали народи у свету”. Како је пренела РТК 2, Тачи је папу обавестио о „консолидовању косовске државе, о суживоту међу различитим заједницама и верама”. Обавестио је папу о дијалогу Београда и Приштине ради, како је рекао, „изградње добрих суседских односа, нормализације односа и међусобног признавања”. „Дакле, радимо да промовишемо, на Косову, у региону и у свету, вредности као што су мир, дијалог, сарадња, толеранција, суживот. Ово је данашње Косово иако многи још увек памте Косово из прошлости, ратно и разарајуће”, рекао је Тачи и додао да је „Косово је пример дијалога између заједница и верског суживота”. Он је, како се наводи, захвалио на подршци коју је „Ватикан пружао Косову у гајењу мира и демократије”. Папу је обавестио о организовању годишње конференције, „Inter-Faith Kosova”, на којој се верски поглавари, академици, политичари, научници, а међу њима и многобројни бивши лидери држава и лауреати Нобелове награде за мир, састају и разговарају о продубљењу дијалога међу верама у читавом свету. Тачи је, додаје се, папу обавестио и о оснивању Комисије за истину и помирење, која има за циљ да „закључимо поглавље сукоба и да отворимо поглавље сарадње”. У извештају РТК 2 се, међутим, не наводи шта је поглавар Римокатоличке цркве рекао Тачију. Иначе, званично гласило Ватика, Радио Ватикан, није известио о овом пријему, а на списку данашњих дневних обавеза папе Фрање сусрет са Тачијем се не помиње. (Танјуг) Тачијев твит:https://pbs.twimg.com/media/DKzscNMW4AYJUgn.jpg
  12. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II боравиће од 22. до 29. септембра 2017. године у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Житељи Београда имаће прилику да поздраве Блажењејшег Патријарха Теодора и његову часну пратњу непосредно по његовом доласку, у петак, 22. септембра 2017. године, када ће се у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог (ул. Краља Петра 5) у Београду одслужити Доксологија са почетком у 20,30 часова. Извор: Српска Православна Црква
  13. Поводом доласка Папе и Патријарха александријског г. Теодора II свечана Доксологија биће служена у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог са почетком у 20,30 часова. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II боравиће од 22. до 29. септембра 2017. године у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви. Житељи Београда имаће прилику да поздраве Блажењејшег Патријарха Теодора и његову часну пратњу непосредно по његовом доласку, у петак, 22. септембра 2017. године, када ће се у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог (ул. Краља Петра 5) у Београду одслужити Доксологија са почетком у 20,30 часова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Osveštana barska katedrala Svetog Petra "Čekalo se 70 godina na ovaj sveti događaj, smjenjivali su se u stolici nadbiskupi Dobrečić, Tokić, Perkolić i ovaj pred vama, pričalo se o različitim lokacijama na periferiji." vijesti. me Foto: Radomir Petrić Autor: Radomir Petrić Pred velikim brojem crkvenih velikodostojnika i vjernika rimokatoličke crkve, te zvanica iz duhovnog i javnog života države i Barana ostalh konfesija, danas je u Baru održana posveta-svečano otvaranje katedrale Svetog Petra apostola na Topolici. Ovim povodom, svetu misu služio je nadbiskup barski u mirovini Zef Gaši, za čijeg je pontifikata počela gradnja katedrale. "Čekalo se 70 godina na ovaj sveti događaj, smjenjivali su se u stolici nadbiskupi Dobrečić, Tokić, Perkolić i ovaj pred vama, pričalo se o različitim lokacijama na periferiji. Napokon, imajući u vidu značaj Nadbiskupije barske koja je najstarija vjerska institucija u Crnoj Gori, donijeta je odluka u SO Bar devetog marta 2006. o ovoj lokaciji u centru Bara u kojem vijekovima žive ljudi raznih vjera u skladu, što je viši oblik od tolerancije. Taj suživot je bogatstvo barske kotline i uz zeleni tepih barskih maslinjaka njeno duhovno bogatstvo što sjedinjuje i unaprjeđuje stare i mlade generacije. Nadbiskupija barska će katoličkom širinom razvijati taj duh i ubuduće", rekao je monsinjor Gaši. On je akcentovao da za patrona katedrale nije slučajno izabran sveti Petar, “simbol jedinstva, čvrstine i bratstva, svetac cijelog hrišćanstva”. Monsinjor Gaši je dodao da se Barska nadbiskupija s pravom diči svojom istorijom, te da če sveti Petar kao simbol upornosti biti zaštitnik ove diocese koja slavi milenijum postojanja . "Sveti Petar je djelima dokazao da vjeruje u Hrista pored kojeg je umro mučeničkom smrću. Neka ovaj prelijepi hram bude dokaz naše vjernosti Bogu i njegovoj crkvi. Podsjećam da je 16. juna 2006. postavljen kamen temeljac za katedralu koji je blagoslovio kardinal vašingtonski Teodor MekKarik, a da je 30. juna 2010. počela gradnja hrama", dodao je Gaši. Papski nuncije za Crnu Goru i BiH Luiđi Percuti čestitao je svima koji su dali doprinos gradnji “ovog divnog hrama”, ističući zalaganje monsinjora Gašija, te ukazujući da je dosanjani san gradnjom katedrale dao snagu i energiju katoličkoj zajednici u Baru. "Želim da ovo bude otvorena crkva za sve, kao majka svih barskih crkava", rekao je Percuti. Čestitajući Nadbiskupiji barskoj ovaj hram ispred patrijarha SPC Irineja i u lično ime, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije poklonio je nadbiskupu Roku Đonlešaju Raspeće Hristovo i ikonu. Mitropolit Amfilohije kazao je da je sveti Petar ispovijedio Isusa Hrista kao mesiju i sina Božijeg “i na toj njegovoj ispovijedi je utemeljena crkva Hristova”. Predsjednik Opštine Bar dr Zoran Srzentić istakao je da je ovo zdanje duhovno obogatilo Bar u kojem je Nadbiskupija osnovana još u XI vijeku, te da je duhovni centar “iz kojeg će zračiti poruke mira i ljubavi, ali i kulture i umjetnosti”. Generalni vikar Nadkbiskupije Paško Gojčaj rekao je da je gradnja katedrale koštala 3,5 miliona eura, te da su među donatorima najveći bili crkvene organizacije i pojedinci iz Vatikana, Italije , Njemačke i SAD. Nadbiskup barski Rok Đonlešaj zahvalio je na dolasku papskim nuncijima, kardinalu Ernestu Simoneu, predsjedniku biskupske konferencije biskupu zrenjaninskom, nadiskupu beogradskom, biskupu kotorskom Iliji Janjiću, nadbiskupima Tirane i Skadra, biskupima subotičkom, banjalučkom, dubrovačkom šibenskom i mostarskom. Na svečanosti su bili i ambasadori Hrvatske i Italije, ministar Mehmed Zenka, potpredsjednik Skupštine Crne Gore Genci Nimanbegu, predsjednik Opštine Ulcinj Nazif Cungu, predsjednik SO Bar Radomir Novaković, predsjednik Jevrejske zajednice Crne Gore Jaša Alfandari, protojerej barski Slobodan Zeković, predsjednik Odbora Islamske zajednice Bar Ćazim Alković. Svečanost je uveličao hor Nadbiskupije barske kojim su dirigovali profesori Marko i Ivona Klepić. Otvoren Pastoralni centar rtcg.me Svečanom Svetom misom danas je otvoren Pastoralni centar nove konkatedrale Svetog Petra Apostola u Baru, na Topolici, prenosi Bar info. Foto: Bar info Misu je, pred nekoliko stotina vjernika iz Bara i regiona, ali i brojnih turista iz svih krajeva svijeta, služio kardinal Peruđe Gvaltjero Baseti, uz sasluženje nadbiskupa barskog Zefa Gashija, te biskupa Kosova Dede Gjergjija i biskupa Sape Lučana Augustina, na četiri jezika latinskom, italijanskom, albanskom i našem, dok su misne poruke vjernici čitali i na engleskom i poljskom jeziku. Svečana misa bila je posvećena nadbiskupu barskom Đovaniju Pjan de Karpineu, koji je bio upravo iz Peruđe a stolovao je u Baru od 1252. godine. „Đovani je bio poslan od Pape u daleku Mongoliju da bi navijestio tim narodima dobru vijest Jevanđelja i da bi ponio riječ mira. Tako smo i mi danas poslani u brojni narod koji je i u našoj staroj Evropi izgubio pravac bogatstva, jevanđeoskog bogatstva, i ne traži više hleb života koji je bio ishrana u mnogim vjekovima. Mi smo nasljednici slavne istorije, života i svetosti, koja nam dolazi od prošlih vjekova, izvor civilizacije i ljepote. Iako su ponekad zlo i nasilje prodirali u naše kuće i gradove, izvorni navještaj Jevanđelja u svojoj bistrini je bio uvijek nagovještaj mira i oslobođenja“, rekao je u svojoj propovjedi kardinal Baseti. Brojne zvanice na misi (foto: Bar info) Gost iz Italije je barskom nadbiskupu poklonio svečanu odeždu i zlatni kalež, rad majstorske radionice iz Peruđe, a biskupima specijalno izrađene medalje. Nadbiskup barski Zef Gashi zahvalio se visokim crkvenim gostima iz Italije, Albanije i sa Kosova, „djeci i brojnoj pastvi iz svih krajeva koji su za ovu priliku došli u Bar“, a posebnu zahvalnost uputio je inženjeru Caričiću, koji je projektovao katedralu čiji se završetak očekuje do kraja godine. Foto: Bar info Poseban ton Svetoj misi dao je hor „Naša lipa“ iz Hrvatskog zagorja, koji je u Crnu Goru došao samo za ovu priliku. Do septembra će se Svete mise nedjeljom služiti u Pastoralnom centru konkatedrale, koji će, kako je istakao župnik barski don Simo Ljujić, „ubuduće služiti za katihezu, ali i za promocije knjiga, konferencije, i svečane skupove za potrebe Nadbiskupije, ali i čitavog Bara“. ФОТОГРАФИЈЕ СА ФБ ПРОФИЛА Г. ЈОВАНА МАРКУША
  15. Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу. Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов. Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића. Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија. Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија. У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића. Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина. Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски. На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић. СПЦ/ТВ ХРАМ
  16. Предстојатеља Српске Цркве поздравио Епископ рашко-призренски Теодосије, досадашњи администратор Нишке епархије. - Очекује се велики број свештених и монашких лица и верника на торжественој Литургији у недељу 13. августа 2017. године. Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу. Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов. Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића. Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија. Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија. У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића. Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина. Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски. На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић. СПЦ/ТВ ХРАМ View full Странице
  17. Прије два дана, владика захумско-херцеговачки г. Григорије дао је нови, краћи, интервју. Тим поводом на сајту Видовдан.орг, 05.07.2017, појавио се полемички напис Чедомира Крстића. Пружамо вам увид у размишљање преосвећеног владике и његовог опонента: Чедомир Крстић: Неколико питања владики Григорију Од ВИДовдан -5. јула 2017. Преосвећени владико Српске православне цркве, уколико се још тако изјашњавате?!. Желим да вам упутим јавно неколико питања на која бих ја, а претпостављам и велики део српске православна јавности хтео да чује Ваше одговоре. Већ дуже време, Вашим јавним иступима, углавном у регионалним па донекле и антисрпским медијима, који Вас глорификују, Ви добијате велики простор за изјаве којим нас, преосвећени владико, доводите у недоумицу око разумевања вашег деловања и ваше лествице православних а и осталих вредности. Ваши јавни иступи, чини ми се, великим су делом у супротности са реализмом Српске православне цркве или га ви једноставно не желите да поштујете. У Вашем јучерашњем интервју телевизији Н1, која предњачи у оптужбама свега што је српско, између осталог рекли сте ,,Бог нас је створио да будемо различити, сваки понаособ носи свој идентитет. Иако смо припадници неких религија, националних или било каквих….итд…итд…“. Поштовани владико ви нисте припадник и великодостојник неке религије већ Српске православне религије коју сваки црквени великодостојник треба да помиње и поштује а не да говори да је „припадник неке религије“. Преосвећени владико у чему сте нашли пробјеглиште кад Вам је очигледно мрско да идентификујте српку православну веру.!?? Многи већ дуже времена примећују да Ви остајете неми на нападе на Српску правоославну цркву, српски народ, Србију и Републику Српску. Напротив и Ви се налазите неријетко у тим нападима. У име кога то радите и да ли је Ваша наклоњеност Западу потпуна и дефинитивна и да ли то значи да ће те наставити да багателишете са оним што би требало заштити-Српском православном црквом и њеним вјерницима и народом. Поштовани владико не доличи једном црквеном великодостојнику да говори и да се понаша као да води неку невладину организацију сорошевског типа а не свету епископију захумско-херцеговачку и приморску. Немамо ништа против да пропагиирате мир и љубав, да ифтарите и пишете приче да би потврдили да су и Срби били нељуди. Али желим да Вас упозорим да сте одавно ,,Прешли праг,, и да Вам се негдје загубило православље. Чедомир Крстић ВИДОВДАН
  18. Преосвећени архијереји, свечасни оци, драга браћо и сестре! Милошћу Свешчедрог Бога и Спаситеља света, Господа Исуса Христа, нашој Цркви пружена је неизрецива радост: у нашу Отаџбину доноси се део моштију великог светитеља, поштованог у целом свету - светитеља и чудотворца Николаја, архиепископа Мирликијског. Овај дивни угодник Божији био је погребен у граду у коме се подвизавао у Винограду Христовом током многих година. У времену, када су земље Византије пале под власт иноверних завојевача, постала је реална опасност оскрнављења светиње, и промислом Божијим мошти светитеља су пренесене на територију савремене Италије, у град Бари, и положене у месном саборном храму. Током готово хиљаду година хиљаде људи је ишло на поклоњење моштима, из најразличитијих земаља и делова света, како би задобили благодат, која истиче од моштију васељенски поштованог угодника Христовог. Особито је поштован светитељ Николај у пределима историјске Руси. Њему је посвећено мноштво храмова. Непребројно мноштво православних хришћана наречено је у његову част приликом Светог Крштења или монашког пострига. Све то сведочи о томе, колико је усрдни представник и брзи заступник био и остао Мириклијски чудотворац за оне који му прилазе с молитвом у најразличитијим невољама и стањима. Светитељ Николај поштује се у нашем народу као поуздани помоћник у најтужнијим и наизглед безазленим ситуацијама, као покровитељ оних који желе да живе целомудрено, као заштитник оних који тврдо чувају веру православну и апостолско предање, завештано нам од Отаца, који су се трудили на њиви Господњој пре нас. Памћење свих тих благодејанија светитеља Николаја побуђује хиљаде људи да предузму пут ка његовим моштима, не само да изразе почаст, већ и да принесу топле и усрдне молитве ономе кога Православна Црква назива правилом вере и образом кроткости. Многи наши саоотечественици немају могућност да изврше ходочашће у Бари и због тога се у Русију доноси значајан део мироточивих моштију светитеља. Од 21. маја до 12. јула светиња ће се налазити у Москви, а од 13. до 28. јула у Санкт Петербургу. То је заиста уникални догађај за свих 930 година пребивања часних моштију у Барију. Клањајући се чудотворним и многоцелебним моштима овог великог угодника Господњег, неопходно је да схватимо, да смо призвани да будемо подражаваоци добродјетељи Мириклијског светитеља, и помоћ, ниспослана нам његовим заступништвом, биће очигледнија и издашнија, што му се будемо више уподобљавали у љубави према Христу и свим људима. Дај Боже да овај важан догађај у историји наше Отаџбине и свега руског Православља буде на духовну ползу архипастирима, клирицима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве, да би се заступнишвом чувара благодати Христове испуниле на нама речи молитве: "Да мирно овде проживимо живот и удостојимо се да видимо блага у земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног Бога, сада и увек и во веки веков. Амин." +КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ Москва, 19 мај 2017 г.
  19. Као плод сусрета папе Франциска и патријаха Кирила, услишена је молба руске пастве да се део моштију Светог Николаја Мириклијског привремено из Барија, први пут пренесе у Русију. Поводом дочека моштију великог светитеља, Свјатејши патријарх Кирил обратио се архијерејима, духоновенству и духовној деци Руске православне цркве. Преосвећени архијереји, свечасни оци, драга браћо и сестре! Милошћу Свешчедрог Бога и Спаситеља света, Господа Исуса Христа, нашој Цркви пружена је неизрецива радост: у нашу Отаџбину доноси се део моштију великог светитеља, поштованог у целом свету - светитеља и чудотворца Николаја, архиепископа Мирликијског. Овај дивни угодник Божији био је погребен у граду у коме се подвизавао у Винограду Христовом током многих година. У времену, када су земље Византије пале под власт иноверних завојевача, постала је реална опасност оскрнављења светиње, и промислом Божијим мошти светитеља су пренесене на територију савремене Италије, у град Бари, и положене у месном саборном храму. Током готово хиљаду година хиљаде људи је ишло на поклоњење моштима, из најразличитијих земаља и делова света, како би задобили благодат, која истиче од моштију васељенски поштованог угодника Христовог. Особито је поштован светитељ Николај у пределима историјске Руси. Њему је посвећено мноштво храмова. Непребројно мноштво православних хришћана наречено је у његову част приликом Светог Крштења или монашког пострига. Све то сведочи о томе, колико је усрдни представник и брзи заступник био и остао Мириклијски чудотворац за оне који му прилазе с молитвом у најразличитијим невољама и стањима. Светитељ Николај поштује се у нашем народу као поуздани помоћник у најтужнијим и наизглед безазленим ситуацијама, као покровитељ оних који желе да живе целомудрено, као заштитник оних који тврдо чувају веру православну и апостолско предање, завештано нам од Отаца, који су се трудили на њиви Господњој пре нас. Памћење свих тих благодејанија светитеља Николаја побуђује хиљаде људи да предузму пут ка његовим моштима, не само да изразе почаст, већ и да принесу топле и усрдне молитве ономе кога Православна Црква назива правилом вере и образом кроткости. Многи наши саоотечественици немају могућност да изврше ходочашће у Бари и због тога се у Русију доноси значајан део мироточивих моштију светитеља. Од 21. маја до 12. јула светиња ће се налазити у Москви, а од 13. до 28. јула у Санкт Петербургу. То је заиста уникални догађај за свих 930 година пребивања часних моштију у Барију. Клањајући се чудотворним и многоцелебним моштима овог великог угодника Господњег, неопходно је да схватимо, да смо призвани да будемо подражаваоци добродјетељи Мириклијског светитеља, и помоћ, ниспослана нам његовим заступништвом, биће очигледнија и издашнија, што му се будемо више уподобљавали у љубави према Христу и свим људима. Дај Боже да овај важан догађај у историји наше Отаџбине и свега руског Православља буде на духовну ползу архипастирима, клирицима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве, да би се заступнишвом чувара благодати Христове испуниле на нама речи молитве: "Да мирно овде проживимо живот и удостојимо се да видимо блага у земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног Бога, сада и увек и во веки веков. Амин." +КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ Москва, 19 мај 2017 г. View full Странице
  20. Мошти Деспота Стефана Лазаревића биће први пут пренете улицама Београда током литије поводом Спасовдана - славе града, 25. маја, најављено је данас у Скупштини града. http://patriot.rs/mosti-despota-stefana-prvi-put-na-ulicama-beograda-povodom-spasovdana/
  21. По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву. Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца. Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца. Црквена Општина подгоричка http://www.mitropolija.com/saopstenje-crkvene-opstine-podgoricke-povodom-skrnavljenja-krsta-i-ikone-svetog-vasilija-ostroskog-na-koniku-u-podgorici/
  22. У ноћи између 24. и 25. априла 2017.године непознати починиоци су вандалски оскрнавили и отуђили Острошки крст и икону Светог Василија Острошког Чудотворца који су били молитвено постављени 23. априла, када је служена свечана Васкршња служба на мјесту гдје је планирана градња цркве Светог Василија Острошког на Конику у Подгорици, иначе и ДУП-ом предвиђеној локацији за вјерски објекат. Постављањем Крста и Иконе такође је било обиљеженo мјесто страдања невиних људи, побијених бомбардовањем 5. маја 1944. године. По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву. Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца. Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца. Црквена Општина подгоричка http://www.mitropolija.com/saopstenje-crkvene-opstine-podgoricke-povodom-skrnavljenja-krsta-i-ikone-svetog-vasilija-ostroskog-na-koniku-u-podgorici/ View full Странице
  23. Јануар 2017 СВЕТИ СИНОД ЦРКВЕ ГРЧКЕ НАРОДУ О СВЕТОМ И ВЕЛИКОМ САБОРУ НА КРИТУ ЦРКВА СЕ ОБРАЋА СВОЈОЈ ДЈЕЦИ ЈЕЗИКОМ ОДГОВОРНОСТИ, ИСТИНЕ И ЉУБАВИ Свети Синод Цркве у Грчкој обраћа се свим вјерним да би их информисао о Светом и Великом Сабору Православних Цркава, који jе одржан у јуну 2016. године на Криту. Главни циљ Светог и Великог Сабора био је јачање и свједочење јединства свих Православних Цркава, као и суочавање са различитим савременим пастирским изазовима. На основу закључака Светог и Великог Сабора: Православна Црква изражава своје јединство и саборност кроз Свете Тајне. Саборност служи јединству и надахњује организам Цркве која на тај начин доноси своје одлуке и уређује правац свог дјеловања. Вриједи истаћи да се Сабор није позивао само на ауторитет Васељенских Сабора, већ су на њему по први пут признати као Сабори од „општег значаја“, дакле као Васељенски, Велики Сабор Фотија Патријарха Константинопољског (879-880), Велики Сабори за вријеме св. Григорија Паламе (1341, 1351, 1368), као и Велики и Свети Сабори који су одржани у Константинопољу ради одбацивања унијатског Сабора у Флорентини (1438-1439), протестанских исповиједања (1638, 1642, 1672, 1691) и етнофилетизма као еклисиолошке (црквене) јереси (1872). Помјесне Православне Цркве не чине конфедерацију Цркава, већ Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. У вези са православном дијаспором у разним државама свијета одлучено је да се настави са радом Епископских Конференција уз представнике Помјесних Цркава како би се сачувао принцип саборности, док не буде била могућа примјена канонских начела (тачност – ακρίβεια). За Православну Цркву породица чини плод „у Христу и у Цркви“ светотајинског јединства мужа и жене и оно је једина гаранција рађања и васпитавања дјеце. Црква непрестано наглашава значај умјерености и хришћанске аскезе (подвига). Хришћанска аскеза не прекида однос човјека са животом и са ближњим, већ га повезује са светотајинским животом Цркве. Не тиче се само монаха. Аскетско живљење је карактеристика хришћанског живота. Православна Црква осуђује прогон, гоњења и убијања припадника различитих вјерских заједница, приморавање на промјену вјерских увјерења, манипулисање избјеглицама, отмице, мучења, нечовјечне егзекуције и материјална разарања. Сабор посебно изражава забринутост за стање Хришћана и свих прогоњених мањина на Блиском Истоку и у осталим дјеловима свијета. Главно дјело Цркве је Мисија, дакле борба за непрестано исповиједање вјере и проповиједање Јевађеља како вјерујућима који живе унутар савременог посвјетовњаченог друштва, тако и свима онима који још увијек нису упознали Христа. Дијалог са неправославним хришћанима (других хришћанских исповиједања – јереси) врши се на основу дужности Цркве да свима свједочи истину и апостолску вјеру. На тај начин, они се упознају са аутентичним Православним Предањем, вриједностима отачког учења, богослужбеним искуством и вјером Православних. Дијалози не значе, нити ће икада значити, било какав компромис по питањима вјере. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква као што се исповиједа у Символу Вјере. Светост човјека се не може поимати ван Тијела Христовог, дакле ван Цркве (Еф. 1, 23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама које за свој центар имају Свету Евхаристију. Светитељи иконизују Царство Божије. Црква је једна, Православна. По Светом Василију Великом „Сви који се надају Христу чине један народ и сви они који су Христови сада су једна Црква, иако га призивају са разних мјеста“ (PG 32, 629). Црква увијек чека повратак у Њу свих људи, неправославних и инославних. Текстови Светог и Великог Сабора Православне Цркве представљају предмет дубљег и даљег истраживања. Ово важи за све остале Саборе Цркве. Богословски дијалог се не прекида. Наравно, неопходна претпоставка у том смислу јесте очување неизмијењене богословске истине, као и остваривање дијалога без фанатизама и подјела, без парасинагога и шизми које рањавају јединство Цркве. Шизме су тешко изљечиве духовне болести. Сагласно Светом Јовану Златоустом „дијељење Цркве је злочин, и то неопростив и достојан сваке осуде, и који узрокује велике казне, изазива свађе, сије раздор уз непрекидно лишавање себе од сабрања вјерујућих“ (PG 48, 872). Са тог разлога, вјерни се охрабрују да не придају важност онима који их, позивајући се на неистините разлоге догматске тачности, наговарају да се удаље од Ње, и тако себе смјесте ван пуноће Цркве. Завршавајући ову поруку, желимо да вас увjеримо да ми Епископи Цркве Грчке бдијемо и остајемо непоколебиви у Православној вјери и посвећени Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. „Браћо, радујте се, усавршавајте се, утјешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама“ (2 Кор. 13, 11). Превео са јелинског: п. Никола Гачевић
  24. Након у новембру одржаног Сабора свих архијереја, и по његовом једнодушном закључку, у јануару о.г. и Синод Јелинске цркве (архиепископ Јероним и 12 чредних архијереја) упутио је вјерном народу Посланицу о резултатима Светог и Великог Сабора на Криту. Текст посланице у преводу на српски донијела је Митрополија црногорско-приморска на свом сајту 25.04. Јануар 2017 СВЕТИ СИНОД ЦРКВЕ ГРЧКЕ НАРОДУ О СВЕТОМ И ВЕЛИКОМ САБОРУ НА КРИТУ ЦРКВА СЕ ОБРАЋА СВОЈОЈ ДЈЕЦИ ЈЕЗИКОМ ОДГОВОРНОСТИ, ИСТИНЕ И ЉУБАВИ Свети Синод Цркве у Грчкој обраћа се свим вјерним да би их информисао о Светом и Великом Сабору Православних Цркава, који jе одржан у јуну 2016. године на Криту. Главни циљ Светог и Великог Сабора био је јачање и свједочење јединства свих Православних Цркава, као и суочавање са различитим савременим пастирским изазовима. На основу закључака Светог и Великог Сабора: Православна Црква изражава своје јединство и саборност кроз Свете Тајне. Саборност служи јединству и надахњује организам Цркве која на тај начин доноси своје одлуке и уређује правац свог дјеловања. Вриједи истаћи да се Сабор није позивао само на ауторитет Васељенских Сабора, већ су на њему по први пут признати као Сабори од „општег значаја“, дакле као Васељенски, Велики Сабор Фотија Патријарха Константинопољског (879-880), Велики Сабори за вријеме св. Григорија Паламе (1341, 1351, 1368), као и Велики и Свети Сабори који су одржани у Константинопољу ради одбацивања унијатског Сабора у Флорентини (1438-1439), протестанских исповиједања (1638, 1642, 1672, 1691) и етнофилетизма као еклисиолошке (црквене) јереси (1872). Помјесне Православне Цркве не чине конфедерацију Цркава, већ Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. У вези са православном дијаспором у разним државама свијета одлучено је да се настави са радом Епископских Конференција уз представнике Помјесних Цркава како би се сачувао принцип саборности, док не буде била могућа примјена канонских начела (тачност – ακρίβεια). За Православну Цркву породица чини плод „у Христу и у Цркви“ светотајинског јединства мужа и жене и оно је једина гаранција рађања и васпитавања дјеце. Црква непрестано наглашава значај умјерености и хришћанске аскезе (подвига). Хришћанска аскеза не прекида однос човјека са животом и са ближњим, већ га повезује са светотајинским животом Цркве. Не тиче се само монаха. Аскетско живљење је карактеристика хришћанског живота. Православна Црква осуђује прогон, гоњења и убијања припадника различитих вјерских заједница, приморавање на промјену вјерских увјерења, манипулисање избјеглицама, отмице, мучења, нечовјечне егзекуције и материјална разарања. Сабор посебно изражава забринутост за стање Хришћана и свих прогоњених мањина на Блиском Истоку и у осталим дјеловима свијета. Главно дјело Цркве је Мисија, дакле борба за непрестано исповиједање вјере и проповиједање Јевађеља како вјерујућима који живе унутар савременог посвјетовњаченог друштва, тако и свима онима који још увијек нису упознали Христа. Дијалог са неправославним хришћанима (других хришћанских исповиједања – јереси) врши се на основу дужности Цркве да свима свједочи истину и апостолску вјеру. На тај начин, они се упознају са аутентичним Православним Предањем, вриједностима отачког учења, богослужбеним искуством и вјером Православних. Дијалози не значе, нити ће икада значити, било какав компромис по питањима вјере. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква као што се исповиједа у Символу Вјере. Светост човјека се не може поимати ван Тијела Христовог, дакле ван Цркве (Еф. 1, 23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама које за свој центар имају Свету Евхаристију. Светитељи иконизују Царство Божије. Црква је једна, Православна. По Светом Василију Великом „Сви који се надају Христу чине један народ и сви они који су Христови сада су једна Црква, иако га призивају са разних мјеста“ (PG 32, 629). Црква увијек чека повратак у Њу свих људи, неправославних и инославних. Текстови Светог и Великог Сабора Православне Цркве представљају предмет дубљег и даљег истраживања. Ово важи за све остале Саборе Цркве. Богословски дијалог се не прекида. Наравно, неопходна претпоставка у том смислу јесте очување неизмијењене богословске истине, као и остваривање дијалога без фанатизама и подјела, без парасинагога и шизми које рањавају јединство Цркве. Шизме су тешко изљечиве духовне болести. Сагласно Светом Јовану Златоустом „дијељење Цркве је злочин, и то неопростив и достојан сваке осуде, и који узрокује велике казне, изазива свађе, сије раздор уз непрекидно лишавање себе од сабрања вјерујућих“ (PG 48, 872). Са тог разлога, вјерни се охрабрују да не придају важност онима који их, позивајући се на неистините разлоге догматске тачности, наговарају да се удаље од Ње, и тако себе смјесте ван пуноће Цркве. Завршавајући ову поруку, желимо да вас увjеримо да ми Епископи Цркве Грчке бдијемо и остајемо непоколебиви у Православној вјери и посвећени Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. „Браћо, радујте се, усавршавајте се, утјешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама“ (2 Кор. 13, 11). Превео са јелинског: п. Никола Гачевић View full Странице
  25. Под искреним православним хришћанима подразумевамо људе који се заиста старају да врше Вољу Божију а не своју, да своје умовање приклањају ставовима Цркве и да не буду само хришћани „посећивањем“ Литургије једном недељно и слављењем славе, већ да буду хришћани и између две недељне Литургије – другим речима, у свим животним ситуацијама. Овај текст је намењен само таквим православним хришћанима. Када наиђемо у животу на неку појаву према којој немамо јасан став а важна нам је, искрени хришћани ће најпре покушати да пронађу у Светом Писму и Светом Предању, речима Светих Отаца Православне Цркве одговор или макар назнаке одговора у вези са датом темом. Тако можемо пронаћи шта су светитељи говорили о разним појавама. Када су у питању грађански избори (избори за парламент, избори за председника, итд) два светитеља, нама драга и веома позната, су говорила о томе, па послушајмо њихове речи. У њиховим речима су садржани веома конкретни критеријуми према којима искрени православни хришћани могу да поступају користећи се својим изборним правом – правом гласа. Какве везе има гласање са хришћанским животом? Начин на који ћемо ми искористи право гласа је, као и сваки други наш поступак, показатељ тога чиме се руководимо у свом животу – Божијим заповестима или сопственим филозофијама живота или, у најгорем случају, личним егоизмом и страстима. Излазак на гласање и избор кога ћемо тамо заокружити није ништа мање значајан показатељ јесмо ли заиста искрени хришћани или не од , рецимо, доношења одлуке хоћемо ли дете уписати на веронауку или грађанско, хоћемо ли учествовати у сплеткарењима у радном колективу или ћемо одбити, хоћемо ли славу светог Николе прославити мрсно или посно, хоћемо ли узети рис папира из државне фирме и однети кући, сипати бензин на рачун фирме а возити за личне потребе, хоћемо ли прекинути пост због одласка на летовање у време поста, итд. Сваки тај поступак, свака одлука нас одаје – јесмо ли Христови или се само правимо да јесмо и то само у окружењу које то сматра за нешто вредно поштовања. Интересантно је да два светитеља које ћемо цитирати када су у питању избори, свети владика Николај и старац Пајсије, не говоре да на изборе не треба ни у ком случају изаћи, нити да је то дело недостојно православног хришћанина. (Истини за вољу, не говоре ни да треба обавезно изаћи.) Напротив, владика Николај упућује чак и свештенике да могу да гласају (тачније, да им се не ускраћује нити забрањује да изађу да гласају) али строго водећи рачуна о критеријуму процене за кога да гласају: *** „Свештеницима, као грађанима, не ускраћује се уобичајена слобода самоопредељења и учешћа у бирању. Изузев безвераца и познатих непријатеља Светосавске православне цркве, свештеници могу према своме најбољем нахођењу помагати људе ма које родољубиве националне групе, који се Бога боје, народ свој воле и народне светиње поштују. Но при том сваки је свештеник дужан стално имати пред очима свој свети чин и узвишено пастирско звање.» *** Исто тако и старац Пајсије, на питања људи у вези са изборима – он нуди јасне критеријуме како проценити за кога гласати и чега се треба чувати. Нити једном речју не говори да се треба клонити гласања: Непосредно пред изборе, код старца Пајсија је дошла једна група људи да би га упитала за кога да гласа, а он им је рекао: „Ко је ближи Цркви, ко се бори за њу и за нашу земљу, ко држи своју реч? Гласајте за онога ко је оданији Цркви. Не мислим да би требало да гласате за оне политичке партије које се називају демохришћанским, јер би то било сасвим погрешно. Ми не смемо припадати политичким странкама. Најпре треба да волимо Цркву, а затим отаџбину, и да гласамо за оне људе који се боре за њих. Видите, сви грчки хероји су се борили за Цркву и за отаџбину и за њих су проливали своју крв. Према томе, морамо им бити захвални што је Грчка данас слободна земља и што се не налази под турском влашћу. Покушајте да гласате за оне људе који су спремни да пролију крв, најпре за Православље, а затим и за отаџбину.На жалост, данас за чланове парламента бирамо људе мрачне и магловите прошлости.“ *** У време националних избора, многи ходочасници су долазили код старца Пајсија да би га упитали за ког кандидата да гласају. Он би им обично одговарао: „Гласајте за онога, за којега верујете да је најбољи, за онога ко воли Бога и отаџбину.“ *** Што ће рећи, можемо са сигурношћу да закључимо да није неморално дело учешће хришћанина у грађанским изборима и да се од тога хришћанин не треба уздржавати по сваку цену нити према томе односити са одбојношћу и гађењем – као што би требало према сваком греховном делу. Дакле, избори нису сами по себи греховно дело недолично хришћанина. Међутим, оба светитеља наглашавају када је излазак на гласање на корист хришћанину (тј. када неће бити на духовну штету) и према којим критеријумима хришћанин треба да се руководи приликом процене кандидата (човека, странке). КРИТЕРИЈУМИ ЗА ГЛАСАЊЕ ЗА ИСКРЕНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНЕ да кандидат није „безверац“ (свети владика Николај) Ово значи да не смемо, уколико се сматрамо искреним православним хришћанима, гласати за особу која се јавно изјашњава да је атеиста или, пак, да се не слаже са учењем Православне Цркве (да јавно сведочи да се не сматра православним верником или чак, да се сматра јеретиком у односу на учење Цркве, као што смо имали прилике да чујемо од низа садашњих кандидата за председника Србије). да кандидат није „познати непријатељ Светосавске православне цркве» (свети владика Николај) Ово значи да не смемо гласати, ако смо искрени хришћани, за оне људе: – који су давали и дају јавне изјаве богохулног карактера, исмевајућег и изругујућег на рачун Цркве, Царства Небеског, итд. – чији поступци откривају њихово непријатељство према Цркви – на пример, у доношењу богохулних закона, затим у дозвољавању и омогућавају параде греха (геј параде) и антихришћанских изложби. – који се одобравајуће односе према геј браковима, према усвајању деце од стране хомосексуалних парова, према абортусу и према еутаназији. – који ниподаштавају црквене празнике попут Васкрса – који ниподаштавају косовску жртву светог кнеза Лазара, Космет као колевку српске духовности и који Светог Саву настоје да «избаце» из школа. – који теже да православну веру сведу на оквире кућних зидова, на нешто приватно што се не сме мешати у друштвено-политичка, просветна, законодавана, породична и национална питања. да се кандидат и његови агитатори не служе различитим „кварежима, лажима, подмићивањима, сплеткама, застрашивањима» и који се неће усуђивати «новцем или другим митом куповати гласове и тиме наносити срамоту народу, штету државном угледу и увреду Богу Створитељу» (свети владика Николај) Овај критеријум не треба посебно појашњавати. да кандидат не подстиче народ да се «завађа око избора, туче и крви» (свети владика Николај). Ово подразумева да кандидат не настоји на сталном измишљању «непријатеља напретка» и на сатанизацији неистомишљеника. да кандидат «верује у Бога и да верује у Страшни Суд.» . «Ако вам веру своју покажу делима, постом и молитвом, примите их и саслушајте» (свети владика Николај) Тешко је утврдити одговор на ова питања када лично не познајемо кандидата, али се према понеким њиховима изјавама и снимцима њиховог понашања у цркви на богослужењу или на славским прославама или црквеним празницима – може наслутити. да кандидат «слави славу, да поштује народне обичаје» (свети владика Николај) На интернету можемо чути снимке изјава појединих кандидата у којима они истичу да је важније радити «важне државне послове» него заблагодарити Богу недељом или светитељу заштитнику на дан славе. Иако не можемо за сигурношћу утврдити за неког кандидата да ли из аутентичних верских разлога слави славу и поштује народне обичаје, за многе кандидате можемо пронаћи снимке у којој се засигурно види да је све то фарса и фасада за пецање наивних гласача на «националну ноту». Укратко, ако човек не испуњава услов број 2, тада ни овај под 6 засигурно не чини из аутентичних разлога. да кандидат не «краде државну имовину» чиме постаје, како владика Николај каже, попут пљачкаша лешева у гробовима. Велики број кандидата на изборима су до сада били у власти у неком времену и тачно се зна да ли су крали државну имовину и злоупотребљавали државни положај како би себи или члановима своје фамилије и уском кругу партијских послушника или тајкуна обезбеђивали материјалну корист и намештали послове на штету државне имовине. да је кандидат што « ближи Цркви, да се бори за њу и за нашу земљу, да држи своју реч», «Гласајте за онога ко је оданији Цркви.» (свети старац Пајсије) Старац Пајсије нас овде мудро упућујемо шта да радимо уколико нема идеалног кандидата, за кога можемо да кажемо недвосмислено «ДА» на све досадашње критерујме. Свети старац не каже да гласамо искључиво за онога ко је одан Цркви или близу Цркви, већ за оног ко је «ближи Цркви» и «оданији Цркви». Тиме нас поучава да не одустајемо од гласања уколико нема идеалног кандидата по нашим замислима и проценама, већ да целомудрено процењујемо ко је од свих њих довољно добар тј. највише одан Цркви од свих понуђених. «колико кандидат воли Бога, тј. у којој је мери он свестан члан Цркве» (свети старац Пајсије) Постоје снимци једног од кандидата који је, у време када то није било популарно – за време великог отпора породичних хришћана да се организује геј-парада улицама Београда – јавно у телевизијској емисији посведочио хришћанско учење о томе да је хомосексуалност грех. И то у окружењу где су сви остали ћутали, а један наводни верски («православни») аналитичар настојао да избегне одговор на ово «непријатно» питање и показао стид пред светом да посведочи Божију реч. Овакви и слични примери нам, ако нисмо кратког сећања, показују у којој мери је неко свестан члан Цркве и такође битно – да се не стиди да посведочи шта Бог каже по одређеним питањима, у оном окружењу које то сматра за затуцано, назадно, примитивно, нетолерантно и «недемократски». Такође, кандидати који су свесни чланови Цркве имају тенденцију да призивају Божију помоћ на почетку или у току свог јавног говора. Ово, наравно, може бити и политички маркетинг за привлачење одређене групе бирача, међутим, уколико и остали критеријуми важе за тог кандидата, и уколико је тако чинио и читаву деценију пре ових избора – сва је прилика да овај поступак није лажан. колико кандидат «воли своју отаџбину и брине о њеним, уместо о својим личним интересима.» (свети старац Пајсије). Овај критеријум је користан за процену оних кандидата који су до сада имали прилике да учествују у власти на неком нивоу (макар само на нивоу општине или града) , иначе не можемо са сигурношћу да проценимо да ли ће неки кандидат засигурно бринути примарно о интересима државе и народа, уместо о својим личним интересима. Временски контекст – кандидати некад и сад Корисна напомена: ове критеријуме не треба примењивати изоловано једно од другог, већ сагледавати целовито и узимајући у обзир шири временски контекст. Дакле, потребно је присетити се какав је неки кандидат био и шта је говорио пре 10, 20 или само до пре 5 година – чему је припадао, које вредности је сведочио тада а које сада. Сагледавање кандидата у ширем временском контексту нам може бити од помоћи да мудро сагледамо који од кандидата у највећој мери доследно следује горе наведеним критеријумима, а да није само добро препакован «производ» који нам се нуди на овим изборима за једнократну или вишекратну употребу. Ако смо хришћани не будимо наивни већ добронамерни, али и мудри као змије. Не будимо смешне карикатуре наивних, затупастих и приглупих верника (попут Фландерсових у «Симпсоновима») који се лако упецају чим чују неку лепу реч о нашој вери или Светом Сави па помисле како је тај кандидат одједном постао «наш». ДОДАТАК УПУТСТВУ – КАКО ДА ПРОЦЕНИМО НАС САМЕ За крај ћемо навести и упутства ових светитеља како лично да се искрени православни хришћани односе према гласању, са каквим духом и унутрашњим расположењем – ово сматрамо за неодвојиви део упутства за гласање и процену кандидата, јер као што рекосмо, дело изласка на изборе је пре свега лични чин, који као и сваки лични поступак показује коме смо одани (јесмо ли Христови свуда и на сваком месту, или само на Литургији): 1) старац Пајсије нас упозорава: «Уколико се неко приликом гласања придржава другачијих критеријума (мисли на то да човек, сматрајући се православним хришћанином, али при томе гласа за онога за кога се поуздано зна да не воли Бога и да више брине о својим личним интересима него о интересима отаџбине), то значи да се руководи личним интересима и да не поступа као прави хришћанин. Божија правда ће касније допустити да плати за своју грешку.“ 2) свети владика Николај нас позива на појачану молитву као саставни део изласка на изборе: «Појачати и умножити молитве свемогућем Богу за народ, јавне и тајне, да опрости грехе и безакоња наша и спасе народ од понора пропасти.» 3) свети владика Николај: «Похвалићемо и благословити благословом Светог Саве свако оно село, или град, или срез, где народ буде заједничком вољом отерао из своје средине све оне агитаторе који се усуде новцем или другим митом куповати гласове и тиме наносити срамоту народу, штету државном угледу и увреду Богу Створитељу.» Дакле, позива нас и на хришћанску храброст и на пружање праведног и «мушког» отпора када нам се намеће грех као норма. 4) свети владика Николај преко свештеника саветује народ «у име Христа Бога и Светога Саве, и у име безбројних светих и мученичких предака наших, твораца ове слободне отаџбине, да се не завађа око избора, не туче и не крви. Јер неће ваљда ови избори значити смак света, него ће и после њих морати живети брат с братом и сусед са суседом, и наслањати се ближњи на ближњег.» 5) свети владика Николај: «Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе… Нека се свак, ко је србски родољуб, пашти да задобије Царство Небеско» Уместо закључка Са жељом да нам предстојећи избори буду на корист и да се свако од нас лично у датој ситуацији покаже као искрени хришћанин, завршавамо поуком светог владике Николаја: „Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом. Нека се свак, ко је србски родољуб, пашти да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време“ Дакле, овако чинећи, каже владика Николај, је једини начин на који се «може одржати царство земаљско на дуже време» То је уједно и права сврха изласка на изборе за једног искреног православног хришћанина. Вреди се замислити над овим речима. Аутор: ПравославниРодитељ.орг http://www.pravoslavniroditelj.org/reci-svetitelja-povodom-izbora-kako-treba-da-glasaju-iskreni-hriscani/
×
×
  • Create New...