Претражи Живе Речи Утехе

Свештени Синод Украјинске Православне Цркве, на заседању одржаном 25. септембра 2018. у Кијево-Печерској Лаври, изразио је свој став поводом назначења од стране Цариградске Патријаршије „егзараха“ у Кијеву, извештава Одељење за информације и просвету УПЦ. Ово назначење је названо грубим мешањем у унутрашње послове Украјинске Православне Цркве и нарушавањем њене канонске територије. Сходно томе, Свештени Синод је позвао патријарха цариградског Вартоломеја да престане да се меша у унутрашње ствари Украјинске Православне Цркве и да не нарушава њену канонску територију. „Егзарси“ Цариградске Патријаршије архиепископ памфилијски Данило и епископ едмотонски Иларион дужни су да напусте територију канонске Украјинске Православне Цркве,“ - каже се у одлуци, и напомиње да је њихова делатност антиконска и и да нарушава међуконфесионални мир у Украјини. Архијерејима Украјинске Православне Цркве је наређено да прекину саслуживање са архијерејима Цариградске Патријаршије. Чланови Свештеног Синода су позвали свештенство, монаштво и вернике Украјинске Православне Цркве да ојачају своје молитве за очување јединства Светог православља. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

У својој новој књизи под насловом “Аутокефална Македонска Православна Црква - Охридска Архиепископија” (Куманово 2018), која циркулише у скопским књижарама, раскилнички митрополит Јосиф Кумановски (из расколничке "Македонске" Цркве у БЈРМ) који је и писац књиге, осврће се на Васељенску Патријаршију и Патријарха Вартоломеја. Сагласно поузданим информацијама до којих је дошла Ромфеа.гр, на 190-тој страни књиге, буквално пише да ће се после смрти садашњег Патријарха Вартоломеја деградирати улога Константинопољске Патријаршије и управо из тог разлога расколнички митрополит Јосиф сматра да је неопходно да се нађе нови град за првопрестолну Цркву. Такође расколнички митрополит Јосиф Кумановски наглашава да је начин којим се данас управља у православљу хаотичан. За нови град овај расколнички митрополит предлаже да се расколничка Македонска Црква договори са Москвом. Расколнички митрополит Јосиф наглашава да је, као што карактеристично каже - такозвани Васељенски Патријарх изгубио значење да има назив Васељенски и да је он само један турски чиновник који се покорава турској држави. Извор: Ромфеа / превод Поуке.орг View full Странице

Извор:http://www.spc.rs/sr/patrijarh_arhijereji_stigli_u_petshku_patrijarshiju_0 28. Април 2018 - 23:07 Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и епископи, чланови Светог Сабора наше отачаствене Цркве, стигли су 28. априла 2018. године у Пећку Патријаршију (фотогалерија). Његова Светост ће 29. априла 2018. године началствовати светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у храму Светих Апостола у Великој лаври Пећкој Патријаршији, чиме ће започети овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Радни део заседања Сабора почеће такође у Пећкој Патријаршији после свете архијерејске Литургије 30. априла 2018. године. Исто ће бити настављено 1. маја 2018. године у Патријаршијском двору у Београду. View full Странице

На позив Митрополита аркадијског г. Василија, Епископ шумадијски г. Јован боравио је од 15. до 21. апруила 2018. годне у посети Митрополији аркадијској Патријаршије антиохијске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополит Василије је један од најугледнијих митрополита Антиохијске патријаршије, бивши професор црквене историје на Теолошком факултету у Баламанду, Либан, осведочени пријатељ Српске Цркве коју је у више наврата посетио. Митрополија аркадијска се налази у две државе, Либану и Сирији. У градићу Шехтаба на северу Либана, на око 80 километара од Бејрута, налази се седиште Митрополије, а још три епископије у њеном саставу су у западној Сирији са највећим градом Тартусом. Првог дана посете Епископ шумадијски Јован, у пратњи протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића и архимандрита Прокопија, обишао је сâмо седиште Митрополије, нови двор - у коме је био смештен - као и стари двор и образовни комплекс који задивљује. Митрополит Василије је неко ко не може да замисли црквени живот одвојен од снажне социјалне делатности. Томе додатно и вероватно пресудно доприносе услови живота у мешовитој хришћанско-исламској средини који захтевају од црвених вођа ангажман на социјалном плану. Тако је око старог Митрополијског двора из 19. века подигнут образовни центар са вртићем, основном и средњом школом и 13 високих школа за струковно образовање разних профила. У центру се школује 2200 ученика обе религије и њихови успеси у раду, о којима нам је говорио ректор Надал Томе, члан либанског парламента, оправдавају велики труд Митрополита и аркадијских хришћана. Митрополит и Епископ шумадијски су првог дана разменили поклоне и истакли чврсту хришћанску љубав која нас сједињује у једну Цркву упркос географској раздвојености. Други дан је био резервисан за посету Његовом Блаженству Патријарху антиохијском г. Јовану који је боравио у манастиру Успења Пресвете Богородице у брдима изнад Бејрута. На путу ка Бејруту, петнаестак километара изнад Триполија, посетили смо најпре бисер труда Патријаршије антиохијске на пољу образовања, Баламандски универзитет. Ако је образовни центар у Шехтаби бисер онда је Баламандски универзитет, потпуно у власништву Цркве, дијамант. Модеран универзитетски кампус са скоро 9 хиљада студената, свим факултетима и пропратним садржајима, на 7 хектара имања, са погледом на Средоземно море, показује какву снагу и друштвене идеале имају антиохијски хришћани. Остали смо без даха поносни на такав труд и визију. Посетили смо Теолошки факултет у Баламнду где смо се срели са деканом факултета и видели један део факултетске библиотеке. Одмах изнад Теолошког факултета, све у оквиру кампуса, налази се манастир Успења Пресвете Богородице из 11. века. Све је овде одисало редом, молитвеношћу и старином. Пут смо наставили ка Бејруту, који је светска метропола у сваком погледу, и зашли у брда изнад града, обронке Либанске горе. Пошто је Либан сав у брдима она су насељена и заправо немате утисак да сте изашли из града и ако се непрестано пењете. Сам манастир, поново Успења Пресвете Богородице, у коме је боравио Патријарх, налази се на 1200 метара надморске висине одакле се пружа незабораван поглед на врхове Либанске горе, још под снегом с једне и Средоземног мора с друге стране. Његово Блаженство Патријарх антиохијски г. Јован са још неколико митрополита и епископа најсрдачније могуће је примио Епископа шумадијског г. Јована. Размењени су уобичајени поклони, а онда се Његово Блаженство обратио Епископу шумадијском бираним речима добродошлице и захвалности. Посебно је истакао тренутак посете, непосредно после америчког ракетирања Дамаска, као знак хришћанске подршке вернима Антиохије у ратним невољама. Патријарх је нагласио добре односе између две Православне Патријаршије и споменуо своју скорашњу (у октобру) посету Српској Патријаршији која ће још додатно те односе учврстити. Посета Епископа шумадијског г. Јована у смислу приближавања две Патријаршије врло је значајна. Епископ шумадијски је у истом тону братске љубави одговорио, подсећајући да смо и ми прошли кроз слична искушења која сада имају хришћани Антиохије. Братски разговори су настављени и током ручка који је Патријарх приредио гостима. Увече после посете Патријарху, наставили смо пут ка Сирији и дошли у једну од епископија Митрополита Василија, у градић Мармариту у Долини хришћана. У Мармарити се налази манастир Светог Георгија, један од најстаријих и најзначајнијих манастира Антиохијске патријаршије. Садашња црква потиче из 17. века, али се испод налазе још најмање два слоја остатака, један из 12. века из доба крсташа и онај најстарији из 6. века. На једном од брда око Мармарите се налази добро очувано крсташко утврђење које доминира долином, ткз. „Витешки замак“. У околним селима обишли смо неколико цркава из 19. века, цркву Светог Јована Златоуста, цркву посвећену Благовестима са образовним центром у изградњи. У послеподневним сатима упутили смо се ка другој епископији у саставу Митрополије, Сафити где нас је срдачно дочекао епископ г. Димитрије. Хришћани Сафите су нам у двору приредили богату вечеру са својим специјалитетима на којој је епископ Димитрије, у име своје пастве, врло емотивно изразио захвалност епископу Јовану на посети и исказаној братској љубави. Епископ шумадијски г. Јован се обратио присутним хришћанима позивајући их на истрајност и поверење и наду у Христа. Сутрадан пре подне посетили смо цркву Светих Архангела која је преуређена кула крсташког утврђења из 12. века на самом врху брда на коме се налази Сафита, а затим и манастир Светог Илије. Пут смо, око поднева четвртог дана посете, наставили ка Тартусу, великом лучком граду са око 200 хиљада становника, седишту епископа Атанасија у оквиру Митрополије аркадијске. Историја Тартуса сеже дубоко у прошлост. Био је феничанска колонија, а затим у јелинском периоду град под називом Арадос. Заправо, преко пута садашњег града је мало настањено острво које је било први град са називом Арадос. На копну је била лука Андарадос која се даље развила у велики град. Хришћанска историја и Арадоса и Андарадоса је врло богата. Њихови епископи се помињу и на Првом и на Четвртом Васељенском сабору. Доласком крсташа, град је био седиште латинског бискупа и крсташи су му дали име Тартоза одакле и данашње Тартус. Музеј града Тартуса, који је, нажалост, био затворен, налази се у Богородичиној цркви где је било седиште латинског бискупа, а која је саграђена на темељу старије византијске цркве. У једном делу музеја са налази и најстарији део, остаци врата где су, по предању, проповедали и апостол Петар и апостол Павле. Оно што смо могли да видимо у дворишту музеја - крсташке базилике је велики број остатака стубова, гробова и осталих камених остатака из разних периода историје овог града. Митрополит Василије и епископ Атанасије су нам показали нови двор и цркву Успења Пресвете Богородице. У вечерњим сатима посетили смо манастир Успења Пресвете Богородице на око 30 километара од Тартуса у Митрополији лаодикијској, који је на нас оставио дубок утисак. Двадесет пет монахиња са игуманијом Макрином су изузетно уредиле и цркву и манастирске конаке. Поред цркве је сахрањен недавно преминули Митрополит лаодикијски Јован коме је Епископ шумадијски, на гробу, одслужио мали помен. Последњег дана посете, у петак 20. априла 2018. године, вратили смо се у Либан и послеподневне часове провели у разговорима са Митрополитом и припремама за вечерњи повратак у Србију. Биће потребно још времена да се слегну и среде сви утисци, а они први су радост и захвалност како митрополиту Василију тако и свим његовим епископима, свештеницима и народу на гостољубљу и исказаној великој хришћанској љубави. Древна Патрирајшија антиохијска, један од стубова Ппавославља кроз историју, вековима је мученичка, а њени верни једноставни и срдачни показују своју дубоку хришћанску укорењеност. Извор: Епархија шумадијска View full Странице

Пише: др Александар Живковић Како поуздано сазнајемо из редова клирика МПЦ у расколу који се не слажу са актуелним ставовима руководства те неканонске организације, Синод МПЦ-ОА, на седници од 9. новембра ове године упутио је писмо Светом Синоду Бугарске Патријаршије у коме ову Помесну цркву признаје за мајку цркву и овлашћује је да је представља пред Васељенским патријархом и осталим православним црквама. Заузврат, се моли да се МПЦ-ОА прими у евхаристијско јединство са БПЦ, а изричито се не помиње аутокефалија Македонске цркве. Комплетно писмо доносимо на крају вести. У међувремену су и неки македонски медији дошли до истих докумената и оправдано најављују повратак бугарске егзархије у Македонију, нпр. данашњи курир.мк: http://kurir.mk/makedonija/vesti/dali-se-vraka-bugarskata-egzarhija-po-dogovorot-na-zaev-so-bugarija-na-prodazhba-i-mpts/ Овомо је претходио читав низ предрадњи и кампања на Бугарској државној телевизији на којој се бизнисмен Милан Врабевски похвалио како је организовао сусрет македонских архијереја у расколу и бугарских митрополита, а учествовао је и у састављању писма расколничке јерахије Бугарској цркви:https://bnt1.bnt.bg/bg/a/priznava-li-makedonskata-arkhiepiskopiya-blgarskata-patriarshiya-za-tsrkva-mayka Занимљиво је да се и у писму Синода МПЦ-ОА, ни у емисијама Бугарске телевезије не помиње обавезујуће признавање аутокефалности од стране Бугарске цркве, питање које је наводно 50 година било централно у српско-македонском црквеном спору, већ само признање зарад евхаристијског јединства и, од Синода МПЦ-ОА заступање идеје о аутокефалности пред Васељенском патријаршијом. Текст писма Синода МПЦ доносимо на српском, као и копију самог писма на македонском: Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, чланови Светог Синода, Свети архијерејски синод (САС) Македонске православне цркве - Охридске архиепископије на својој редовној седници, одржаној 9. ноивембра 2017. године у Македонској архиепископији у Скопљу, посеветио је озбиљну пажњу статусу МПЦ-ОА и постизању њвхаристијског јединства са Помесним православним црквама. У том духу Синод је једногласно одлучио да упути одређене предлоге и молбе сестринској Бугарској православној цркви, и то: - Бугарска православна црква - Бугарска патријаршија имајући у виду јединство Православне цркве и реалне духовне пастирске потребе, успоставља евхаристијско јединство са обновљеном Охридском архиепископијом у лицу Македонске православне цркве; - Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаје и признаје Бугарску православну цркву - Бугарску патријаршију као Мајку Цркву, која прва признаје и прихвата њену аутокефалност, обзнањује је и актуелизује пред Васељенском патријаршијом и другим помесним црквама; - Потписивањем ове сагласности између поглавара двеју цркава, успоставља се евхаристијско јединство између њених епископа, што ће бити и основа за евхаристијско јединство са епископима осталих Помесних православних цркава; - О признавању и успостављању евхаристијског јединства, Бугарски патријарх обавештава васељенског патријарха и остале поглаваре Помесних цркава. Изражавајући наду да ће ови предлози и молбе бити прихваћени од Светог архијереског Синода БПЦ, на радост светог Климента Охридског и за добро пуулноте целокупног православља, Председник САС МПЦ-ОА Стефан, архиепископ македонски

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са делегацијом узеће учешће од 1. до 8. децембра 2017. године у обележавању два значајна јубилеја Московске Патријаршије: 100-годишњице успостављања Патријаршије у Руској Православној Цркви и устоличења првог Патријарха сверуског - Светог Тихона. На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, поводом обележавања стогодишњице Сверуског Помесног Сабора из 1917. године, на коме је донета одлука о обнови Патријаршије у Руској Православној Цркви и изабран Светог Тихона, исповедника вере, на московски патријарашки престо, што се догодило у жару револуционарних потреса у Русији, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј узеће учешће у овом догађају предводећи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички и старешина подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић), старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић) и ипођакон Дејан Накић. шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Владика није прецизирао да ли ће питање МПЦ бити разгледавано за време претстојеће посете Патријарха бугарског Неофита Москви. Владика није прецизирао да ли ће питање МПЦ бити разгледавано за време претстојеће посете Патријарха бугарског Неофита Москви. Питање Македонске цркве је веома озбиљна тема, која мора да се разгледа на најодговорнији и канонски начин. До решења се мора доћи поштовањем православних канона и реда, који сами канони налажу, изјавио је данас Митрополит Варненски и Великопреславски Јован, упитан да ли ће Бугарска Патријаршија преузети улогу мајке-Цркве, Македонској православној цркви, преноси БТА. - Да ли БПЦ треба или не треба да преузме улогу ''мајке'' мпц, биће разматрано тек пошто чујемо мишљење и осталих Помесних Цркава - изјавио је владика Јован. http://plusinfo.mk/vest/134813/vladika-varnenski-jovan-prashanjeto-za-mpc-treba-kanonski-da-se-razgleduva View full Странице

Пише: др Александар Живковић Када смо недавно писали о убрзаном процесу бугаризације Православне цркве у Македонији, то је изазвало и скепсу дела наших читалаца, особито оних везаних за традицију македонског православља: Навели смо тада, да овај процес нема подршку саме Бугарске Патријаршије и Свјатејшег патријарха Неофита, који су свесни да би једнострано признање аутокефалности Православне цркве у Македонији, било схваћено у православном свету, како једино и може да буде схваћено, као грубо кршење канона. Али, рекли смо, и да у самом бугарском државном апарату, има много заступника актуелног евроамеричког курса о подели Македоније на софијску и тиранску "интересну сферу". Они су веома активни у прибављању подршке за потчињавање македонске бугарској цркви, у редовима саме јерархије МПЦ-ОА у расколу. Готово да не прође дан да неки бугарски портал или нека телевизија не пренесе "вапај" забринутих македонских црквених великодостојника да их Бугарска "усвоји". При томе већ дуже време предњачи игуман бигорског манастира Партеније, који исихазам схвата као свакодневно давање "километарских" интервјуа о Бугарима као најближим и најдоброжелатељнијим македонским суседима, односно, кад се разгрне та реторика, о томе да су Македонци заправо Бугари. Видети најновији такав учинак: http://religija.mk/arhimandrit-partenij-potrebno-e-istorisko-pomiruvanje-megju-makedoncite-i-bugarite/ Но, данас је потпуно "отворио карте" и Партенијев покровитељ и у медијима најутицајнији архијереј МПЦ-ОА, митрополит струмички у расколу г. Наум. Нашим читаоцима је већ познато да је он покушао да замути кристално јасну аргументацију стобијског епископа Давида (Нинова) о појму "мајке цркве" и стварним проблемима за добијање аутокефалности Македонске цркве. Тада је г. Наум изашао с тезом која не приличи ни неком полазнику семинарије да је "мајка-црква она која прва призна аутокефалност неке (у овом случају Македонске) цркве": Данас је, г. Наум потпуно отворено рекао за бугарску државну телевизију да је за њега Бугарска патријаршија "мајка- црква", односно, да БПЦ никако не сме да пропусти "историјски моменат" да постане мајка црква МПЦ-ОА признавајући јој аутокефалност... http://pogled.mk/митрополит-наум-струмички-бпц-има-ист/ Аргументација Наумова јесте политичка: пошто су побољшани односи Бугарске и Македоније, сада је отворен пут решавању црквеног питања; он чак жали што је свест код свештеника са обе стране бугарско-македонске границе спорије сазревала од свести политичара (!). Другим речима, овај "историјски момент" јесте и прилика да се као добије аутокефалија, истовремено да се сваки садржај аутокефалности испразни у национално-верском смислу и потпуно потчини интересима бугарске политике, односно оних светских центара моћи који управљају бугарском политиком. У сваком случају, ни православна браћа Македонци, ни православна браћа Бугари, нису заслужили такву наумовску фарсу и пулнота Православне Цркве Христове сигурно ће их заштити од ње. View full Странице

У пратњи домаћина архиепископа пећког и патријарха српског Господина Иринеја, Блажењејши патријарх Александрије и све Африке Теодор Други, посетио је данас седиште наше помесне цркве Свештену Лавру Пећке Патријаршије и манастир Високи Дечани. ФОТОГАЛЕРИЈА ђакона Драгана Танасијевића: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_aleksandrijski_sve_afrike_g_teodor_ii_na_kosovu_metohiji_0 Ускоро опширнији извештаји. View full Странице

Ових дана на друштвеним мрежама и на неким сајтовима промовишу се идеје извесне "Српске лиге" и њеног председника г. Александра Ђурђева. Не оспоравајући легитимитет, чак ни оправданост таквих захтева, преносимо их, а потом дајемо прву вест коју добијете кад изгуглате "александар ђурђев". Патријарх српски мора наизменично да столује у Пећи, Карловцима и Београду! 22. августа 2017. milos http://srpskaliga.rs/2017/08/22/patrijarh-srpski-mora-naizmenicno-da-stoluje-u-peci-karlovcima-i-beogradu/ Као свој јасан став према будућем статусу Косова и Метохије, али и Срба на целом простору Републике Србије, Српска православна црква мора да, још пре отпочињања унутрашњег дијалога о КиМ, и практично, властито седиште, као и трон српског патријарха,током сваке календарске године, на одређено време, почне да измешта из Београда и сели га у Пећ и Сремске Карловце – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, подсећајући да је пуна титула српског црквеног поглавара „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“. Извор: spc.rs -Српска православна црква увек је, кроз историју, била заједно са својим народом, тамо где је српском народу и верницима било најтеже. Када је српском народу на Косову и Метохији тешко и када се, под притисцима моћних западних мешетара, доводи у питање статус још неких делова Србије, СПЦ и патријарх српски господин Иринеј, својим личним примером, морају да покажу какву и колику Србију виде у будућности, тако што ће највиша црквена тела и великодостојници, по четири месеца годишње, наизменично столовати у историјским седиштима СПЦ – у Пећи, Сремским Карловцима и Београду – истакао је Ђурђев. Мошти свих српских црквених поглавара пренети у Пећку патријаршију! 25. августа 2017. miloshttp://srpskaliga.rs/2017/08/25/mosti-svih-srpskih-crkvenih-poglavara-preneti-u-pecku-patrijarsiju/ Београд, 25.8.2017 – Паралелно са хитним наизменичним измештањем трона српског патријарха, по четири месеца годишње, у његова историјска седишта Пећ, Сремске Карловце и Београд, Српска православна црква треба да Пећкој патријаршији врати и статус маузолеја у који би били пренети мошти што више српских црквених поглавара, али и где би убудуће били сахрањивани српски патријарси – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, сматрајући да би то био најпримеренији и најефикаснији прилог СПЦ унутрашњем дијалогу, али и наставку разговора представника државе Србије са Бриселом и Приштином о статусу Косова и Метохије. Ђурђев подсећа да је, откако је 1219. године Свети Сава изборио прву аутокефалну архиепископију, тј. цркву у српским земљама (Жичко-пећка архиепископија), на њеном трону је било 87 архиепископа, митрополита и патријараха, да многи од њих почивају у комплексу Пећке патријаршије, али и да многи други, из објективних или неких других разлога, нису ту сахрањени и зато не би била добра порука српским верницима да се, убудуће патријарси сахрањују искључиво у београдском „кругу двојке“, у крипти испод Храма Светог Саве на Врачару. Према доступним подацима, у Пећи, између осталих, почивају српски архиепископи из периода 1219 – 1346: Свети Сава Други, Јевстатије Први, Свети Никодим Први, Свети Данило Пећки, Свети Јоаникије Други (иначе, од 1346, и први спрски патријарх); затим, поред осталих, српски патријарси из периода 1346 -1463: Сава Четврти, Свети Јефрем, Спиридон Први и многи други. Александар Ђурђев напомиње да је Пећка патријаршија била аутокефална црква са седиштем у Пећи од 1346. до 1463, а затим поново од 1557. до 1766. године и да садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед уздигавши је 1346. године на степен патријаршије. Тада је српски архиепископ Јоаникије II проглашен за првог српског патријарха са престолом у Пећи. Српска лига (СЛ) предлаже да се, за почетак, у комплекс Пећке патријаршије пренесу посмртни остаци свих шест српских патријараха од времена откако је, 1920. године, организационо обновљена Пећка патријаршија под именом Српска православна црква. Према овом предлогу, у Пећ би требало да буду пренете мошти патријарха Димитрија (Павловића) које тренутно почивају у манастиру Раковица, поред Београда; затим мошти патријараха Варнаве (Росића) који почива у малом храму Светог Саве на Врачару, Гаврила (Дожића) који је, као и патријарх Викентије (Проданов) сахрањен у Саборној цркви у Београду; мошти патријарха Германа (Ђорића) које почивају у београдској Цркви Светог Марка, као и мошти покојног патријарха Павла (Стојчевића) који је сахрањен у манастиру Раковица. POLITIČARI KAO KAUBOJI Aleksandar Đurđev i Miroslav Ilić hteli da se biju u kafiću M. Stanić | 01. 10. 2015 - 18:46h | Komentara: 8 Aleksandar Đurđev, bivši generalni sekretar Treće Srbije i bivši izvršni direktor novosadske „Informatike“, tvrdi da ga je danas bivši stranački kolega iz Treće Srbije i zamenik predsednika Skupštine grada Novog Sada Miroslav Ilić fizički i verbalno napao u jednom novosadskom kafiću. Vreme sloge: Miroslav Ilić (drugi sleva) i Aleksandar Đurđev (treći sleva) Đurđev je opisao da je do incidenta došlo dok je on sedeo sa prijateljem, a Ilić je prišao njegovom stolu, prvo ga vređao, a zatim i fizički napao na zaprepašćenje gostiju lokala. Iz Srpske lige, nove partije koju Đurđev vodi, traže da Ilić bude smenjen sa funkcije u Skupštini grada, jer “svojim siledžijskim ponašanjem šalje jasan signal svim novosadskim siledžijama da mogu napadaju građane”. Oni su takođe zabrinuti zbog sve češćih napada na Đurđeva. - Naš predsednik je prvo medijski razapinjan, a onda je protivpravno otpušten iz preduzeća u kom je radio, da bi bili svedoci kako se uništavanje bilborda sa njegovim likom i to pucnjima u čelo mecima sa bojom - poručuju iz Srpske lige. Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, tvrdi da nije bilo nikakvog incidenta, te da je njegovog najbližeg saradnika Ilića, zapravo Đurđev izazivao na tuču. - Ilić je došao da se javi prijatelju sa kojim je Đurđev sedeo. Aleksandar je počeo da divlja i poručio Miroslavu da je izdajnik, te da se skloni od stola, ako neće da problem reše na drugi način. Đurđev je zapravo njega izazivao, ali do incidenta nije došlo - kaže Parović. Aleksandar Đurđev On dodaje da je Ilić izuzetno kulturan i miran čovek, ali da mu “Đurđev svojim potezima sve više liči na Šojića”. - Svakog dana njega neko navodno napada. To što se desilo sa bilbordima je isto sumnjivo i zaista počinje da me podseća na Šojića iz tv serije „Bela lađa“ - dodaje Parović. Iz Srpske lige su danas takođe poručili da je Ilić pretio i drugom članstvu te partije. Oni su rekli da je Ilić nedavno na društvenim mrežama pretio i direktoru Kulturnog centra Novog Sada Bojanu Panaotoviću, koji je prešao iz Treće Srbije u Srpsku ligu. Da podsetimo, Đurđev je dospeo u žižu javnosti kada je kao izvršni direktor novosadske „Informatike“ karticom preduzeća plaćao basnoslovne kafanske račune, kao i kada je zbog navodne buke razbio čajnu kuhinju u tom preduzeću. Početkom ove godine napao je konobara u Skupštini grada optuživši ga da mu je servirao otrovnu kafu, a njegovi telefonski računi za službeni mobilni bili su rekorderski i kretali su se čak do 200.000 dinara. Ilić je pak zavredeo pažnju medija nakon što je postao najplaćeniji gradski funkcioner, koji mesečno prima i do 150.000 dinara. Ovom, kao i drugim incidentima između nekadašnjih partijskih kolega prethodio je raskol u Trećoj Srbiji, kada je Đurđev izbačen, a potom je osnova svoju stranku i odborničku grupu u novosadskom parlamentu. Извор:(Блиц)https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiPkvSIsvTVAhUDVhoKHZZqALQQFggvMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fvesti%2Fvojvodina%2Fpoliticari-kao-kauboji-aleksandar-djurdev-i-miroslav-ilic-hteli-da-se-biju-u-kaficu%2Fzq2w0g7&usg=AFQjCNFwzbSJkZiouZJl0N5QjEHiPq0tMA