Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријарх'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 706 results

  1. Патријарх александријски г. Теодор II и Патријарх српски г. Иринеј у посети Манастиру Жичи Дана 26. 09. 2017. године у јутарњим часовима у посети Епископском двору у Краљеву били су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи митрополита гвинејског Георгија, митрополита пилусијског Нифонта, митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија, као и секретара Синода Патријаршије александријске високопреподобног архимандрита Данила. ВИДЕО: РТВ Краљево: Видео запис посвећен посети Патријарха александријског Теодора II Епархији жичкој Након посете, делегација је кренула ка Манастиру Жичи. Испред манастира је приређен дочек у коме су учествовали свештенство, монаштво и верни народ. Епископ Јустин је, као предстојатељ и домаћин Епархије жичке, увео уважене госте у простор древног манастира. Сестринство манастира је појањем пригодних црквених песама византијског напева учинило да слике и звук, кроз фрескопис и појање, оприсутне светонемањићки етос наше Помесне Цркве. На томе им је благодарност изразио Патријарх Теодор, подсећајући и на традицију египатског монаштва и светле примере монахиња, међу којима посебно место заузима сестра Светог Пахомија Великог. Изражавајући захвалност и част која је Епархији жичкој учињена овом историјском посетом, Епископ Јустин је Патријарха александријског и све Африке г. Теодора одликовао епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха, даровавши му притом и икону Светог апостола Марка, рад жичких монахиња. Иконе су дариване и Патријарху српском г. Иринеју, као и члановима пратње александријског Патријарха. У обраћању присутнима Патријарх Теодор је заблагодарио на гостопримству и даровима. Посебно је истакао радост што је после 28 година поново у Манастиру Жичи. У претходној посети је био као млад архимандрит, а сада као патријарх. Нагласио је важност монаштва за живот Цркве, јер је оно “кисеоник хришћанства“. Свети Антоније Велики је духовним руковођењем породио величанственог богослова Светог Атанасија Александријског. Када је египатски монах Теодор питао авву Памва за поуку, он му је рекао: “Имај милост према свима, тако ћеш стећи слободу пред свима“. То треба да имамо на уму и данас, мисионарећи и сведочећи Христову веру у овом свету, рекао је Патријарх Теодор. Пратња је предвођена Епископом Јустином обишла манастирски комплекс упознавши се са историјатом и драгоценостима манастира. После обиласка приређен је доручак за госте. Опростивши се са својим домаћинима, Патријарси су са пратњама отпутовали у посету косовскометохијским светињама. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка Доксологија у част Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у Краљеву (Епархија жичка) Епархија жичка и град Краљево имали су 25. септембра 2017. године велику радост да дочекају угледне и драге госте. Испред храма Светог Саве у Краљеву приређен је дочек Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II и Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. У пратњи предстојатеља древне Александријске Цркве налазили су се Митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило. У пратњи предстојатеља Српске Цркве налазили су се Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. Свечани дочек је био израз аутентичног бића Цркве. Предвођени епархијским архијерејем г. Јустином, свештенство, монаштво и верни народ су у великом броју дошли да учествују у овом историјском догађају. Припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине Свети кнез Лазар учинили су призор веома живописним. У храму је служен чин доксологије којим је началствовао игуман студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Торжествено појање је допринело осећању радости код присутних. Међу мноштвом верног народа, били су и представници из управе Града Краљева, као и представници многобројних значајних јавних институција. Поздрављајући угледне госте, епископ Јустин је напоменуо: -Храм у коме се налазимо посвећен је светитељу Сави, првом Архиепископу српском, који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат. Владика је подсетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве: -Сутра, у име Бога, боравићемо у светој Жичи, на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. Управо на том светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и српска држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара, казао је владика Јустин и подсетио: -Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Наиме, међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство. На истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава, као архимандрит студенички, одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност Српске Цркве. Васељенски патријарх Манојло Сарантен Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис доделили су архимандриту Сави акт о аутокефалности Српске Цркве хиротонишући га за првог Архиепископа српског. -Жича постаје седиште првог српског Архиепископа. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже и поделио их манастирима и црквама. На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и поморских земаља“. Тога дана, у својој беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења све до данас, поручио је Владика жички Јустин и наставио: -У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, па се стога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ - страдала је и Жича. Кад се подизао народ и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Наследник Савин, архиепископ Арсеније пренео је из манастира Жиче седиште Архиепископа у Пећ године 1252. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине 1459. године под турску, османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. -Први српски Патријарх Јоаникије (1338-1354) украшавао је Велику цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година, до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног Крста и Десница Светог Јована Претече. За време петвековне османлијске управе Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка почетком 19. века била разрушена. Скоро педесет година била је без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића и лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана, казао је Преосвећени г. Јустин и додао: -На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Еепископ жички и охридски Николај који каже да је „Жича, стара српска прича“. Он још каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и Цркве. Затим се сабрању обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II, који je заблагодарио Господу на великом дану и изразио захвалност свом домаћину eпископу Јустину на срдачном дочеку. Инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са својим учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи заставице са грбом Српске Православне Цркве и крилатим лавом - грбом Александријске Патријаршије, патријарх Теодор је овај тренутак упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са апостолском историјом своје Патријаршије, Блажењејши је истакао мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци, док је присутном верном народу пожелео да светлост вере у којој пребива чува и непрестано разгорева хришћанским живљењем у Духу Светом. Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II даривао је Епископу жичком г. Јустину посебан крст са ликом Светог апостола Марка са жељом да му буде помоћник на делу вођења повереног свештенства, монаштва и верног народа ка Царству Божјем. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  2. Његово Блаженство Папу и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја 25. септембра 2017. године у манастиру Крушедол свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије у присуству свештенства и монаштва, богослова и верног народа Епархије сремске. 26. Септембар 2017 - 15:21 Блажењеји Патријарх г. Теодор II стигао је у фрушкогорску светињу са свештеним посланством Александријске Цркве - које су чинили Високопреосвећени Митрополити гвинејски г. Георгије и пилусијски г. Нифонт и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило - у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија. Свечаној доксологији, која је у манастирском храму служена са почетком у 10 часова, присуствовао је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. прилог Радија Српски Сион (Епархија сремска)   После доксологије, срдачну добродошлицу Патријарху александријском г. Теодору II пожелео је Епископ сремски г. Василије, који је високом госту подарио икону Свете Мајке Ангелине и панагију. Патријарх г. Теодор II је узвратио даром - иконом Светог Ђорђа и панагијом Александријског патријарха која ће остати сведочанство на његову посету Епархији сремској. У салону манастира Крушедол уприличено је послужење за високе госте. Том приликом др Милета Радојевић уручио је патријарху Теодору икону Пресвете Богородице Тројеручице у знак пријатељства и сећања на посету нашој земљи. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II посетио је, затим, и манастир Ново Хопово, где се његова посета Епархији сремској и окончала. Извор: Радио Српски Сион  
  3. Током посете Епархији сремској Блажењејши патријарх Теодор II поклонио се и моштима Светог Теодора Тирона које се чувају у манастиру Ново Хопово код Ирига. Његово Блаженство Папу и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја 25. септембра 2017. године у манастиру Крушедол свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије у присуству свештенства и монаштва, богослова и верног народа Епархије сремске. 26. Септембар 2017 - 15:21 Блажењеји Патријарх г. Теодор II стигао је у фрушкогорску светињу са свештеним посланством Александријске Цркве - које су чинили Високопреосвећени Митрополити гвинејски г. Георгије и пилусијски г. Нифонт и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило - у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија. Свечаној доксологији, која је у манастирском храму служена са почетком у 10 часова, присуствовао је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. прилог Радија Српски Сион (Епархија сремска) После доксологије, срдачну добродошлицу Патријарху александријском г. Теодору II пожелео је Епископ сремски г. Василије, који је високом госту подарио икону Свете Мајке Ангелине и панагију. Патријарх г. Теодор II је узвратио даром - иконом Светог Ђорђа и панагијом Александријског патријарха која ће остати сведочанство на његову посету Епархији сремској. У салону манастира Крушедол уприличено је послужење за високе госте. Том приликом др Милета Радојевић уручио је патријарху Теодору икону Пресвете Богородице Тројеручице у знак пријатељства и сећања на посету нашој земљи. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II посетио је, затим, и манастир Ново Хопово, где се његова посета Епархији сремској и окончала. Извор: Радио Српски Сион View full Странице
  4. Саборна патријарашка Литургија у храму Светог Саве 24. Септембар 2017 - 18:58 Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве,  Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније. Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта. После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења. -Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао: -Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави,  која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта). -Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји.  Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха  него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио: -Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23),  не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо. -Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана,  велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како  би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио: -У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли! Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту. Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка.  Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима: -„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао: -Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету.  Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа. -Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста.   Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и  богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу,  браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио: -Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену.   -Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени  у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије  Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља. -Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме  храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II. Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја. Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота. Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић
  5. Саборна патријарашка Литургија у храму Светог Саве 24. Септембар 2017 - 18:58 Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније. Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта. После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења. -Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао: -Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави, која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта). -Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји. Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио: -Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23), не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо. -Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана, велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио: -У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли! Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту. Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима: -„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао: -Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету. Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа. -Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста. Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу, браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио: -Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену. -Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља. -Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II. Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја. Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота. Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице
  6. Политика: Патријарх Александријски и све Африке у Србији Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други боравиће сљедеће недјеље у званичној посјети патријарху Иринеју и Српској православној цркви, пише Политика.   Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други (Фото:mitropolija.com) Према наводима листа, Теодор Други ће се током боравка у Србији састати с предсједником Александром Вучићем и водећим личностима политичког и друштвеног живота. Централни догађај посјете биће Света литургија коју ће патријарси с архијерејима обје цркве служити у недјељу, 24. септембра, у храму Светог Саве на Врачару. Иринеј и Теодор Други ће разговарати о проблемима с којима се суочавају двије цркве, православље и хришћанство у цјелини, као и о духовним узроцима и посљедицама сеобе и страдања народа, посебно с афричког континента. Значајна тема разговора биће бројна питања духовних узрока и посљедица актуелне и у новијој историји незабиљежене сеобе, егзодуса и страдања народа, посебно са афричког континента, наводи Политика. Патријарх Теодор Други ће, заједно са патријархом Иринејем, посјетити најзначајније српске светиње - Жичу, Студеницу и Сопоћане, Пећку патријаршију и Дечане, као и Раваницу, Ћеле-кулу и Саборни храм у Нишу. Теодор Други је за патријарха александријског и све Африке изабран 9. октобра 2004. године, након што је у паду хеликоптера близу Свете Горе погинуо патријарх Петар, а устоличен је 15 дана касније у Благовештењском храму у Александрији. Извор: БЕТА  
  7. Политика: Патријарх Александријски и све Африке у Србији Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други боравиће сљедеће недјеље у званичној посјети патријарху Иринеју и Српској православној цркви, пише Политика. Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други (Фото:mitropolija.com) Према наводима листа, Теодор Други ће се током боравка у Србији састати с предсједником Александром Вучићем и водећим личностима политичког и друштвеног живота. Централни догађај посјете биће Света литургија коју ће патријарси с архијерејима обје цркве служити у недјељу, 24. септембра, у храму Светог Саве на Врачару. Иринеј и Теодор Други ће разговарати о проблемима с којима се суочавају двије цркве, православље и хришћанство у цјелини, као и о духовним узроцима и посљедицама сеобе и страдања народа, посебно с афричког континента. Значајна тема разговора биће бројна питања духовних узрока и посљедица актуелне и у новијој историји незабиљежене сеобе, егзодуса и страдања народа, посебно са афричког континента, наводи Политика. Патријарх Теодор Други ће, заједно са патријархом Иринејем, посјетити најзначајније српске светиње - Жичу, Студеницу и Сопоћане, Пећку патријаршију и Дечане, као и Раваницу, Ћеле-кулу и Саборни храм у Нишу. Теодор Други је за патријарха александријског и све Африке изабран 9. октобра 2004. године, након што је у паду хеликоптера близу Свете Горе погинуо патријарх Петар, а устоличен је 15 дана касније у Благовештењском храму у Александрији. Извор: БЕТА View full Странице
  8. У интервјуу за портал Искра, Патријарх је рекао да увек морамо имати на уму да Бог има свој суд и своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. -Са непромењивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук..., навео је патријарх Кирил. -То је, каже, наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди, рекао је патријарх Кирил који је братском српском народу поручио да чувају православну веру, и да разумом, срцем и душом спознају учење Христово. Он каже да о Србији увек размишља са посебним осећањима. Подсетивши да је Србију посетио 2013. током обележавања 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када је у Београду боравио на позив патријарха Иринеја, патријарх Кирил каже: -Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Указујући да између два народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније, те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи, патријарх Кирил истиче да су због тога за њега посете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима увек радосни догађаји које ишчекује. Упитан каква су браћа Руси и Срби, патријарх Кирил истиче да наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере и из заједничког словенског порекла. -Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа, рекао је. -Кроз историју су се, подсећа Патријарх, наши народи држали заједно током тешких искушења. -Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени, рекао је Патријарх и указао да се свет данас суочава са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама, навео је, све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. -Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи, казао је Патријарх. Говорећи о изазовима са којима се данас суочава православље, патријарх Кирил каже да, с једне стране, нема ништа ново и да су замке и искушења непријатеља људског рода исти данас као и увек, само можда софистициранији и лукавији. -С друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре..., закључио је Патријарх. Извор: РТС   Вести из сестринских цркава   Косово и Метохија  
  9. -Косово је свето место, место мучеништва и заветовања и оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити Божанске Литургије које су се служиле међу њеним зидовима, поручио Патријарх московски и све Русије г. Кирил. У интервјуу за портал Искра, Патријарх је рекао да увек морамо имати на уму да Бог има свој суд и своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. -Са непромењивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук..., навео је патријарх Кирил. -То је, каже, наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди, рекао је патријарх Кирил који је братском српском народу поручио да чувају православну веру, и да разумом, срцем и душом спознају учење Христово. Он каже да о Србији увек размишља са посебним осећањима. Подсетивши да је Србију посетио 2013. током обележавања 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када је у Београду боравио на позив патријарха Иринеја, патријарх Кирил каже: -Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Указујући да између два народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније, те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи, патријарх Кирил истиче да су због тога за њега посете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима увек радосни догађаји које ишчекује. Упитан каква су браћа Руси и Срби, патријарх Кирил истиче да наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере и из заједничког словенског порекла. -Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа, рекао је. -Кроз историју су се, подсећа Патријарх, наши народи држали заједно током тешких искушења. -Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени, рекао је Патријарх и указао да се свет данас суочава са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама, навео је, све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. -Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи, казао је Патријарх. Говорећи о изазовима са којима се данас суочава православље, патријарх Кирил каже да, с једне стране, нема ништа ново и да су замке и искушења непријатеља људског рода исти данас као и увек, само можда софистициранији и лукавији. -С друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре..., закључио је Патријарх. Извор: РТС Вести из сестринских цркава Косово и Метохија View full Странице
  10. Патријарх са ученицима „ОШ Миодраг Матић” 13. Септембар 2017   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. септембра 2017. године, на Усековање главе Светог Јована Крститеља, свету Литургију у цркви Светог Јована на Централном гробљу у Београду. Светој Литургији присуствовали су ученици Основне школе Миодраг Матић које је Његова Светост благословио пожелевши им физички и духовни напредак у новој школској години.
  11. Патријарх са ученицима „ОШ Миодраг Матић” 13. Септембар 2017 Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. септембра 2017. године, на Усековање главе Светог Јована Крститеља, свету Литургију у цркви Светог Јована на Централном гробљу у Београду. Светој Литургији присуствовали су ученици Основне школе Миодраг Матић које је Његова Светост благословио пожелевши им физички и духовни напредак у новој школској години. View full Странице
  12. ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВУ „ИСКРЕ“: ГОРАН ЛАЗОВИЋ КОД ПАТРИЈАРХА РУСКОГ КИРИЛА: „Савремени човек пати од акутног недостатка праве љубави…“ 12.09.2017. - 17:47 ИСКРА У мирјанском животу био је Гундјаев Владимир Михајлович, рођен 20. новембра 1946. у “северној Столици“  тадашњем Лењинграду. Сви његови, од прадеде до оца му Михаила, који је кришом крстио Владимира Путина, 1952, свој живот посветили су служењу Богу. Међу њима су и мајка, брат Николај и сестра Елена. Монашки постриг примио је 1960. И од тада је – Кирил. Не скрива да је у школу ишао као на Голготу. Био је још дечак када су о њему писале лењинградске новине:-где гледа та школа, када у Лењинграду постоји дечак који добија петице а верује у Бога?“ Био је један од најбољих студената Духовне Академије, коју је  завршио 1969! У Храму Христа Спаситеља, 27. јануара 2009., као митрополит Смољенски и Калињинградски изабран је за шеснаестог Патријарха Московског и читаве Русије. Његов духовник је старац Илија, оптински монах и чувар светогорске традиције. Патријарх Кирил поседује несвакидашњи приповедачки таленат, буди се рано, после молитве и доручка одлази у радну резиденцију у Даниловски манастир. Његово монашко-патријаршијско столовање  одвија се по нормама источног монаштва, установљеним још у доба Василија Великог. Воли Патријарх Кирил да слуша и Рахмањинова, кад има времена чита Достојевског, Чехова и Лескова, и сваке вечери препешачи пет-шест километара. Први пут сам га срео на Благовести, испред Кремља, где је, окружен децом, после литургије у Благовешћенском сабору, пуштао беле голубове. Та традиција симболизује стремљење људске душе да се ослободи греха и сједини с небом. Виђао сам га и у Сибиру, Карелији, гледао како слеће на Антарктик и с црвеним ранцем заобилази пингвине. На обали козачког Дона, једна бабушка ми је рекла:-у Русији можеш бити велики, али само ако не мислиш да си виши од руског Патријарха!“ До овог интервјуа препливао сам седам мора и прелетео хиљаду гора, претварао се у стрпљење и чекање, и све мислим да сад не знам ни да пливам ни да летим. Ово је први велики интервју Патријарха Кирила, и не само први за српске него у овом формату и за светске новине, чиме је ИСКРИ, професору Емиру Кустурици и Србији указана велика част. И јутрос зовем мајку. Она сама, она тамо у Бродареву. Пита:-где си и кад ћеш доћи?“ -У Москви, мајко. Ево ме код руског Патријарха! -Онда не жури, јесам болесна, али сад ме ништа не боли! Лазовић:  О Србији и њеном светом патријарху Павлу увек сте говорили са великом љубављу. Шта је Србија за Вас и како гледате на њу?   Патријарх Кирил:  О Србији увек размишљам са посебним осећањима. Више пута сам долазио у посету вашој гостољубивој српској земљи, још док сам био председник Одељења за спољне црквене односе. Господ ме је удостојио да, сада већ као патријарх, два пута посетим вашу предивну земљу: 2013. године, када смо заједно са архиепископима помесних православних Цркава обележили 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када сам на позив Његове светости Иринеја стигао у службену посету Србији. Тада смо имали веома богат програм. Имам нејлепша сећања на протекле сусрете и братска молитвена дружења са Његовом светости, свештеницима и православним народом Србије. Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Између наших народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважнијете везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи. Управо због тога су за мене посета Србији, поклоњење светињама и разговори са вашим православним људима увек радосни догађаји које ишчекујем, јер сваки пут доживим тај незаборавни осећај искрене братске љубави и духовног јединства у Христу.   Лазовић: Руска и Српска Црква су сестринске цркве, а каква су браћа Руси и Срби?   Патријарх Кирил: Као што сам већ рекао, наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере коју исповедају Срби и Руси и из заједничког словенског порекла. Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа. Свети Сава, који се замонашио у Старом Русику (манастир Светог Пантелејмона) на Светој Гори, превео је на црквенословенски Номоканон, а Руска Православна Црква је неколико векова живела у складу са овим преводом. Истакнути духовни просветитељ Пахомије Србин радио је у Москви, у Св. Троицкој Лаври на писању житија и преписивању књига. Кроз историју су се наши народи држали заједно током тешких искушења. Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и  власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени. Данас се суочавамо са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи. Лазовић: Ви сте духовни поглавар највеће православне Цркве на свету. Како са тог највишег престола гледате на патње обичних руских људи, посебно оних на Донбасу и на другим местима?   Патријарх Кирил: Пастир је позван да увек буде са својим парохијанима, љубав према којима нема и не може имати никаквих препрека. Бол и патња било које од моје деце, где год да су, мој су лични бол и патња, јер, како је написао апостол Павле, «и ако страда један, с њим страдају сви» (1. Кор. 12, 26), а посебно онај коме је Богом поверена брига за целу Цркву. Догађаји који се сада одигравају у Украјини, братоубилачки сукоб који траје на југоистоку земље, патње многих људи који трпе глад и лишавања су рана која не зараста у мом срцу, предмет сталне жалости и молитве Господу.   Лазовић: Шта Црква може да учини?   Патријарх Кирил: Црква нас све позива да се ревносно молимо. Као што је изванредно некада рекла Његова Светост Патријарх Српски Павле, молитва је најдубљи израз отпора злу, најузвишенији одговор људима који га чине. И ево већ неколико година у свим храмовима Руске Православне Цркве свакодневно се уздижу посебне молитве за мир на украјинској земљи, за искорењивање сваке злобе и превазилажење подела, за то да непријатељ човечанства прекине да изазива смуту и непријатељство између браће по вери. Ја молим српски народ да подели ову молитву са нама. Лазовић: Који су, по Вашем мишљењу, изазови са којима се данас суочава Православље?   Патријарх Кирил: Са једне стране, нема ништа ново под сунцем (Проп. 1, 9). Замке и искушења непријатеља људског рода су исте данас као и увек, само можда софистицираније и лукавије. Али у целини људска природа се упркос сменама епоха не мења: људи се и даље воле и мрзе, издају једни друге и жртвују се зарад ближњих, падају у грех и кају се, враћајући се Богу. И зато су је и данас, као и пре сто, хиљаду година, патристичка дела најбољи уџбеник о духовном животу. Важно је само да овај уџбеник не скупља прашину на полици, па због тога би наши пастири и теолози требало да формулишу патристичка искуства језиком разумљивим за савременог човека. Са друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре чак ни у пребогатом наслеђу Светих очева. Једно од тих важних и озбиљних питања односи се на убрзан развој информационих технологија. Поред корисних могућности које се отварају пред нама, овај развој крије у себи и читав низ опасности за духовни живот човека. Наравно, као код било ког другог инструмента, важно је како се он примењује: ниједна ствар сама по себи није ни добра ни зла, са моралног становишта она је неутрална, али је човек слободан да је употреби за добре или не баш добре намере. Ножем се може и резати хлеб и убити човек. Овде важи принцип опозиције «употреба – злоупотреба». Што је софистициранији и савршенији инструмент то је теже одредити где је та танка линија која када се пређе инструмент почиње више штетити него користити. Узмимо, рецимо, друштвене мреже. Можете, например, помагати другим људима, комуницирати са њима на интернету, тешити их и охрабривати, учествовати у целокупним хуманитарним програмима за прикупљање средстава сиромашним. Све је то, наравно, добро и веома похвално. Али хајте да размислимо: да ли се све своди само на стварно хришћанско доброчинство? Не потискује ли можда ова виртуелна комуникација – без сумње са добрим намерама – стварну слику Христа у ближњем? Веома је важно да се не дозволи ова замена, да се не заборави начињење добрих дела у реалном животу. Постоји још једна одлика која је карактеристична за наше време која ме као Патријарха изузетно брине. Сведоци смо да нам се као друштву, намеће перцепција греха као посебне врсте норме, чак и путем законодавних механизама. Заправо под слоганима о  људским правима и слободама уводи се опасна идеологија у којој нема места за појмове као што су «грех», «истина», «добро» или «зло». Деструктивну снагу ових идеја многи, нажалост, потцењују, и чак је представљају као некакво достигнуће људске цивилизације чији је главни идеал  неограничена слобода. Рећи ћу вам отворено: овај концепт  негира вредност моралних принципа у животу друштва, његова природа  је аморална и неизбежно води у деградацију и дезинтеграцију друштвених институција. Данас је важно да православни хришћани из различитих земаља искажу своје јединство, своју саборност. Да не дозволе да их спољне силе скрајну од доношења одлука о сопственој будућности. Ми морамо пронаћи начин да свима покажемо снагу своје вере, нашу способност да стварамо породицу, заједницу, државу на бази добра и правде. Данас, као и увек, позвани смо да чврсто сведочимо свету о Христу Распетом и Ускрслом, да штитимо јеванђелске вредности и аутентичност наше вере пред лицем побестијалог света. Не бојмо се да искрено разобличимо грех као одговор на позив да будемо «толерантни». А ако то не будемо чинили, ако пристанемо на кршење Божанске заповести, издаћемо Хрста који је преузео на Себе наше грехове.   Лазовић: Мислите ли некад о Косову, светој српској земљи, и о вашој браћи, чији су манастири спаљени и који се сад тамо моле Богу и крсте скоро кријући?   Патријарх Кирил: Косово је свето место, место мучеништва и заветовања. Оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити божанске литургије које су се служиле међу њеним зидовима. Морамо увек имати на уму да Бог има Свој суд и Своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. Са непроменивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и  нимало лако служе. Косово нам је свима наук, исто као што нам је наук и подвиг новомученика Руске Цркве у XX веку. То је наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди! Лазовић: Ваша Светости, у потрази за материјалним богатством савремени човек је престигао себе, има све и нема ништа, а жели и хоће још! Шта нам је чинити?   Патријарх Кирил: Требало би се чешће питати: «Шта ћу од ових земаљских блага понети са собом у гроб? Шта ми од свега тога може помоћи пред Божјим Судом?» Искрени одговори на ова питања помажу код духовног отрежњења човека. На ову тему има изузетна изрека једног од руских подвижника из XIX века, светог Тихона Задонског: «Увек се сети вечности и ништа на земљи пожелети нећеш». Значи ли то да нам ништа материјално није потребно? Не, у земаљском животу морамо користити различите ствари. Сама по себе брига о овоземаљском благостању није никакав грех. Човек ради и труди се да благоустроји свој живот и живот својих ближњих. Свети Тихон је једноставно хтео да каже да не би требало да се везујемо за ствари, да не смемо овоземаљским бригама  заменити  мисли о Богу и главном циљу нашег постојања – спасењу. И када изгубимо осећај за меру у тој бризи, када за нас ствари постану објекат непрекидне потрошње, као вода или храна, тада то већ постаје алармантан симптом пројаве духовне болести. Хајде да се замислимо: шта то покреће човека који трчи за сваком новином, у жељи да купи нови модрени уређај или додатак уз њега? По правилу, постоје два разлога: или је то жеља да се похвали и покаже да је «на врху», како се то модерно каже, – и онда је то исказивање поноса; или особа на тај начин покушава да потисне у себи унутрашње проблеме и «отклони стрес» – и тада је то манифестација депресије и духовне празнине. Међутим, не може се побећи ни од себе, ни од Бога. Најновији модел смартфона никада неће моћи да замени квалитетан духовни живот, радост општења са Богом кроз Свете тајне, стварна пријатељства и породичну срећу. То је оно за чиме треба трагати да би се пронашло право благостање. Лазовић: Бог је увек био на страни праведности, истине и поштења. Изгледа као да ове три особине у нашем веку губе смисао?   Патријарх Кирил: Праведност постоји у многим људима, нема потребе да губимо наду. Сетите се када је пророк Илија рекао Господу да је он остао једини који се није приклонио Ваалу, а Бог му је одговорио да у Израелу има још седам хиљада праведних људи (3 Цар. 19, 13–18). Обесхрабрење је лош саветник. У било којим околностима би требало знати препознати доброту и благородност других људи, љубав и лепоту око себе. Дакле, чувајмо снажну веру у помоћ од Господа, Који нас никада неће напустити. Лазовић: Како гледате на расколе у многим православним црквама и куда ће нас то одвести?   Патријарх Кирил: Господ је дао неспорно обећање: «Саградићи Цркву своју и врата пакла неће је надвладати» (Матеј 16, 18). А апостол наставља: «Преклињем вас, браћо, да се чувате оних који подстичу поделе и саблазни… и удаљите се од њих» (Рим. 16, 17). Раскол је знак тешке духовне болести, неверовања у Бога и Његову реч. Расколник, на жалост, нешто друго претпоставља Господу и Његовим заповестима: секуларне идеологије, политичке страсти, личне амбиције, надмене фантазије о томе да је он један, са неколико сарадника, остао у праву, док је комплетно васељенско Православље у заблуди. Веома је жалосно то видети, али раскол је увек праћен опадањем, духовно стање оних који су се супротставили Цркви постаје све горе и горе. Раскол је увек рана за Цркву, али пре свега то је рана за саме расколнике, које Црква, бринући се за спасење њихових душа, позива на покајање и помирење.   Лазовић: Ваша Светости, монаштво у Србији данас пролази кроз тежак период, многи манастири су празни, послушника је све мање. Има ли могућност да нам уско монаштво притекне у помоћ?   Патријарх Кирил: На монаштву је у свим временима била огромна одговорност. Са једне стране, монаси су напредни одред црквене «војске». А са друге стране, монаси су они који нису спремни ни по коју цену да одступе у борби против зла. И зато је очување монаштва, очување и преношење на млађе генерације древних традиција монаштва од изузетног значаја за живот читаве Цркве. И наравно, ту је сарадња између помесних Цркава просто неопходна. Сваке године одржавамо монашке конференције, на које обавезно позивамо представнике братских православних Цркава. Резултат таквих сусрета је веома охрабрујући. Свака Црква има своје јединствено искуство, сопствену традицију монашког живота. По мом мишљењу, веома је важно да проучавамо међусобна искуства. Тако се ствара нов, свеж поглед на многа питања. Не ради се ту о механичком копирању, имитирању, већ о узајамном проницању у традиције. Стубови Српске Цркве попут Светог Саве, св. Јустина (Поповића), св. Василија Острошког блиску су руском монаштву по свом монашком духу. Али сигуран сам да имамо правац у коме ће се развијати сарадња руског и српског монаштва. Ми тренутно практикујемо упућивање монаха у дуге службене посете у древне манастире других Цркава како би се «дубински» упознали са традицијом. Ништа нас не спречава да успоставимо исту такву размену и између руских и српских манастира. Ми смо за то отворени, радо ћемо поделити своје искуство, како бисмо боље упознали српску монашку традицију. Лазовић: Братство у Христу подразумева и разумевање оних којих нас не воле. Колико ћемо још имати снаге за опрост, Ваша Светости?   Патријарх Кирил: Хришћани овде немају избора. Као што је наш Господ и Спаситељ рекао, мора се праштати до «седамдесет пута седам» пута (Мт. 18, 22), односно небројено много пута. Праштање је неопходан услов за љубав. Ми хришћани, нисмо само позвани да волимо, као што смо позвани на испуњење заповеди. Позвани смо да покажемо другима исту љубав којом нас је волео Сам Господ Исус: «Волите једни друге, као што вас Ја волех, да се ви волите међу собом» (Јован 13, 34). Основа Његове љубави према нама је жртвовање и безусловна љубав. Сетите се речи Спаситеља на Крсту, упућене Оцу Небеском: «Опрости им, не знају шта раде» (Лк. 23, 34). То није никакво «племенито», «попустљиво» праштање. То су речи љубави коју брине само једно: љубав према ближњем. Чак и када те тај ближњи разапиње. Те акутне кризе кроз које су пролазили и дан данас пролазе наши народи, опет и изнова нас наводе да дигнемо поглед према Голготи и према нашем Божанском учитељу, од Кога се морамо учити најсложенијој уметности, уметности љубави и опраштања. Унутрашње духовно искуство људи  који знају шта је стварно опраштање сведочи да оно није слабост, већ права снага.   Лазовић: Замолио бих вас да се присетите Светог српског Патријарха Павла. Каквог га памтите?   Патријарх Кирил: Његова Светост Павле био нам је свима узор кроткости, понизности, спремности да се за Бога издрже и тешкоће, клевете и неправични напади. Мислим да је његов пример одиграо одлучујућу улогу у животима многих људи. У сећању народа Србије и Русије он ће заувек остати истински вољени пастир, светионик вере и побожности.   Лазовић: Шта бисте поручили братском српском народу?   Патријарх Кирил: Пожелео бих братском српском народу да буде ревносно предан вери у Христа, Кога је једном примио свим срцем, према Коме је пронео љубав кроз векове, пролазећи кроз многе трагедије и кризе. Ако духовним погледом сагледамо живот савременог света, видећемо да ни финансијске кризе, ни политичка расположења нису оно што исцрпљује снагу људима. Савремени човек пати првенствено од тешког недостатка праве љубави. Обавеза сваког хришћанина је да открије ту љубав људима, речима и делом да сведочи о истинском Извору ове љубави. Оно што бих пожелео нашој српској браћи и сестрама је да чувају православну веру, да разумом, срцем и душом спознају учење Христово! Нека је благослов Божији уз српски народ.   Несебичну помоћ у реализацији овог интервјуа пружили су нам Снежана Ковачевић, Владимир Романович Легојда и Марина Риженкова, на чему им Редакција ИСКРЕ најљубазније захваљује! Горан Лазовић (Превод са руског Дејана Кокотовић) Горан Лазо
  13. Извор:http://iskra.co/srbija/ekskluzivni-intervu-iskre-goran-lazovic-kod-patrijarha-ruskog-kirila-savremeni-covek-pati-od-akutnog-nedostatka-prave-ljubavi/ ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВУ „ИСКРЕ“: ГОРАН ЛАЗОВИЋ КОД ПАТРИЈАРХА РУСКОГ КИРИЛА: „Савремени човек пати од акутног недостатка праве љубави…“ 12.09.2017. - 17:47 ИСКРА У мирјанском животу био је Гундјаев Владимир Михајлович, рођен 20. новембра 1946. у “северној Столици“ тадашњем Лењинграду. Сви његови, од прадеде до оца му Михаила, који је кришом крстио Владимира Путина, 1952, свој живот посветили су служењу Богу. Међу њима су и мајка, брат Николај и сестра Елена. Монашки постриг примио је 1960. И од тада је – Кирил. Не скрива да је у школу ишао као на Голготу. Био је још дечак када су о њему писале лењинградске новине:-где гледа та школа, када у Лењинграду постоји дечак који добија петице а верује у Бога?“ Био је један од најбољих студената Духовне Академије, коју је завршио 1969! У Храму Христа Спаситеља, 27. јануара 2009., као митрополит Смољенски и Калињинградски изабран је за шеснаестог Патријарха Московског и читаве Русије. Његов духовник је старац Илија, оптински монах и чувар светогорске традиције. Патријарх Кирил поседује несвакидашњи приповедачки таленат, буди се рано, после молитве и доручка одлази у радну резиденцију у Даниловски манастир. Његово монашко-патријаршијско столовање одвија се по нормама источног монаштва, установљеним још у доба Василија Великог. Воли Патријарх Кирил да слуша и Рахмањинова, кад има времена чита Достојевског, Чехова и Лескова, и сваке вечери препешачи пет-шест километара. Први пут сам га срео на Благовести, испред Кремља, где је, окружен децом, после литургије у Благовешћенском сабору, пуштао беле голубове. Та традиција симболизује стремљење људске душе да се ослободи греха и сједини с небом. Виђао сам га и у Сибиру, Карелији, гледао како слеће на Антарктик и с црвеним ранцем заобилази пингвине. На обали козачког Дона, једна бабушка ми је рекла:-у Русији можеш бити велики, али само ако не мислиш да си виши од руског Патријарха!“ До овог интервјуа препливао сам седам мора и прелетео хиљаду гора, претварао се у стрпљење и чекање, и све мислим да сад не знам ни да пливам ни да летим. Ово је први велики интервју Патријарха Кирила, и не само први за српске него у овом формату и за светске новине, чиме је ИСКРИ, професору Емиру Кустурици и Србији указана велика част. И јутрос зовем мајку. Она сама, она тамо у Бродареву. Пита:-где си и кад ћеш доћи?“ -У Москви, мајко. Ево ме код руског Патријарха! -Онда не жури, јесам болесна, али сад ме ништа не боли! Лазовић: О Србији и њеном светом патријарху Павлу увек сте говорили са великом љубављу. Шта је Србија за Вас и како гледате на њу? Патријарх Кирил: О Србији увек размишљам са посебним осећањима. Више пута сам долазио у посету вашој гостољубивој српској земљи, још док сам био председник Одељења за спољне црквене односе. Господ ме је удостојио да, сада већ као патријарх, два пута посетим вашу предивну земљу: 2013. године, када смо заједно са архиепископима помесних православних Цркава обележили 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када сам на позив Његове светости Иринеја стигао у службену посету Србији. Тада смо имали веома богат програм. Имам нејлепша сећања на протекле сусрете и братска молитвена дружења са Његовом светости, свештеницима и православним народом Србије. Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Између наших народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважнијете везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи. Управо због тога су за мене посета Србији, поклоњење светињама и разговори са вашим православним људима увек радосни догађаји које ишчекујем, јер сваки пут доживим тај незаборавни осећај искрене братске љубави и духовног јединства у Христу. Лазовић: Руска и Српска Црква су сестринске цркве, а каква су браћа Руси и Срби? Патријарх Кирил: Као што сам већ рекао, наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере коју исповедају Срби и Руси и из заједничког словенског порекла. Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа. Свети Сава, који се замонашио у Старом Русику (манастир Светог Пантелејмона) на Светој Гори, превео је на црквенословенски Номоканон, а Руска Православна Црква је неколико векова живела у складу са овим преводом. Истакнути духовни просветитељ Пахомије Србин радио је у Москви, у Св. Троицкој Лаври на писању житија и преписивању књига. Кроз историју су се наши народи држали заједно током тешких искушења. Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени. Данас се суочавамо са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи. Лазовић: Ви сте духовни поглавар највеће православне Цркве на свету. Како са тог највишег престола гледате на патње обичних руских људи, посебно оних на Донбасу и на другим местима? Патријарх Кирил: Пастир је позван да увек буде са својим парохијанима, љубав према којима нема и не може имати никаквих препрека. Бол и патња било које од моје деце, где год да су, мој су лични бол и патња, јер, како је написао апостол Павле, «и ако страда један, с њим страдају сви» (1. Кор. 12, 26), а посебно онај коме је Богом поверена брига за целу Цркву. Догађаји који се сада одигравају у Украјини, братоубилачки сукоб који траје на југоистоку земље, патње многих људи који трпе глад и лишавања су рана која не зараста у мом срцу, предмет сталне жалости и молитве Господу. Лазовић: Шта Црква може да учини? Патријарх Кирил: Црква нас све позива да се ревносно молимо. Као што је изванредно некада рекла Његова Светост Патријарх Српски Павле, молитва је најдубљи израз отпора злу, најузвишенији одговор људима који га чине. И ево већ неколико година у свим храмовима Руске Православне Цркве свакодневно се уздижу посебне молитве за мир на украјинској земљи, за искорењивање сваке злобе и превазилажење подела, за то да непријатељ човечанства прекине да изазива смуту и непријатељство између браће по вери. Ја молим српски народ да подели ову молитву са нама. Лазовић: Који су, по Вашем мишљењу, изазови са којима се данас суочава Православље? Патријарх Кирил: Са једне стране, нема ништа ново под сунцем (Проп. 1, 9). Замке и искушења непријатеља људског рода су исте данас као и увек, само можда софистицираније и лукавије. Али у целини људска природа се упркос сменама епоха не мења: људи се и даље воле и мрзе, издају једни друге и жртвују се зарад ближњих, падају у грех и кају се, враћајући се Богу. И зато су је и данас, као и пре сто, хиљаду година, патристичка дела најбољи уџбеник о духовном животу. Важно је само да овај уџбеник не скупља прашину на полици, па због тога би наши пастири и теолози требало да формулишу патристичка искуства језиком разумљивим за савременог човека. Са друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре чак ни у пребогатом наслеђу Светих очева. Једно од тих важних и озбиљних питања односи се на убрзан развој информационих технологија. Поред корисних могућности које се отварају пред нама, овај развој крије у себи и читав низ опасности за духовни живот човека. Наравно, као код било ког другог инструмента, важно је како се он примењује: ниједна ствар сама по себи није ни добра ни зла, са моралног становишта она је неутрална, али је човек слободан да је употреби за добре или не баш добре намере. Ножем се може и резати хлеб и убити човек. Овде важи принцип опозиције «употреба – злоупотреба». Што је софистициранији и савршенији инструмент то је теже одредити где је та танка линија која када се пређе инструмент почиње више штетити него користити. Узмимо, рецимо, друштвене мреже. Можете, например, помагати другим људима, комуницирати са њима на интернету, тешити их и охрабривати, учествовати у целокупним хуманитарним програмима за прикупљање средстава сиромашним. Све је то, наравно, добро и веома похвално. Али хајте да размислимо: да ли се све своди само на стварно хришћанско доброчинство? Не потискује ли можда ова виртуелна комуникација – без сумње са добрим намерама – стварну слику Христа у ближњем? Веома је важно да се не дозволи ова замена, да се не заборави начињење добрих дела у реалном животу. Постоји још једна одлика која је карактеристична за наше време која ме као Патријарха изузетно брине. Сведоци смо да нам се као друштву, намеће перцепција греха као посебне врсте норме, чак и путем законодавних механизама. Заправо под слоганима о људским правима и слободама уводи се опасна идеологија у којој нема места за појмове као што су «грех», «истина», «добро» или «зло». Деструктивну снагу ових идеја многи, нажалост, потцењују, и чак је представљају као некакво достигнуће људске цивилизације чији је главни идеал неограничена слобода. Рећи ћу вам отворено: овај концепт негира вредност моралних принципа у животу друштва, његова природа је аморална и неизбежно води у деградацију и дезинтеграцију друштвених институција. Данас је важно да православни хришћани из различитих земаља искажу своје јединство, своју саборност. Да не дозволе да их спољне силе скрајну од доношења одлука о сопственој будућности. Ми морамо пронаћи начин да свима покажемо снагу своје вере, нашу способност да стварамо породицу, заједницу, државу на бази добра и правде. Данас, као и увек, позвани смо да чврсто сведочимо свету о Христу Распетом и Ускрслом, да штитимо јеванђелске вредности и аутентичност наше вере пред лицем побестијалог света. Не бојмо се да искрено разобличимо грех као одговор на позив да будемо «толерантни». А ако то не будемо чинили, ако пристанемо на кршење Божанске заповести, издаћемо Хрста који је преузео на Себе наше грехове. Лазовић: Мислите ли некад о Косову, светој српској земљи, и о вашој браћи, чији су манастири спаљени и који се сад тамо моле Богу и крсте скоро кријући? Патријарх Кирил: Косово је свето место, место мучеништва и заветовања. Оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити божанске литургије које су се служиле међу њеним зидовима. Морамо увек имати на уму да Бог има Свој суд и Своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. Са непроменивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук, исто као што нам је наук и подвиг новомученика Руске Цркве у XX веку. То је наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди! Лазовић: Ваша Светости, у потрази за материјалним богатством савремени човек је престигао себе, има све и нема ништа, а жели и хоће још! Шта нам је чинити? Патријарх Кирил: Требало би се чешће питати: «Шта ћу од ових земаљских блага понети са собом у гроб? Шта ми од свега тога може помоћи пред Божјим Судом?» Искрени одговори на ова питања помажу код духовног отрежњења човека. На ову тему има изузетна изрека једног од руских подвижника из XIX века, светог Тихона Задонског: «Увек се сети вечности и ништа на земљи пожелети нећеш». Значи ли то да нам ништа материјално није потребно? Не, у земаљском животу морамо користити различите ствари. Сама по себе брига о овоземаљском благостању није никакав грех. Човек ради и труди се да благоустроји свој живот и живот својих ближњих. Свети Тихон је једноставно хтео да каже да не би требало да се везујемо за ствари, да не смемо овоземаљским бригама заменити мисли о Богу и главном циљу нашег постојања – спасењу. И када изгубимо осећај за меру у тој бризи, када за нас ствари постану објекат непрекидне потрошње, као вода или храна, тада то већ постаје алармантан симптом пројаве духовне болести. Хајде да се замислимо: шта то покреће човека који трчи за сваком новином, у жељи да купи нови модрени уређај или додатак уз њега? По правилу, постоје два разлога: или је то жеља да се похвали и покаже да је «на врху», како се то модерно каже, – и онда је то исказивање поноса; или особа на тај начин покушава да потисне у себи унутрашње проблеме и «отклони стрес» – и тада је то манифестација депресије и духовне празнине. Међутим, не може се побећи ни од себе, ни од Бога. Најновији модел смартфона никада неће моћи да замени квалитетан духовни живот, радост општења са Богом кроз Свете тајне, стварна пријатељства и породичну срећу. То је оно за чиме треба трагати да би се пронашло право благостање. Лазовић: Бог је увек био на страни праведности, истине и поштења. Изгледа као да ове три особине у нашем веку губе смисао? Патријарх Кирил: Праведност постоји у многим људима, нема потребе да губимо наду. Сетите се када је пророк Илија рекао Господу да је он остао једини који се није приклонио Ваалу, а Бог му је одговорио да у Израелу има још седам хиљада праведних људи (3 Цар. 19, 13–18). Обесхрабрење је лош саветник. У било којим околностима би требало знати препознати доброту и благородност других људи, љубав и лепоту око себе. Дакле, чувајмо снажну веру у помоћ од Господа, Који нас никада неће напустити. Лазовић: Како гледате на расколе у многим православним црквама и куда ће нас то одвести? Патријарх Кирил: Господ је дао неспорно обећање: «Саградићи Цркву своју и врата пакла неће је надвладати» (Матеј 16, 18). А апостол наставља: «Преклињем вас, браћо, да се чувате оних који подстичу поделе и саблазни… и удаљите се од њих» (Рим. 16, 17). Раскол је знак тешке духовне болести, неверовања у Бога и Његову реч. Расколник, на жалост, нешто друго претпоставља Господу и Његовим заповестима: секуларне идеологије, политичке страсти, личне амбиције, надмене фантазије о томе да је он један, са неколико сарадника, остао у праву, док је комплетно васељенско Православље у заблуди. Веома је жалосно то видети, али раскол је увек праћен опадањем, духовно стање оних који су се супротставили Цркви постаје све горе и горе. Раскол је увек рана за Цркву, али пре свега то је рана за саме расколнике, које Црква, бринући се за спасење њихових душа, позива на покајање и помирење. Лазовић: Ваша Светости, монаштво у Србији данас пролази кроз тежак период, многи манастири су празни, послушника је све мање. Има ли могућност да нам уско монаштво притекне у помоћ? Патријарх Кирил: На монаштву је у свим временима била огромна одговорност. Са једне стране, монаси су напредни одред црквене «војске». А са друге стране, монаси су они који нису спремни ни по коју цену да одступе у борби против зла. И зато је очување монаштва, очување и преношење на млађе генерације древних традиција монаштва од изузетног значаја за живот читаве Цркве. И наравно, ту је сарадња између помесних Цркава просто неопходна. Сваке године одржавамо монашке конференције, на које обавезно позивамо представнике братских православних Цркава. Резултат таквих сусрета је веома охрабрујући. Свака Црква има своје јединствено искуство, сопствену традицију монашког живота. По мом мишљењу, веома је важно да проучавамо међусобна искуства. Тако се ствара нов, свеж поглед на многа питања. Не ради се ту о механичком копирању, имитирању, већ о узајамном проницању у традиције. Стубови Српске Цркве попут Светог Саве, св. Јустина (Поповића), св. Василија Острошког блиску су руском монаштву по свом монашком духу. Али сигуран сам да имамо правац у коме ће се развијати сарадња руског и српског монаштва. Ми тренутно практикујемо упућивање монаха у дуге службене посете у древне манастире других Цркава како би се «дубински» упознали са традицијом. Ништа нас не спречава да успоставимо исту такву размену и између руских и српских манастира. Ми смо за то отворени, радо ћемо поделити своје искуство, како бисмо боље упознали српску монашку традицију. Лазовић: Братство у Христу подразумева и разумевање оних којих нас не воле. Колико ћемо још имати снаге за опрост, Ваша Светости? Патријарх Кирил: Хришћани овде немају избора. Као што је наш Господ и Спаситељ рекао, мора се праштати до «седамдесет пута седам» пута (Мт. 18, 22), односно небројено много пута. Праштање је неопходан услов за љубав. Ми хришћани, нисмо само позвани да волимо, као што смо позвани на испуњење заповеди. Позвани смо да покажемо другима исту љубав којом нас је волео Сам Господ Исус: «Волите једни друге, као што вас Ја волех, да се ви волите међу собом» (Јован 13, 34). Основа Његове љубави према нама је жртвовање и безусловна љубав. Сетите се речи Спаситеља на Крсту, упућене Оцу Небеском: «Опрости им, не знају шта раде» (Лк. 23, 34). То није никакво «племенито», «попустљиво» праштање. То су речи љубави коју брине само једно: љубав према ближњем. Чак и када те тај ближњи разапиње. Те акутне кризе кроз које су пролазили и дан данас пролазе наши народи, опет и изнова нас наводе да дигнемо поглед према Голготи и према нашем Божанском учитељу, од Кога се морамо учити најсложенијој уметности, уметности љубави и опраштања. Унутрашње духовно искуство људи који знају шта је стварно опраштање сведочи да оно није слабост, већ права снага. Лазовић: Замолио бих вас да се присетите Светог српског Патријарха Павла. Каквог га памтите? Патријарх Кирил: Његова Светост Павле био нам је свима узор кроткости, понизности, спремности да се за Бога издрже и тешкоће, клевете и неправични напади. Мислим да је његов пример одиграо одлучујућу улогу у животима многих људи. У сећању народа Србије и Русије он ће заувек остати истински вољени пастир, светионик вере и побожности. Лазовић: Шта бисте поручили братском српском народу? Патријарх Кирил: Пожелео бих братском српском народу да буде ревносно предан вери у Христа, Кога је једном примио свим срцем, према Коме је пронео љубав кроз векове, пролазећи кроз многе трагедије и кризе. Ако духовним погледом сагледамо живот савременог света, видећемо да ни финансијске кризе, ни политичка расположења нису оно што исцрпљује снагу људима. Савремени човек пати првенствено од тешког недостатка праве љубави. Обавеза сваког хришћанина је да открије ту љубав људима, речима и делом да сведочи о истинском Извору ове љубави. Оно што бих пожелео нашој српској браћи и сестрама је да чувају православну веру, да разумом, срцем и душом спознају учење Христово! Нека је благослов Божији уз српски народ. Несебичну помоћ у реализацији овог интервјуа пружили су нам Снежана Ковачевић, Владимир Романович Легојда и Марина Риженкова, на чему им Редакција ИСКРЕ најљубазније захваљује! Горан Лазовић (Превод са руског Дејана Кокотовић) Горан Лазо View full Странице
  14. Како је у разговору епископа нишког Преосвећеног г. Арсенија и градоначелника Ниша г. Дарка Булатовића најављено, у склопу посете Српској цркви планираној за крај септембра о.г., Блажењејши папа и патријарх Александрије и све Африке Теодор II, посетиће цркву у Нишу 27. септембра 2017., а дан касније обићи Градску кућу и знаменитости града Ниша. Патријарх Александрије је други по рангу (диптиху) међу поглаварима помесних православних Цркава, одмах иза Васељенског патријарха. Древна Александријска патријаршија имала је велику улогу у хришћанству првих векова, како због развоја и одбране православног црквеног учења, чему су доприносили бројни учени Александријци (отуда и једна од титула александријског патријарха јесте "судија васељене"), тако и због развоја монаштва у Египту, да би доживела велики раскол у доба пре и после 4. Васељенског сабора у Халкидону, а потом и потпадање под исламску власт. Сада су односи са тада отпалим од јединства Коптима у успону, о чему сведочи и сусрет патријарха Теодора Другог и коптског патријарха Тавардоса Другог, 21.06. ове године. Иначе, Свјатејши патријарх. г. Иринеј, учинио је својевремено канонску (тзв. мирну) посету патријарху Теодору II. Сада се Александријска патријаршија веома успешно бави мисијским радом на подручју читаве Африке, у чему има помоћ Српске цркве у Јужноафричкој републици и однедавно у Боцвани.
  15. Извор: http://niskevesti.rs/nis-u-septembru-posecuje-aleksandrijski-patrijarh/ Како је у разговору епископа нишког Преосвећеног г. Арсенија и градоначелника Ниша г. Дарка Булатовића најављено, у склопу посете Српској цркви планираној за крај септембра о.г., Блажењејши папа и патријарх Александрије и све Африке Теодор II, посетиће цркву у Нишу 27. септембра 2017., а дан касније обићи Градску кућу и знаменитости града Ниша. Патријарх Александрије је други по рангу (диптиху) међу поглаварима помесних православних Цркава, одмах иза Васељенског патријарха. Древна Александријска патријаршија имала је велику улогу у хришћанству првих векова, како због развоја и одбране православног црквеног учења, чему су доприносили бројни учени Александријци (отуда и једна од титула александријског патријарха јесте "судија васељене"), тако и због развоја монаштва у Египту, да би доживела велики раскол у доба пре и после 4. Васељенског сабора у Халкидону, а потом и потпадање под исламску власт. Сада су односи са тада отпалим од јединства Коптима у успону, о чему сведочи и сусрет патријарха Теодора Другог и коптског патријарха Тавардоса Другог, 21.06. ове године. Иначе, Свјатејши патријарх. г. Иринеј, учинио је својевремено канонску (тзв. мирну) посету патријарху Теодору II. Сада се Александријска патријаршија веома успешно бави мисијским радом на подручју читаве Африке, у чему има помоћ Српске цркве у Јужноафричкој републици и однедавно у Боцвани. View full Странице
  16. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је отворио 2. септембра 2017. године заједно са председником Републике Српске г. Милорадом Додиком Предшколску установу Патријарх Павле у Источном Новом Сарајеву. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести View full Странице
  18. Поводом предстојећег 1. септембра, који се обележава као Дан заштите твари, Његова Све-Светост Патријарх васељенски Вартоломеј обкјавио је поруку којом позива „све људе добре воље да се упосле у борби на заштити природне околине и успостављања солидарности.“ У својој поруци Васељенски Патријарх је изјавио да је прошло 28 година откад је Свети  и Свештени сабор Васељенске Патријаршије установио празник „Заштите животне средине“ када су у Православном центру узнете молитве „за сву твар“. Историјска Патријархова посланица од 1. септембра 1989. позвала је све православне и инославне вернике „да узносе молитве благодарности Творцу на свима великим даровима Творевине“ и да се моле усрдно за њено очување. Васељенски Патријарх је истакао улогу Светог и Великог Сабора одржаног у јуну 2016. године, који је „нагласио и даље наглашава еко-позитивну динамику наше православне вере где се Евхаристија истиче у центру, и који позива вернике да буду `свештеници` твари док је непрестано приносе Творцу свега, као и начело вођења аскетског живота као савремени начин изражавања благодарности. И заиста, поштовање твари спада у саму срж нашег православног предања“, пише он. Размишљајући о савременим претњама Божјој творевини, Васељенски патријарх је изразио забринутост због чињенице „да еколошка криза непрекидно напредује у име финансијског раста и технолошког развоја, док човечанство заборавља апеле за радикалном променом у нашем понашању према твари“. „Краткорочне користи које диктира пораст животног стандарда у неким деловима света, просто прикривају рационалност злоупотребе и поробљивање твари“, додао је он. Експлозивна комбинација необуздане трговине и науке – тј. безгранично поверење у моћ науке и технологије – само увећава ризике које прете интегритету твари и људског рода, каже се у посланици. За Васељенског патријарха Вартоломеја решење кризе са којим се суочава људска култура и човекова средина, захтева свестрану мобилизацију и заједнички подухват. „Не може се много урадити на решењу овог проблема, као и других суштинских проблема поготово када је у питању међуповезаност еколошке и друштвене кризе, без међухришћанске и међуверске сарадње.“ „Дијалог постаје плодно тле за неговање постојећих еко-позитивних и друштвених традиција како би се стимулисао разговор о природној средини и друштвеној заједници, при чему се започиње и конструктивна критика прогреса схваћеног искључиво као технолошки и економски напредак на штету твари и цивилизације“, истиче Патријарх који завршава поруку којом понавља „неодвојивост поштовања твари и људског рода“. Извор: Васељенска Патријаршија Вести из сестринских цркава
  19. Поводом предстојећег 1. септембра, који се обележава као Дан заштите твари, Његова Све-Светост Патријарх васељенски Вартоломеј обкјавио је поруку којом позива „све људе добре воље да се упосле у борби на заштити природне околине и успостављања солидарности.“ У својој поруци Васељенски Патријарх је изјавио да је прошло 28 година откад је Свети и Свештени сабор Васељенске Патријаршије установио празник „Заштите животне средине“ када су у Православном центру узнете молитве „за сву твар“. Историјска Патријархова посланица од 1. септембра 1989. позвала је све православне и инославне вернике „да узносе молитве благодарности Творцу на свима великим даровима Творевине“ и да се моле усрдно за њено очување. Васељенски Патријарх је истакао улогу Светог и Великог Сабора одржаног у јуну 2016. године, који је „нагласио и даље наглашава еко-позитивну динамику наше православне вере где се Евхаристија истиче у центру, и који позива вернике да буду `свештеници` твари док је непрестано приносе Творцу свега, као и начело вођења аскетског живота као савремени начин изражавања благодарности. И заиста, поштовање твари спада у саму срж нашег православног предања“, пише он. Размишљајући о савременим претњама Божјој творевини, Васељенски патријарх је изразио забринутост због чињенице „да еколошка криза непрекидно напредује у име финансијског раста и технолошког развоја, док човечанство заборавља апеле за радикалном променом у нашем понашању према твари“. „Краткорочне користи које диктира пораст животног стандарда у неким деловима света, просто прикривају рационалност злоупотребе и поробљивање твари“, додао је он. Експлозивна комбинација необуздане трговине и науке – тј. безгранично поверење у моћ науке и технологије – само увећава ризике које прете интегритету твари и људског рода, каже се у посланици. За Васељенског патријарха Вартоломеја решење кризе са којим се суочава људска култура и човекова средина, захтева свестрану мобилизацију и заједнички подухват. „Не може се много урадити на решењу овог проблема, као и других суштинских проблема поготово када је у питању међуповезаност еколошке и друштвене кризе, без међухришћанске и међуверске сарадње.“ „Дијалог постаје плодно тле за неговање постојећих еко-позитивних и друштвених традиција како би се стимулисао разговор о природној средини и друштвеној заједници, при чему се започиње и конструктивна критика прогреса схваћеног искључиво као технолошки и економски напредак на штету твари и цивилизације“, истиче Патријарх који завршава поруку којом понавља „неодвојивост поштовања твари и људског рода“. Извор: Васељенска Патријаршија Вести из сестринских цркава View full Странице
  20. Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу.  Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов.    Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића. Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија. Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија.  У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића. Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина. Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски,  Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски. На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић.   СПЦ/ТВ ХРАМ
  21. Предстојатеља Српске Цркве поздравио Епископ рашко-призренски Теодосије, досадашњи администратор Нишке епархије. - Очекује се велики број свештених и монашких лица и верника на торжественој Литургији у недељу 13. августа 2017. године. Првојерарх наше Цркве је стигао данас, 12. августа 2017. у 16 ч. у Саборни храм у Нишу. По српском обичају, деца одевена у традиционалну ношњу дочекала су Свјатјејшег са хлебом и сољу. Новоизабрани Епископ нишки Арсеније са Епископом месаоријским Григоријем из Архиепископије кипарске, свештенство и монаштво Епархије нишке, свештенослужитељи из Грчке Православне Цркве и верни народ града Ниша целивали су крст и Патријархову десницу примајући патријарашки благослов. Свечана доксологија је одлужена у храму Силаска Светог Духа на Апостоле који је Саборни храм достославне Епархије нишке. Доксологију је одслужио протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић уз саслужење ђакона Димитрија Маринковића. Речи добродошлице Свјатјејшем је упутио Епископ рашко-призренски Теодосије, казавши да је велика радост што је Првојерарх наше Свете Цркве данас у Нишу поводом устоличења новоизабраног Епископа нишког Арсенија. Узвраћајући на топле речи добродошлице, Патријарх српски Иринеј је казао да га за Ниш вежу веома лепе успомене, да је народ овде честит, добар, веран и побожан, и да је част и велика радост да наша Црква устоличава Епископа нишког Арсенија. У наставку је служено бденије којим је началствовао високопреподобни архимандрит Серафим из манастира Суково, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића и Живорада Маринковића, и ђакона Димитрија Маринковића. Свечаном дочеку и богослужењу вечерас су присуствовали протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу, високопреподобни архимандрит Дионисије из манастира Липовац, уважени гости протојереј-ставрофор Ермолаус Масарас из Патре и протојереј Вељко Гачић из Берлина. Током бденија у нишки Саборни храм пристигли су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи врањски Пахомије, далматински и изабрани зворничко-тузлански Фотије, и Архијереји из сестринске Грчке Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин неакриниски и Варнава неапољски. На вечерњем бденију појао је Дечји црквено-певачки ансамбл ”Бранко” из Ниша, под диригентским вођством гђе Јоване Микић. СПЦ/ТВ ХРАМ View full Странице
  22. На дан Светог деспота Стефана Лазаревића Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у Вазнесењској цркви у центру Београда. View full Странице
  23. Патријарх Иринеј: Оно што се поклони заувек је изгубљено   уторак, 25.07.2017. у 20:40 Патријарх српски Иринеј (Фото Танјуг/Т. Валич) Патријарх српски Иринеј изјавио је поводом позива председника Србије Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији да Косово не сме да се отуђи ни поклони. „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење КиМ, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити”, рекао је Иринеј за РТС. (Танјуг)
  24. Патријарх Иринеј: Оно што се поклони заувек је изгубљено уторак, 25.07.2017. у 20:40 Патријарх српски Иринеј (Фото Танјуг/Т. Валич) Патријарх српски Иринеј изјавио је поводом позива председника Србије Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији да Косово не сме да се отуђи ни поклони. „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење КиМ, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити”, рекао је Иринеј за РТС. (Танјуг) View full Странице
×