Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријарх'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 717 results

  1. Подела Косова и нове границе, о чему неки говоре, за Српску православну цркву, али и за већину становништва, нису прихватљиво решење – Србија без Косова и Метохије није Србија, изјавио је Патријарх српски г. Иринеј у интервјуу за руску агенцију „РИА Новости“. „Као човек када му изваде срце, он више није жив човек“, рекао је Патријарх током своје посете Москви. Он је истакао да је став Србије и СПЦ да се у потпуности поштује резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 – да се осигура албанском народу пуна слобода и аутономија, али да територија Косова и Метохије остане у оквирима Србије. „То је став наше Цркве, а тај став је формулисао и недавни Свети архијерејски сабор СПЦ“, додао је. Патријарх Иринеј се осврнуо и на питање стварања „нове цркве“ у Украјини, рекавши да тек предстоји да се увиди до чега ће та подела довести и какве ће бити крајње последице. „Нажалост, већ су одређене последице очигледне и плодове те поделе осећамо“, истакао је. Упитан да прокоментарише хоће ли српски манастир Хиландар на Светој гори, који се налази под јурисдикцијом Цариградске патријаршије признати нову Украјинску православну цркву, Патријарх је рекао да Српска православна црква не располаже новим информацијама по том питању, као и да се нада да ће тамошњи монаси остати при ставу који заступа и СПЦ. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 2. фебруара 2019. године цркву Светих првоврховних апостола Петра и Павла код Јауских врата при Подворју Српске Православне Цркве у Москви. Патријарх српски се налазио у пратњи Епископа бачког Иринеја, старешине спомен храма Светог Саве у Београду Епископа ремезијанског Стефана, викарног Епископа мохачког Исихија, секретар Бачке епархије протојереја Владана Симића и личног секретара Патријарха г. Дејана Накића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У храму су Његову Светост Патријарха Иринеја свечано дочекали настојатељ Српског подворја Епископ моравички Антоније и свештеници при цркви, као и пристигли на састанак са високим гостом: Митрополит брјански и севски Алекандар, Архиепископ чикашки и средњоамерички Петар, Архиепископ прашки Михаил, Епископ росошански и острогошки Андреј, Епископ шчегровски и мантуровски Пајсије, заменик председника Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије протојереј Николај Балашов, као и старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев. Владика моравички Антоније је поздравио Његову Светост Патријарха Иринеја у име свештеника и парохијана при Српском подворју. Отпојано је многољетствије поводом 10-годишњице устоличења Сверуског патријарха Кирила и у част Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх Иринеј је у свом отпоздраву изразио захвалност настојатељу на гостопримству. У име Подворја владика Антоније је уручио Свјатјејшем Патријарху патријарашку панакамилавку. Чланови пратње Свјатјејшег Патријарха српског Иринеја, као и гости Српског подворја, учествовали су у свечаном пријему у част Предстојатеља Српске Цркве. Међу званицама пријему су присуствовли г. Драгољуб Карић, посланик у Скупштини Србије, г. Михаил Иљич, потпредседник Фондације Василије Велики, запослени у дипломатској мисији Републике Србије у Руској Федерацији, амбасадор др Славенко Терзић, руски и српски привредници и јавне личности. Извор: Српска Православна Црква
  3. Говорећи 30. јануара на отварању VII Божићних парламентарних сусрета у Државној думи Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил дотакао се актуелног питања у вези с активним развојем дигиталних технологија. „У Московску патријаршију, – рекао је поглавар, – стално стижу многобројна обраћања која сведоче о забринутости људи због свестраног увођења дигиталних технологија и тенденције ка замени свих постојећих докумената и идентификатора електронским аналозима. Још 2013. године ово питање је представљало предмет специјалне анализе и дискусије на Архијерејском сабору који је касније усвојио документ у којем се одражава став Цркве о развоју технологија за евиденцију и обраду личних података.“ „Многи верници сматрају да је важно скренути пажњу на несавршенство средстава за заштиту личних података грађана од злоупотребе. Разуме се, треба примењивати достигнућа научно-техничког напретка на добробит друштва, али је недопустиво заборављати на људе који због различитих разлога одбијају да их користе. Овде се, пре свега, ради о томе да има врло много сведочанстава о крађи или процуривању електронских података. Наравно, у људима се рађа природан страх, зато што губитак ових података често доводи до стварних људских трагедија. Осим тога, постоји још један проблем који за сада у Русији можда још увек није актуелан, али ће ускоро можда постати актуелан за цео свет. Шта значи концентрација података о људском роду који се помоћу савремених техничких средстава могу наћи у једним рукама? Говорећи недавно пред великим бројем младих слушалаца рекао сам да ђаво увек користи две људске тежње како би саблазнио човека – тежњу ка задовољствима и тежњу ка комфору. Како су згодни дигитални уређаји, више не можемо да замислимо живот без њих! А пошто нам је то згодно, људи ће их користити, али који је резултат свега тога? Па резултат је апсолутно неконтролисано слање информација с ових дигиталних уређаја на адресе о којима ништа не знамо. На крају крајева, као што научници већ кажу, све то лако може да се концентрише на извесном месту за прикупљање глобалних информација и, уверавам вас, то неће бити на територији наше земље. Прича се да то већ постоји, само што они који прикупљају информације још увек не могу да смисле методологију за њихово коришћење, толико је огроман масив ових информација. А шта ако сутра буду смислили? Ако на неком месту, не на територији наше отаџбине, све ове информације постану доступне за анализу, за систематизацију, они који буду поседовали ове васељенске глобалне информације, владаће светом,“ – истакао је патријарх. „Неки нам показују прстом да смо луди кад им говоримо о томе и снисходљиво се осмехују, кажу, шта се може – то су људи старог режима, а сви су они против напретка. Ми нисмо против напретка! Али је потпуно очигледно да савремени напредак доноси са собом опасност, пре свега по људску слободу. Јер истинска слобода не претпоставља глобалну контролу над људском личношћу. Кад на основу Светог Писма говоримо о томе да ће доћи антихрист, имамо у виду систем глобалне контроле која се врши из једног центра, и коју ће чак вршити једна личност,“ – рекао је поглавар Руске Цркве у закључку. „Не знам колико су моја размишљања схватљива овде, у овој специфичној средини, али бих веома желео да схватите главну ствар: Црква се залаже за човекову истинску, а не привидну слободу. Зато сва техничка средства која потенцијално могу да ограниче људску слободу или је већ реално ограничавају, изазивају нашу бојазан. Веома ми је драго што ову бојазан данас могу да поделим с овим високим скупом,“ – истакао је патријарх. Извор: Православие.ру
  4. Једна од друштвено значајних тема које се Његова Светост патријарх Кирил дотакао у излагању на отварању VII Божићних парламентарних сусрета у Државној думи јесте проблем рекламирања алкохола, који се активно разматра у јавном простору. - Очигледно, реклама алкохолних производа нема ниједну другу сврху осим богаћења произвођача алкохола, њихову борбу за тржиште и повећање потрошње алкохолних напитака међу нашим сународницима – истакао је патријарх. - То је јасно и логично с тачке гледишта комерцијалних интереса пословања. Међутим, повећање употребе алкохола потенцијално значи велики број уништених породица, велики број злочина који се чине у пијаном стању, то су превремене смрти и људске патње. Додајмо ту и разводе, социјалну сирочад поред живих родитеља и друге недостатке у породичном животу. Зато бих хтео да још једном апелујем на Државну думу да заустави напредовање ове неморалне иницијативе и да ограничи рекламирање алкохола, – апеловао је патријарх. - Нека се тиме људи баве било где, осим у Русији! Народ и без тога пије, да ли још треба да га подстичемо да конзумира алкохол масовним рекламама алкохолних пића? – истакао је поглавар Руске Цркве. Извор: Православие.ру
  5. Дана 30. јануара 2019. године Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Господин Кирил одржао је реферат на отварању VII Божићних парламентарних сусрета, који су организовани у Државној думи Федералне скупштине Руске Федерације у оквиру XXVII Међународних Божићних образовних предавања. Патријарх се у свом реферату дотакао теме друштвене праведности и неједнакости. „Идеал друштвене праведности, – истакао је патријарх, – треба да буде оријентир у државном животу и законодавној делатности. У томе видим један од најважнијих циљева постојања сваке државе. Парафразирајући речи блаженог Августина, можемо рећи да је праведност својеврсно мерило моралног легитимитета власти. Ако друштво губи веру у праведност, то озбиљно отежава његов развој, притиска људе и подрива основе друштвеног реда и слоге међу грађанима.“ И у нашем друштву постоји захтев за праведношћу, – истакао је поглавар. – Многи људи желе да у Државној думи виде орган власти који брани принципе друштвене праведности у оквирима законодавне делатности. „Недавно сам на Светском руском народном сабору већ имао прилике да говорим о томе да проблем друштвене неједнакости данас постаје изузетно актуелан, не само за земље у развоју, већ и за развијене земље. Јаз између сиромашних и богатих носи у себи опасну енергију. Друштвена неједнакост у друштву ствара провалију која попут црне рупе гута духовну снагу народа. Неједнакост разједа ткиво народног јединства, – нагласио је патријарх. „Чак нису толико опасне квантитативне разлике између прихода друштвених група, колико отуђење које ове разлике рађају. Велики бизнис и политичке елите се у масовној народној свести асоцирају са затвореним светом, који је због тога одвојен од народа. Црква непрестано сведочи о томе колико је за сваког човека важно, посебно ако има одговарајуће могућности, да чини дела милосрђа и да помаже ближњима. С искреном радошћу доживљавамо тежњу имућних људи да део својих средстава прилажу за доброчинство и образовне програме, за помоћ науци и култури. Посебно бих желео да истакнем да сав овај труд не само да мења друштво, већ преображава и самог доброчинитеља, помаже му да испуни јеванђељску заповест о љубави према Богу и ближњима, – рекао је поглавар Руске Цркве у закључку. Извор: Православие.ру
  6. Посланство Српске Православне Цркве, које предводи Патријарх српски г. Иринеј, на духовним сабрањима поводом 10-годишњице устоличења Патријарха московског и све Русије г. Кирила. На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске Православне Цркве, као и његовог избора за Предстојатеља Московске Патријаршије, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће боравити у Москви од 28. јануара до 30. јануара 2019. године, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом бачким г. Иринејем. У њиховој пратњи налазиће се Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Православне Цркве при Московској Патријаршији, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког, високопречасни протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и часни ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  7. Како је известило Одељење спољних црквених веза Руске православне цркве, Патријарх српски Иринеј стигао је 28. јануара увече, са посланством Српске православне цркве, у Москву, где ће учествовати у прославама поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске цркве и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске патријаршије. Како извјештава сајт Моспат.ру, на московском аеродрому „Шереметјево“ Свјатјејшег Патријарха Иринеја дочекали су Митрополит брјански и севскиј Александар, Епископ росошански Андреј, старешина Подворја СПЦ при Московској патријаршији Епископ моравички Антоније, као и заменик председника Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије Николај Балашов, секретар протојереј Игор Јакимчук и сарадник А. Хошев. Са Патријархом Иринејем у свечаностима ће учествовати Епископ бачки г. Иринеј, викар владике бачког, Епископ мохачки Исихије, викар Патријарха српског, Епископ ремезијански Стефан, протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског. Заједно са делегацијом СПЦ, у Москву је стигао протојереј Виталиј Тарасјев настојатељ Подворја Руске цркве у Београду. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У свом излагању на сусрету с професорима и студентима медицинских и фармацеутских високошколских образовних установа Русије, одржаном у Москви 24. јануара, Његова Светост патријарх Кирил се дотакао теме абортуса. „Сматрам, – истакао је патријарх, – да је важно да се на законодавном нивоу предвиди заштита живота нерођене деце, иначе ће будућност наше државе доћи у питање. Ако желимо срећу и процват својој земљи, сви смо призвани да удружимо напоре у нашој заједничкој ствари на спасавању дечјих живота.“ Актуализујући питање предлога да се абортуси по жељи жене ставе ван система обавезног медицинског осигурања поглавар Руске Цркве је, између осталог, рекао: „Још једном бих желео да истакнем: то што се абортуси налазе у систему обавезног медицинског осигурања значи да се, опростите, убиство деце схвата као обична медицинска услуга која се може упоредити с било којом другом лекарском процедуром, и која је осим тога, доступна свима и финансира се из државног буџета. Међутим, то није медицинска услуга. Женино здравље се не поправља услед ове услуге. То није лечење болести, то је нешто сасвим друго. Сигурни смо да људи који нису присталице абортуса, а којих има врло много, не треба својим пореским уплатама да учествују у финансирању ове морално порочне процедуре. Зато брисање абортуса са списка ОМО треба да представља значајан сигнал целом друштву. Знам да постоји неслагање с овим мишљењем – па, у животу се никад не дешава да сви нешто једногласно подрже. То је постојало код нас за време Совјетског Савеза, али знамо да иза ове једнодушности никад није постојало стварно јединство. Неко је „за“, а неко је „против“, али се веома надам да ће већина нашег народа позитивно прихватити овај став.“ Извор: Православие.ру
  9. -Разговор недеље: Патријарх српски Иринеј. Аутор: Јелена Чалија- Нисмо могли лепше да започнемо разговор за наш најстарији дневни лист, него речима о најславнијем и најсветијем из рода нашег и о његовом наслеђу. И „Политика”, која је управо прославила 115. годину излажења, драгоцени је део духовног и културног наслеђа Светог Саве. „Политика” је изузетно важна јер је, на пример, једна од српских дневних новина која се одупире нападу шунда, таблоидног новинарства на српску културу, заправо на душу српског народа. На тај начин, чувајући нашу културу, јавну реч, српско писмо, сведоци смо да се најважнији српски дневни лист са својим новинарима и посленицима учио и научио од Светог Саве. А величину и значај његове личности и дела, можемо да посматрамо с различитих страна, кроз кључни допринос у многим областима: теологији и философији, архитектури и грађевинарству, политици и дипломатији, уметности и књижевности, медицини... У неким од побројаних области, он сам се остварио кроз Богом му дароване таленте, а у другим је створио услове и атмосферу у друштву за свеобухватни развој и напредак. Чини ми се да би било довољно рећи само то да је први поглавар аутокефалне Српске Цркве у исто време и зачетник осамостаљене српске књижевности. Та два процеса кључна за самосталност српске културе и њено трајно укључивање у светску културу, вољом Божјом, одиграла су се преко једне личности, преко Светог Саве. И да, напокон, речима овог анђела Српске Цркве и народа кажем шта данас од њега можемо да научимо. „Трудом својим све ћете стећи”, учио је Свети Сава савременике. Дакле, и данас нам он исто поручује: трудите се око сваког доброг дела и не одустајте. Било да се ради о напретку личном, било породичном, о напретку заједнице села, града, улице у којој живите, а поготово српских држава. Будите вредни, трудите се, а Господ ће, молитвама Светог Саве, и када не видите резултате вашег труда и рада, благословити оно што предузимате. Како ће бити обележен велики јубилеј Српске Православне Цркве: да ли је већ познато ко ће од православних патријараха присуствовати централном обележавању почетком октобра? Значај и карактер јубилеја условљавају и начин његовог обележавања. На првом месту, осам векова од дароване аутокефалије Српској Цркви прославиће се хришћански и молитвено. Добивши титулу архиепископа све српске и поморске земље, Свети Сава је своју архипастирску службу започео у Дому Спасовом, у манастиру Жичи. У тој светињи, нашем првом црквеном средишту, српски архијереји, наш Свети сабор, почетком октобра месеца, сабраће се око Престола Божјег, да би тако велику годишњицу прославила и земаљска и небеска Србија, са Светим Савом на челу и свим светима из рода нашег. Свету службу ћемо потом служити и у Пећкој патријаршији, нашем древном и историјском седишту. Прослава је већ почела на нашем Богословском факултету који је претходног месеца организовао међународни научни скуп посвећен самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. Планирано је и мноштво изложби, концерата, академија, како оних у престоници, тако и широм епархија Српске Православне Цркве у земљи и дијаспори. Користим ову прилику да честитам свем српству овај диван и велики јубилеј, који сваки Србин и свака Српкиња треба да доживи као празник. Једно од најозбиљнијих питања с којима се суочава наша држава али и Српска Православна Црква јесте питање Косова и Метохије. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве почетком новембра поновио је став да се ни по коју цену не сме довести у питање пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији. У међувремену, догодили су се проблеми са увођењем такса од 100 одсто на српске производе, најаве укидања границе између Албаније и Косова и Метохије. Како гледате на те најновије притиске на наш народ и нашу државу који се несумњиво појачавају? Појачавање тих спољних притисака треба да доведе до снажнијег јединства народа и државе у одбрани суверених права и интегритета државе. То јединство не би требало да нарушавају унутрашње размирице. Социјални проблеми и незадовољство, које постоје код неких слојева друштва, не треба да цепају народно биће, посебно имајући у виду истовремено оснивање још једне албанске војске, спречавање снабдевања српских установа, болница, школа и другог на Косову и Метохији. Са великом бригом сам пратио недавне демонстрације на улицама Бањалуке. Они који не желе добро Републици Српској и српском народу, тада су били задовољни. Не видим да ће бити користи за народ ни од подстицања на такве протесте у Београду и широм Србије. Можда неко не види или не жели да види, али сви ти процеси јесу повезани. Држава и државни органи имају обавезу да се више ангажују на стварању демократске атмосфере, мира и сарадње у друштву, на решавању проблема свих слојева, поготово оних који својим високим образовањем и знањем треба да буду узор свима. Као што је са гаранцијама светских сила основана Република Српска, молим се Богу и надам се да ће доћи час када ће вође тих држава прихватити чињеницу да српски народ никада неће одустати од Косова и Метохије, своје заветне земље, и да ће заједно са Русијом, нашом савезницом и заштитницом, нашим државним вођством и представницима Албанаца усагласити решење по коме ће оба народа наставити да живе у миру. Какви Вама извештаји стижу с Косова и Метохије од нашег свештенства и монаштва, из Епархије рашко-призренске? Како изгледа њихов свакодневни живот и борба за очување наших светиња? Када год могу и лично боравим на Косову и Метохији, јер је седиште Српске Православне Цркве у Пећкој Патријаршији, а тај наш манастир је ставропигијални, у непосредној надлежности патријарха. Тада чујем и видим шта се догађа с нашим људима и северно и јужно од реке Ибар. Већина нашег народа у осталим деловима Србије, као и свуда по свету где живи слободно, не може да појми да код народа и свештенства постоји стална стрепња за сутрашњи дан, за безбедност деце, кућа, светиња... С тим се наш народ тамо, нажалост, саживео, јер на Косову и Метохији је тако од ропства под османском влашћу, која је најмила планинска племена да буду крвници поробљеним хришћанима. Зулум је настављен и за време два светска рата. Проблеми су сакривани током полувековне владавине југословенских комуниста. Сведочанство о томе је и обимна књига блаженог спомена патријарха Павла, под насловом „Извештаји с распетог Косова и Метохије”, хроника непрестаног насиља и прогона Срба у време Титове Југославије. Али, одговорност је и наша, српска. Удаљавали смо се од Бога, Цркве, Српства. Удаљавали смо се сами од себе. Све нам је било, а некима и данас јесте, прече од Српства и Православља. Бог увек оставља прилику и на различите начине нас позива да се покајемо и исправимо: да будемо јединствени у заштити свог народа и својих светиња на Косову и Метохији. Најважније је да не будемо малодушни, да се унапред не предајемо. На крају, Господ Бог је господар историје. Будимо верни Богу и Цркви, Светом Сави и цару Лазару – а Бог нас неће заборавити, ни нас, ни наше Косово, ни нашу Метохију! Као што је с гаранцијама светских сила основана Република Српска, молим се Богу и надам се да ће доћи час када ће вође тих држава прихватити чињеницу да српски народ никада неће одустати од Косова и Метохије, своје заветне земље, и да ће заједно с Русијом, нашом савезницом и заштитницом, нашим државним вођством и представницима Албанаца усагласити решење по коме ће оба народа наставити да живе у миру Велико искушење за православни свет свакако представља недавно давање томоса о аутокефалности новоформираној православној цркви у Украјини, који је потписао васељенски патријарх Вартоломеј. Српска Православна Црква више пута је указала да и раније одлуке у вези с „украјинским питањем” представљају кршење канонског поретка. Колико је стварна опасност да на овај начин буде „решено” питање неканонских и непризнатих црквених структура пре свега у Македонији, а можда и у Црној Гори и какав је став Српске Православне Цркве у вези с овим структурама у две суседне државе? Добро сте истакли да је наша Црква благовремено реаговала и указивала на кршење светих канона. Осећам обавезу да поновим да ми нисмо ни против Грка, ни против Руса, ни за Грке, ни за Русе. Српска Црква је искључиво за поштовање светих канона и вековног поретка установљеног тим канонима, што једноставно значи да смо и за једне и за друге. Наравно да смо за Русе и Руску Православну Цркву, једнокрвну браћу и сестре, који нам вековима помажу у тешким околностима. Али, наравно и да смо за нашу Мајку Цркву, Цариградску Патријаршију која нам је пре осам векова дала самосталност и ми смо од тада, као и друге аутокефалне Цркве, укључујући и Цариградску Цркву, међу собом равноправни. Патријарх наше Мајке Цркве је први међу једнакима. Српска Црква, а верујем ни друге Православне Цркве, неће прихватити неког православног папу. Уколико би прихватиле престале би да буду православне. Српска црква не прихвата, нити ће прихватити легализовање раскола у Украјини, као законитог стања, а поготово неће прихватити уколико се такве амбиције покажу на њеном канонском подручју. Оно што је Цариград урадио у Кијеву, мајци руских градова, за Српску Цркву је ништавно. Украјина има своју канонску Цркву која има свог законитог поглавара митрополита Онуфрија. Друге не познајемо и нећемо их упознати. У Фанару знају да је у окриљу Српске Православне Цркве аутономна Охридска архиепископија, која има свог поглавара архиепископа Јована и ту са становишта канона, могућности спасења верних, вршења светих тајни не постоји ниједан проблем ни за кога. Било да себе сматра Србином, било Македонцем, Северномакедонцем, Бугарином, Ромом, Грком, свеједно. Сви могу да приступе чаши спасења. Стога не видим да постоји могућност за било какав изговор за уплитање у канонску територију Српске Цркве. То би била нека псеудодуховна верзија НАТО „милосрдног анђела”. Тек је у Црној Гори све јасно. То јесте друга држава и с тим немамо проблем. Али сви православни верници тамо припадају Српској Православној Цркви и, осим једног броја Руса који у Црној Гори развијају бизнис и тако унапређују државу, готово сви су Срби. Шта би ту било ко имао да тражи? Какви су односи с другим хришћанским Црквама, пре свега с Римокатоличком Црквом и Ватиканом? Колико црквена дипломатија може да помогне у ширењу свести међу европским државама о значају Косова и Метохије за нашу Цркву и наш народ? Односи с Римокатоличком Црквом се одвијају на више нивоа. На нивоу парохија, градова и села, где се ми, мислим на Бачку и Банат где има највише браће римокатолика, трудимо да им и у црквеном животу, али и у друштвеном животу, уопште ништа не недостаје. Да не буду ометани ни у чему, да Србију доживљавају као своју државу. То је став и наших епископа у тим епархијама, свештеника, а такав је став и наше државе. Уколико, у том погледу, нисмо у нечему успели, и наши се суграђани римокатолици, не осећају конформно, сви до којих то стоји, треба да се, у оквиру расположивих могућности, труде се да то исправи. Лично бих био пресрећан уколико би такав став имало вођство Римокатоличке Цркве у Хрватској и Босни и Херцеговини. У Хрватској постоје охрабрујући знаци да има и нових ветрова и да ће се ситуација поправљати. Наше људе понекад обесхрабри чињеница да се различите проусташке агитације, лажирање историје, страдања у Јасеновцу и слично, одржавају у просторијама Римокатоличке Цркве у Загребу и другим местима. Али, наша Црква у Републици Хрватској, њени млади епископи и свештеници, моли се за добро и ради за добро свих и да би свима било боље. Молим се Богу да њихове молитве и њихов рад, као и молитве и дела браће римокатолика, донесу добро свима у тој држави. Односи Српске Цркве с Ватиканом или Светом столицом унапређени су кроз дијалог који се одвија на више нивоа: кроз сусрете, разговоре и размену мишљења Синодових тела с државним секретарима и ватиканским званичницима, кроз учешће представника Српске Цркве у мешовитој комисији за дијалог две Цркве; на академском нивоу кроз сарадњу Богословског факултета с Латеранским универзитетом, кроз научна истраживања и сарадњу Патријаршијске библиотеке с Архивом Ватикана. Генерално има ствари у којима се слажемо, али има и оних других. Лично, високо ценим одлуку папе Фрање да одбаци унију, а посебно приступ сагледавању питања улоге кардинала Степинца, на чему сам и лично захвалан. Морамо ценити и став Ватикана који није признао лажну државу Косово. Како видите место и улогу Српске Православне Цркве у савременом српском друштву? Где је већ дала свој значајни допринос друштву, а где би могла да ојача своју улогу? На овако важно и сложено питање одговор би морао бити опширан макар колико наш данашњи разговор. Стога ћу покушати да кроз пар кратких примера одговорим какво, по мишљењу српског патријарха, треба да буде место Цркве у друштву. С том мишљу сам и почео данашњи разговор с вама, указујући да је и „Политика” са својим крштеним посленицима део духовног и културног наслеђа Светог Саве, што значи део Цркве. Или, пре извесног времена, новинар из Загреба, римокатолик, искрен, и рекао бих и честит човек, питао ме је: зашто се у установама и предузећима ломи славски колач, да ли је то злоупотреба? Рекао сам му да је човек јединствена личност и да није хришћанин само у храму или код куће, по подне приватно, него је хришћанин који тако живи и поступа увек и свуда. А Срби, и ако нису учили веронауку, славили су крсну славу и тако у срце усадили суштину вере, да је Христос увек између нас и с нама. Стога славе свеца заштитника и у дому, и у предузећу, војсци, школи. Зато и јесте Христос увек с нама, с православним Србима. Зато смо и опстали што је Он с нама и ми с Њим. Или опет, уобичајено је да се каже у медијима: Српска Православна Црква и њени верници, мислећи ваљда при томе да су Црква владике, монаси и свештеници, а верници су нешто друго. Не, сви смо Црква Православна. Владике, свештеници, народ, сви смо Црква. И када указујемо, као данас, да личне или интересе мање групе не треба стављати испред интереса државе или Косова и Метохије, ми се обраћамо нашој верној деци. Исто и када од одговорних тражимо да осујете тровање народа шундом и порнографијом у медијима, то указујемо деци наше Цркве, и мислимо да о томе треба да воде бригу као одговорни људи, хришћани и родитељи. И слично... Значи Црква смо Христова, и ми који се данас молимо, радимо, волимо, васпитавамо, спасавамо, заједно с нашим прецима од Светог Саве Немањића, па и пре њега. И увек смо део Цркве, не само у храму, него и на послу, на улици, школи, па и у кафани, увек треба да поступамо као хришћани, као верна деца Светог Саве. У то име, честитам свима данашњи празник, са жељом да се у овој јубиларној години сви поучимо делом првог српског архиепископа. Извор: Српска Православна Црква
  10. Дана 24. јануара 2019. године у Москви је одржан сусрет Патријарха московског и целе Русије Кирила и професора и студената руских медицинских високошколских установа. У свом обраћању окупљенима поглавар Руске Цркве је оценио значај лекарске службе. „По мом дубоком убеђењу, – истакао је патријарх, – професија лекара је подвиг пожртвоване љубави према људима, што лекарску делатност чини блиском са свештеничком службом. Ми не можемо имати слободан дан. Ни свештеник, ни лекар немају прописано радно време. Ни свештеник, ни лекар немају права да прођу поред несреће, чак и ако се она деси викендом или на празник. Као што свештеник не може да дође кући, скине расу и престане да буде свештеник, тако ни лекар скинувши мантил не престаје да буде лекар. Антон Павлович Чехов је написао: „Лекарска струка захтева самопожртвованост, чистоту душе и чистоту помисли.“ Ове речи би биле врло умесне да их је рекао свештеник, али замислите да је то рекао наш велики писац који је био лекар по образовању, али је цео свој живот посветио књижевности. Како је правилно ставио акценте: самопожртвованост, чистота душе и чистота помисли! Заиста, лекарско умеће се не ограничава само техничким навикама и умећем, већ захтева и оно што се у хришћанству назива духовним делањем, очишћењем срца. Уједно, савремени лекари се суочавају с мноштвом изазова, претежно етичког карактера. И овде је врло важно сачувати моралну чврстину, не подлећи искушењу и не претворити узвишену и племениту професију лекара у извор богаћења или начин за манипулисање човеком ради сопствених користољубивих интереса.» Извор: Православие.ру
  11. ЗВУЧНИ ЗАПИС Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је данас поводом дана у којем наша Света Црква прославља Светог Саву Српског светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Лазара Косовског у Крипти Храма Светога Саве. Његовој Светости Патријарху саслуживали су Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Стефан, протојереји-ставрофори проф. др Предраг Пузовић, проф. др Владимир Вукашиновић, Радовоје Панић и Божа Бакајлић и јереји Предраг Продић и Далибор Стојадиновић као и протођакон Миладин Ковачевић и ђакони Синиша Дувњак и Радомир Врућинић. После свете Литургије Патријарх српски Иринеј пререзао је славски колач којег је принело братство Светосавског храма. На крају сабрања у цркви Свјатјејши Патријарх је произнео беседу о Светоме Сави у којој је подсетио да је Свети дошао са Свете Горе да помогне своме брату да утемеље државу а на добро свме народу и позвао је да останемо у својој земљи да је и ми исто тако изградимо. Потом је Његова Светост, у име Светог Синода, одликовао протојереја-ставрофора проф. др Пузовића Редом Светог Деспота Стефана Лазаревића. Светој Литургији присуствовали су и витез реда Светог Краља Милутина др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије, професор Зоран Јовичић, председник Српског светског конгреса, проф. др Весна Димитријевић Срећковић и други. Прилог Марка Маленчића. Извор: Радио Слово љубве Преузимање
  12. Иринеј: Јединство народа и државе важни у очувању Косова Патријарх српски Иринеј сматра да најновији притисци у вези с Косовом треба да доведу до снажнијег јединства народа и државе у одбрани суверених права и интегритета, те поручује да је најважније да не будемо малодушни и да се не предајемо унапред. У интервјуу Политици патријарх напомиње да јединство, о којем говори, не би требало да нарушавају унутрашње размирице. Напомиње, такође, и да социјални проблеми и незадовољство које постоји код неких слојева друштва не треба да цепа народно биће, посебно, како каже, имајући у виду истовремено оснивање још једне албанске војске спречавање снабдевања српских установа, болница, школа и другог на Косову и Метохији. EPA (Fehim Demir) Каже да је, у том смислу, с великом бригом пратио недавне демонстрације у Бањалуци, те оцењује да су они који не желе добро Републици Српској и српском народу тада сигурно били задовољни. "Не видим да ће бити користи за народ ни од подстицања на такве протесте у Београду и широм Србије. Можда неко не види или не жели да види, али сви ти протести јесу повезани", каже патријарх, али истовремено примећује да држава и државни органи имају обавезу да се више ангажују на стварању демократске атмосфере, мира и сарадње у друштву, на решавању проблема свих слојева, "поготово оних који својим високим образовањем и знањем треба да буду узор свима". Кад је реч о Косову, каже да се још нада и моли за то да вође држава које су својим гаранцијама основале РС, прихвате чињеницу да српски народ никада неће одустати од Косова и Метохије и да ће "заједно с Русијом, нашим државним вођством и представницима Албанаца усагласити решење по коме ће оба народа наставити да живе у миру". Патријарх каже и да кад год је у могућности борави на Косову и Метохији, те да тада има прилику да чује и види шта се догађа с нашим људима, а то што се догађа, како наводи, већина нашег народа која живи у другим деловима Србије и свуда по свету, не може ни да замисли. "Не може да појми да код народа и свештенства постоји стална стрепња за сутрашњи дан, за безбедност деце, куће, светиња.." навео је патријарх. С тим се, додаје, наш народ суочавао још под османском влашћу, касније за време два светска рата, током полувековне владавине комуниста, али за то смо и сами криви, примећује, јер, како каже, удаљавали смо се од "Бога, Цркве, Српства". "Све нам је било, а некима је и данас, прече од Српства и Православља", казао је Иринеј и поручио да је и у случају Косова најважније да не будемо малодушни и да се не предајемо унапред. Коментаришући збивања у другим православним црквама и срединама у свету, Иринеј је, између осталог, навео да верује да ни српска црква, али ни друге православне цркве неће прихватити "неког православног папу". "Уколико би прихватиле престале би да буду православне. Српска црква не прихвата, нити ће прихватити легализовање раскола у Украјини, као законитог стања, а поготово неће прихватити уколико се такве амбиције покажу на њеном канонском подручју. Оно што је Цариград урадио у Кијеву, мајци руских градова, за Српску цркву је ништавно", поручио је српски патријарх. Напомиње да су односи СПЦ с Ватиканом унапређени кроз дијалог на више нивоа, те додаје да лично веома цени одлуку папе Фрање да одбаци унију, а посебно приступ сагледавању питања улоге кардинала Степинца, те поручује да морамо ценити и став Ватикана који није признао лажну државу Косово. Упитан како види улогу Цркве у данашњем српском друштву, каже да је уобичајено да се рецимо у медијима каже: Српска православна црква и њени верници, а да смо у ствари сви ми црква православна - и владике и свештеници и народ - "сви сми ми црква". "И када указујемо, као данас, да личне или интересе мање групе не треба стављати ипсред интереса државе или Косова и Метохије, ми се обраћамо нашој верној деци. Исто и када од одговорних тражимо да осујете тровање нашег народа шундом и порнографијом у медијима, то указујемо нашој деци наше цркве и мислимо да о томе треба да воде бригу као одговорни људи, хришћани, родитељи...", навео је патријарх, те поручио: "Значи, црква смо Христова, и ми који се данас молимо, радимо, волимо, васпитавамо, спасавамо, заједно с нашим прецима од Светог Саве Немањића, па и пре њега". Патријарх је честитао свима данашњи празник - Савиндан и пожелео да се у јубиларној години сви поучимо делом првог српског архиепископа, за кога је, како каже, довољно рећи само то да је први поглавар аутокефалне Српске цркве и истовремено зачетник осамостаљене српске књижевности.
  13. Први пут у историји Васељенски патријарх је савршио Божанску Литургију у Трогилији у области Бурсе и чин великог водоосвећења уз потапање Часног крста у Мраморном мору. Први пут после 97 година такмичење за хватање Часног крста обављено је у овој малоазијског варошици. Занимљиво је и то да је 19. јануара, на празник Богојављање, Васељенски патријарх Вартоломеј прославио овај празник по јулијанском календару у древној цркви Светог Василија, коју је обновила локална заједница и користи је као културни центар. Овом свечаном чину присуствовали су генерални конзули Украјине, Грузије и Бугарске у Бурси, званични архонти Свете Велике Цркве Христове, свештенство и монаштво, градоначелник места Неа Пропонтида (Халкидик) и друге високе личности, као и верници из Цариграда и Бурсе. Агенције истичу да је за овај догађај добијена специјална дозвола надлежних власти Бурсе и да је бацању Крста присуствовао градоначелник оближњег места Муданије. За време прогона Грчка из Мале Азије житељи Трогилије остали су поштеђени захваљујући бродовласнику Филипу Кавонидису који их је благовремено превезао својим бродовима на безбедно место. Данас потомци Трогирије живе углавном у Новој Трогирији на Халкидици и у Рафини на Атици. Његова Светост је истакао да је последњи пут у Трогирији одржано водоосвећење са потапањем Часног крста у јануару 1922. године Извор: Српска Православна Црква
  14. Мада је украјински председник Петро Порошенко намеравао да се састане са Његовим Блаженством Патријархом јерусалимским Теофилом III 21. јануара 2019, током своје радне посете Израелу, Патријарх је отказао састанак, изјавио је извор близак украјинској делегацији за РИА-Новости и ТАСС. Вероватна тема састанка била је питање признања нове украјинске националистичке Цркве од стране Јерусалимске Патријаршије. Патријарх јерусалимски је недавно био под великим притиском од стране Цариградске Патријаршије и држава Израела и САД да призна и служи са новом украјинском расколничком Црквом коју су створили Патријарх васељенски Вартоломеј и Порошенко, али он није служио ни са једним расколничким представником као што су се надали. „Састанак са Патријархом се неће одржати због здравственог стања Теофила III“, навео је извор. Састанак је био уговорен за 15 часова и предвиђао је и посету Цркви Светог Гроба. Порошенко се састао са израелским председником Рувеном Ривлином јуче ујутро, а затим и са премијером Бенјамином Натањахуом, и присуствовао је потписивању украјинско-израелског споразума о успостављању слободне трговинске зоне. Извор: Српска Православна Црква
  15. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. јануара 2019. године, на дан Сабора Светог Јована Крститеља, свету архијерејску Литургију у храму Рођења Светог Јована на Централном гробљу у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Прилог радија Слово љубве Извор: Српска Православна Црква
  16. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас на Богојављење у земунској Николајевској цркви. Патријарху је саслуживало свештенство из архијепископије, уз присуство старешине храма протојереја Драшка Тепавца, помоћника директора Управе за вере др Марка Николића, представника општине Земун, пливача и многобројних верника. Пре почетка Свете Литургије Његова Светост је рукопроизвео Николу Масникосу, дипломираног теолога, за чтеца цркве Светог Николаја у Земуну. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/19.1.2108. Patrijarh. Nikolajevska.mp3 На почетку Литургије Патријарх је призвао вернике да се успењу на амвон како би у пуној мери учествовали у заједничкој молитви. У наставку молитвеног сабрања уследило је освећење Богојављенске воде испред храма. Потом се Свјатјеши обратио верном народу честитавши празник и рекао о смислу и значају Богојављења и сведочанства Светог Јована Крститеља. "Велка тајна се открила на реци Јордану - тајна Свете Троице", рекао је Патријарх, додавши да кроз крштење примамо благодат Духа Светога која нас очишћује од грехова по благодати Божијој. Циљ и смисао долазка Христовог је да нам поврати достојанство и да се вратимо Богу. Свјатјејши је напоменуо и о чуду освећене воде, која се не квари, и истакао да је велки дар који уносимо у домове. За крај је Патријах све благословио и рекао да су сви деца и народ Божији и призвао да волимо и поштујемо ближње. Затим су верници предвођени Његовом Светошћу кренули у празничној Литији до Кеја где се одржало пливање за Часни крст. По благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја данас је одражно пливање за Часни крст на земунском Кеју. После заједничке молитве на Литургији у Николајевској цркви (http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=18186) верници предвођени Његовом Светошћу учествовали су у празничној Литији до земунског Кеја где се одржало пливање за Часни крст. Присутном верном народу и учесницима Патријарх Иринеј се обратио казујући о празнику Богојављења и о догађајима који су се тада десили. Свјатјејши је рекао и о благотворном дејству Светог Духа кроз освећену воду. Његова Светост је нагласио да смо сви деца Божија и да треба да живомо у миру, слози у и љубави. За активну помоћ у организацији овог догађаја Богојављенски Крст су добили градоначелник Београда г. Зоран Радојчић и Радио-телевизија Републике Српске. Присутнима се затим обратио градолначеник г.Радојчић, који је уједно и први градоначелник престонице који је лично присуствовао овом догађају, и захвалио за неочекивану част. Потом су пливачи, којих је ове године било 243, запливали према Часном крсту. Ове године до крста је прва допливала Јована Лепосавић, осамнаестогодишњакиња која је победила рак, а своју победу у трци посветила свима онима који се лече од рака. Извор: Радио Слово љубве
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је радни састанак са свештеницима који врше дужност духовника при здравственим и затворским установама у Београду. Духовници су упознали Његову Светост са активностима које се одвијају у богослужбеним просторима и у свакој од установа где су распоређени. Ова значајна мисијска делатност Српске Цркве остварује се веома успешно захваљујући руководству и запосленима у здравственим и затворским установама. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поред богослужења која се редовно врше и у којима учествују лекари и медицинско особље, свештеници обављају и свете тајне исповести, причешћа, крштења и молитвословља у складу са потребама болесника свих генерација. Патријарх Иринеј је истакао да је поред верске службе у Војсци врло важна и улога коју свештеници врше у здравственим и затворским установама. Подсетио је на вековну традицију и улогу хришћанских цркава у оваквим и сличним делатностима у многим државама света. Патријарх је изразио задовољство према свима који воде поменуте установе и запосленима у истим, онима који подржавају делатност Српске Цркве. Патријарх је изразио спремност да у свакој од установа где се врше богослужења и сам служи свету Литургију. Извор: Српска Православна Црква
  18. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду чланове Председништва Хиландарског лекарског друштва. Патријарх српски г. Иринеј захвалио је Хиландарском лекарском друштву за племениту мисију пружања лекарске помоћи у манастиру Хиландару не само монасима тог манастира, него и монасима са Свете Горе, где су српски лекари дежурни током целе године. Проф. др Радисав Шћепановић, председник Хиландарског лекарског друштва, известио је Патријарха српског о активностима Друштва у протеклој години наводећи планове за предстојећи период. Пријему су присуствовали чланови Председништва: др Веселин Лукић, др Љупчо Манговски, др Предраг Савић, г. Стефан Миленковић, г. Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландара, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  19. Антиохијска црква се залаже за јединство Православних цркава и категорички одбија акције које имају циљ одвајање и слабљење православних у свијету. Антиохијска православна црква је дубоко забринута због ситуације која је створена у васељенском православљу и потпуно подржава РПЦ у украјинском црквеном питању, изјавио је 17. јануара Патријарх Антиохије и читавог Истока, Јован Десети, на састанку са руским парламентарцима, преноси Интерфакс. „Са наше стране, апеловали смо на васељенског Патријарха у Константинопољу и на сваки могући начин молили да се предузму напори усмјерени на уједињење Цркава и превазилажење насталих несугласица“, рекао је поглавар Антиохијске православне цркве. „Дубоко смо забринути за тренутну ситуацију и потпуно вас подржавамо у овом питању.“ Он је нагласио да би Антиохијска црква веома вољела да се „очува јединство православних у свету“ и категорички не прихвата „оно што је усмјерено на одвајање и слабљење православног народа“. Раније, у одговору на писмо васељенског Патријарха Вартоломеја са позивом да призна ПЦУ, антиохијски Патријарх Јован Десети обратио се поглавару Константинопољске цркве са захтјевом „да не доноси никакве одлуке иза којих не стоји консензус аутокефалних православних цркава, јер није мудро зауставити раскол по цијену јединства православног свијета“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Олександра Александровича, амбасадора Украјине у Републици Србији. Извор: Српска Православна Црква
  21. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 15. јануара 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Горана Вујичића, амбасадора Србије у Јужноафричкој Републици. Извор: Српска Православна Црква
  22. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 13. јануара 2019. године светом архијерејском Литургијом у цркви Светих цара Константина и царице Јелене на Вождовцу. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  23. Патријарх српски Иринеј стигао је вечерас у Бањалуку. У Владичанском двору примили су га предсједница Српске Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик и епископ бањалучки Јефрем. Патријарх Иринеј служиће сутра свету архијерејску литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци. Литургија почиње у 9 часова. Прије литургије, испред бањалучког Саборног храма, биће организован дочек патријарха. Извор: РТРС
  24. Tоржествено велико вечерње богослужење, којим на радосни празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, у Kатедралном храму Христа Спаситеља у Москви традицонално началствује Његова светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, било је служено и ове године благости Господње. Са благословом Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, у богослужењу је учествовао и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског. На празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић, 7. јануара 2019. године, тачно у 16 часова по московском времену, звона храма Христа Спаситеља у Москви су позвала верне на свечано рождественско вечерње богослужење. Његовој светости Патријарху руском г. Кирилу саслуживао је велики број архијереја, свештеномонаха и свештеника Руске Православне Цркве, намесници мушких ставропигијалних манастира, као и представници помесних Православних цркава при Московској патријаршији. У храму су се молиле и настојатељице женских манастира, многобројно свештенство града Москве, чланови црквених одбора и сарадници синодалних структура, као и знатан број верника. Богослужење, на коме је одговарао Патријарашки хор Храма Христа Спаситеља, уживо су преносиле телевизијске станице „ТВ-Центар“ и „Сојуз“. На малом входу, Свјатјејши Патријарх сверуски г. Кирил наградио је чином митрополита Архиепископа сингапурског и југоисточноазијског г. Сергија, представника Патријарашког егзархата у Југоисточној Азији. После вечерњег богослужења, Митрополит Јувеналије је упутио поздравну реч Његовој светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу. Његову светост Патријарха Кирила поздравили су и представници омладинских организација, после чега је Патријарх одржао празничну беседу у којој је, између осталог, указао и на велико искушење које се данас догађа на тлу Украјине. Узносећи молитве Богомладенцу Христу да уразуми све иницијаторе подела међу браћом, Његова Светост је позвао вернике да се моле за јединство Православне Цркве и вернике у Украјини. На крају су архијереји, свештенство и мирјани честитали Његовој светости празник Рођења Господа Исуса Христа. Извор: Прес-служба Патријарха Московског и целе Русије
  25. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. јануара 2019. године, на радосни празник Рождества Господњег - Божић, светом архијерејском Литургијом у цркви Светог кнеза Лазара, крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља храма Светог Саве, у празничном сабрању су, поред многобројног благочестивог народа престонице, присуствовали: престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић, заменик директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, апостолски нунције Лучијано Суријани, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, предстваници традиционалних Цркава и верских заједница и чланови дипломатског кора. У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, настојатеља храма Светог Саве, Његовој Светости Патријарху саслуживали су протојереји-ставрофори Предраг Пузовић, Владимир Вукашиновић и Стојадин Павловић, протојереј Ненад Јовановић, протођакони Радомир Перчевић и Стеван Рапајић и ђакон Радомир Врућинић. После свете Литургије, на Светосавском платоу испред храма Његова Светост је заједно са многобројним верницима преломио божићну чесницу коју су, за житеље престонице, припремили вредни чланови Уније пекара Србије. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...