Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'парастос'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 49 results

  1. На појутарје празника Светога Саве, 28. јануара 2019. године, у новосадској Саборној цркви служен је парастос ктиторима, добротворима, управитељима, професорима и ученицима Гимназије Јован Јовановић Змај. У присуству више од стотину ученика, парастос су служили протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и протопрезвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Хор Гимназије је својим појањем допринео свечанијем тону овог догађаја. Након парастоса, служен је мали помен на гробу Саве Вуковића, великог добротвора Гимназије. Вечан вам спомен, достојни блаженства и вечног спомена! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Беседа
  2. ризница богословља

    Жабаљ: Парастос поводом годишњице Рације

    На Бадњи дан, 6. јануара 2019. године, обележена је седамдесет и седма годишњица Рације у Жабљу. Литургијско сабрање предводио је протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, а саслуживали су пароси жабаљски и ђакон Живко Рајиновић. После свете Литургије су служен помен у Светониколајевском храму, затим на локацијама где су убијени жабаљски пароси: Милош Катић и Георгије Живанов са невиним народом Жабља и Госпођинаца, и на месту званом Црна Ћуприја, где је убијен трећи жабаљски парох Чедомир Еремић и мноштво мештана Жабља. Том приликом су се окупљенима обратили господин Станислав Радуловић, подсекретар покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, затим господин Радован Чолић, председник Скупштине општине Жабаљ, као и отац Бранислав, архијерејски намесник новосадски други. Заједничка порука са овогодишњег обележавања Рације у Жабљу је била да ниједан народ не може себи више никада допустити да учини овакав злочин, нити да буде жртва злочина, већ да ово сећање буде за наук генерацијама које долазе. У обраћањима је наглашено и да не сме бити допуштено да због спржене савести једне групе људи буде осуђен један народ. После обраћања, делегације Аутономне Покрајине Војводине, Општине Жабаљ, Месне заједнице Жабаљ и Удружења ратних војних инвалида ратова 1991 ̶ 1999. године, положили су венце на споменик невино пострадалих жртава Рације. Шајкашка рација је мрачан догађај у прошлости потиског и подунавског краја. Људи помраченог ума су, на свиреп начин, лишили живота неколико хиљада мештана Жабља, Чуруга, Титела и осталих места жабаљског и тителског среза. Пројекат етничког чишћења на овакав начин сачињен је много раније, а као повод је послужило присуство групе авантуриста који су својим деловањем, свесно или несвесно, изазвали крваву реализацију давно скованог плана. Младићи, оци, деца, сродници ̵ криви што постоје, извођени су из својих домова на Бадњи дан пре сунчевог рођаја и одвођени једни у двориште Општине Жабаљ, а други на рукавац реке Тисе, где су последње што су видели биле раље пушчаних цеви у рукама, на жалост, својих комшија. Што је најтрагичније, оних који Исуса Христа исповедају као Сина Божјег, славе Божић, Васкрс... Десетинама година је овај догађај свесно скриван ради политичког интереса. У наше време, захваљујући разумевању и сарадњи Православне Епархије бачке и Владе Аутономне Покрајине Војводине, приступило се обелодањивању злочинâ, броја и имена жртава и зликоваца. Прошлост не сме бити скривана, јер народ који заборави своју историју биће принуђен да је кад-тад једном поново преживи. Нама, српском народу је то познато. Помени и скупови који се ових дана одржавају у Шајкашкој немају за циљ бацање колективне кривице на један народ, које смо ми Срби поготову искусили у новијој историји и немамо право да тако нешто чинимо, већ је циљ сећање које људима неће дозволити да нешто овако понове, нити да то буде над њима поновљено. Где год смо у прилици, злочин морамо звати злочином, како се више никада не би нигде поновио крвави шајкашки Божић. Извор: Радио Беседа
  3. У острошком скуту Јован-до јуче је, на празник Светог Амфилохија Икониског и Светог Александра Невског, након сСвете литургије служен парастос архимандриту Лазару (Аџићу), ранијем дугогодишњем игуману манастира Острога. Јеромонах Климент (Бољевић), један из мноштва духовних чеда блаженопочившег оца Лазара рекао је након парастоса да дубоко вјерује да га је Господ од првога дана примио у своје наручје и прибројао лику светих. „Сви знамо његов живот, сав његов пут од Свете Горе, гдје су га пригрлили и благословили Свети Симеон, Свети Сава и Мајка Божја Тојеручица. Благословио га је и Свет кнез Лазар Косовски и његов крст је отац Лазар носио кроз свој живот, своје болести и патње, увијек са ријечима: слава Богу за све“, казао је отац Климент. Додао је да су сви који знали оца Лазара знали да гледају човјека Божјег. „Знали смо да видимо бескрајну Божанску љубав и благодат Божју која се изливала кроз њега на све нас. Видјели смо и огромно смирење, које је показивао чак и према малој травчици, не само према човјеку“, рекао је он. Отац Климен је нагласио да отац Лазар никад човјеку није заклањао Христа, него му је увијек показивао на Њега. „И данас нам показује на живога и васкрслога Христа, у овоме скиту гдје је горио и догоријевао и, попут воштанице, сагорио своје последње дане, дочеквши да се освети овај храм“, закључио је отац Климент (Бољевић). Игуман острошки архимандрит Лазар (Аџић) уснуо је у Господу 2000. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. На дан када наша Света саборна и апостолска црква прославља Светог пророка Јоила, Преподобног Прохора Пчињског и Преподобног Јована Рилског, 1. новембра у Цетињском манастиру служена је Света литургија и парастос за упокојене професоре, ученике и особље Цетињске богословије. Светом литургијом је началствовао јеромонах Прохор, сабрат ове свете обитељи који данас слави свој имендан. Саслуживали су му протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић и свештеник из Колумбије, Естебан Диаз Ниња, јерођакон Онуфрије Савић, јерођакон Евстатије Ивановић и ђакон Марко Радмило. За певницом су једнодушно одговарали ученици Цетињске богословије. После Литургије Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије служио је парастос упокојеним професорима, ученицима и особљу Цетињске богословије. На крају се кратком бесједом ученицима обратио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, подучивши их о важности читања текста из књига Светих пророка. Славски колач поводом имендана оца Прохора, освештао је Митрополит Амфилохије уз саслужење архимандрита др Евстатија Аздејковића из Венецуеле, а били су присутни монаси Цетињског манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. На дан када наша Света саборна и апостолска црква прославља Светог пророка Јоила, Преподобног Прохора Пчињског и Преподобног Јована Рилског, 1. новембра у Цетињском манастиру служена је Света литургија и парастос за упокојене професоре, ученике и особље Цетињске богословије. Светом литургијом је началствовао јеромонах Прохор, сабрат ове свете обитељи који данас слави свој имендан. Саслуживали су му протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић и свештеник из Колумбије, Естебан Диаз Ниња, јерођакон Онуфрије Савић, јерођакон Евстатије Ивановић и ђакон Марко Радмило. За певницом су једнодушно одговарали ученици Цетињске богословије. После Литургије Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије служио је парастос упокојеним професорима, ученицима и особљу Цетињске богословије. На крају се кратком бесједом ученицима обратио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, подучивши их о важности читања текста из књига Светих пророка. Славски колач поводом имендана оца Прохора, освештао је Митрополит Амфилохије уз саслужење архимандрита др Евстатија Аздејковића из Венецуеле, а били су присутни монаси Цетињског манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска
  7. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  8. Ове године, 24. септембра, парастос су служили протопрезвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке и презвитер Лео Малешевић, заменик координаторa Катихетског одбора Епархије бачке. Својим појањем, хор Гимназије је допринео свечаном тону овог догађаја. Господину Радивоју Стојковићу, директору Гимназије, професорима и многобројним ученицима, прота Жељко Латиновић упутио је речи поуке. Да не заборављамо на којем месту стојимо и да се сећамо оних који су ту стајали пре нас. Да се тај ток сећања преточи у незаборавни Ум Живога Бога. Бог никога не заборавља, али и ми имамо обавезу да не заборављамо једни друге... Многих значајних личности, поред владике Висариона Павловића, Дионисија Новаковића, Арсенија Радивојевића, Захарија Орфелина, Јована Рајића и многих, многих других, које само Господ зна, да их се сети у Царству Своме... Сећајући се њих, ми се напајамо њиховом снагом, њиховом мудрошћу. Да ходимо путем који су они ходили, а који нам је пропутио Свети Сава. То је пут који води у вечни живот, навео је прота Жељко. Извор: Радио Беседа
  9. Сваке године, у Саборном храму у Новом Саду, ученици и професори Гимназије Јован Јовановић Змај молитвено се сећају епископа Висариона Павловића, као и свих осталих ктитора, добротвора, професора и ученика, Рождество-Богородичине школе латинскословенске, претече данашње Гимназије. Ове године, 24. септембра, парастос су служили протопрезвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке и презвитер Лео Малешевић, заменик координаторa Катихетског одбора Епархије бачке. Својим појањем, хор Гимназије је допринео свечаном тону овог догађаја. Господину Радивоју Стојковићу, директору Гимназије, професорима и многобројним ученицима, прота Жељко Латиновић упутио је речи поуке. Да не заборављамо на којем месту стојимо и да се сећамо оних који су ту стајали пре нас. Да се тај ток сећања преточи у незаборавни Ум Живога Бога. Бог никога не заборавља, али и ми имамо обавезу да не заборављамо једни друге... Многих значајних личности, поред владике Висариона Павловића, Дионисија Новаковића, Арсенија Радивојевића, Захарија Орфелина, Јована Рајића и многих, многих других, које само Господ зна, да их се сети у Царству Своме... Сећајући се њих, ми се напајамо њиховом снагом, њиховом мудрошћу. Да ходимо путем који су они ходили, а који нам је пропутио Свети Сава. То је пут који води у вечни живот, навео је прота Жељко. Извор: Радио Беседа View full Странице
  10. После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића. Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена. Извор: Епархија бачка
  11. -Годишњица упокојења протопрезвитера Млађена Јовића- У понедељак, 6. августа 2018. године, у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику , заупокојену Литургију поводом прве годишњице упокојења протопрезвитера Млађена Јовића, служио је протонамесник Миле Мајкић, уз саслужење протопрезвитерâ Милоша Јевросимова и Предрага Билића, као и презвитера Даниела Кобиљског. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића. Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена. Извор: Епархија бачка View full Странице
  12. Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас у вечерњим часовима у Бачкој Паланци парастос жртвама "Олује". Његовој Светости саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и Епископ осечкопољски и барањски Херувим, у молитвеном присуству више отачаствених архијереја наше помесне Цркве. УСКОРО ОПШИРНИЈЕ... Са званичне интернет странице Радио-Телевизије Србије доносимо кратак прилог: Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана". "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву. Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас. "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх. Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу. "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни. Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију. Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године. Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић. Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ. Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС. Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Извор: Радио-Телевизија Србије View full Странице
  13. Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана". "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву. Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас. "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх. Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу. "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни. Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију. Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године. Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић. Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ. Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС. Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Извор: Радио-Телевизија Србије
  14. - Нисмo oвдe дa бисмo прoцeњивaли пoлитичкe рeзултaтe и исхoдe рaтa нити дa бисмo утврђивaли ткo je крив зa жртвe, нeгo дa сe пoмoлимo зa њих - рeкao je митрoпoлит у oбрaћaњу присутнимa. Kaзao je кaкo сви ‘припaдaмo jeдинствeнoм људскoм рoду, a oпeт и сувишe чeстo jeдни нa другe устajeмo, и тo нe сaмo кaдa припaдaмo другим нaрoдимa и другим вeрaмa’. - Нa oвoм мeсту мoлeћи сe Бoгу зa свe кojи су нeвинo пoстрaдaли истoврeмeнo сe мoлимo дa сe злo зaустaви и дa нe идeмo нeпрeстaнo унaзaд трaжeћи кривцe, дa нaшe кoмeмoрaциje и сeћaњa нa стрaдaњa нe буду врaћaњe у прoшлoст кoje трaжи узрoчникe, нeгo дa буду с jeднe стрaнe пoмeн и oпoмeнa дa будeмo истински и прaви људи и дa учинимo свe, мa кoликo нaс тo кoштaлo, дa сe злo нe пoнoви и мeђу нaмa и у oднoсу нa другe нa oвим прoстoримa - дoдao je. - Нeдaвнo сaм рeкao дa je Хрвaтскa зa нaс лeгитимнa и jeдинa прaвнa држaвa у кojoj живимo; зa мнoгe je тo oтaџбинa, зa нeкe другe дoмoвинa. Нeмa другe мoгућнoсти нeгo дa пoштуjући прaвни пoрeдaк oвe држaвe чинимo свe дa мoжeмo бити нaзвaни њeним дoстojним грaђaнимa. Aли истoврeмeнo тo знaчи дa трeбa дa уживaмo свa прaвa у тoj држaви, дa кaд сe зaкидajу будeмo спoсoбни дa укaжeмo нa тo зaкидaњe, aли истoврeмeнo дa сe бoримo, кoликo je тo у нaшoj мoћи, зa прaвa других мaњинa у другим држaвaмa, дa имaмo oсeћaњa зa њих, зa њихoвe прoблeмe, нeдoумицe… Moлeћи сe зa брaћe и сeстрe нaшe кojи су пoстрaдaли у Oлуjи и пoслeдњeм рaту нa oвим прoстoримa и другдe, мoлeћи сe и зa свe другe нeвинe жртвe, нaдилaзимo свaку нaшу oгрaничeнoст и пoстajући у Христу слoбoдни људи, мoжeмo, нe сaмo рeћи, нeгo и истински дoживeти дa je свaки чoвeк нaш брaт - рeкao je митрoпoлит. Пoмeну су присуствoвaли сaбoрски зaступници Mилoрaд Пупoвaц и Бoрис Mилoшeвић, aмбaсaдoркa Србиje у Хрвaтскoj Mирa Никoлић, држaвни тajник у министaрству зa oкoлиш Mилe Хoрвaт, прeдсjeдник ВСНM-a Зaгрeбa Сaшa Mилoшeвић, прeдсjeдник ‘Прoсвjeтe’ Mилe Рaдoвић, брojни мaњински виjeћници и aктивисти српских oргaнизaциja. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска
  15. У петак, 03. августа 2018. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, служен је парастос жртвaмa ‘Oлуje’ и рaтoвa 1990-их нa oвим прoстoримa. Парастос je служиo митрoпoлит зaгрeбaчкo-љубљaнски Пoрфириje сa зaгрeбaчким свeштeнствoм. - Нисмo oвдe дa бисмo прoцeњивaли пoлитичкe рeзултaтe и исхoдe рaтa нити дa бисмo утврђивaли ткo je крив зa жртвe, нeгo дa сe пoмoлимo зa њих - рeкao je митрoпoлит у oбрaћaњу присутнимa. Kaзao je кaкo сви ‘припaдaмo jeдинствeнoм људскoм рoду, a oпeт и сувишe чeстo jeдни нa другe устajeмo, и тo нe сaмo кaдa припaдaмo другим нaрoдимa и другим вeрaмa’. - Нa oвoм мeсту мoлeћи сe Бoгу зa свe кojи су нeвинo пoстрaдaли истoврeмeнo сe мoлимo дa сe злo зaустaви и дa нe идeмo нeпрeстaнo унaзaд трaжeћи кривцe, дa нaшe кoмeмoрaциje и сeћaњa нa стрaдaњa нe буду врaћaњe у прoшлoст кoje трaжи узрoчникe, нeгo дa буду с jeднe стрaнe пoмeн и oпoмeнa дa будeмo истински и прaви људи и дa учинимo свe, мa кoликo нaс тo кoштaлo, дa сe злo нe пoнoви и мeђу нaмa и у oднoсу нa другe нa oвим прoстoримa - дoдao je. - Нeдaвнo сaм рeкao дa je Хрвaтскa зa нaс лeгитимнa и jeдинa прaвнa држaвa у кojoj живимo; зa мнoгe je тo oтaџбинa, зa нeкe другe дoмoвинa. Нeмa другe мoгућнoсти нeгo дa пoштуjући прaвни пoрeдaк oвe држaвe чинимo свe дa мoжeмo бити нaзвaни њeним дoстojним грaђaнимa. Aли истoврeмeнo тo знaчи дa трeбa дa уживaмo свa прaвa у тoj држaви, дa кaд сe зaкидajу будeмo спoсoбни дa укaжeмo нa тo зaкидaњe, aли истoврeмeнo дa сe бoримo, кoликo je тo у нaшoj мoћи, зa прaвa других мaњинa у другим држaвaмa, дa имaмo oсeћaњa зa њих, зa њихoвe прoблeмe, нeдoумицe… Moлeћи сe зa брaћe и сeстрe нaшe кojи су пoстрaдaли у Oлуjи и пoслeдњeм рaту нa oвим прoстoримa и другдe, мoлeћи сe и зa свe другe нeвинe жртвe, нaдилaзимo свaку нaшу oгрaничeнoст и пoстajући у Христу слoбoдни људи, мoжeмo, нe сaмo рeћи, нeгo и истински дoживeти дa je свaки чoвeк нaш брaт - рeкao je митрoпoлит. Пoмeну су присуствoвaли сaбoрски зaступници Mилoрaд Пупoвaц и Бoрис Mилoшeвић, aмбaсaдoркa Србиje у Хрвaтскoj Mирa Никoлић, држaвни тajник у министaрству зa oкoлиш Mилe Хoрвaт, прeдсjeдник ВСНM-a Зaгрeбa Сaшa Mилoшeвић, прeдсjeдник ‘Прoсвjeтe’ Mилe Рaдoвић, брojни мaњински виjeћници и aктивисти српских oргaнизaциja. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска View full Странице
  16. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је данас парастос жртвама пегавог тифуса из Првог светског рата у Војној болници у Нишу. Ова служба је у склопу обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата. Епископу су саслуживали протојереј Зоран Филиповић, протојереј Миодраг Петровић, јереј Иван Лилић и свештеник војни Иван Ганић. Извор: Епархија нишка View full Странице
  17. Парастос је служен на Варошком гробљу у Пљевљима на гробним местима Патријархових благочестивих родитеља Крсмане и Ђорђа, и љубљене браће Алексе и Уроша. У беседи Преосвећени Владика је рекао да је наш Свети Патријарх Варнава имао своју оријентацију и осу у Христу и у нашим светим прецима, и да је, осећајући одговорност пред њима, имао мудрост и храброст и није се колебао и истрајао је као пастир Христових оваца до краја: – Најбитнија његова способност је способност стварања и одржавања заједништва, држање целине, јер он је пастир Христових оваца по узору на Архипастира Христа. А шта је речено за Архипастира Христа? Речено је да Он своје стадо познаје и оно познаје Њега и слуша Његов глас, и када чује Његов глас оно се одазива. То препознајемо и видимо и највише се томе дивимо код Светог Патријарха Варнаве. Његов глас се чуо, јер је то био глас из Јеванђеља, он је преносио глас Христа, Светих апостола, светих предака наших и његов глас пре свега је значио за њега. Он је по њему живео и зато су се на његов глас и одазивали. На његов глас се окупљао сав православни род наш и држао Христову науку, курс живота који је назначен код светих предака наших на овим просторима. Беседу Епископа Атанасија можете послушати на линку     Извор: Епархија милешевска
  18. У уторак, 24. јула 2018. године, у организацији Црквене општине Пљевља и Српског културног центра Патријарх Варнава из Пљеваља, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством и свештеномонаштвом архијерејског намесништва пљеваљског служио је парастос поводом 81. годишњице од смрти блажене успомене Патријарха српског Варнаве (Росића). Парастос је служен на Варошком гробљу у Пљевљима на гробним местима Патријархових благочестивих родитеља Крсмане и Ђорђа, и љубљене браће Алексе и Уроша. У беседи Преосвећени Владика је рекао да је наш Свети Патријарх Варнава имао своју оријентацију и осу у Христу и у нашим светим прецима, и да је, осећајући одговорност пред њима, имао мудрост и храброст и није се колебао и истрајао је као пастир Христових оваца до краја: – Најбитнија његова способност је способност стварања и одржавања заједништва, држање целине, јер он је пастир Христових оваца по узору на Архипастира Христа. А шта је речено за Архипастира Христа? Речено је да Он своје стадо познаје и оно познаје Њега и слуша Његов глас, и када чује Његов глас оно се одазива. То препознајемо и видимо и највише се томе дивимо код Светог Патријарха Варнаве. Његов глас се чуо, јер је то био глас из Јеванђеља, он је преносио глас Христа, Светих апостола, светих предака наших и његов глас пре свега је значио за њега. Он је по њему живео и зато су се на његов глас и одазивали. На његов глас се окупљао сав православни род наш и држао Христову науку, курс живота који је назначен код светих предака наших на овим просторима. Беседу Епископа Атанасија можете послушати на линку Извор: Епархија милешевска View full Странице
  19. Како прошлост увести у простор садашњости? Прошлост постоји у разним облицима, она је одисејевски политропична, има оних прошлости које не нестају и које не обухвата заборав и потискивање и оних прошлости које се опиру сваком покушају њеног оживљавања. Опаснија је, каже Адорно, она прошлост препуна замки кривице и казне, која покушава да оживи и развије се у крилу, не њених наследника и “синова” чији су “очеви” развили ту кривицу и тај гријех, већ код оних који су стигматизовали и проскрибовали ту кривицу као свој прокрустовски мираз користећи га за “голоотачки” пургаторијум не само једног времена и људи већ сваког облика непожељне другости. Националсоцијализам у виду неонацистичких форми бенигнији је облик од форми демократског оживљавања нацистичких механизама од стране просвијећених демократа и “правилно оријентисаних”, рећи ће Адорно у истом тексту о њемачком суочавању са духом једног времена.   Ма шта рекли историчари, и ма као то поетично звучало, историја се не понавља, нити је такво што могуће, јер нe чине догађаји људе већ обрнуто, и то не чине неки апстрактни људи већ стварни и конретни људи у стварним и конкретним временима у којима су живјели и дјеловали, носили напетости, идеје, убјеђења, драме свога постојања. Духове свога времена чији концепти нијесу могући у новим контекстима. Историјски духови као бауци круже Црном Гором. Ако данас упитате било којег човјека у Црној Гори да ли знају ко је војвода Синђелић, они ће вам не само то потврдити већ ће рећи да су га и видјели и чули, док се није опет склонио у гору Романију. Таман толико је и стварна историја која се понавља.   У дијалогу маркиза де Сада под називом Дијалог између свештеника и самртника, у коме се описује сцена исповједи самртника или барем покушаја исповјести, самртник се опире свакој врсти сакраменталног чина, философски ламентирајући не над својим животом, што се претпоставља у таквом тренутку, већ животом и убјеђењима свештеника коме ће у једном часу рећи : “Посве је немогуће вјеровати у нешто што не разумијемо… Све што надилази границе људског духа или је утвара или је некорисно”. На покушај свештеника да у смртном часу укаже на извјесност смрти која вреба свакога па и њега, самртник ће узвратити да је свештеников Бог “машина коју је себи направио да би служио својим страстима” и да зато сви они од Конфучија, Брахме, Мојсијевог Бога заслужују вјешала, не њихова учења и идеје већ они сами. Али како повјешати све њих и како је то могуће учинити над онима који су на различите начине минули овим свијетом. Убити мртваца, оскрнавити његово тијело и “све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама!”. Али оно што маркиз де Сад у својој будоарској књижевности није ни могао измаштати обистинило се у Црној Гори.   Сјећам се како је у Христу уснули, игуман цетињски Лука Анић дубоко потрешен причао, како је негдје у Београду давно у раној младости, упознао човјека родом из Пиве који му је испричао како је његов отац на “правди Бога” страдао и убијен од комуниста негдје у току другог свјетског рата. У људском саосјећању, отац игуман га је упитао гдје је гроб његовог оца, да оду да обаве парастос, постиђени и несрећни човјек је одговорио да не зна и да никад није тражио очево тијело и гроб. Црна Гора је сва од несмирених душа и некротафа, од неизмирених и незалијечених стигми. Од таквих очева и таквих синова и кћери, од Дола до Велике саткана је Црна Гора.   И у таквој Црној Гори је могуће да први човјек Владе Црне Горе парастос оквалификује као субверзивни терористички акт који ће и кривично гонити. Какав ће то Процес бити. Тужилац против свештеника и његове молитве за упокојеног. За право на живот смрти према Закону о мртвима и њиховим правима и обавезама након живота. Тај би Закон обухватио и прије неки дан преминулог, америчког философа и америчког грађанина Стенли Кавела, једног од начитанијих мислилаца последњих деценија који је постао познат по збирци есеја Морамо ли мислити оно што кажемо? А да “неометано мислимо о стварима о којима људска бића не могу да не мисле”, Кавел је сматрао врховним идеалом којем треба да тежи америчко друштво. То не значи по њему да све што сматрамо истином да је нужно истинито, већ да је уважавање онога што нам је битно неопходан услов озбиљног мишљења. А то се мишљење, као највећи облик демократије може само остварити у дијалогу, уважавању и слободи остваривања оних наших могућности које нас чине бићима заједнице. Из историје смо ако ништа друго научили да су постојала и таква друштва у коме су “заједнице” постојале и без одређене групе људи и народа и да је њихово “искључивање” било неопходан услов за “функционалну демократију”, али знамо исто тако како су та друштва завршила. Кад сам раних деведестих упитао једног монаха са Свете Горе шта је најважније у животу, рекао ми је на грчком језику, уз благи осмјех, просохи ке просевхи. Пажња и молитва. Отвореност и брига за другога. Заиста, заиста Вам кажем.   Аутор је редовни професор  на Философском факултету у Никшићу   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У историјским догађајима, а они су фрагменти једне необухваћене цјелине, која нам нерефлектована долази у својој неодређености и скривености, јер свака повијест не допире до историјског чина, налазе се запретени, неосвјетљени, прогнани и изгубљени тренуци живота чија апокалиптика је постављена као загонетка пред сваким надолазећим читањем и тумачењем. Како прошлост увести у простор садашњости? Прошлост постоји у разним облицима, она је одисејевски политропична, има оних прошлости које не нестају и које не обухвата заборав и потискивање и оних прошлости које се опиру сваком покушају њеног оживљавања. Опаснија је, каже Адорно, она прошлост препуна замки кривице и казне, која покушава да оживи и развије се у крилу, не њених наследника и “синова” чији су “очеви” развили ту кривицу и тај гријех, већ код оних који су стигматизовали и проскрибовали ту кривицу као свој прокрустовски мираз користећи га за “голоотачки” пургаторијум не само једног времена и људи већ сваког облика непожељне другости. Националсоцијализам у виду неонацистичких форми бенигнији је облик од форми демократског оживљавања нацистичких механизама од стране просвијећених демократа и “правилно оријентисаних”, рећи ће Адорно у истом тексту о њемачком суочавању са духом једног времена. Ма шта рекли историчари, и ма као то поетично звучало, историја се не понавља, нити је такво што могуће, јер нe чине догађаји људе већ обрнуто, и то не чине неки апстрактни људи већ стварни и конретни људи у стварним и конкретним временима у којима су живјели и дјеловали, носили напетости, идеје, убјеђења, драме свога постојања. Духове свога времена чији концепти нијесу могући у новим контекстима. Историјски духови као бауци круже Црном Гором. Ако данас упитате било којег човјека у Црној Гори да ли знају ко је војвода Синђелић, они ће вам не само то потврдити већ ће рећи да су га и видјели и чули, док се није опет склонио у гору Романију. Таман толико је и стварна историја која се понавља. У дијалогу маркиза де Сада под називом Дијалог између свештеника и самртника, у коме се описује сцена исповједи самртника или барем покушаја исповјести, самртник се опире свакој врсти сакраменталног чина, философски ламентирајући не над својим животом, што се претпоставља у таквом тренутку, већ животом и убјеђењима свештеника коме ће у једном часу рећи : “Посве је немогуће вјеровати у нешто што не разумијемо… Све што надилази границе људског духа или је утвара или је некорисно”. На покушај свештеника да у смртном часу укаже на извјесност смрти која вреба свакога па и њега, самртник ће узвратити да је свештеников Бог “машина коју је себи направио да би служио својим страстима” и да зато сви они од Конфучија, Брахме, Мојсијевог Бога заслужују вјешала, не њихова учења и идеје већ они сами. Али како повјешати све њих и како је то могуће учинити над онима који су на различите начине минули овим свијетом. Убити мртваца, оскрнавити његово тијело и “све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама!”. Али оно што маркиз де Сад у својој будоарској књижевности није ни могао измаштати обистинило се у Црној Гори. Сјећам се како је у Христу уснули, игуман цетињски Лука Анић дубоко потрешен причао, како је негдје у Београду давно у раној младости, упознао човјека родом из Пиве који му је испричао како је његов отац на “правди Бога” страдао и убијен од комуниста негдје у току другог свјетског рата. У људском саосјећању, отац игуман га је упитао гдје је гроб његовог оца, да оду да обаве парастос, постиђени и несрећни човјек је одговорио да не зна и да никад није тражио очево тијело и гроб. Црна Гора је сва од несмирених душа и некротафа, од неизмирених и незалијечених стигми. Од таквих очева и таквих синова и кћери, од Дола до Велике саткана је Црна Гора. И у таквој Црној Гори је могуће да први човјек Владе Црне Горе парастос оквалификује као субверзивни терористички акт који ће и кривично гонити. Какав ће то Процес бити. Тужилац против свештеника и његове молитве за упокојеног. За право на живот смрти према Закону о мртвима и њиховим правима и обавезама након живота. Тај би Закон обухватио и прије неки дан преминулог, америчког философа и америчког грађанина Стенли Кавела, једног од начитанијих мислилаца последњих деценија који је постао познат по збирци есеја Морамо ли мислити оно што кажемо? А да “неометано мислимо о стварима о којима људска бића не могу да не мисле”, Кавел је сматрао врховним идеалом којем треба да тежи америчко друштво. То не значи по њему да све што сматрамо истином да је нужно истинито, већ да је уважавање онога што нам је битно неопходан услов озбиљног мишљења. А то се мишљење, као највећи облик демократије може само остварити у дијалогу, уважавању и слободи остваривања оних наших могућности које нас чине бићима заједнице. Из историје смо ако ништа друго научили да су постојала и таква друштва у коме су “заједнице” постојале и без одређене групе људи и народа и да је њихово “искључивање” било неопходан услов за “функционалну демократију”, али знамо исто тако како су та друштва завршила. Кад сам раних деведестих упитао једног монаха са Свете Горе шта је најважније у животу, рекао ми је на грчком језику, уз благи осмјех, просохи ке просевхи. Пажња и молитва. Отвореност и брига за другога. Заиста, заиста Вам кажем. Аутор је редовни професор на Философском факултету у Никшићу Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парасотос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. ИЗВОР: Телевизија Храм / Радио Слово љубве
  22. -Волонтерска акција уређења Руског Некропоља у част српско-руског пријатељства- На Руском Некропољу у Београду организована је велика волонтерска акција уређења руског гробља, у част обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180. година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије. Ову акцију организовала је компанија НИС у сарадњи са Представништвом Россотрудничества у Србији – Руским центром за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду и подворјем Руске православне цркве у Србији. Прилог Радија Слово љубве Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парасотос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. ИЗВОР: Телевизија Храм / Радио Слово љубве View full Странице
  23. У својој беседи, после парастоса, Епископ Иринеј је истакао: "Ја сам кроз свој скромни овоземаљски живот Владику Лукијана познавао пола века. Верујем да је он за сав свој труд на земљи, за своје истинско и искрено служење Господу, служење Цркви Божијој и служење нашем роду српском, добио венац славе у Царству небеском. Оно што га је одликовало и што у овом тренутку желим да нагласим, била је ретка, изузетна ревност и трудољубље у служењу вери Божијој овде на земљи. Владика Лукијан, докле год је могао да влада собом, непрекидно се трудио, не жалећи себе. Био је добри и верни слуга, све дарове које му је Бог дао, и физичку снагу и љубав своје душе и свога срца, и велико трудољубље, све је то принео, као жртву чисту и благопријатну Богу, на жртвеник Христове љубави, на изградњу богочовечанског тела Цркве Његове и на добро и опстанак свога српскога народа овде, у епархији која му је била поверена. Ја се надам, нека Бог тако и да, да и његов наследник богољубезњејши отац Херувим, изабрани Епископ осечкопољски, настави истим тим трагом, као што је већ и почео службујући у Далмацији на разним пољима делања". Извор: Епархија осечко-пољска и барањска
  24. У Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу, 19. маја 2018. године, служена је Света Литургија и годишњи парастос блаженопочившем епископу Лукијану. Светом Литургијом је началствовао богољубезњејши игуман Херувим, изабрани Епископ осечкопољски и барањски, уз саслужење свештенства, монаштва и верног народа Осечкопољске и барањске и Бачке епархије. Након Литургије Епископ бачки Господин Иринеј, администратор Епархије осечкопољске и барањске, служио је парастос блаженопочившем епископу Лукијану. Звучни запис беседе Владике Иринеја -ФОТОГАЛЕРИЈА- У својој беседи, после парастоса, Епископ Иринеј је истакао: "Ја сам кроз свој скромни овоземаљски живот Владику Лукијана познавао пола века. Верујем да је он за сав свој труд на земљи, за своје истинско и искрено служење Господу, служење Цркви Божијој и служење нашем роду српском, добио венац славе у Царству небеском. Оно што га је одликовало и што у овом тренутку желим да нагласим, била је ретка, изузетна ревност и трудољубље у служењу вери Божијој овде на земљи. Владика Лукијан, докле год је могао да влада собом, непрекидно се трудио, не жалећи себе. Био је добри и верни слуга, све дарове које му је Бог дао, и физичку снагу и љубав своје душе и свога срца, и велико трудољубље, све је то принео, као жртву чисту и благопријатну Богу, на жртвеник Христове љубави, на изградњу богочовечанског тела Цркве Његове и на добро и опстанак свога српскога народа овде, у епархији која му је била поверена. Ја се надам, нека Бог тако и да, да и његов наследник богољубезњејши отац Херувим, изабрани Епископ осечкопољски, настави истим тим трагом, као што је већ и почео службујући у Далмацији на разним пољима делања". Извор: Епархија осечко-пољска и барањска View full Странице
×