Претражи Живе Речи Утехе

Од пре недељу дана, када су сазнали да коначно могу да посећују ову српску средњовековну светињу, верници су почели да најављују масовнији долазак. Ипак, како за Вечерње новости објашњава отац Петар, ограничења ће бити, јер је засад предвиђено да у манастир истовремено може ући петоро посетилаца уз придржавање прописаних епидемиолошких мера о ношењу маске и дистанци. Уколико дођу веће групе, онда могу да улазе на смену. – Много сам се ужелео Високих Дечана. Недостајало ми је ово свето место, али срећан сам што поново, после више од годину дана, могу да уђем у ову порту и цркву. У овој светињи човека, верника прожима неки узвишени осећај. Не може се остати равнодушан, јер се овде заиста осећа да Бог постоји. Чини ми се да је сваки камен, сваки део овог простора под небеском заштитом и зато овај манастир не може нико да угрози. Једноставно, то не дају ни Свети краљ Стефан Дечански чије мошти чувај овај простор, нити сам Бог – искрен је један од верника које смо у петак срели у Високим Дечанима. Каже, дошао је у задужбину краља Стефана Дечанског да се помоли за здравље и напредак своје породице и пријатеља. – Од када су дозвољене посете, имали смо једну групу туриста из Шпаније, али су почеле да се најављују организоване посете већ од следећег викенда. Најавиле су нам се групе поклоника из Београда, Ниша, Војводине – каже нам отац Петар, задужен за пријем посетилаца, али и друга бројна послушања у светињи. Питамо га долазе ли и Албанци, будући да је ова велика српска светиња често на мети екстремиста из редова овог народа, али и неких представника привремених приштинских институција, који на све могуће начине нападају ову светињу. Почев од вербалних атака на монаштво до узурпације дела имања. – Тачно је да у светињу долазе и Албанци. Често и породично – каже нам отац Петар. Паркинг испред прилаза манастиру минулог петка био је готово празан. На пункту Кфора војници посетиоцима траже документа. После провере откључавају капију на огради постављеној одмах покрај пункта, која је саграђена пре неколико година као додатна заштита светињи. Манастирска дрвена капија је отворена. У порти монах и неколико искушеника косе траву. Тишину ремети звук косилице, али и фрезе којом односе покошену траву. Манастирска црква блиста. На тераси конака са десне стране, покрај улаза у манастир, стоји неколико војника Кфора. Припремају се за одлазак на стражу на пункту испред светиње. – Војници су стационирани у конаку од 2016. године, од када су исламисти ухапшени испред манастирске капије. Тада су поставили и додатно видео-обезбеђење око манастира. Војници се смењују, сада су Молдавци, пре недељу дана су били Словенци, пре њих Македонци, Аустријанци… Најавили су се и Хрвати…Али, сви су они под италијанском командом… Они им помажу око страже, а италијански командни кадар задужен је за безбедност светиње – појашњава отац Петар улогу војника Кфора који чувају светињу отворену пре недељу дана за посетиоце и вернике. Радосно додаје да су у манастиру од Васкрса и два нова искушеника, из Бијелог Поља и Осојана, а четворица из Панчева и Шумадије су у светињи већ неколико година… – Они који су са нама већ више од три године, “зрели” су за монашење – прича нам отац Петар. – У почетку се искушеницима поверавају једноставнији послови, али временом све одговорнији. А у светињи, има много посла. Манастирска економија поседује око 200 животиња, крава, оваца, коза, гусака, патака… Један од монаха, отац Кирило, у манастирском метоху у Великој Хочи стара се о пчелама, али и о производњи вина и ракије коју пеку од својих засада јабука, шљива, крушака… Прошле године произвели су 1.000 литара јабуковаче, пет пута више лозе, више од 30.000 литара вина… Сада имамо интернет-продавницу која је активна и одлично фунцкионише. Све ове послове братство Високих Дечана обављало је у време пандемије. Своја послушања извршавају редовно, а добронамерним гостима двери задужбине краља Стефана Дечанског увек су отворене… Њих је увек било и биће, каже нам један од монаха. – Манастир живи пуним животом, монаси имају своја задужења, али најважнији је духовни живот светиње и молитве Светом краљу Стефану Дечанском – каже нам један од монаха. ПРИПРЕМАЈУ ШТАМПАЊЕ НОВИХ КЊИГА Недавно смо објавили “Дневник дечанског монаха 1903-1906”, а ускоро ће из штампе изаћи “Страдање старе Србије и Македоније” на српском језику. Објављујемо искључиво изворна документа која се тичу Дечана. Тако је један текст пронађен у Руској националној библиотеци. То је писмо два дечанска јеромонаха руском епископу у Јерусалиму из 1859. у којем га они моле да их због тешког стања у манастиру препоручи у Русији да траже помоћ за Дечане. Они су и донели помоћ 1860, о чему сведочи књига са посветом руске царице Марије Александровне јеромонасима Кирилу Андрејевићу и Анталгелу Ристићу. У плану је и албум историјских фотографија Дечана, међу њима и фотографије Турака који стражаре поред манастира, потом италијанских војника из Другог светског рата који као и данас чувају манастир – најављује отац Петар. Извор: Вечерње новости

Призори данас рано ујутро у црквама широм Грчке били су дирљиви. Верници, држећи физичко одстојање и носећи маске и рукавице, били су окупљени изван светих храмова, чекајући да им се дозволи да уђу на „лично молитву“ или, како је власт то назвалам „појединачна молитва“. Према најавама владе, од понедељка, 4. маја 2020, богослужбена места су отворена за јавност за „појединачно молење са највише 10 лица у цркви“. Неки верници су замолили свештенике да добију Благодатни огањ, који нису могли да својеврмено узму, јер су сви храмови били затворени током васкршњих празника због националног напора да се заустави пандемија вируса корона. Извор: Инфо-служба СПЦ

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да ће православне цркве остати отворене и да ће се богослужења савршавати на Велику и Светлу недељу упркос новој пандемији вируса корона. Председник бугарске Владе је казао да је донео ову одлуку јер су многи људи нерасположени и утучени. Међутим, истовремено је позвао Бугаре да остану код куће и моле се. Службе у великим црквама ће се преносити уживо на ТВ-у. „Тешка је одлука, али спреман сам да се суочим са критиком. Архијереји су ми рекли да је много људи нерасположено и утучено. Зато не могу дати такав налог (да се цркве затворе), рекао је он на конференцији за штампу. Хиљаде верника сваке године одлази у цркву широм земље, посебно на Васкрс. Министар унутрашњих послова Младен Маринов је рекао да ће полиција обилазити цркве како би одржала ред и осигурала да се поштује растојање верника. Ловечки митрополит Гаврило је рекао да, упркос традицији, свештеници у недељу неће раздељивати врбове гранчице и нагласио да то није мали уступак. Додао је да ће се служба обављати ван цркава на Васкрс. Међутим, Свети Синод позива вернике да носе маске. Многи на интернету критикују Православну Цркву у Бугарској због тога што су цркве остале отворене упркос кризи. Значајно је да верници и даље целивају иконе и примају свету причешће из исте кашичице. „Не бојте се! Господ нас штити од било каквих микроба. Нико се не може заразити примајући свету причест,“ рекао је владика Гаврило. Извор: Инфо-служба СПЦ

Отац Никола је на почетку тумачио Свето Јеванђе на Седму недјељу по празнику Педесетнице у којој смо чули причу о томе како је Господ исцијелио слијепог младића дарујући му очињи вид а исто тако је говорио и о дивној Светитељки, мироносици коју смо данас прославили Светој Марији Магдалини. Звучни запис емисије Он је одговарао и на питање слушалаца шта је то духовно сљепило и како да прогледамо духовно поучивши нас да сваки православни Хришћанин треба да прогледа духовним очима и засија духовном свјетлошћу. Међу питањима слушалаца нашло се и питање о томе ко управља црквеном имовином? Отац Никола каже да и у самом питању: „Ко управља црквеном имовином стоји одговор на њега„. „Јасно је да црквеном имовином управља Црква, исто као што државном имовином управља држава, или као што и сваки човјек управља својом стеченом или наслијеђеном имовином. И тако ће бити до краја свијета и вијека“-каже отац Никола Пејовић. Отац Никола је говорио и о значају кумства, објашњавајући и то зашто је данас, кад нема катихумена и катихумената, потребно задржати тај дио Свете Литургије? Било је говора и о молитви, посту, Светом причешћу и многим другим темама наше вјере. Ово су само нека од питања на која ћете наћи одговоре ако будете одслушали ову душекорисну емисију коју вам топло препоручујемо. Извор: Радио Светигора

Цркве „духови“ близу реке Јордана, где је Свети Јован Претеча крстио Господа Исуса Христа, можда ће поново бити отворене поклоницима у оквиру пројекта уклањања мина. Наиме, хиљаде мина је постављено на обалама реке која је некада била ратна зона између Израела и Јордана. После заузећа Западне обале 1967. године Израел је поставио мине изненађења око седам данас православних и католичких цркава ради заштите од јорданских упада. Две земље су склопиле мир 1994. године, али чишћење мина је почело после неколико година. Хало Траст, добротворна организација са седиштем у Шкотској, сада настоји да скупи 4 милиона америчких долара како би очистила преосталих 4.500 мина на западној обали реке. Минирано подручје је само пола миље удаљено од већ очишћене локације у Каср ал Јахуду (око пола сата вожње од Јерусалима), где хришћански поклоници већ долазе у великом броју. Фондација наводи да би требало две године да се очисти ова област, и да постане безбедно како би се цркве поново отвориле, а тај посао подржавају израелске, јорданске и палестинске власти. Није јасно где се тачно налази локација наведена у јеванђељу као „Витинија с оне стране Јордана“; обе земље тврде да је Витинија на њиховој страни реке. Први доказ манастира близу места Исусовог крштења потиче из шестог века, када је поменуто да је он подигнут по наредби византијског цара Анастасија I (491-518). Јорданска страна реке је проглашена Унесковим местом културног наслеђа 2015. године, после отварања 2012. године. Израелска страна је отворена 2011. године и примила је више поклоника, али цркве су остале затворене. -Сваке године ова места привуку више од 450.000 туриста и поклоника из целог света, и ми смо сигурни да ће локална привреда процветати након што се очисте мине на територији око цркава, као и после њихове обнове, рекао је Ронен Шимони, директор пројекта Хало Траста за чишћење мина. Извор: Православие.ру (Превод – Информативна служба СПЦ)