Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'новом'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 170 results

  1. Док траје епидемија малих богиња на Косову и Метохији (пријављен је већ један смртни случај код једне бебе), у Новом Пазару се бележи историјски минимум обухвата деце вакцинацијом, а посебно ММР вакцином. Преносимо о томе вест РТ Војводинеhttp://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vakcinacija-mmr-om-u-novom-pazaru-pala-na-62-odsto_862555.html а затим и податке изнете на недавном скупу педијатара Србије у Нишу, који недвосмислено говоре да је ова појава везана за антивакционалну пропаганду. Тужно-занимљив је податак да ова пропаганда потекла из америчке "јеванђелске деснице" највећу прихваћеност има у муслиманским срединама. Вакцинација ММР-ом у Новом Пазару пала на 62 одсто НОВИ ПАЗАР - Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић каже да су огромне листе чекања за упис деце у вртиће, као и смањен обухват вакцинације малишана ММР вакцином у Новом Пазару, проблеми на чијем решавању ће заједно радити влада и локална самоуправа. Она је данас посетила Нови Пазар и разговарала са градоначелником како да се ти проблеми реше. EPA/JEAN-CHRISTOPHE BOTT Подсетила је да се у Новом Пазару на 1.000 становника рађало више од 14 деце, а да је сада та бројка смањена. Позитивно је што је у Новом Пазару, како каже, смањена смртност и што је просечна старост 34 године. Договорено је, како каже, да се проблеми уписа деце у вртић решавају заједнички кроз пројекте. Министарка је указала да упис деце у вртиће није само подршка родитељима да лакше организују породичне и пословне обавезе, већ да је вртић важан и за социјални развој детета. Додала да је обухват вакцинисане деце низак и да је свега 62 одсто, а да је пожељно да буде више од 90 одсто. "То је далеко испод просека у Србији. Едукативни програми за родитеље и васпитаче морају заживети на другачији начин", појаснила је она. Како каже, теоријски би било недопустиво да здравствени радници саветују родитеље да не вакцинишу децу, али да у пракси има и таквих примера. "Заблуде има и међу здравственим радницима. То би теоријски требало да буде недопустиво, али догађа се. Вакцина је највећа цивилизацијска тековина у борби против заразних болести", рекла је она. Градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац нагласио је да су разговарали о мерама које би могле да се предузму како би наталитет у Новом Пазару био као 2015. године. "Разговарали смо како да се повећа број деце у вртићима, како да се повећа број обданишта, побољшање квалитета боравка деце у вртићима", нагласио је Бишевац. Проблем лошег одзива на вакцинацију деце мора се решавати, како каже, едукацијом родитеља кроз разне радионице, а велику улогу у томе имају и медији. ИНФОРМАЦИЈА СА СКУПА ПЕДИЈАТАРА СРБИЈЕ У НИШУ o tome je referisala dr Vesna Despotović (DZ NP) na Pedijatrijskim danima u Nišu, koja je iznela podatke za period 2008-2016.Obuhvat je 2008. bio 96% a 2016. svega 58%. Najveći pad je zabeležen 2015. i 2016. " što korelira sa veoma izraženom propagandnom aktivnošću antivakcinalnog lobija. Najveći pad procenta vakcinisane dece primećen je za MMR vakcinu. Procenat dece koja su primila MMR vakcinu 2008. godine bio je 96%, a 2016. godine iznosio je za period januar-jun 40%, a za period jul-decembar 24%" (VD; Zbornik radova, str. 20-21)
  2. Звучни запис разговора Поред прилога из тематског дела, у новом броју могу се прочитати текстови о Старцу Симеону Добрићевском, Маслинској гори и Гетсиманском врту, светогорском манастиру Дохијар, манастиру Гориоч на Косову и Метохији, односу вере и науке, вишедетним хришћанским породицама, сведочанствима, Филипу Вишњићу, свадбеним обичајима и други. У рубрици „Десет питања за православног мисионара“ у овом броју на мисионарска питања одговара један афрички православни мисионар – свештеник Филип Гатари из Кеније. Отац Филип је мисионар православља у Африци, у северном подручју Кеније, у округу Нијери. Клирик је Александријске Патријаршије и директор православне школе „Свети Антоније Велики“. Од овог броја Православног мисионара отвара се нова рубрику под називом „Пастир добри“ у којој ће бити објављивани разговори са епископима наше помесне Цркве на мисионарске теме. У овом броју читаоцима је доступан разговор са Епископом тимочким Иларионом. Часопис Православни мисионар може се купити у храмовима Српске Православне Цркве, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или на телефон (+381) 11 3025 113. Извор: Радио Беседа / Српска Православна Црква
  3. Крајем септембра из штампе је изашао нови број Православног мисионара, посвећен теми односа хришћанства и светских религија. Од овог броја отворена је нова рубрика под називом „Пастир добриˮ, у којој ће бити објављивани разговори са епископима наше помесне Цркве на мисионарске теме. Први у низу је разговор са Епископом тимочким Иларионом. Више о реализацији овог интервјуа и о личности Епископа тимочког Илариона, као и о садржају овог новог (357) броја Православног мисионара, за Радио Беседу говорио је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара. Разговор водила вероучитељ Мирјана Бановић. Звучни запис разговора Поред прилога из тематског дела, у новом броју могу се прочитати текстови о Старцу Симеону Добрићевском, Маслинској гори и Гетсиманском врту, светогорском манастиру Дохијар, манастиру Гориоч на Косову и Метохији, односу вере и науке, вишедетним хришћанским породицама, сведочанствима, Филипу Вишњићу, свадбеним обичајима и други. У рубрици „Десет питања за православног мисионара“ у овом броју на мисионарска питања одговара један афрички православни мисионар – свештеник Филип Гатари из Кеније. Отац Филип је мисионар православља у Африци, у северном подручју Кеније, у округу Нијери. Клирик је Александријске Патријаршије и директор православне школе „Свети Антоније Велики“. Од овог броја Православног мисионара отвара се нова рубрику под називом „Пастир добри“ у којој ће бити објављивани разговори са епископима наше помесне Цркве на мисионарске теме. У овом броју читаоцима је доступан разговор са Епископом тимочким Иларионом. Часопис Православни мисионар може се купити у храмовима Српске Православне Цркве, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или на телефон (+381) 11 3025 113. Извор: Радио Беседа / Српска Православна Црква View full Странице
  4. Акатист преподобним оцима туманским Светом Зосиму Синаиту и Јакову Новом, чита се за укрепљење вере. Туманским чудотворцима Светом Зосими и Јакову треба се молити за стицање покајничког расположења. Кондак 1. Господом посведочени подвижници и учитељи смирења, украсивши се врлинама многим, Дух Свети вас пројави као светилнике благоверног рода нашега, који познавши вас као новојављене заступнике пред престолом Творца, неућутно кличе: Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Икос 1. Ангелоподобни животи ваши, велику утеху дарују онима који вас као наставнике благочешћа молитвено призивају и препознају у вама пројављену славу Божију. Усрдно певајући о великом труду и подвигу вашем кличемо: Радујте се, дивни сведоци Васкрслога Христа, Радујте се, велика утехо верних, Радујте се, наставници благочешћа, Радујте се, ризнице Божанске благодати, Радујте се, путовође ка вечном Животу, Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 2. Дошавши са истока у земљу Лазареву, засијао си као светилик вере и побожности, чесни авво наш Зосиме. Иако си скривао подвиге твоје од људи, пројави те сила Вишњега, коме си многе молитве пламено узносио кличући: Алилуја! Икос 2. Пусту туманску гору оживео си благодатним молитвама твојим Зосиме преподобни, за саподвижнике своје имао си звери шумске, које познаше у теби обиље благодати Божије, никада ти не наудише, већ клицаху језиком немуштим: Радуј се, молитвениче за читаву творевину, Радуј се, пријатељу звериња шумског, Радуј се, пустињски крине побожности, Радуј се, ангела сабеседниче, Радуј се, древних подвижника наследниче, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало. Кондак 3. Дотакавши те сила Божија радошћу покајања заблистао си старче Јакове и њоме ношен, читав живот свој поверио си служењу Господу. Даноноћно клицајући, славословио си Бога Тројичнога песмом ангелском: Алилуја! Икос 3. Учећи се код светог учитеља, чудесног Николаја епископа Жиче светосавске, показао си се сасудом изабраним Јакове преподобни, јер пригрливши науку спасења са љубављу, показао си се пламеним стубом ревности, кога песмама многим прослављамо: Радуј се, изданче доброга корена, Радуј се, блистави примеру покајања, Радуј се, неуморни трудбениче спасења, Радуј се, примеру истинске ревности, Радуј се, поносе монахујућих, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 4. Ко ће истински моћи описати све молитвене уздахе твоје, које си непрестано узносио ка Богу, Зосиме дивни међу подвижницима. Све твоје свето делање тајно, по чесном упокојењу твоме, пројављује Господ, на радост верних који благодарствено славослове: Алилуја. Икос 4. У дворовима Оца мојега станови су многи, говори Господ онима који га љубе. И ти преподобни авво Зосиме међу њима радујеш се, у обитељи рајској наслађујеш се, а ми земни молећи заступништво твоје, појемо ти: Радуј се, утехо жалоснима, Радуј се, помоћниче страдајућима, Радуј се, искушанима избављење, Радуј се, неуморни заступниче правоверних, Радуј се, јер никога не отпушташ без помоћи, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 5. Напустивши таштинску бригу, сав си се предао подвигу, смирено носећи крст свој, Јакове свети. Пример си био многима, који у теби видевши истинитог подвижника благодарећи певају Богу: Алилуја! Икос 5. Обитељ жичка у време ново светородном показа се, јер пројави Цркви страдалној двојицу угодника, учитеља светитеља и ученика хвалу преподобних. Поштујући са љубављу свети спомен твој Јакове богомудри, песму ти приносимо: Радуј се, монашких душа укрепљење, Радуј се, светило Цркве јављено у време ново, Радуј се, светосавске Жиче осведочени угодниче, Радуј се, крст Господњи без роптаја изнео си на плећима својим, Радуј се, са Николајем светим, предстојиш престолу Творца, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 6. Диван је Бог који се прославља кроз свете своје, Црква громогласно кличе, прослављајући торжествено спомен твој Зосиме преподобни. Слободу велику имајући, умоли Васкрслога Господа, да мир дарује свету своме и излије велику милост, онима који га као истинскога Спаситеља препознају, са тобом узносећи молитвени пој: Алилуја! Икос 6. Никога ко ти је са вером приступио ниси презрео угодниче богоносни. Хитајући са љубављу заступаш чада своја Зосиме чудесни, јер се и у време невоља многих помоћником објављујеш, сведочећи Бога, коме си читав живот свој даровао: Радуј се, Синајске горе рукосаде, Радуј се, одрекавши се себе, примио си Господа, Радуј се, странствујући на земљи, наслађујеш се у вечности, Радуј се, хитри помоћниче верних, Радуј се, стубе огњени, који се са земље до Небеса вину, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 7. Гласом вапијућег у пустињи проговорио си Јакове премудри, позивајући људе на покајање у време ново. И сам пример покајања будући, пламено си покајању приводио, певајући Богу: Алилуја! Икос 7. Не може се град сакрити кад на гори стоји, Господ апостолима пророчки говори. Духовним градом утврђеним у молитви и подвигу показао си се Јакове, наставник будући свима који желе да истински живот свој ологосе: Радуј се, многородна маслино у земљи светосавској процветала, Радуј се, сасуде љубави и мудрости спасоносне, Радуј се, нови Крститељу који позиваш на покајање, Радуј се, Павловом ревношћу испуњени проповедниче, Радуј се, песниче небеских красота, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 8. Тражећи место подвижничког мира, туманску гору одабрао си, и молитвама и подвизима многим освештао си је. До данас она бива место славе Божије, где и људи и сва твар побожно спомињући духовни труд твој, Богу дародавцу живота вечнога хвалу преузносе: Алилуја! Икос 8. На месту потвига твојих Зосиме часни, архангелска обитељ вековима жртву хвале и благодарења приноси Богу, обједињена вером и љубављу са тобом, гласом радосним, поје: Радуј се, наставниче многих подвижника, Радуј се, харфо многоцена, Радуј се, миомирисни цвете вечности, Радуј се, подвига примеру драгоцени, Радуј се, благодатна ризницо дарова изобилних, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 9. Страдајући на земљи ради вере и истине, показао си се непоколебљивим попут древних мученика, са радошћу примајући увреде и шибања, још јачи у вери постао си, посрамљујући духовним миром мучитеље, гласом благодарним Бога си прослављао Јакове чудесни: Алилуја! Икос 9. У време страдања крстоносног рода твога светило вере био си, проповедајући народу реч Божију и Царство обећано, апостола наследник си постао, са њима у вечности венац правде носећи, земаљске цркве благодарност прими: Радуј се, древних мученика наследниче, Радуј се, страдајући за истину, изобличавао си безбожнике, Радуј се, равноапостолни проповедниче, Радуј се, љубави Божије сведочитељу, Радуј се, посрамљење безбожних гонитеља, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 10. Пустиножитељским трудом и подвизима многим засијао си цркви земаљској Зосиме блажени, вековима надахњујући подвижнике многе, примером правоживља показао си се, у вечности са светим монасима ликујући, песмом прослављаш Бога: Алилуја! Икос 10. Од нас, чада твојих, духовне песме и похвале прими, неуморни заступниче наш пред Богом Истине, са светима удео наслеђујући, и нас спомени који те прослављамо Зосиме часни, тожерственим гласом кличући: Радуј се, монашких подвига испунитељу, Радуј се, ангелског призвања достојни носиоче, Радуј се, међу светима прослављени оче, Радуј се, духовног мира источниче, Радуј се, дивни сведоче Васкрсења, Радуј се преподобни оче наш Зосиме, туманске обитељи похвало! Кондак 11. Испунивши земаљско време подвигом, ни у смртном часу од монашке ревности одступао ниси, задивљујући благочестиве људе који крај постеље твоје бдијаху. Видевши непоколебљивост твоју, прославише Бога у радосној тузи кличући: Алилуја! Икос 11. Чудесно знамење показа се пред часно уснуће твоје, Јакове преподобни, јер видевши ангеле Господње, као путеводитеље у живот вечни, прославио си Бога који те призва, да радост заједнице вечне наследиш: Радуј се, до последњег даха свога подвижниче усрдни, Радуј се, закона Божијег испунитељу, Радуј се, тајне вечне созерцатељу, Радуј се, ангелима ношен ка престолу Божијем приступио си, Радуј се, верујућих велико укрепљење, Радуј се преподобни оче наш Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 12. Имајући вас као молитвенике непрестане и наставнике на путу спасења, обитељ Туманска радошћу испуњена, са народом верним, који вам непрестано с љубављу притиче, прославља Бога: Алилуја! Икос 12. Не отпустите без утехе оне који притичу светим моштима вашим, оци наши Зосимe и Јакове славни, јер верни људи видевши слободу вашу коју пред Богом имате, помоћ и заступништво моле. Глас њихов чујте и принос химнословни примите и као кад миомирисни пред Бога узнесите: Радујте се, јер немоћи наше благодаћу Божијом брзо исцељујете, Радујте се, свима који вам са вером прилазе, брзом помоћи одговарате, Радујте се, обремењене људе духом божијим растерећујете, Радујте се, утеху дајете онима који са љубављу поштују спомен ваш, Радујте се, по дару Божијем прослављени чудотворци, Радујте се преподобни оци наши Зосиме и Јакове, туманске обитељи похвало! Кондак 13. Као и у земаљском животу, и у часу нашег представљења не престајте да нас заступате пред Богом, дивни чудотворци Зосиме и Јакове, туманске обитељи светилници. Спомените и нас пред престолом Спаситеља, да међу последњима удео блажени примимо. Алилуја! (трипут) Икос 1. Кондак 1.
  5. Vladiko Hrizostom, Bosna je vječna! DR. MUSTAFA CERIĆ: Mnogo više sam ponukan da u ovom komentaru dana ispravim tri kriva navoda od Vladike Hrizostoma, koja su mu se potkrala u intervju te da mu ukažem na neka pravila kućnog reda, koja još uvijek važe u Bosni od Djeda Rastudije (1230). VLADIKO HRIZOSTOM, BOSNU NIKO NE MOŽE OTETI OD BABUNA! NITI IKO MOŽE BOSNU UNIŠTITI OD HAJDUKA! BOSNA JE VJEČNA KOLIKO JE VJEČAN OVAJ PROLAZNI SVIJET! Prvo, kriv je navod Vladike Hrizostom da u Bosni postoji “nacionalna zajednica Bosne i Hercegovine, kao što su Muslimani”. Takva nacija u Bosni ne postoji. Postoji vjera islam po kojoj se oni koji joj pripadaju zovu “muslimani”, ali ne kao nacija već kao vjerska ili duhovna kategorija. To Vladika Hrizostom može naučiti iz posljednjeg bosanskog censusa (“popisa stnanovništva”). Dakle, u Bosni žive etnički Bošnjaci, nacionalno Bosanci i vjerski ili duhovno muslimani. Prema tome, kad novoustoličeni mitropolit dabrobosanski govori o stanovnicima u Bosni i kad hoće da nešto kaže o drugima, posebnom o autohtonom ili aboridžinskom bosanskom stanovništvu, onda treba da zna razliku između etničke, nacionalno-državne i vjersko-duhovne odrednice ljudi o kojima javno priča. Tako je to bilo oduvjek i tako će to biti zauvjek ili vavjek, ili vijeke vjekova – bosanski heretici (Babuni, Bogumili, Patareni, Katari, Albižani…), a to su sve Dobri Bošnjani, koji nisu nikad i nikome dali Bosnu niti su se ikad ikome predali, pa ni hrišćanskim inkvizitorima u Žiči 1221. god. gdje ih je Sinod Srpske pravoslavne crkve prokleo: – Svi koji se nazivaju hrišćani i hrišćanice a ne klanjaju se svetim ikonama i krstu časnomu, da budu prokleti (zavrešen citat). Ovo pogubno prokletsvo s njih je skinuo slavni Mehmed Fatih 1463. godine. Dakle, otada pa sve do danas i u buduće Dobri Bošnjani se osjećaju blagoslovljeni, jer imaju svoju slavnu Bosnu, imaju svoju zlatnu hižu, imaju svoju časnu vjeru, imaju svoju bogatu kulturu, imaju svoj vlastiti jezik, imaju svoj živi bosanski duh i svoju dobru bošnjačku dušu. Naime, novinar Aleksandar Trifunović sa portala “Buka” me ponukao na današnji komentar svojim prvim pitanjem Vladiki Hrizostomu u opširnom intrevju povodom njegovog ustoličenja za mitropolita drabrobosanskog u Sarajevu: – Ima li Bosne i Hercegovine?, pita Trifunović Vladiku Hrizostom. Nije važan kakv je odgovor. Važan je kakvo je pitanje. To vam je isti kao kad bi vas neko upitao: Ima li sunca i mjeseca? Šta biste mu odgovorili? Odgovorili biste mu pa ti ili si lud ili si glup! No, Trifunović nije ni lud ni glup. On je samo rezultat antibosanske mantre, koja se ovih dana ponavlja u srpsko-hrvatskim krugovima. Novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom treba da zna nekoliko pravila kućnog reda u Bosni: Prvo, Bosna pripada onima koji ju vole i poštuju i koji se ne odriču njena imena! Drugo, Bosna nije nikad bila srpska svojina, niti je ikad bila srpska kolonija, niti će ikad biti spska igračka tako da ju se može bacati s kraja na kraj po zlovovolji onih koji misle da ju nema. Ima Bosne i uvjek će je biti s Božjom voljom i bosanskom silom! Treće, kad se ulazi u Bosnu, sagne se glava da ne udari u gornji prag bosanske hiže. Sagne se glava, ali se ruke rašire, i srce se otvori, i osmjeh se pusti, jer Bosna je zemlja Dobrih Bošnjana, koji misle dobro svakome koji misli dobro njima! Četvrto, Bosna ima domaćina, ima svog Dida, koji je nevidljiv, ali je prisutan, koji je zabrinut, ali je nasmijan, koji je povučen, ali je prkosan, koji je umoran, ali je odlučan, koji je stidan, ali je hrabar, koji je gažen, ali je uspravan, koji šuti, ali je glasan, koji ne hoda, ali je svuda po Bosni. Peto, uvaženi mitropolit dabrobosanski Hrizostom, kućni red bosanski mi nalaže da Vam poželim dobrošlicu, ali i da Vam ukažem da je u Sarajevu ubijeno mnogo djece od srpskih snajperista i granata s okolnih sarajevskih drda. Ne očekujemo od Vas izvinjenje, niti sažaljenje, jer za to je prošlo vrijeme, ali očekujemo da to imate na umu kad hodate ulicama Sarajeva. Sarajevo je grad, koji ima srce i dušu. Budite i Vi dio tog sarajevskog srca i te sarajevske duše. Možete Vi to ako hoćete! No, mnogo više sam ponukan da u ovom komentaru dana ispravim tri kriva navoda od Vladike Hrizostoma, koja su mu se potkrala u intervju te da mu ukažem na neka pravila kućnog reda, koja još uvijek važe u Bosni od Djeda Rastudije (1230). Prvo, kriv je navod Vladike Hrizostom da u Bosni postoji “nacionalna zajednica Bosne i Hercegovine, kao što su Muslimani”. Takva nacija u Bosni ne postoji. Postoji vjera islam po kojoj se oni koji joj pripadaju zovu “muslimani”, ali ne kao nacija već kao vjerska ili duhovna kategorija. To Vladika Hrizostom može naučiti iz posljednjeg bosanskog censusa (“popisa stnanovništva”). Dakle, u Bosni žive etnički Bošnjaci, nacionalno Bosanci i vjerski ili duhovno muslimani. Prema tome, kad novoustoličeni mitropolit dabrobosanski govori o stanovnicima u Bosni i kad hoće da nešto kaže o drugima, posebnom o autohtonom ili aboridžinskom bosanskom stanovništvu, onda treba da zna razliku između etničke, nacionalno-državne i vjersko-duhovne odrednice ljudi o kojima javno priča. A što se tiče bosanskih okupatora prije 500 godine i odnosa prema njima, već sam rekao da je Veliki Mehmed Fatih 1463. god. oslobodio Dobre Bošnjane ili Babune u Bosni od hrišćanskog prokletstva, od kojeg ih Sinod Srpske pravoslavne crkve nije nikad oslobodio. Nadalje, pa svima je jasno da je u petnaestom i šesnaestom stoljeću bilo bolje biti vezir u Istanbulu nego čoban na Balkanu. Nije li i današnje stanje na Balkanu isto kao i u vrijeme Osmanske carevine? Na djelu je devširma (“danak u krvi”), jer nam “dragovoljno” odvode djecu sa Balkana na Oxford, Harvard i Sorbonu, jer im je tamo bolje biti ugledni profesor i inžinjer nego čoban na Balkanu. Naravno, nekadašnji kao i sadašnji okupatori su civliziraniji od nas pa su nam dobro došli s tim što o bivšim možemo nekažnjeno pričati što hoćemo, jer ih više nema ovdje, a o sadašnjim moramo govoriti sve najbolje, jer su ovdje da nas spase od crne mitomanije i slijepog ahmakluka. Drugo, novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom između ostalog u intervju veli: – Stotine, hiljade godina ovaj prostor se zvao Bosna i Hercegovina i on je pripadao isto Srbima koliko Hrvatima i danas Muslimanima (završen citat). Ovo je krivi navod. A ovo je ispravka: nije se oduvijek ovaj prostor zvao Bosna i Hercegovina, već se ovaj prostor oduvijek zvao Bosna – ime Hercegovina je pridodato da se time razbija pojam bosanske cjeline. Mnogi bi povjesnije i pravije bilo da se Srbija zove: Srbija i Vojvodina, a Hrvatska: Hrvatska i Dalmacija, nego što se država Bosna zove: Bosna i Hercegovina. Nadalje, kriv je Valadikin navod da je hiljade godina prostor Bosne i Hercegovine pripadao Srbima i Hrvatima. A ovoje ispravaka: prostor Bosne i Hercegovine je hiljadama godima pripadao i danas pripada Dobrim Bošnjacima, koji su imali svoju Bosansku crkvu, svoju bosansku hižu i svog bosanskog Dida. Prisvajanje ili svađa oko Bosne srpske i hrvatske historiografije svakim danom sve više blijedi, jer se bude svjetski i bosanski povjesničari, koji su objektivni i dokazuju da su Dobri Bošnjani, Bošnjaci, bosanski aboridžini a ostali da su doseljenici ili došle u Bosni. O Vladikinom cinizmu kad kaže “i danas Muslimanima” nekom drugom prilikom, ako Bog da. Treće, ovako zbori novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom u intervju novinaru Trifunoviću na portalu “Buka”: – U Sarajevu imamo tzv. religijsko vijeće, koje je formirao Žak Klajn, kao neku zastavicu da pokaže Amerikancima kako je on nešto uspio u Bosni i Hercegovini. Međureligijsko vijeće je obična farsa koje ništa ne radi (završen citat). Ova konstatacija nije samo krivi navod, već je ovo zloćudna najava da nema ništa od međureligijskog dijaloga kroz Međureligijsko vijeće, koje nije osnovao Žak Klajn za Amerikance, već su ga osniovali časni ljudi i patriote ove zemlje Bosne poput kardinala Puljića, Jakoba Fincija i moje malenkosti te prihvatili u Sarajevu mitropolita darbrobosanskog Nikolaja kao jednakovrijednog partnera u obnovi porušenog Sarajeva od srpsko-crnogorskih granata, koje su držale ovaj grad pod opsadom duže od nacističke opsade Staljingrada. Ako Vladika Hrizostom ne zna šta je Međureligijsko vijeće Bosne i Hercegovinu uradilo za dvadeset godina na međuvjerskom dijalogu u domovini i svijetu, onda je to znak da je Vladika neupućen u bosanski ili sarajevski realni život, a ako Vladika Hrizostom zna šta je Međureligijsko vijeće Bosne i Hercegovine uradilo a ovako o njemu ružno govori, onda je ova njegova ocjena zlonamjerna i ipso facto kontradiktorna, jer pobija njegovo navodno zalaganje za međuvjerski dijalog u Bosni. O Međureligijskom vijeću Bosne i Hercegovine može ovako pričati samo onaj koji nije potupuno trijezan pa ne zna šta priča. Prethodnog dabrobosanskog mitropolita Nikolaja mi smo primili u Sarajevo sa dobrodošlicom. On se imao gdje vratiti u očuvanu Saborsku pravoslavnu crkvu u Sarajevu, dok se muftija banjalučki Ibrahim ef. Halilović nije mogao ni mrtav ukopati u haremu Ferhat-pašine džamije, koju su pravoslavci, Srbi, 7. maja, 1993. god. sravnili sa zemljom te odvukli njen zidni kamen i haremske nišane na smjetlište ili pobacili u rijeku Vrbas. Osobno sam, u svojstvu reisu-l-uleme u Bošnjaka, koji su u svojoj zemlji Bosni doživjeli srpski genocid, pomogao da se uredi ničim oštećeno sjedište mitropolita dabrobosanskog Nikolaja u Sarajevu, dok je (ne) kontrolisano pijana rulja srpskih mladića smrtno kamenovala Bošnjaka Murata Badića iz Cazina prilikom našeg prvog pokušaja obnove porušene Ferhat-pašine džamije u Banjoj Luci 2001. god. Nakon ovakve ocjene novoustoličenog dabrobosanskog mitropolita Hrizostoma o Međureligijskom vijeću Bosne i Hercegovine jasno mi je zašto je ubijen Murat Badić u Banjoj Luci 2001. god. Jasno mi je, također, nakon ove izjave zašto u Beogradu ne postoji Međureligijsko viće poput ovaga u Sarajevu. Ne postoji zato što su pravoslavni većina u Beogradu, koji nemaju volje za međuvjerski dijalog, a u Sarajevu može zato što su u Sarajevu većina muslimani, koji imaju volje za međuvjerski dijalog. To sam htio da novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom ima na umu. Isto tako, novoustoličeni mitropolit dabrobosanski Hrizostom treba da zna nekoliko pravila kućnog reda u Bosni: Prvo, Bosna pripada onima koji ju vole i poštuju i koji se ne odriču njena imena! Drugo, Bosna nije nikad bila srpska svojina, niti je ikad bila srpska kolonija, niti će ikad biti spska igračka tako da ju se može bacati s kraja na kraj po zlovovolji onih koji misle da ju nema. Ima Bosne i uvjek će je biti s Božjom voljom i bosanskom silom! Treće, kad se ulazi u Bosnu, sagne se glava da ne udari u gornji prag bosanske hiže. Sagne se glava, ali se ruke rašire, i srce se otvori, i osmjeh se pusti, jer Bosna je zemlja Dobrih Bošnjana, koji misle dobro svakome koji misli dobro njima! Četvrto, Bosna ima domaćina, ima svog Dida, koji je nevidljiv, ali je prisutan, koji je zabrinut, ali je nasmijan, koji je povučen, ali je prkosan, koji je umoran, ali je odlučan, koji je stidan, ali je hrabar, koji je gažen, ali je uspravan, koji šuti, ali je glasan, koji ne hoda, ali je svuda po Bosni. Peto, uvaženi mitropolit dabrobosanski Hrizostom, kućni red bosanski mi nalaže da Vam poželim dobrošlicu, ali i da Vam ukažem da je u Sarajevu ubijeno mnogo djece od srpskih snajperista i granata s okolnih sarajevskih drda. Ne očekujemo od Vas izvinjenje, niti sažaljenje, jer za to je prošlo vrijeme, ali očekujemo da to imate na umu kad hodate ulicama Sarajeva. Sarajevo je grad, koji ima srce i dušu. Budite i Vi dio tog sarajevskog srca i te sarajevske duše. Možete Vi to ako hoćete! Sutra, ako Bog da, objavljujem moju bosansku hošgeldiju srbijanskom predsjedniku bosanskog porijekla Aleksandru Vučiću, koji je uskoro u službenoj posjeti Sarajevu 7. i 8. septembra, 2017. (bosnjaci.net)
  6. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је отворио 2. септембра 2017. године заједно са председником Републике Српске г. Милорадом Додиком Предшколску установу Патријарх Павле у Источном Новом Сарајеву. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести View full Странице
  8. Чланови Српског сабора Заветници прекинули су данас пројекцију филма „Косово...Наздравље! Гезуар!” у Медија центру у Новом Саду, у седишту удружења Независног друштва новинара Војводине. Испред Медија центра Заветници су претходно одржали конференцију за новинаре, на којој је члан Главног одбора Слободан Јовић, како је саопштено, упозорио да се у самом садржају филма, чији је копродуцент Динко Грухоњић, српска војска и полиција приказују као окупаторске снаге док се припадници терористичке ОВК представљају као легитимни борци за слободу. „На делу је покушај рехабилитације албанских ратних злочинаца и очигледна замена теза где се Србима приписује кривица за рат на Косову и Метохији, а Албанцима улога жртве”, навео је Јовић, саопштили су Заветници. Јовић сматра да је овакав филм врста промоције сепаратизма у Новом Саду са циљем подстицања истог у самој АП Војводини. После конференције, како је саопштено, неколико чланова Српског сабора Заветници успело је да уђе у салу у којој је било најављено емитовање филма „Косово… Наздравље! Гезуар!”. „На самом почетку пројекције чланови Заветника угасили су пројектор и прекинули приказивање филма, уз повике: „Ово је срамота!” Члан Главног одбора Ведран Ћосић поставио је питање организатирима: „Где је правда за српске жртве?! Ко је одговоран за читаве српске породице које су убијане и киднаповане?! Како живе Срби на КиМ?!”, наведено је у саопштењу. „У првом реду налазио се председник Лиге социјалдемократа Војводине који је Заветницима псовао мајку и вређао их, након чега је неколико чланова Заветника брутално избачено из сале”, стоји у саопштењу. Српски сабор Заветници позвао је надлежне органе да убудуће забране све сличне догађаје који имају за циљ подривање уставног поретка Србије и омаловажавање српских жртава. Документарни филм „Косово... Наздравље! Гезуар!” је прича о сусрету Арија Абдуљија, ратног ветерана ОВК и Исака Воргучића, некадашњег оца Нектарија, бившег монаха Српске православне цркве. Њих двојица су данас новинари и у филму причају о стању на Косову, рату, односима Срба и Албанаца, прошлости, садашњости и будућности тог простора. Двојица представника, дубоко супротстављених страна, сматрају да је мултиетничко Косово „пропала идеја” и да је суживот Срба и Албанаца немогућ... ТАНЈУГ
  9. Архиепископ охридски Јован: "Ка новом Светом и Великом Сабору". ТВ ХРАМ View full Странице
  10. Свечаности су присуствовали бројни професори универзитета, изасланик архиепископа атинског и све Јеладе господина Јеронима, митрополити Грчке цркве, епископи брегалнички Марко и стобијски Давид. Хор свештеника Пирејске митрополије увеличао је свечаност. Извор:ПОА Пун текст бесједе архиепископа Јована:"Ка новом Светом и Великом Сабору", можете да прочитате овдје: kon_nov_sobor-sr.pdf
  11. На предлог Факултета за социјалну теологију Национални - Каподистријски универзитет у Атини додијелио је Блажењејшем архиепископу охридском господину Јовану звање почасног доктора. Том приликом, по добрим академским обичајима, архиепископ Јован је произнео приступну бесједу (реферат) "Ка новом Светом и Великом Сабору". Свечаности су присуствовали бројни професори универзитета, изасланик архиепископа атинског и све Јеладе господина Јеронима, митрополити Грчке цркве, епископи брегалнички Марко и стобијски Давид. Хор свештеника Пирејске митрополије увеличао је свечаност. Извор:ПОА Пун текст бесједе архиепископа Јована:"Ка новом Светом и Великом Сабору", можете да прочитате овдје: kon_nov_sobor-sr.pdf View full Странице
  12. Позивамо вас, да у четвртак, 18. маја 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Вазнесења Господњег (Адмирала Гепрата 19) присуствујете предавању на тему „Ка новом Светом и Великом Сабору“. О овој теми говориће: Његово Блаженство, архиепископ охридски и митрополит скопски, г. Јован Предавање се одржава у организацији Храма Вазнесења Господњег и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Медијски покровитељ: Радио Архиепископије београдско-карловачке ,,Слово љубве“. Улаз је слободан. https://www.facebook.com/events/451373525213131/ http://sozbg.rs/dogadjaj/arhiepiskop-ohridski-jovan-ka-novom-svetom-velikom-saboru/
  13. Свету литургију, уз саслужење новосадског свештенства, служили су епископ шумадијски и војни господин Јован и епископ Бачки Иринеј. На крају Свете литургије, честитајући велики хришћански празник Васкрс, владика Јован се пригодном беседом обратио присутнима.– Данас смо овде да прославимо најрадоснији празник Васкрсења Христовог, и да у тој Васкршњој радости осветимо и ово богослужбено место, и то је радост на радост – рекао је између осталог владика Јован, додајући како треба сви да се радујемо што је војска добила ово богослужбено место.Изградња богослужбеног простора у касарни „Александар Берић“ започета је током протекле године заједничким снагама припадника Речне флотиле и њених бројних пријатеља. У знак захвалности за ангажовање током изградње и опремања богослужбеног простора епископ Бачки Иринеј уручио је Архијерејске Грамате Признања Речној флотили, Граду Новом Саду и Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију. Значајно место у новоосвећеном храму припало је иисторијском артефакту, ковчегу са Покретном капелом Шајкашког батаљона чије традиције настављају припадници Речне флотиле. Освећењу богослужбеног простора поред бројних припадника Речне флотиле и чланова њихових породица присуствовали су и командант Прве бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Петровић, командант Речне флотиле капетан бојног брода Андрија Андрић, представници градских структура и бројни гости.
  14. У новосадској касарни „Александар Берић“ данас је освећен богослужбени простор Речне флотиле посвећен деспоту Светом Стефану Штиљановићу. Свету литургију, уз саслужење новосадског свештенства, служили су епископ шумадијски и војни господин Јован и епископ Бачки Иринеј. На крају Свете литургије, честитајући велики хришћански празник Васкрс, владика Јован се пригодном беседом обратио присутнима.– Данас смо овде да прославимо најрадоснији празник Васкрсења Христовог, и да у тој Васкршњој радости осветимо и ово богослужбено место, и то је радост на радост – рекао је између осталог владика Јован, додајући како треба сви да се радујемо што је војска добила ово богослужбено место. Изградња богослужбеног простора у касарни „Александар Берић“ започета је током протекле године заједничким снагама припадника Речне флотиле и њених бројних пријатеља. У знак захвалности за ангажовање током изградње и опремања богослужбеног простора епископ Бачки Иринеј уручио је Архијерејске Грамате Признања Речној флотили, Граду Новом Саду и Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију. Значајно место у новоосвећеном храму припало је иисторијском артефакту, ковчегу са Покретном капелом Шајкашког батаљона чије традиције настављају припадници Речне флотиле. Освећењу богослужбеног простора поред бројних припадника Речне флотиле и чланова њихових породица присуствовали су и командант Прве бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Петровић, командант Речне флотиле капетан бојног брода Андрија Андрић, представници градских структура и бројни гости. View full Странице
  15. Позивамо вас, да у понедељак, 3. априла 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „Српски национални идентитет у новом веку“. О овој теми говориће: доц. др Милош Ковић (Филозофски факултет, Београд) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. http://sozbg.rs/dogadjaj/doc-dr-milos-kovic-srpski-nacionalni-identitet-u-novom-veku/ https://www.facebook.com/events/430405547293869
  16. Драга браћо и сестре! Када смо приступили изградњи Храма посвећеног Васкрсењу Христовом и Новомученицима Руским, спремали смо се да у њему одржимо прво богослужење на стогодишњицу почетка руске смуте (преврата). 2. марта 1917 (15. марта по новом календару) револуционари су принудили Господара-Страстострепца Николаја II на одрицање од престола. Сто година касније ми дочекујемо тај дан осмишљавајући своју историју, пређени пут и прослављајући Новомученике и Исповједнике Христа Спаса. /.../ По благослову Свјатејшег патријарха, на тај дан, 15 марта о.г., одржаће се прва литургија испред храма у простору предвиђеном за спољашње служење. То је и дан јављања Иконе Мајке Божије "Державнаја" и сриједа када се по обичају Сретењског манастира Литургија Пређеосвећених дарова служи увече од 18 часова. Како ова литургија подразумијева и земне поклоне, можете понијети простирку за кољена какву користе браћа старообредници. Они који желе да се причесте треба да се, по црквеном уставу, уздржавају од узимања хране и течности од поноћи, а у случајевима нарушеног здравља од поднева тог дана. Епископ јегоровски Тихон
  17. Завршена је изградња и унутрашње опремање Храма Васкрсења Христовог и Новомученика Руских у московском Сретењском манастиру. То је још један Храм на Крви, будући да се налази у непосредној близини злогласне тамнице Лубјанка. Фотографије предивног новог храма можете да погледате овдје: Његова светост московски и сверуски патријарх господин Кирил благословио је освећење Храма на дан Вазнесења Господњег 25. маја о.г. када ће бити обиљежена и десетогодишњица васпостављања јединства Московске патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Прва литургија у простору испред храма биће одслужена 15. марта, а њен историјски значај објашњава у писму пастви епископ јегоровски Тихон (Шевкунов). Извор:http://www.pravoslavie.ru/101727.html Драга браћо и сестре! Када смо приступили изградњи Храма посвећеног Васкрсењу Христовом и Новомученицима Руским, спремали смо се да у њему одржимо прво богослужење на стогодишњицу почетка руске смуте (преврата). 2. марта 1917 (15. марта по новом календару) револуционари су принудили Господара-Страстострепца Николаја II на одрицање од престола. Сто година касније ми дочекујемо тај дан осмишљавајући своју историју, пређени пут и прослављајући Новомученике и Исповједнике Христа Спаса. /.../ По благослову Свјатејшег патријарха, на тај дан, 15 марта о.г., одржаће се прва литургија испред храма у простору предвиђеном за спољашње служење. То је и дан јављања Иконе Мајке Божије "Державнаја" и сриједа када се по обичају Сретењског манастира Литургија Пређеосвећених дарова служи увече од 18 часова. Како ова литургија подразумијева и земне поклоне, можете понијети простирку за кољена какву користе браћа старообредници. Они који желе да се причесте треба да се, по црквеном уставу, уздржавају од узимања хране и течности од поноћи, а у случајевима нарушеног здравља од поднева тог дана. Епископ јегоровски Тихон View full Странице
×
×
  • Креирај ново...