Претражи Живе Речи Утехе

У овај, 15/28. дан месеца јуна, поред светог Лазара и свих мученика и новомученика који су пострадали од Косова до данас, савршавамо молитвени спомен на више знаменитих угодника Божјих, међу којима треба споменути светог славног и добропобедног мученика Вита, светог славног пророка Амоса, као и свете патријархе српске Јефрема и Спиридона. Житија и подвизи ових угодника Божјих свакако су различити, али је циљ њиховог хришћанског живота и служења Богу био исти онај који је дивно изрекао свети благоверни цар Лазар: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до векаˮ. Ове речи требале би да буду и идеал нашег хришћанског живота, јер су проистекле не само из уста благоверног цара Лазара, већ из његовог дубоког литургијског опита и светог живота који постаде образац и пример нашег живљења у историји. У химнографији овог празничног дана који се торжествено прославља особито у нашој помесној цркви, величамо светог благоверног Лазара као угодника Божјег који је иако овоземаљски владар више заволео лепоту славе Божје и вечни живот. Његово опредељење за Царство небеско следовало је и велико мноштво његове верне војске, а то опредељење следује и наш благочестиви народ вековима. Заволео си лепоту славе Божје, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе нас који те песмама славимо, свети Лазаре. (тропар кнезу Лазару) Због верности Богу и Божјој правди, пострадасте телом, Земља се растужи, ал’ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: “Имена су ваша у Књизи Вечности, улазите у Рај, децо бесмртности”. Ми на Земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите се за нас! (тропар мученицима и новомученицима косовским) Као изврсног изабраника побожности и непостидног мученика за истину, славно и по дугу хвали те стадо твоје, богомудри. Пошто имаш смелост код Христа Бога, нама који те славимо смирење испроси, да ти кличемо: Радуј се, свети Лазаре, свеславни! (кондак кнезу Лазару) Нека хвале Бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних. Нека хвале Бога и немуште твари, Господа што светом целим господари. (кондак мученицима и новомученицима косовским) Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Извод из бесједе Његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија на дан освећења храма посвећеног Светом новомученику Станку 18. децембра 2004. године: ”У име Оца и Сина и Светога Духа. Камен који одбацише зидари он постаде угаони камен и дивно је то у очима нашим. Ријечи драга браћо и сестре које се односе на одбаченог, презреног, опљуваног, распетог голготског мученика Христа Бога нашега. Зидари земаљске среће одбацили га, као што зидар одбацује неки од каменова када гради своју кућу. Међутим, онај који је био одбачен, који је био презрен и распет, показао се крајеугаоним каменом васионе. Открио се и јавио тајном свога васкрсења као онај кроз кога је све постало све што је постало и који је својом Божанском љепотом и ликом љепотом украсио сва створења видљива и невидљива и који својим промислом чува свако биће и свако створење, дарује му свјетлост, живот и непролазност, а на првом мјесту човјеку чије је тијело примио на себе, уселивши се у нашу природу и обасјавајући својом вјечном свјетлошћу свакога човјека који долази у овај свијет. Ова стијена на којој је саграђен храм данас освештан новомученика Станка Острошкога, и она је, попут онога чијем имену је од данас посвећена, била заборављена. Али оно што је чекало вјековима да добије свој смисао ево данас на овај дан добија свој смисао уписан силом Божанском и Божанским промислом. И ова стијена коју нијесмо примјећивали до скора, ево данас и она постаје угаони камен, један од угаоних каменова ове острошке светиње. Посвећена имену Божијем постала је од данас мјесто свједочења Њега као крајеугаоног камена, Христа Бога нашега, мјесто просвећења, мјесто освећења, мјесто приношења Његове бескрврне жртве Тијела и Крви Његовог за спасење свијета. Ова стијена ево узрасла је у овај чудесни дивни храм, први такав, посвећен Светоме новомученику Станку Острошком. Ево његове свете ручице дошле су овдје у овај свети храм! Његове ручице посјечене за Христа добиле су своје тијело, јер шта је друго овај храм него је тијело – симбол Тијела Христа Бога и символ пострадалог распетог, али и васкрслог тијела новомученика Станка. Новомученик Станко, дијете коме су нудили славу и част, али дијете часно и честито у чијем срцу се разгорио огањ вјере у Христа распетога и васкрслога, није се одрекао Христа већ је радије прихватио да буде сасјечен на комаде за Христа него ли да прихвати обману безбожничку свога времена. И Бог у знак свога благовољења – Христос Господ – сачувао је за његову мајку, и за мајку Цркву, и за ову светињу, његове руке да нас милују, да нас благосиљају и да од сада па у будуће из ове светиње свједоче како је дивно бити свједок Христа Бога, како само они који живот свој жртвују за светињу, за име Божије, за ближње своје, остају записани у вјечном памћењу Божијем, остају записани и у људском памћењу и у памћењу Цркве Божије. И то је дакле дивно! У очима нашим, на овом камену, овај новомученик Станко од данас ево још снажније свједочи Христа Бога. И његове свете ручице сабираће у будуће вјекове око себе све оне које буду долазили да се поклоне острошкој светињи Св. оцу нашем Василију Острошком и да приме од њега благослов. Он је такође претрпио страдање добровољно, добровољни подвиг и распеће, распет за овај свијет и свијет за њега, и који ево кроз вјекове распет у име Господње, али и испуњен Господњом силом васкрсења, васкрсава хиљаде стотине хиљаде душа које се окупљају, као и ми данас, и који се окупљају и који ће се окупљати око његових светих моштију. И то је дивно у очима нашим јер и то је причасно, као и руке новомученика Станка, као и подвиг Св. оца нашег Василија.. Ево данас на овој стијени поред тога великога Божанског дара имамо још један дар и још један благослов, и ми и они који овдје заједно са нама очекују да их похранимо у ову светињу, који су пострадали за Крст часни и слободу златну, који очекују да буду похрањени овдје на овај камен на коме је никао овај свети храм и узрасла ова светиња и на коме ће почивати руке новомученика Станка. Овдје су заједно са нама данас понижени згажени са оскрнављеним гробовима, са оскрнављеним споменом и поменом 27. наше браће и наших отаца који су овдје поред ћивота Св. Василија Острошког жртвовани, поклани практично без суда и пресуде. И не само што су убијени без суда и пресуде, него ево до данас њихов гроб је био оскрнављен и заборављен, презрен. Многи су се уклањали од њихове гробнице да их не би случајно неко видио да поред њих пролазе. Будите увјерени да има и данас оних који су од страха изостали да буду овдје, толико је дубок страх ушао у људске кости и толико се зло и братомржња испртила на ово свето мјесто, да тај страх ни данас људе не оставља! Али они које људе остављају и које људи презиру, ево их данас прослављају се на овом светом мјесту и докле буде било овога светога мјеста, а биће га докле је свијета и вијека, памтиће се поред новомученика Станка и они који су овдје побијени, који су се суочили са два велика зла 20 вијека, са нацифашистичким злом и оном идеологијом која је обоготворила крв и тло. Али су се суочили и сукобили и са оном другом идеологијом која је обоготворила класу, и обоготворила човјека коме је дах у носу, човјека без Бога и против Бога. Та два страшна искушења која су крвљу засијала сву Европу и читав свијет су била она искушења са којима су се суочили они које ми данас овдје сахрањујемо. И да буде још страшнија прича, они који су њих осудили на смрт, и њихови идеолошки потомци, данас су главни носиоци оних идеја ради којих су њих побили и који су њих жртвовали. И нека је тако, али нека им Бог да разума да схвате колико је велико зло учињено и да прихвате истину о овом страшном догађају голготског страдања, острошке голготе која ево овдје постоји и са које капа крв страдалника већ 61 годину. Све што је драга браћо истинско и часно у историји рода људског оно је засновано на жртви, на голготској жртви, на Христовој жртви и на жртви оних који су се у име Бога, у име Христа жртвовали за светињу и за ближње своје. Ова светиња привлачи милионе људи управо зато што је утемељена на жртви богоносној, христоносној голготској жртви. Овој жртви се придружују и они које данас овдје похрањујемо, а мјера жртве, то је закон историјски, јесте мјера љубави, а нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје.” Извор: Митрополија црногорско-приморска

На позив домаћина, Његовог Преосвештенства владике тимочког г. Илариона, Његово Преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован боравио је 3. и 4. децембра ове године у богочуваној сестринској Епархији тимочкој. На предлог Епископа г. Илариона, преосвештене владике су у петак 4. децембра на Ваведење Пресвете Богородице, светом архијерејском Литургијом са сестринством свештене обитељи манастира Вратна, уз саслужење ђакона Милана Јовића, молитвено прославили овај велики празник. Након прочитаних одељака из Светог писма, архипастирском беседом окупљене је поздравио Преосвештени владика г. Јован. Током ове посете владика Јован је за верске потребе Епархије тимочке, а у знак сестринске љубави и блиске повезаности наше две Епископије, њеном архипастиру и оцу Илариону даровао мошти Светих новомученика Јасеновачких и велики дрвени крст израђен од јасеновачког дрвета. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

Празник Светих новомученика јасеновачких молитвено је прослављен у недељу, 13. септембра 2020. године, у манастиру Јасеновцу. Освећење новоподигнуте зимске цркве Светих новомученика јасеновачких, и свету архијерејску Литургију, уз саслужење Преосвећене господе Епископа славонског Јована, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, источноамеричког Иринеја, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, свештенства и монаштва више епископија, служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Поучавајући о речима прочитаних одељака из Светог Писма, о светим мученицима Цркве Христове, поучном беседом окупљене вернике поздравио је Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије. Након причешћа светим Даровима, по свршетку свете Литургије, у славу Божју а у част и спомен Светих новомученика, на гробној хумци у Спомен подручју Јасеновац, архијереји су освештали славски колач и жито. Пригодном беседом вернике је поздравио Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј. Извор: Епархија славонска

У петак, 13. септембра, када се наша Црква молитвено сећа Јасеновачких мученика, у манастиру Светог Саве – Нови Каленић код Канбере служена је Света Архијерејска Литургија коју су служили Њихова Преосвештенства Епископи Господин Лонгин и Силуан, високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, високопречасни протојереји-ставрофори Илија Драгосављевић и Јаков Јовић, протођакон Миодраг Томић и јерођакон Нектарије. По благослову Епископа, игуман Методије се обратио беседом у цркви и истакао величину подвига Светог Саве који је многе побудио на жељу за манастиром чак и његове родитеље. Зато треба да подржимо монаштво у манастиру јер кад манастир постане место подвига, то ће бити највећи благослов за нас. Такође игуман је нагласио да је порука манастира Хиландара иста као и ранија порука старца Никанора а то је да љубављу, стрпљењем и разумевањем манастир постане симбол заједништва а то ће бити на радост Светог Саве. Након Свете Литургије и резања колача у част Јасеновачких мученика, Епископи су пред знамењем страдања ових мученика, крстом постављеним на гробљу манастира, служили молебан Српским мученицима. Литургији и молебану, присуствовао је и Његова Екселенција амбасадор Републике Србије у Аустралији, господин Мирољуб Петровић. Епископ Лонгин је у својој беседи после молебана, истакао да смо се помолили пред крстом подигнутим у славу Јасеновачких мученика који су подигла наша родољубива браћа да се сећамо наших предака који су пострадали на правди Бога држећи се своје вере и поновио речи молитве да Господ уразуми све оне који чине зло. Ми не верујемо у смрт, него у васкрсење, победу, светлост и радост и верујемо да су живи наши преци пред Богом, на чију чврстину у вери, доброту и племенитост и спремност да опраштамо треба да се угледамо. Након послужења које су припремиле сестре из Кола сестара, Епископ је још једном истакао да без мучеништва нема светитељства и да је крв мучеништва било семе духовне обнове нашег народног бића, и захвалио Епископу Лонгину и игуману Методију на посети Митрополији у години јубилеја, који су дошли да нас подрже и духовно укрепе. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Епископија пакрачко-славонска и ове године има част позвати верни народ на заједничко молитвено учешће у централној прослави Светих новомученика Јасеновачких која ће се одржати у суботу, 7. септембра 2019. године, у манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу. Повезана вест: Епископ Јован (Ћулибрк) о прослави Јасеновачких новомученика: Сећање - хришћанско предање Тим поводом, с верним народом свету архијерејску Литургију са почетком у 9 часова уз саслужење Преосвећене господе Епископа маринског и јургинског Инокентија из Руске Православне Цркве, пакрачко-славонског Јована и викарног диоклијског Методија, свештеног и монашког клира наше и сестринских Епископија, служиће Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. После Литургије, у 12 часова на хумци код Каменог цвета обавиће се освештање славског колача и жита. Сутрадан, у недељу, 8. септембра 2019. године, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у манастиру Ораховици служиће Преосвећена госдпода Епископи марински и јургински Инокентије и пакрачко-славонски Јован. У оквиру празновања Светих новомученика, и ове године у петак, 6. септембра, по пети пут одржаће се научни скуп „Новомученици: Полиперспектива V“ у Српској православној општој гимназији у Загребу с почетком у 9 часова, током кога ће о овој теми говорити неколико еминентних домаћих и светских стручњака. После симпосиона, у Саборном храму Свете Тројице у Пакрацу биће служена празнична вечерња. Трећега дана, у среду, 11. септембра 2019. године, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у обновљеном храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, где је крштен свете успомене Павле, Патријарх српски, биће служена света архијерејска Литургија. Позивамо Вас да и ове године заједно с нама узмете учешћа у наведеним догађајима који имају неизмерно значење како за све пострадале тако и за наставак грађења културе сећања на Јасеновац и његове жртве. Извор: Инфо служба СПЦ

Викарни Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, на Духовски понедјељак и празник Светог свештеномученика Јоаникија и с њим пострадалих свештеномученика и мученика Митрополије црногорско-приморске, храмовне славе цркве на Пардусу у Љешанској нахији са свештенством Свету службу Божију у овој цркви њима посвећеној. Протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички казао је у пастирској бесједи након читања Јеванђеља говорио је о страдању Митрополита Јоаникија и избјегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године. „Ми смо са главе страдали у Словенији, на Зиданом мосту, у преко 600 масовних гробница… И хвала браћи Словенцима што су њихове јаме и њихова стратишта обиљежили и описали. Ево ми, наше мртве, који су безгробна војска сахрањујемо у књигама и у овом светоме храму“, рекао је отац Предраг. Он је рекао да храм на Пардусу позива на братско помирење. „Јер, то је било тешко вријеме, када је хљеб у братску крв умакан а душа на памук чупана. Тада је, на данашњи дан Митрополит Јоаникије страдао. И овај дивни храм, који се издиже на овом путу изнад Подгорице посвећен је управо њему и страдалној војсци за име Христово, јер је мученичка крв сјеме за нове хришћане“, казао је отац Предраг Шћепановић. Након светог причешћа благосиљан је славски колач. Владика Методије је на крају рекао да је благодат Духа Светога данас сабрала вјерне на Службу на Пардусу. „Као што се пјева двије хиљаде година: И сви узевши крст свој говоримо – благословен који долази у име Господње. Тако су, драга браћо и сестре, пјевали и узели крст свој на плећа своја кренули на пут страдања и Митрополит Јоаникије са свештенством и народом да животом својим посвједоче Јеванђеље Христово“, рекао је Владика диоклијски. Додао је да људска природа, заражена смрћу, жуди, жедни и вапи за вјечним животом. „Тако је жудјела и душа њихова кад су кренули на овај пут страдања и срели су се са Христом – лицем у лице“, закључио је Владика Методије. Извор: Митрополија црногорско-прморска

У недељу 37. по Духовима, 10. фебруара 2019. године, Преосвећени Владика новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин служио је свету Литургију у руском храму Богородичног Покрова у Чикагу. Тог дан прослављен је празник Светих новомученика и исповедника руских, који су пострадали од безбожне власти у првој половини XX века. Тај празник је и имендан руског чикашког владике Петра који је био домаћин молитвеног сабрања. Црква је била препуна верног народа од којих је већина приступила светој тајни исповести и причешћа. Архијерејима су саслуживали више свештеника, ђакона, ипођакона и чтечева. -Страдања мученика и исповедника у Русији у првој половини 20. века може се упоредити са страдањем мученика у првим вековима хришћанства. Али то што је у Римској империји трајало три и по века у Русији се сместило у неколико десетљећа. Негде сам прочитао да постоји 2000 имена канонизованих, а колико је новомученика и исповедника, – то сам Бог зна! И шта све нису претрпели да би веру сачували и предали следећим генерацијама! Колико је људи изабрало да буде са Христом по цену живота! И те жртве нису биле узалудне, Црква је стекла непроцениво духовно искуство и молитвенике пред Богом. Због тога је корисно више сазнати како су живели, шта су све морали да издрже, какву су изузетну чврстину показали, ко им је дао снагу да веру одрже, и задиве чак и своје мучитеље. Тачно је да су ужасни услови у којима су верни тог времена живели, подгревали дух исповедништва, те су се људи другачије односили према Цркви, према животу а и једни према другима, подсетио је владика Лонгин и наставио: -У наше време Цркве су отворене а људима је опет тешко доћи на службу, нико нас јавно не гони, имамо Свето Писмо и дела светих Отаца, а ипак смо млаки у вери, топло-хладно је стање нашег духа; сада нема потребе да побећујемо спољашњег непријатеља већ сами себе. Бриге овога света одузимају нам сву енергију. Не славимо успомену на васељенске светитеље, а сад још и новомученици? Као да нам је тешко једном годишње да их достојно прославимо. Данас, нажалост, људи при малој неудобности почињу да ропћу, да се љуте, осуђују, завиде и кваре односе... Зар такав човек може разумети новомученике? Каквог су они били духа? Новомученици су својим убицама праштали и благосиљали их, а ми се срдимо и на најближе беснимо када нас критикују. Мученици су све могли да издрже јер су имали смирења. -За спасење је потребан подвиг, кажу Оци, и без обзира каква су времена увек је време за подвиг. Друштво у коме живимо и сада, можда у већини, као и богоборачких година XX века, одбацује хришћанске вредности. Можете чути, и не само, од младих: Па сви или већина живи тако! Морамо бити савремени, све је то у реду, то је живот. Но, за нас вернике, право питање је: Имамо ли снаге да будемо са Христом, или ”са свима”, ”са већином”? Православље је здравље, хришћанство је живот! И како тај живот одједном може постати несавремен. Па, вера је још више потребна обзиром на смртоносно деловање греха. Она је одговор на свуда пропагирану атмосферу хедонизма и самости, који разврат поставља као норму понашања и која се агресивно намеће са екрана телевизора, на интернету и компјутерским играма. Зато су новомученици прави хероји на које може да се угледа младост. Борити се против тих лажних вредности, псевдовредности, јесте врста исповедништва! Стајање у вери (”стојте у вери,” каже апостол Павле) за нас је као и за новомученике, главни задатак. Сведочим ли ја својим животом Христа? Сваки мој поступак може неком помоћи да се замисли о спасењу своје душе и о Богу, рекао је владика Лонгин и подсетио: -Често се чује да неко каже: Незаслужно страдам! Наравно, незаслужено, јер колико имамо грехова требало би још више да страдамо, али по милости и љубави Божјој, Он нам незаслужено шаље мало жалости и тешкоћа. Ваљало би да се научимо да за своје грехе пропатимо, а страдање за Христа, то је већ мера светих, новомученика. Само ако имамо у души љубави можемо све издржати. Она је основа вечног живота и треба се трудити свим силама да сачувамо љубав. Терете један другог носите и тако испуните закон Христов (Гал. 6:2) - само то треба: истрпити слабости, немоћи ближњега, и задобићемо љубав. Као што је рекао један старац: -Запамти, долазе времена када нас само љубав може спасити. Учи се да у себи гајиш љубав, само је она – живот. А све остало грех - горе од смрти. Ми пропадамо без љубави, пропадамо... Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство епикоп Г. Јован (Пурић), некадашњи игуман острошког манастира, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Светог новомученика Станка у Доњем Острогу, у четвртак 7. фебруара 2019. љета Господњег, на празник великог учитеља Цркве Божије Светог Григорија Богослова. Преосвећеном владици саслуживали су сабраћа острошке обитељи јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Стефан Миловановић из Будимљанско-никшићке епархије, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- По прочитаном Јеванђељу, Владика Јован је говорио о Господу Исусу Христу као добром пастиру кога је прославио велики Божију угодник Свети Григорије Богослов. – Он је био дивни, племенити, добри човјек, мудар, дубок и предубок био је Свети Григорије Богослов. Како је и иконописац насликао Светог Григорија Богослова са челом уздигнутим које је изражавало велику мудрост Божију коју је и примио овај Божији човјек, али је њега понајмање интересовала црквена политика и људски односи, јер је прије свега био пјесник – казао је Владика Јован. Преосвећени владика је подсјетио да је Свети Григорије био и архиепсикоп цариградски. – Он је борећи се против јереси, утврђујући своје стадо у православној вјери, одагнао најамнике и оне вукове који су ушли међу стадо Божије да га разбуцају и да га разбију и полако је све већи број људи приводио Христу Богочовјеку, а не себи – казао је Владика Јован и додао да такав човјек треба да буде примјер и узор својој пастви, јер није Господ архијереје позвао да буду власт, него да служе и да живот свој положе за ближње своје. Владика Јован је додао да оно што је Христос преживио, то је живио и велики његов следоватељ Свети Григорије Богослов. – Велики богослов је славио Оца и Сина и Светог Духа, Господа Богочовјека који је открио Свету Тројицу и дао нам Духа Светога. Иза њега су остале предивне пјесме и кажу да је највећи дар када неко пјева пјесму и заиста само су свети оци могли да се уграде у памћење Цркве као Свети Григорије, да се њихова теологија памти и запали срца свих и уђе у богослужење – нагласио је Владика Јован и додао да је то теологија која је дар од Бога. Владика је истакао да Свети Василије Острошки и Свети Станко личе на Светог Григорија Богослова, јер је њихов живот био пјесма, јер је њихово ухо чуло глас Божији као Мојсије на Синају. – Ово је наш Синај и гора Тавор – казао је Владика Јован. Владика је на крају заблагодарио Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију што личи на Светог Григорија Боголова по дубини мисли, по пјесничком срцу и по осјетљивости и честитао имендан свом сабрату са којим је заједно замонашен у острошкој светињи Преосвећеном епископу франкфуртском и све Њемачке Г. Григорију. Током Литургије сабрани су се присаједнили Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће. Извор: Манастир Острог

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије одликовао је на Бадњи дан, у недјељу 6. јануара 2019, током свечаног налагања бадњака пред Цетињским манастиром, Црквени хор „Светог новомученика Станка“ из Никшића на челу са хоровођом проф. Ленком Дурутовић Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Како је у свом архипастирском слову истакао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ово високо одликовање се додјељује „за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем“. „Посебно, хоћу, овдје, да поздравим наш хор Светог новомученика Станка који, сваке године, дође из Никшића овдје да поје пјесму Господу Богомладенцу на челу са нашом диригенткињом Ленком Дурутовић. Двадесет и пет година они поју ову дивну пјесму, благодарећи нашој Ленки. Од првих хорова, који су основани у Црној Гори, деведесетих година, је и хор Светог новомученика Станка“, казао је Митрополит. Подсјетио је да је тих година саграђена и прва црква Новомученику Станку, између Горњег и Доњег манастира. У вријеме док је грађена црква, основан је и хор Светог новомученика Станка. „Богу сам благодаран што је Бог послао Ленку да она прихвати да као стручњак подржи тај хор, да га очува, умножи. Сваког празника и недјеље они поју у цркви Светог Василија у Никшићу, а и даље. Стизали су до Русије и Грчке, до Европе, али „мораће“ да иду и до Владике Кирила у Аргентину“. „У знак благодарности, захвалности нашој Ленки и члановима хора, одликујемо Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца хор Светог новомученика Станка из Никшића на челу са хоровођом Ленком Дурутовић за благословени двадесетпетогодишњи труд и старање за благољепије богослужења у дому Господњем. Нашој Ленки и хору многаја и благаја љета!“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На дан када наша света Црква слави Светог новомученика Станка Острошког, 18. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије у Цркви која је посвећена овом Божијем угоднику у манастиру Острог служио је Свету аријерејску литуругију. Саслуживали су му јеромонах Никон, игуман манастира Доњи Брчели и острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакони Роман и Никита и јереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Звучни запис беседе (1) Звучни запис беседе (2) -ФОТОГАЛЕРИЈА- Током Литургије Митрополит Амфилохије је у чин јеромонаха рукопроизвео и у свештеничке одежде обукао острошког сабрата јерођакона Никиту. У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да ријечи Господње Из уста младенаца и дјеце која сисају сатворио си себи хвалу посебно чудесно и истинито одјекују у овом Светом храму посвећеном имену Божјем и Светом новомученику Станку у којем се чувају његове свете ручице којима је прославио Господа, проливши своју дјетињу крв за Христа Бога. Говорећи о страдању овог новомученика, чобана из Подвраћа, околине Острога, који је у 14-ој години одбио да се потурчи и пљуне на праву вјеру и зато био сасечен, Митрополит је казао да је он мученички пострадао, од истих безбожника, агарјана, као и свети Исаије Острошки и Ђакон Светога Василија. „Ова светиња острошка је заливена крвљу и мучеништвом Светога новомученика Станка. Заливена је молитвама Св. Василија који је гријао ове стијене својим сузама, и мучеништвом светих мученика Исаија Острошког и Ђакона Св. Василија, али и других који се овдје страдали и бранили ову светињу, од војводе Мирка Петровића па до најновијих бранитеља ове светиње, који су на правди Бога, као бранитељи ћивота Светога Василија, побијени од братске руке.“ Високопреосвећени је казао да је Господ удесио да ова светиња буде запечаћена мученичком крвљу, и да се у овом светом храму, гдје се чувају ручице невино пострадалога чобанчета Станка, похране земни остаци 27. бранитеља ове светиње који су пострадали током Другог свјетског рата. Нагласио је да је острошка светиња тиме добила изузетни значај, као и страдањем и подвизима свих оних који су се овдје подвизавали од времена Светог Василија Острошког па све до блаженог спомена старца Лазара у чије је вријеме је и грађена Црква Светога Станка Острошкога. Истичући да само Господ зна колико је било овдје подвижника који су Богу служили и приносили свој живот Христу Богу на дар, владика је казао да су овдје присутна четири Божја угодника; Свети Василије, његов ђакон, Исаије Острошки и новомученик Станко, а присутни су и сви они који су вјековима прилазили овој светињи и добили Божји дар и благодат просвећени истинском чистом вјером. „Свети Василије и ова светиња прима све који долазе са страхом Божијим, вјером и љубављу. Прима хиљаде и хиљаде и младих,и старих, из наше земље и нашега световасилијевскога и светосавскога, светопетровскога народа, али и из других земаљских народа који долазе да траже помоћ од живога Господа. И сваки од њих оде одавде богатији него што је дошао, духовно окрепљен и освећен, просвећен обрадован са здрављем, прво духовним, оно што је најважнија, а онда често и са тјелесним здрављем.“ Подсјећајући да ова светиња Божја зрачи кроз вјекове, владика Амфилохије је казао да је у њој најљепши цвијет и најчудеснији дар Свети новомученик Станко, његове свете ручице које цјеливамо и које благосиљају заједно са ћивотом Светога Василија све оне који долазе у ову Божију светињу. Пожелио је да Господ и нама подари, попут новомученика Станка, да се у нас усели та његова вјерност и послушање живоме Господу и Божијој светиње, послушање који је код њега окончано мученичком смрћу, а код нас нека би оно било мучеништво савјести, истичући да постоје двије врсте мучеништва: мучеништво савјести и мучеништво крвљу. „Свети великомученик Станко је задобио ово највеће мучеништво са којим је он себе поистовјетио и сјединио са голготским мучеником – Христом Богом понијевши његов крст испунивши, иако млад, заповјест: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе нек узме крст свој и нека Ме слиједи. Нека би он био покровитељ не само ове светиње него и ове земље, подстицај дјеци и њиховим учитељима, првенство у Црној Гори, да крену путем Христа, да се не одричу Христа, вјечне Божанске љубави и истине, и да поново у нашим школама засија та свјетлост Божје истине да би кроз овај земаљски живот и овај и други земаљски народи задобијали вјечно непролазно Божије царство: Оца и Сина и Духа Светога „, поручио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије. Након Светог причешћа храм Светог Станка је опходила свечана литија коју је предводио Митрополит Амфилохије са читањем четворојеванђеља. Потом је Митрополит благосиљао и пререзао славски колач, који је у славу Божију, а поводом храмовне славе Светог новомученика Станка припремила острошка братија. Данас је и острошки сабрат монах Станко прославио свој имендан. На крају богослужења Митрополит Амфилохије је бесједећи сабранима указао на велики проблем који Црква Божија има при обнови и изградњи храмова у Црној Гори, нарочито по питању обнове древног манастира Михољске Превлаке код Тивта и Цркве Свете Тројице на Румији. „У наше вријеме има људи који обоготворавају тзв. културу и клањају јој се, а не знају да тамо гдје нема култа, иако је зидана у прошла времена та грађевина је мртвачница. Само оне древне светиње, било да су сачуване или порушене, у којима се обавља култ – служба Божја је истинска и права култура. Данас постоји, поготово у Црној Гори, тенденција обоготворење културе – мртвих остатака прошлости“, казао је владика и примјетио да они који се везују за камење и одричу Бога којим је кроз вјекове саграђено све што је чудесно и лијепо на земљи, захтјевају да се руши нешто оно што се гради у славу Божју. Митрополит је подсјетио да Митрополија црногорско-приморска годинама безуспјешно тражи дозволу за обнову Светих Архангела на Михољској Превлаци. Казао је да ми поштујемо законе, али прије и изнад свега законе живога Бога и држимо се онога из откривења Божјег да се више треба покоравати Богу него људима, да цару треба дати царево, а Богу Божије. „Богу припада душа и тијело, а цару, звао се он цар или предсједник, порез и поштовање. Према томе у име Божјег закона и службе Божије, ми обнављамо светиње.“ Изразио је наду да Бог неће дати да се сруши новоизграђена крстионица на мору, која је наставак крстионице Цара Константина из 4. вијека, као ни Црква Свете Тројице на Румији, која је подигнута Богу љубави и која грли Исток и Запад, Сјевер и Југ, која васкрсава љубав и у Бару, око Бара и шире. Заједничарење поводом славе Светог новомученика Станка и рукоположења новог јеромонаха острошког Никите настављено је за трепезом љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У литургијском сабрању учествовало је и око четрдесет ученика средње школе Светозар Милетић из Новог Сада. Њих су предводиле катихете Милица Петровић и Бранислав Момиров. Неколико ученица је појало тропар Светим новомученицима Јасеновачким. После прочитаног јеванђелског одељка свештеник Милорад Мировић надахнуто је беседио о свему ономе што је тропаром сажето изражено: Због верности Богу и Божијој правди, пострадасте телом, земља се растужи, ал′ спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у Књизи вечности, улазите у Рај, Децо бесмртности. Ми на земљи, род ваш кличемо вам у глас: МУЧЕНИЦИ НОВИ, МОЛИТЕ СЕ ЗА НАС! Свештеници, народ и ученици, благодарни у срцу што су имали могућност да у Светоуспенском храму празнују спомен Светих новомученика, остају у нади да ће се и у наредним годинама окупљати на литургијско сабрање у овај дан у већем броју и у свим храмовима, ако Бог да. Извор: Радио Беседа

Господ Исус Христос искупитељском и спаситељском жртвом смрћу побеђује смрт. Његове речи ово чините за мој спомен непрекидно нас позивају на Памћење Његове Жртве. Христово Васкрсење је живот у који се човек уграђује. Заборав Жртве је заборав Бога, заборав спасења и живота који нам дарује. Жртве памтимо и спомињемо. Да помене Господ у Царству Своме литургијско је вечно Памћење. Заборав жртве је њено обесмишљавање, поништавaње, победа насиља, смрти. Тако, брига за живот вечни јесте брига за Памћење. Знајући ово, 08. септембра у Јасеновацу су се сабрали архијереји наше и помесних Цркава, свештенство, монаштво и верни народ да и ове године литургијски прославе дуго заборављане Свете новомученике Јасеновачке. Предвођени свештеницима Светоуспенског храма у Новом Саду, Жељком Латиновићем и Милорадом Мировићем и верни народ Епархије бачке учествовао је у овом догађају. Светом архијерејском Литургијом, у манастиру Рођења светог Јована Крститеља у Јасеновцу, началствовао је Архиепископ берлински и германски г. Марко, уз саслужење господе Епископа маринског Инокентија, будимљанско-никшићког Јоаникија, славонског Јована, и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Молитвена радост започета светом Литургијом настављена је освећењем славског колача и жита у славу Божју и спомен Светих мученика, на једној од јасеновачких хумки. Све присутне о значају празновања (памћења и спомињања) Светих новомученика поучили су својим пастирским беседама домаћин епископ Јован као и епископи Марко и Инокентије. Добри домаћини, епископ Јован и монахиње јасеновачког манастира приредили су свима присутнима трпезу љубави. То је уједно била прилика и за сусрет, разговор са пријатељима са свих страна, нова пријатељства... У наставку дана посетили смо манастир Ораховицу. Ту смо целивали иконе и мошти свете великомученице Анастасије Узорешителнице. Архимандрит Павле (Радусиновић) радосно нас је дочекао беседом и послужењем, као и прота Драган Гаћеша у Кућанцима - родном месту блаженопочившег Патирјарха Павла. Истим речима испратили су нас домаћини и у Јасеновцу и у Ораховици и у Кућанцима - „Долазите нам!” И заиста, човек ходочастећи (Памтећи) и Светим Јасеновачким мученицима увек изнова загрева срце благодаћу и топлином литургијског етоса. Заједничарећи (Памтећи) са Богом, светима и ближњима, крстолико постојећи вертикалом (Бог) и хоризонталом (ближњи) може разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познати љубав Христову која превазилази разум... (Еф 3,18-19) Сви смо, драга браћо и сестре, на то свето место, позвани јеванђелским речима апостола Филипа - Дођи и види (Памти). Милица Петровић, катихета Извор: Радио Беседа

Уз учешће великог броја окупљених верника Епископије славонске и гостију из скоро свих крајева Хрватске, Србије, Републике Српске, Словеније и сестринских Православних Цркава, молитвена радост отпочела је светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Архиепископ берлински и германски г. Марко из Руске Православне Заграничне Цркве уз саслужење господе Епископа пакрачко-славонског Јована, будимљанско-никшићког Јоаникија, маринског и јургинског Инокентија - изасланика Митрополије кемеровске из Руске Православне Цркве, и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. После читања одељака из Светог Писма и поздравног слава домаћина, Преосвештеног Владике г. Јована, пастирском беседом о Светим мученицима Цркве Христове окупљени народ је поздравио је Високопреосвећени Архиепископ г. Марко. После причешћа светим Даровима у којима су удео узели скоро сви окупљени, по свршетку свете Литургије, као што је и протеклих година био обичај, архијереји су са верним народом и свештенством на хумци недалеко од споменика „Камени цвет“ у славу Божју и част и спомен Светих новомученика освештали славски колач и жито. Том приликом пригодном беседом окупљени народ поздравио је најпре Преосвештени Владика г. Јоаникије, а затим и Преосвештени Епископ марински г. Инокентије, заблагодаривши владици г. Јовану на указаној части и љубави за молитвену радост и окупљање у спомен Светих новомученика јасеновачких. На крају обраћања, у спомен на велики и значајан догађај за Православље, епископ Инокентије је подарио владици Јовану архијерејске инсигније - крст и панагију. У знак молитвеног сећања и братске љубави исказане кроз евхаристијско славље, на благослов верном народу сестринских епископија Берлинске и Маринске, њеним Архијерејима, архиепископу Марку и епископу Инокентију, владика Јован је даровао честице чесних мошти Светих новомученика јасеновачких. Извор: Српска Православна Црква

Том приликом, са свештеним и монашким клиром Епископије славонске уз саслужење архимандрита Павла (Радусиновића), протојереја Драгана Гаћеше и протођакона Милана Томашевића, у предпразничне дане Светих новомученика јасеновачких, Преосвештени Владика славоснки г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Јасеновцу Спремајући се за предстојеће дане празновања Светог свештеномученика Петра Дабробосанског чији спомен наша Света Црква молитвено прославља 17. септембра, а у периоду када Епископија пакрачко-славонска обележава и дане Светих новомученика јасеновачких, 6. септембра 2018. године манастир Јасеновац посетила је делегација Града Источно Сарајево. На челу са Високопреосвештеним Митрополитом дабробосанским г. Хризостомом, свештенством и градоначелником Источног Сарајева г. Ненадом Вуковићем, делегација је кренула стазом мучеништва и страдања Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског, почевши од сарајевског затвора у коме је овај светитељ био заточен, преко Јасеновца и све до Јадовна, места његове мученичке кончине. Том приликом, са сестринством манастира Јасеновца, уважене госте дочекао је Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован. После поклоњења моштима Светих мученика јасеновачких, обиласка манастирског храма и окрепљења, у пратњи владике Јована гости су посетили Спомен-подручје Јасеновац где је одслужен мали молитвени помен, а затим и споменик „Камени цвијет“. У оквиру прослављања Светих новомученика јасеновачких, 6. септембра 2018. године, у Владичанском двору у Пакрацу, са благословом Преосвећеног Владике пакрачко-славонског г. Јована, председника Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржан је редовни семинар за наставнике Богословија на тему „Како предавати о Јасеновцу“. Пошто је Владика пожелело добродошлицу окупљенима и изнео уводно излагање присутним професорима и ђацима Богословије Светог Петра Цетињског, који су такође пратили овогодишња предавања семинара, обратила се гђа Радана Станишљевић, гимназијски професор књижевности у Градишци у Републици Српској. Тема њеног излагања била је анализа поеме Скендера Куленовића „Стојанка мајка Кнежопољка“. Страдање српског народа Козаре и Поткозарја, на челу с др Младеном Стојановићем, опевано у поеми, проф. Станишљевић сагледава кроз очи мајке - жене из народа која је изгубила три сина. Анализом народног језика с тих простора, употребљеног од стране Куленовића, показује да је мајка Стојанка заправо персонификација саме планине Козаре и доказује њену важност и данас за народ с тих простора. После краће паузе, окупљенима се обратио историчар г. Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац, с темом „Како предавати о Холокаусту: „Писма Хилде Дајч“ Александра Зографа“. Након упознавања присутних с контекстом Европе у Другом светском рату, а нарочито са судбином њених јеврејских заједница током спровођења „Коначног решења“, г. Радојковић је нагласак ставио на окупирану Србију од 1941. до 1942. године и на судбину Хилде Дајч. На основу писама које је Хилда писала Нади и Мирјани, ретког примарног извора из пера жртава холокауста у окупираној Србији, и стрипа који је сачинио Зограф, г. Радојковић је упознао присутне и с методологијом предавања у Јад Вашему када су у питању предавања о овако сложеним темама као што је холокауст. Дискусијом о потенцијалној употреби стрипа Александра Зографа у настави, као и о култури сећања на страдало јеврејско становништво окупиране Србије, завршен је овогодишњи семинар. Извор: Српска Православна Црква

Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе. И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе Јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама Манастира Јасеновца, с народом који живи с Манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава. +Јован, Епископ пакрачко-славонски Извор: Српска Православна Црква

Прослава Светих новомученика пребиловачких започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима, после чега је у амфитеатру испред храма одржано поетско вече са промоцијом књиге проф. Рада Р. Лаловића „Пред сјенима српских мученика“. Збирка је представљена као зачетник новог књижевног правца - поезије страдања. Посебну част присутнима учинило је гостовање награђиване књижевнице Даре Секулић. Новинарка и песникиња, чије порекло води из Пребиловаца, Сања Драгићевић Бабић својом песмом дочарала је дух страдања и поновног Васкрсења Пребиловаца и Пребиловчана. У музичком делу наступили су чланови етно групе Свети Евстатије из Берана. На празник Светих новомученика пребиловачких, 6. августа 2018. године, свету архијереску Литургију служио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслужење свештенства домаће епархије и гостију из Београда и Амстердама. Литургији су присуствовали српски члан Председништва БиХ г. Младен Иванић и конзул Републике Србије у Мостару гђа Марија Бакоч. Након литије и славског обреда кумови славе братство Драгићевића поздравили су присутне и припремили славски ручак у сеоском дому Свети краљ Милутин. Извор: Српска Православна Црква