Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нови'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 346 results

  1. На данашњем заседању Синода Васељенске патријаршије, након повлачења архиепископа Димитрија (1928), за новог архиепископа Америке изабран је митрополит пруски Елпидофор ( у свету: Јоанис Ламбрианидас, рођен 1967 у Истанбулу). Нови архиепископ 1991. завршио је Теолошки факултет у Солуну, на катедри пастирског богословља. Потом је у Бону (Немачка) магистрирао из философије на тему: "Браћа Николај и Јован Месарити". 1994. у Цариграду рукоположен је у ђаконски чин и радио је као службеник Светог Синода, а 1996/7 на Православном универитету у Балманду је усавршавао знање арапског језика. 2001. постао је доктор богословља одбранивши на Аристотеловом универзитету у Солуну тезу "Север Антиохијски и Халкидонски Сабор". 2004. предавао је као гостујући професор на грчком колеџу Светог Крста у Бруклину. 2005. Доби је свешени чин и узведен у архимандрита, обављајући дужност архиграматика (главног секретара) Светог Синода у Цариграду. 2009. одржао је предавање у Бруклину у којем је позвао православне у дијаспори да се уједине под омфором Васељенске патријаршије. 3. марта 2011. изабран је за титуларног митрополита пруског и хиротонисан 20. марта. У исто време обављао је дужност старешине манастира Свете Тројице на острву Халка. Почетком 2014. написао је одговор на синодски документ Москове патријаршије из децембра 2013: " Позиција Московског патријархата о питању Првенства у Васељенској Цркви. Елпидофор одговор био је насловљен "Први без једнаких" и објављен на сајту Васељенске патријаршије као службен позиција. Нови архиепископ амерички потпуно подржава став своје цркве о украјинском питању, наглашавајући "да већ више од 1350 година додељивање аутокефалије искључиво припада јурисдикцији и компетенцији Светог Синода Васељенске патријаршије". Сагласност других помесних цркава на додељену аутокефалију, по њему, није потребна. По материјалима: https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/29046-neos-arxiepiskopos-amerikis-o-prousis-elpidoforos?fbclid=IwAR0Zm8JklFaBoCmGiY9VLTmGxymYUzG-q311W8TOtaiPlWCKMN3zSBh4TUg https://spzh.news/ru/news/62057-novym-glavoj-amerikanskoj-arkhijepiskopii-stal-mitropolit-prusskij-elpidofor?fbclid=IwAR1c31mEnVywvBnrod82F_5FpdgaQ7aSm9KvZ_ngmPAMrBKwlbgLLMxXH60 View full Странице
  2. На данашњем заседању Синода Васељенске патријаршије, након повлачења архиепископа Димитрија (1928), за новог архиепископа Америке изабран је митрополит пруски Елпидофор ( у свету: Јоанис Ламбрианидас, рођен 1967 у Истанбулу). Нови архиепископ 1991. завршио је Теолошки факултет у Солуну, на катедри пастирског богословља. Потом је у Бону (Немачка) магистрирао из философије на тему: "Браћа Николај и Јован Месарити". 1994. у Цариграду рукоположен је у ђаконски чин и радио је као службеник Светог Синода, а 1996/7 на Православном универитету у Балманду је усавршавао знање арапског језика. 2001. постао је доктор богословља одбранивши на Аристотеловом универзитету у Солуну тезу "Север Антиохијски и Халкидонски Сабор". 2004. предавао је као гостујући професор на грчком колеџу Светог Крста у Бруклину. 2005. Доби је свешени чин и узведен у архимандрита, обављајући дужност архиграматика (главног секретара) Светог Синода у Цариграду. 2009. одржао је предавање у Бруклину у којем је позвао православне у дијаспори да се уједине под омфором Васељенске патријаршије. 3. марта 2011. изабран је за титуларног митрополита пруског и хиротонисан 20. марта. У исто време обављао је дужност старешине манастира Свете Тројице на острву Халка. Почетком 2014. написао је одговор на синодски документ Москове патријаршије из децембра 2013: " Позиција Московског патријархата о питању Првенства у Васељенској Цркви. Елпидофор одговор био је насловљен "Први без једнаких" и објављен на сајту Васељенске патријаршије као службен позиција. Нови архиепископ амерички потпуно подржава став своје цркве о украјинском питању, наглашавајући "да већ више од 1350 година додељивање аутокефалије искључиво припада јурисдикцији и компетенцији Светог Синода Васељенске патријаршије". Сагласност других помесних цркава на додељену аутокефалију, по њему, није потребна. По материјалима: https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/29046-neos-arxiepiskopos-amerikis-o-prousis-elpidoforos?fbclid=IwAR0Zm8JklFaBoCmGiY9VLTmGxymYUzG-q311W8TOtaiPlWCKMN3zSBh4TUg https://spzh.news/ru/news/62057-novym-glavoj-amerikanskoj-arkhijepiskopii-stal-mitropolit-prusskij-elpidofor?fbclid=IwAR1c31mEnVywvBnrod82F_5FpdgaQ7aSm9KvZ_ngmPAMrBKwlbgLLMxXH60
  3. Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење (Овчар Бања) и Асим Сарван ( група "С времена на време"), снимили су музички албум под називом У ВРЕМЕ ОНО ... На албуму се налази 10 композиција, различите, свака оставља другачији утисак. О. Тимотеј је написао 4 текста, по један потписују Матија Бећковић и протођакон Владо Јарамаз, преосталих 4 текста и све мелодије Асим Сарван. Албум је пријатан за слушање. У песмама је подсећање на оно што је од животне важности . Албумом доминира звук акустичне гитаре, али су ту и звуци инструмената са истока; канун, ути, деф, рик ... Песме су намењене онима који имају осетљив слух и воле да упосле своје мисли. Снимано у студијима Analog Mind и Студио Коларац током 2018 г. Музички продуцент: Жељко Вељковић Лого: Светлана Седлан Насловну страну насликао свештеник др Зоран Ђуровић Дизајн омота: Тригон Дизајн - Чачак Издавач: манастир Вазнесење (Овчар) Албум је одсвирала група ТАРГУМ, коју чине: +Пеђа Манов - гитара и бузуки + Григорије Пећанац - гитара +Горан Милошевић - удараљке +Стефан Саблић - канун и ути (уд) +Бранко Исаковић - бас гитара +Асим Сарван - вокал и гитара ЛИНК ЗА АЛБУМ U vreme ono by Asim H. Sarvan i arhimandrit Timotej View full Странице
  4. ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИКА ШАБАЧКИ ЛАВРЕНТИЈЕ Нови човек је темељ нове Србије Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. Ако у томе успемо – успели смо у свему Аутор: Мирољуб Мијушковић (Фото Глас цркве) Владика шабачки Лаврентије, световно Живко Трифуновић (Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935), архијереј је Српске православне цркве са најдужим епископским стажом, дужим од пола века. Замонашио се као студент Богословског факултета у Београду, потом је био свештеник на Купресу, па професор Богословије у манастиру Крка, да би током заседања Сабора СПЦ у мају 1967. године био изабран за епископа моравичког, викарног епископа патријарха Германа. Последње три деценије, од 23. јула 1989. године, владика Лаврентије се налази на челу шабачке епархије. За протођакона др Љубомира Ранковића, уредника „Гласа Цркве”, најпоузданијег биографа владике Лаврентија, кога је упознао још као дечак, богослов у манастиру Крка, епископ шабачки је историјска личност и време ће то недвосмислено потврдити. По много чему у новијој историји СПЦ владика Лаврентије је предњачио: као епископ западноевропски и аустралијски (1969–1973) био је први српски архијереј чија је нога (25. децембра 1969) крочила на аустралијски континент; као епископ западноевропски (1973–1989) био је први архијереј који је по одлуци Светог синода и патријарха (1983) отпочео преговоре са расколницима у Америци, који ће 1991. у време патријарха Павла бити крунисани помирењем. Време у којем живимо је турбулентно. Држава Србија је бременита проблемима, а народ прилично подељен. Шта бисте данас поручили грађанима? „Кад наиђу тешка, мутна времена и учестају сукоби и узбуне међу људима, отвори се наједном Библија на њеним најтамнијим страницама и наш ужас или наше неразумевање нађу древне и познате речи као једини израз”, записао је давно Иво Андрић. Древна „Књига живота” – Библија, увек је крај мог узглавља. Помогла ми је да на њеним порукама и поукама изградим своју веру у Бога, народ и себе. У деветој деценији свога земнога века, та вера ме подмлађује и чини оптимистом. Верујем да је овај свет најбољи од свих Божјих светова и да је ово време најлепше и најбоље у свеукупној људској историји. Јер ово је наше време и наша највећа шанса. Бог нам нуди да искористимо ту шансу и оправдамо своје узвишено људско и хришћанско призвање. Моја порука грађанима Србије и свим људима света је очински позив на одговорност. Нарочито на одговорност за јавну реч. Опет цитирам Андрића: „Ми нисмо довољно свесни колико наша јавно изговорена реч може дуго да живи закопана у другом човеку”. Чувајмо се тешких и јаких речи. Реч је најоштрији и најотровнији мач. „Уби ме прејака реч”, болно вапије песник Бранко Миљковић. Реч фијуче и пуца као бич, погађа као метак. „Будимо људи”, саветује патријарх Павле. За разлику од свих живих бића, Бог је људима дао језик за споразумевање и разговор. Позивам све грађане Србије, нарочито носиоце јавних функција у друштвеном и политичком животу, на међусобни братски дијалог и договор. Да ојачају разум а обуздају страсти, да спусте тон а узвисе част и достојанство. У овој јубиларној години када обележавамо осам векова самосталности наше мајке Цркве, позивам себе, васцело свештенство и Божји народ на саборни подвиг сведочења своје вере, више примером него речима. У овим данима када се „све прашта васкрсењем”, коленоприклоно од Бога и Божјег народа молим опроштај за све лоше примере од стране нас, црквене јерархије, које су могле саблазнити слабе у вери. У животу и раду имали сте и лепих, а претпостављамо и ружних тренутака. Шта вас је највише обрадовало, ако можете да издвојите? Највише ме обрадује доброта, леп гест и поступак у свакодневном животу „обичних” људи. Учтива реч, благ осмех, топао поглед, срдачан поздрав... Изнад свега искрена реч захвалности за мале, ситне ствари. Љубазност и предусретљивост, спремност да се помогне ономе коме је потребна помоћ и ситна услуга. Највећа драгоценост нашег времена су речи: изволите, хвала, извините, опростите... Оне живе и обитавају у животу Божјег народа и на њима почива поредак света. Свет је препун доброте. Али доброта није бучна и рекламерска, нема маркетинг и кампање. А зло је бучно, самохвалисаво, галамџијско, дрско, наметљиво... Зато нам се чини да га више има. Оно живи на насловним странама жуте штампе и у ударним терминима таблоидних електронских медија, најопаснијих тровачница људске душе. Вашим колегама препоручујем као савет и завет песму „бранковинске виле” Десанке Максимовић: „Објавите једном на велика звона”. Многим Шапчанима у сећање су урезане слике из шабачке хале 1995. док обилазите избеглице из Крајине, места где сте у младости живели и радили. Шта вас је највише растужило у претходним годинама? Највише ме растужују људска бахатост, осионост, умишљеност, саможивост, безобзирност... Горки су плодови овог корова који расте у душама појединих људи и народа. Сведоци тога су милиони и милиони избеглица, бескућника и апатрида који се потуцају и блуде светом од немила до недрага. На десетине милиона породица и деце у Африци пате у сиромаштву и умиру од глади. Са њима је распети и васкрсли Христос. Он живи у свакој њиховој сузи, болу, уздаху, вапају... И међу нама много је оних којима је наша помоћ потребна. Онај ко хоће да сретне и види Христа, нека укаже помоћ своме комшији болеснику, сиромашку, немоћној старици или старцу... Нека им се нађе... Чаша хладне воде, шоља чаја, лепа и топла реч велики су као храм. На питање да ли ће Христос, када поново дође, наћи вере на земљи, Свети владика Николај одговара: „Наћи ће је, али не у раскошним храмовима и псалмодијама, већ у шапутању људског језика и у тишини и топлини људског срца”. Велики задаци стоје данас пред српском црквом и српском просветом и културом. Потребни су велики напори на духовној и културној обнови, као и на образовању и просвећивању нашег народа, особито младих. То је темељ сваке обнове. И црква и држава улажу велике напоре у изградњу велелепних храмова и градова. Време је да се уложи труд у изградњу новог човека. То је претежније од свега. То је темељ нове Србије. Ако у томе успемо – успели смо у свему. Сећајући се трагичних збивања из 1995. која спомињете, поносан сам на свој народ. Србија је раскопчала недра и примила своју страдалну браћу, делећи са њима све што је имала. То су били дани санкција, изолације, беспарице, сиромаштва... Али изнад свега дани великог људског и хришћанског срца. То ми даје разлог да верујем у свој народ. Поред свих тешкоћа и искушења са којима смо суочени верујем да ћемо, уз Божју помоћ, наћи излаз из свих невоља, и из свега изаћи већи и снажнији. Да сведем овај одговор на сентенцу нашег великог писца Добрице Ћосића: „Вода и народ увек нађу свој пут!” Са том вером и надом поздрављам све читаоце „Политике” радосним поздравом победе живота: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
  5. Доносимо предавање протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића на тему: "Стари и нови Израиљ", које је одржао у суботу 20. априла 2019. лета Господњег у крипти храма Светог Јована Владимира у Бару. Извор: Храм Светог Јована Владимира у Бару
  6. На катедри библијских студија при Петроградској духовној академииј већ дуже од 30 година проводе се истраживања на пољу библијске археологије. Као један од значајних резултата тог рада представља припрема и објављивање, између 2010. и 2014, трију мултимедијалних уџбеника који садрже описе археолошких предмета из библијских земаља – Свете земље, Мале Азије и Јордана. Професори и студенти Одсека за библијске студије сами су снимали и стварали видео снимке током својих археолошких експедиција провођених од 2007. до 2014. године. Онлајн верзије тих руских уџбеника, првобитно објављених на ДВД-у, сада се могу добити и на вебсајту. Сваки археолошки предмет има свој опис и фотогалерију, а понекад и видео запис. Материјал је намењен професорима и студентима богословских академија и семинарија, као и свима онима који желе да се упознају са стањем археолошких ископавања и тиме и само Свето писмо. Сајт наводи 42 археолошка сајта са 1350 фотографија и 247 видеа. Извор: Православие.ру (са руског Инфо служба СПЦ)
  7. Слободан Антонић: Стижу нови милиони евра за борбу против „српског национализма“ и „руског малигног утицаја“ У борби против „српског национализма“ и „малигног руског утицаја„ у Србију и Републику Српску упумпавају се милиони евра – а главни талас тек долази. Наиме, пропагандна борба „против Руса“ у Европи биће у наредном периоду потпомогнута с пола милијарде долара, а командант европског дела НАТО-а већ је оценио да је „Балкан главна мета руског малигног утицаја„. То значи да ће се још много новца слити у овдашње атлантистичке НВО и у аутоколонијалне медије. Човек се пита како ће тек онда изгледати наша медијска сцена, ако већ сада гледамо америчку телевизију, читамо немачке новине, присуствујемо бујању грађанистичких и аутошовинистичких портала – док се критичка демократска и патриотска мисао негује тек на малобројним независним сајтовима који све теже састављају крај с крајем. Већ сам писао о томе како НДНВ – НВО фирма Динка Грухоњића, добија од фондација из САД 10.000 долара месечно за пропагирање војвођанског сепаратизма. Недавно је и један таблоидни и провладини портал објавио листу западних донација за НДНВ, чији збир износи преко пола милиона евра. Стога је Грухоњић, поред портала Аutonomija.info, могао да отвори и сајт Voice. Али, новац који добија Грухоњић не може да се пореди с новцем за неке друге „антинационалистичке“ НВО. За 8. март више феминистичких организација окачило је кецеље на пар београдских „мушких“ споменика – међу њима и на споменик патријарху Павлу. Једна од тих организација била је и „Реконструкција Женски фонд“ – НВО за коју је вероватно мало ко од читалаца чуо. Но, треба знати да је само та једна феминистичка НВО добила, у 2018. години, око 300.000 евра донација за свој рад (како стоји на самом сајту ове НВО). А за период 2011-2018. чак два милиона евра! Верујем да ће и ово скрнављење споменика добром патријарху Павлу – ког једна феминисткиња с Филолошког факултета чак зове „фашистичким патријархом„ – засигурно бити добро наплаћено. Светлана Лукић из „Пешчаника“ каже да „сви ми, и ‘Пешчаник’, КРИК, ЦИНС, живимо искључиво од пореских обвезника – норвешких, холандских…“ – требало би додати и америчких, британских, немачких… Зато, ваљда, на сајту КРИК-а, који себе види као „мрежу за истраживање криминала и корупције“, нећете наћи истраживање везано за Динкића, Александра Влаховића, Зорану Михајловић, Чедомира Јовановића, Ружицу Ђинђић и остале „беле медведе“ који су, очигледно, под заштитом атлантистичких центара моћи. С друге пак стране, отварају се нови портали, првенствено намењени омладини, с изразитим грађанистичким усмерењем: Talas, Vice.rs, Editor, Vugl итд. Ево неких карактеристичних наслова с ових портала: „Косово је главни регрутни центар национализма у Србији – разговор с Б. Јакшићем„, „Зашто величамо аутократу Путина – о стању људских права у Русији„, „Није српски ћутати – реакције на пресуду Караџићу„ („опозиција треба да буде уједињења у признавању пресуде Караџићу“), „На протесту у Београду демонстрантима ће се обратити осведочени хомофоб и антиваксер„ (мисли се на др Владимира Димитријевића), „Морамо да причамо о новој песми Београдског синдиката `Догодине у Призрену`„ („директно храни митоманију“, „меморандум САНУ за 2018“, „не помињу се ратни злочини и етничко чишћење према Албанцима од 1912. до данас“), „Хомомофобија није став, хомофобија је злочин„, „Весна Пешић је краљица, а ви како хоћете„, „Схватите, не желе сви децу„, „Школа нас учи да будемо сиромашни„ („У школи никада нећемо учити о новцу и његовом значају. Од малена нам се подмећу идеје како паре носе зло“), итд. Најлепше је што већина од ових портала кроз „опуштеност“ и „урбане теме“ настоји да привуче публику, чланцима као што су: „Пушење траве пре секса може да доведе до бољег оргазма жена, показује студија“, „Први пут када сам дрогирана имала секс, мислила сам да сам се заљубила“ („Када имаш секс на МДМА осећај је као да се никада неће завршити“), „Историјат сцене свршавања у порнићу“, „Зашто сам поносна што сам `промискуитетна` дроља“ („Живот је као курац. Мораш да га зграбиш с обе руке“), „Момци и девојке о идеалном пушењу“ („Када ми је дечко први пут свршио у уста нисам знала око чега драма: `гутати или пљувати?`. Увек гутам ако до те ситуације дође“), „Моје прво гутање: ужаси и лепоте оралног секса„, итд. Иза појединих од наведених портала такође стоје штедро финансиране НВО. Сајт Talas, рецимо, покренула је, у марту 2018, НВО Либек, која је, судећи по копијама извештајаобјављених на поменутом провладином таблоидном порталу, у три године пре тога такође приходовала око 300.000 евра донација. У исто време, у Србији се гасе или једва преживљавају „патриотски“ и „анти-НАТО“ сајтови. Престали су с радом, рецимо, Васељенска, Србел, Српска Акција, ЦАРСА, итд, а од сајтова који су имали финансијске везе с Русима (мада не и са званичном Москвом), ФСК.рс и Катехон. О гашењу ФСК.рс понешто знам јер сам за тај портал две године писао. Он је радио седам година и до 2017. постао је један од најчитанијих и најпреношенијих извора вести и коментара. Међутим, 27. новембра 2017, уредница Ања Филимонова (Аня Филимонова) обавестила је сараднике да „од 1. децембра, изненадно, без икаквог упозорења и образложења, рад српског Фонда стратешке културе је прекинут“. Зашто, то је остало нејасно, како је произлазило из овог писма и доцнијег саопштења, и самој уредници. Портали који су о томе известили повезали су гашење ФСК.рс с „напорима САД да потисне сваки утицај Русије у Србији„. Филимонова је ипак успела да спасе богату архиву ФСК.рс – пошто је страница престала с радом – тако што ју је пребацила на свој, новопокренути сајт Српски став. Он наставља традиције ФСК.рс али са, ипак, нижом логистиком и интезитетом постављања нових текстова. Од оних малобројних, независних, суверенистичких информативних портала којима је данас глава једва изнад воде, попут Србин.инфо или Србијаданас.нет, својствен је случај Стања ствари. Овај сајт је, по озбиљности и квалитету текстова, бележио изразити успон. Али, 24. јула 2018, уредништво објављује да је „чудним сплетом околности – а не бисмо искључили ни могућност да су умешани прсти система/режима – Стање ствари остало без икаквих финансијских прихода на месечном нивоу“ (овде). Од тада Стање ствари преживљава молећи читаоце за помоћ. Прикупљена потребна средства, по месецима, била су: 100%, 49%, 29%, 43%, 48%, 37%, 42%, 50% и 27% – као што се види: с тенденцијом снижавања. Нешто боље, изгледа, стоје патриотски и анти-НАТО сајтови који имају извесне (претпостављамо) капиларне везе с политичким структурама: било онима које су ближе власти (Стандард, Видовдан, Патриот, Националист), било онима које су ближе опозицији (НСПМ). Ово се закључује и по томе што уредници ових портала ретко кад апелују на читаоце за помоћ, а присуство реклама на наведеним порталима, ако их и има, далеко је од фасцинантног. Једини грађанистички сајт који се жали да нема новаца је, колико знам, Луковићев XXZ Magazin – наследник упокојених E-novina. Но то је, како произлази и из последњег Луковићевог апела читаоцима, више последица још неисплаћених казни за клевету и неовлашћено објављивање фотографија у E-novinama, а мање пресушивања дотока финансијских средстава. Што се Републике Српске тиче, пак, за сада се добро држе три ћирилична политичка (али нестраначка) портала. Кажем ћирилична, зато што је писмо сајта у БиХ, али и у Српској, знак не само политичко-етничког идентитета, већ и ширег идејног светоназора (антиимперијализам, антиглобализам, анти-НАТО итд). Најстарији од ова три портала је Фронтал.рс. Он је ових дана прославио десет година рада. Иза њега стоји група патриота који у својој критици конформизма у РС не штеде ни власт, нити опозицију. Реч је о корисном сајту за сваког ко хоће да разуме догађаје у Бањој Луци и Републици Српској. Ту је и Искра, информативни портал Андрићграда и чедо Емира Кустурице. Сајт садржи добро одабране вести из РС, Србије и света, и занимљиве коментаре групе млађих аналитичара. Најзад, најмлађи од ова три сајта, Све о Српској – на коме се и објављује текст који је сада пред читаоцем – а који постоји тек више од годину дана, окупио је групу искусних коментатора из Србије и Српске. Он подржава основну патриотску линију званичне Бање Луке, првенствено ону око које постоји јасан консенсус с опозицијом у РС: не унитаризацији БиХ, и не уласку БиХ у НАТО. Али, како је све то мало у односу на десетине сајтова у Србији и Српској који нас уверавају да је „Република Шумска“ геноцидна творевина, коју ваља превазићи (видети овде, овде, овде или овде)… А следи нова поплава пропагадних долара која хоће да потопи оно што радимо. Зато је нужно подизање свести нашег народа о опасности „великог испирања мозга“ и јачање солидарности, као и узајамне помоћи, у тренуцима који следе. Немојмо се свађати око идеолошких разлика и доктринарних нијанси: Србија и Српска морају да буду изнад свих наших доктрина, сујета и међусобица. Ако тако радимо сачуваћемо се и од овог таласа „колонизације ума“. Као што смо свој народни идентитет и своју културу сачували кроз векове. ➤ Извор: Све о Српској, via Стање ствари Стиже нам још "страних инвестиција" од наших "западних пријатеља". Део земље нам је под физичком окупацијом, остатак колнизован, аутошовинизам буја, на Филозофском факултету се спроводи стаљинистичка чистка "морално-политички неподобних", патриотски настројени медији се гасе.. но, не губимо наду. Није ово ни приближно најгори тренутак у нашој историји. Догодине у Призрену, и без аутошовиниста и штеточина за вратом!
  8. У новом броју Православља, новина Српске Патријаршије, пажњи читалаца препоручујемо разговор са митрополитом Павлом, намесником Кијевско-печерске лавре: Управљамо поглед пун наде у Српску Цркву. После смрти јерменског Патријарха Константинопоља Месроба II Мутафијана, јерменска заједница у Турској се спрема за избор новог духовног вође. Текст под наслово Јермени у Турској – у сусрет избору будућег патријарха написао је Данко Страхинић. Др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве, износи на видело податке о прогону монахиња манастира Стјеник 1955. године и храбром чину једне побожне жене из Видове, док проф. др Ксенија Кончаревић подсећа на осамдесет година деловања манастира Свете Меланије у Петровграду (Зрењанину). Владика Методије: Михољска Превлака - Мјесто помирења, љубви и праштања (ПДФ) Поводом недавних збивања на Михољској Превлаци у тексту под називом Крстионица на пјени од мора за новине Српске Патријаршије пише Никола Маловић, српски писац из Боке Которске. Извештај о данима искушења у Митрополији црногорско-приморској налази се у тексту Место сабирања, помирења, љубави и праштања. Славица Лазић у новом броју Православља доноси до сада необјављен разговор са Добрицом Ерићем, у знак сећања на великана српске поезије и прозе, у тексту који је насловљен једним његовим стихом: „Моја земља је разапета на крсту од четири стране света“. У рубрици „Реч две са...“ протођакон др Дамјан Божић је разговарао са протојерејем-ставрофором др Милошем Весином, парохом јужночикашко-ленсиншким и професором Богословског факултета у Либертивилу. Разговор је насловљен: Схизофренија дијаспоре или дијаспора незалазне младости Цркве. За живот је потребно тако мало, кажу наши најстарији суграђани који живе у Стационару у даљској, а њихове речи су забележили волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства који су им протеклог викенда били у посети. У новом броју новина Српске Патријаршије објављујен је и позив на Литургију која ће бити служена 22. априла 2019. године у храму Светог Илије у Млаки код Јасеновца, Епархија славонска, на дан пробоја последњих јасеновачких логораша. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље
  9. Нови јануарско-фебруарски 365. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре и радија Беседе. Представљајући садржај новог броја чија је централна тема ЧОВЕК-ИКОНА БОЖИЈА, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање почиње уредничким уводником наглашавајући све важније детаље које је наш уредник у свом уводном слову посебно истакао, особито у погледу правилног поимања боголикости као великог дара Божјег. У даљем току представљања посебна пажња је посвећена на разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем), упознавши црквену јавност са свим насловима који обогаћују овој број који је пред нама. Садржај овог броја Православног мисионара сваком читаоцу нуди велико богатство духовне хране у виду поучних текстова, текстова који одишу катихетским моментом који у данима Свете четрдесетнице - Великог поста може бити од велике користи свима онима који са радошћу читају Православни мисионар, подсетио је катихета Бранислав Илић приликом представљања носеће теме и целокупног 365. броја Православног мисионара. Радио Беседа: Радио Светигора: Звучни запис разговора САДРЖАЈ: Реч уредника: Пут до скривеног човека срцаРеч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Господином Арсенијем (Главчићем) - Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери Свети Оци тумаче Свето Писмо: Беседа Светог Јована Златоуста о МелхиседекуМатерик: Живот Свете Меланије РимљанкеУ дијалогу за атеизмом: Теолошки поглед на Либетове експерименте Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (II) ТЕМА БРОЈА: Владимир Пекић: Шта је човек да га се сећаш? (Пс. 8, 5)Протонамесник Александар Јевтић: Презирање човека је заборављање БогочовекаБранислав Илић: Боголикост се актуализује учешћем у Светој ЕвхаристијиДр Ђорђе Вуковић: Монах и штампар Макарије о стварању човекаВишедетне хришћанске породице: Породица ОтоПисма: Како преживети мужевљево неверствоСећање:Посмртно словце за једног необичног мисионараМилосрђе: Наставници по људским и хришћанским мерилимаСвета земља: Горненски манастир, Еин-КаремСвета Гора: Манастир КсенофонтХришћанска књижевност: "Божји људи" Боре СтанковићаМисионарски излог: Смисао Живота - Православље или јогаСведочанство:Чудесна помоћ Свете ПеткеИз пера првог уреника мисионара: Наше небо почиње овде Извор: Православни мисионар
  10. У недељу Крстопоклону, 31. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Светотројичком храму у Новој Вароши. Саслуживали су свештеници из Пријепоља, Прибоја, Пљеваља и Нове Вароши. На радост црквене заједнице у овом граду подно Златара, у току Божанске Литургије Преосвећени Епископ рукоположио је ђакона Мишела Мемишевића из Пљеваља у чин презвитера. Пречасним Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа причестила се већина верника, благодарећи Богу на свему. Представљајући сабраном народу новорукоположеног свештеника и будућег пароха нововарошког, оца Мишела, Преосвећени је рекао да је он примио благодат Духа Светога, која има особину да допуњује оно што људима недостаје: – Оне ограничености које су својствене човеку благодат Светога Духа поправља. То значи да је он обавезан да се и даље усавршава, да се учи и увежбава у врлини, а то што чини благодат Духа Светога то је ради вас, што значи да би његове слабости, ако их пројави а ми се надамо да неће, биле на његову осуду а не на осуду Цркве јер Црква је света, јединствена, саборна, апостолска без обзира на то какви смо ми, јер има много свештенослужитеља који су послужили Цркви ради вођења Цркве и спасења верних, а они сами у себи се боре. Свакоме од нас дато је да се боримо и дато је да се боримо заједно. Ја вас молим, немојте ловити грешке ваших служитеља. Ако приметите да неко у нечему клеца молите се за њега, јер ми смо једно тело, једна заједница, и ми се заједно боримо за спасење. Након свете службе братство храма уприличило је трпезу љубави за све учествујуће прослављаче Бога. Извор: Епархија милешевска
  11. У Крстопоклону недељу, 18/31. марта 2019. године, евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, настојатељ храма Светог оца Николаја у Сремским Карловцима протопрезвитер Јован Милановић, презвитери Бранислав Шијачић, парох у Сомбору, и Данијел Кобиљски, парох у Локу и Вилову, ђакон Живко Рајиновић из Жабља, братство Саборног храма и новосадски ђакони. -У данашњи празнични и недељни дан завршава се половина свете Четрдесетнице. Црква долази са својом мудрошћу и бригом за нас, говорећи да није пост због тога да би нас здравствено исцрпео, него да би нам дао подстицај за подвиг, указујући нам на Господњу Жртву. У знак те јеванђелске истине, Црква ове недеље на средину храма износи Часни и Животворни крст дајући нам на тај начин силе и снаге које нам недостају. Зато се ова недеља и назива Крстопоклона. Ми као хришћани идемо путем Крста Господњег, путем страдања, која су неупоредиво мања од оних која је Господ поднео за наше спасење. Зато заблогодаримо Господу и на Крсту и на Васкрсењу! Пред почетак свете Литургије, Епископ мохачки г. Исихије је рукопроизвео вероучитеља Слободана Ђурђића из Новог Сада у чин ипођакона, а током свете Литургије владика Иринеј је рукоположио ђакона Милорада Мишкова из Мошорина у чин презвитера. По благослову владике Иринеја, Епископ мохачки Исихије је рукоположио ипођакона Бранка Бандобранског, катихету из Новог Сада, у чин ђакона. Извор: Епархија бачка
  12. У Крстопоклону недељу, 18/31. марта 2019. године, у храму Свете Тројице на Ченеју, светом Литургијом је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протопрезвитера Милана Малинића, сабрата Вазнесењског храма у Новом Саду и протонамесника Горана Артукова, новопостављеног пароха ченејског. Након прочитаног Еванђеља, прота Миливој је поучио и охрабрио верни народ да истраје у посту и молитви, нагласивши да смо на половини подвига у којем се припремамо за велики и радосни празник Христовог Васкрсења. Пред крај свете Литургије, прота Миливој је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, којом је протонамесник Горан Артуков постављен за привременог пароха при храму Свете Тројице на Ченеју. Том приликом, архијерејски намесник новосадски први је пожелео топлу добродошлицу новом пароху и много успеха у парохијском раду. Отац Горан је захвалио Епископу бачком др Иринеју на указаном поверењу, у нади да ће исто оправдати на корист Свете Цркве. Извор: Радио Беседа
  13. У уторак, 19. марта 2019. године, после вишегодишњих припрема, стручних истраживања и израде захтевне пројектне документације, почели су радови на обнови фасаде Владичанског двора у Новом Саду. Трудом наших најбољих стручњака из области заштите споменика културе, Покрајински завод за заштиту споменика културе је израдио пројекат обнове фасаде Владичанског двора, док ће надзор над радовима вршити надлежни градски Завод. Планирано је да се радови изводе у три фазе и да целокупан пројекат буде завршен до краја 2019. године. Изабрани извођач прве фазе је Кото д.о.о. из Београда, реномирана фирма са великим искуством на пољу извођења конзерваторско-рестаураторских радова на непокретним културним добрима. Подршку и средства за реализацију овог пројекта дали су Покрајинска Влада АПВ и Град Нови Сад, чиме се наш град на најбољи могући начин припрема за 2021. годину, у којој ће бити престоница европске културе. Пројекат Владичанског двора је рад архитекте Владимира Николића из 1899. године, а изградња је завршена 1901. године. Владичански двор је репрезентативна грађевина у еклектичком стилу, са мешавином романтизма и сецесије. Посебан утисак дају декоративни елементи фасаде, бифоре и трифоре, као и мноштво фасадних украса. У првом плану је црвена фасадна опека којом је обложена улична фасада Двора. Овај објекат је одлуком Владе Републике Србије из 2007. године проглашен спомеником културе. Извор: Епархија бачка
  14. Са радошћу обавештавамо верни народ да је у издању фондације Свети Прохор Пчињски изашао нови број (11/12 за 2017/2018 годину) православног илустрованог часописа Православне епархије врањске - Искон. Садржај: Реч уредника: Слово о знаку једнакости, Мимо Ломпар: О промени свести, Јован Јањић: Прослављање Бога и угодника Његових, Ђорђе Сибиновић: Nemo plus iuris... Ђакон Јован Аничић: Теологија и(ли) естетика појања, Протојереј-ставрофор Владан Милутиновић: Епископ врањски Пахомије (Гачић), Митрополит димитријадски Игњатије: Међуправославна сарадња и сведочанство на Балкану, Станисав Петрушевић: Владика Пахомије - обновитељ Епархије, Мати Стефанида: Духовно детињство кроз анегдоте и чуда, Монахиња Јефремија: Молитвени кад и сећање, Отац Теофан: Добротољубље, Зоран Трајковић: Духовни живот у Прешеву, Радован Бели Марковић: Владика Пахомије, Драгиша Бојовић: Носити крст, Зоран Стошић Врањски: Религија и уметност, Сима Арсић: Светосавска недеља у Врању, Др Симо Умићевић: Здравље - Божји дар на срећу људима, Лена Величковић: Моја сећања на рад у цркви Свете Тројице у Врању, Сунчица Денић: Аксиос, Кирије!. Извор: Епархија врањска
  15. Епископ Иринеј: -Ова књига је дело саборног духа и начина рада који нас је одржао кроз историју Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј говорио је 5. марта 2019. године у Галерији Матице српске о монографији под насловом „Алмашка црква - Храм Света Три Јерарха”. У представљању тог драгоценог дела учествовали су и архијерејски намесник новосадски први протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев и конзерватор-рестауратор Галерије Матице српске г. Данило Вуксановић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Честитавши најпре др Тијани Палковљевић Бугарски, управници Галерије Матице српске, на добијеном Ордену за уметност и књижевност у рангу витеза, Епископ бачки је најлепше жеље и речи захвалности упутио приређивачима монографије, издавачу, као и установама које су помогле реализацију и објављивање монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”. -Лепо је што је књига посвећена 300-годишњици дивног Алмашког храма. Књига се појављује наизглед са малим закашњењем, али са веома добром подударношћу између те наше годишњице и великог јубилеја – осам векова аутокефалије наше помесне Цркве. Овај вечерашњи сусрет, први овакав ове године, треба да сматрамо и једним од видова обележавања 800-годишњице у нашој Епархији, навео је владика Иринеј. Епископ Иринеј је такође рекао да је књига савесно и лепо урађена. -Препуна је драгоцених података и материјала који већини нису довољно познати, тако да ће се свако ко је буде читао и разгледао духовно обогатити. Она сведочи и о старом, добром Новом Саду од пре три века, како су тада релативно малобројни наши преци и претходници умели да, у туђинској држави, ураде овако значајне ствари, овакве храмове, светиње, споменике духа и културе, којима се и данас поносимо и поносићемо се вековима. То показује, пре свега, њихову веру, поручио је владика Иринеј. Уредник и један од аутора монографије „Алмашка црква – Храм Света Три Јерарха”, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, истакао је да, кроз ову књигу, Алмашки храм проговара једним другим језиком, новим језиком. -Јесте да припада историји, прошлости, али када је будете држали у рукама видећете да је она итекако добрано закорачила у 21. век. То је наша скромна лепта и нашим дедовима и нашим прадедовима – што се мене лично тиче – мој скромни дар и данас драгим ми парохијанима Алмашког храма, где сам безмало 15 година службовао, за сву љубав коју су ми пружили примајући ме у своје домове, а ја сам се, овако нејак и слабашан, трудио да им одговорим у истој мери. Желим да захвалим Његовом Преосвештенству г. Иринеју на очинској бризи, старању, благослову, подстицању и разумевању према нама слабашнима док смо писали ову књигу, на благослову који нам је уступио и доделио, и да му пожелим да и све предстојеће јубилеје везане за нашу Епархију бачку и за нашу Српску Цркву проведе онако како доликује и како је заслужио, навео је архијерејски намесник новосадски први. Прота Миливој Мијатов је обрадовао присутне, објавивши да ће књига бити даривана онима који су присуствовали догађају у Галерији Матице српске, али и да ће примерци монографије бити уручени библиотекама основних и средњих школа, богословијама, црквеним општинама Епархије бачке, као и установама културе и просвете у Србији. Такође, сви они који буду желели да у својој личној библиотеци имају ово драгоцено издање, могу да се јаве протопрезвитеру Бранку Вујиновићу, садашњем настојатељу Алмашког храма, и књигу ће добити бесплатно. Директор Историјског архива Града Новог Сада г. Петар Ђурђев је оценио да је у колективном сећању грађана Новог Сада заживела прича да је храм Света Три Јерарха изграђен захваљујући неком граничарском инату. -Ова неспретно изнета тврдња засенила је праву историјску позадину подвига изградње овог светог храма. У Алмашкој цркви се, све до несрећног бомбардовања 1849. године, чувала чудотворна икона Пресвете Мајке Богородице, што је овај храм учинила важним местом за ходочаснике и за све хришћане жељне помоћи Богомајке. Да би сав тај народ могао да се окупи на Литургији - подигнут је управо овај велелепни храм, казао је г. Ђурђев, један од аутора монографије. Да је ова књига бесцен благо, мишљења је и г. Данило Вуксановић, који је истакао да су аутори успели да обједине огромно богатство тровековног трајања Алмашког храма. -У овом пригодном осврту, засутом мноштвом занимљивих историјских знакова и визуелних прилога, на маргинама богослужбених књига Алмашког храма, о негдашњем и данашњем Новом Саду, о Алмашком храму у часу погрома Новосадске рације, кроз хронологију именâ парохâ који су овај храм држали на сопственим духовним плећима, долазимо и до оних који га данас обнављају и држе отвореним за православне вернике 21. века, казао је г. Вуксановић. Присутне у Галерији Матице српске је поздравила др Тијана Палковљевић Бугарски, управница ове значајне установе, истакавши да се сарадници Галерије баве сакупљањем, проучавањем и презентовањем српског културног наслеђа. Монографију је, са благословом Епископа бачког г. Иринеја, издала Српска православна Црквена општина новосадска. Извор: Епархија бачка
  16. Снимано у студијима Analog Mind и Студио Коларац током 2018 г. Музички продуцент: Жељко Вељковић Лого: Светлана Седлан Насловну страну насликао свештеник др Зоран Ђуровић Дизајн омота: Тригон Дизајн - Чачак Издавач: манастир Вазнесење (Овчар) Албум је одсвирала група ТАРГУМ, коју чине: +Пеђа Манов - гитара и бузуки + Григорије Пећанац - гитара +Горан Милошевић - удараљке +Стефан Саблић - канун и ути (уд) +Бранко Исаковић - бас гитара +Асим Сарван - вокал и гитара ЛИНК ЗА АЛБУМ U vreme ono by Asim H. Sarvan i arhimandrit Timotej
  17. На заседању Свештеног Синода Руске Цркве за новог настојатеља Тројицко-Сергијеве лавре изабран је досадашњи епископ броницки Парамон, викар Патријарха московског и све Русије, са титулом Сергејево-посадски. За намеснике Новоспаског манастира изабран је епископ воскресенски Дионисије, викар Патријарха московског и све Русије, а за намесника Донског манастира са титулом Вроницки изабран је епископ уржумски и омутнински Тома, досадашњи архијереј Уржумске епархије. Извор: Српска Православна Црква
  18. Из штампе је изашао први број часописа Српски Сион за 2019. годину. Поред Хронике Епархије сремске и текста о 40 година архијерејске службе Епископа сремског Василија, часопис подсећа читалачку публику на великог владику Макарија Ђорђевића, великог архијереја Српске Цркве. У новом броју може се прочитати и текст о дворском манастиру Раковцу, који је остао познат као место подвига и монашког труда, али и као манастир који је у своје време Карловачкој митрополији и Српској Цркви дао велики број знаменитих јерараха и служитеља. Нови број садржи обиље старих фотографија из фото-архиве Епархије сремске. Посебно је значајно то што је број издвојио у оквиру хронике и све оне догађаје који су на посебан начин обележили прошлу јубиларну 2018. годину. Следећи број се очекује у априлу и биће посвећен 800-годишњици аутокефалије наше свете Цркве. Редакција још једном захваљује свима који су учествовали у стварању новог броја часописа који представља историјско наслеђе црквеног издаваштва Епархије сремске. Уводник Вратили смо се... Пуно дарова и пуно стрепњи... Сваки човек је дар, а највећи дар који је земља примила јесте Богомладенац, који нас је и ове године удостојио да се присетимо и проживимо тај сусрет и откријемо тај дар неба земљи, то предивно Дете, Богомладенца који нам се даровао како би његова љубав била мера и нашим животима на земљи. Зато Господ и на свакога од нас гледа као на дар, као на шансу, могућност да се пројави кроз нас Његова доброта и Његова љубав – Његов вечни живот у нама. Пуно стрепњи – јер смо склони да свој дар за живот, за љубав, за вечност, за трајање, заменимо идејом да је живот наше власништво и да га поседујемо, да постанемо они који имају права, али који не живе даровима. Та и таква свест се нажалост изграђује све више код наше деце, па и код нас самих, јер смо постали бића неблагодарна, бића која траже права, а која све мање могу да схвате да треба да се дарују – не нешто од себе, већ себе да дарују. Задатак друштва, родитеља и сваког појединца јесте да у овом времену, како код деце, тако и код својих ближњих развије осећај за љубав, који настаје једино онда када смо свесни да смо дар дат својим ближњим, да је наш живот дар и да се једино на такав начин можемо тргнути и пробудити из „ријалитија“ који нас, чини се, све више окружује. Зато се надамо се ће и овај број нашег и вашег Српског Сиона, помоћи да сви заједно кренемо у сусрет Богомладенцу и једни другима, те да ће нас учесталост сусрета оплемењивати и чинити да у себи и код других развијемо, благодаћу Божјом, овај дар живота и љубави… или боље – живота у љубави. Редакција Извор: Српска Православна Црква
  19. Његово преосвештенство Епископ дизелдорфски и њемачки г. Григорије рекао је да БиХ и регион захтијевају прије свега мир и стабилност, али да се и у миру не смије постићи неправедно рјешење које ће генерисати нови рат. Владика Григорије је прецизирао да мир подразумјева толеранцију, демократију и примјењивање закона. Он је за „Еуроблиц“ рекао да БиХ, као и читав регион који је још изван ЕУ, мора да постигне и достигне најбоље европске вриједности, а да ли ће или неће ући у ЕУ након постизања тих вриједности биће мање битно. – За нас би погубније било да уђемо у ЕУ, а да останемо у својим патолошким мржњама и нерегуларностима сваке врсте, у освајању моћи по сваку цијену, у ниподашатавању другога – рекао је владика Григорије. Епископ Григорије каже да Срби не треба да се баве другима, „јер и тако имају превише посла сами са собом“ и да, осим Божијих закона, треба поштовати и људска правила и законе у правом смислу те ријечи, што је Србима као народу потребно да би напредовали, не угрожавајући при томе никог другог. – Људи ће јако тешко доћи до тако дубоке самосвијести и сами од себе престати да се боре за власт и моћ. Зато за почетак предлажем да се поштују правила, и то она која су већ потврђена као добра – рекао је Епископ Григорије. Говорећи о Косову и Метохији, владика Григорије је рекао да тај простор не припада само Србима, већ и Албанцима и да је основно питање заправо зашто Албанци неће да живе са Србима. – Ако кажемо да је то наш простор, али не и албански, онда тиме поручујемо да не желимо те људе на нашој територији и да нећемо да живимо с њима и онда ту, по природи ствари, долази до конфликта. Али ако кажемо да је то и наш и њихов простор, онда је ситуација битно другачија – додао је Григорије. Владика Григорије каже да „нема ни зрно вјере“ да би разграничење, које се помиње као једно од рјешења косметског питања, било коме донијело добро. Одговарајући на питање о судбини српског народа који је подијељен вјештачким и прилично зацементираним границама, владика Григорије је рекао да не постоји земаљска граница која може да подијели људе. – Стога мислим да су границе колико год су у појединим ситуацијама потребне, толико и опасне. Не смијемо сметнути са ума да укидањем граница суштински нико неће изгубити свој идентитет, као што га нико неће ни задобити постављањем граница – рекао је владика Григорије. Он каже да, за разлику од овдашњих простора који се великом брзином празне и расељавају, у Њемачкој и у остатку Европе постоји супротан процес – простор се насељава људима, а при томе није само ријеч о настојању да се постигне што већи економски напредак, већ и о свијести о значају култивације тих простора. Владика Григрије је указао да би свако друштво и власт требало да раде на постизању узајамног повјерења, а не на усрдном ширењу подозрења. – Овдје се, нажалост, лако уочава даје друштво поларизовано и да најмање 50 одсто људи нема повјерења у капетана, у своје другове, комшије и зато је дефетизам логична посљедица тог неповјерења – рекао је владика Григорије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Из штампе је изашао први број у 2019. години Гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу "Глас Епархије нишке". Овај 11 број, шесте серије представио нам је уредник листа др Ивица Живковић. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас
  21. Његово Преосвештенство, Г. Василије, Епископ сремски, служио је на празник Света Три Јерарха Свету архијерејску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима (познатом и под називом Доња црква). -ФОТОГАЛЕРИЈА- Преосвештеном Владици саслуживали су архимандрит Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетег, протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији, протојереј Стојан Билић, парох при Саборном храму Светог Георгија у Новом Саду, протојереј Јован Милановић, настојатељ Саборне цркве Светог Николаја у Сремским Карловцима и професор богословије, презвитер Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, презвитер Вељко Васиљев, настојатељ храма Св. пророка Илије на Палићу, као и протођакон Слободан Вујасиновић и ђакони Александар Билић и Станко Лакетић. Молитве су Господу узносили и други свештеници који су присуствовали овом свештеном сабрању, као и ученици Карловачке богословије и мноштво верног народа. Лепоти богослужења допринео је својим дивним појањем хор „Свети Стефан Дечански“ под руководством госпође Тамаре Петијевић. Након великог входа, Владика Василије рукоположио је ђакона Станка Лакетића, професора Карловачке богословије, у свештени чин презвитера. Епископ је у беседи по рукоположењу представио оца Станка верном народу, назначивши да ће им он од сада бити духовни руководитељ и парох доње парохије у Сремским Карловцима. По Светој Литургији Господин Епископ обратио се надахнутом беседом сабраном народу, говоривши им о духовној величини личности Свете Тројице Јерараха и о њиховом значају за Православну Цркву. Молитвено славље наставило се за трпезом љубави у Карловачкој богословији око које су се потрудили управа овог древног српског училишта и новорукоположени отац Станко. За трпезом су говорили отац архимандрит Доситеј, те оци протојереји Стојан Билић и Јован Милановић, изразивши радост због учешћа у овом духовном слављу и пожелевши новом посленику на Њиви Господњој успешан и благословен рад, у славу Божију и на корист Цркве Христове. Извор: Епархија сремска
  22. „Караван културе говора“, пројекат који се реализује у оквиру кампање „Негујмо српски језик“, 13. и 14. фебруара борави у Новом Саду. Пројекат који под покровитељством Министарства културе и информисања Србије организује Удружење „Изражајност“, кренуо је 8. фебруара из Београда, а његова следећа станица биће Крагујевац. „Караван културе говора“ замишљен је са циљем да се прије свега младим људима укаже на значај његовања правилног изражавања и љепоте изговорене ријечи. То је важно како за појединца, тако и за цјелокупно друштво, рекао је за Спутњик промотер пројекта, француски хуманитарац Арно Гујон. У сваком граду одржавају се радионице намијењене средњошколцима и студентима, с којима о правилном изражавању, начинима да се избегну типичне језичке грешке, поштапалице и друге лоше говорне навике, као и да се побољша усмени говор, разговарају комуниколог и глумац Слободан Роксандић и глумац Марко Миловановић. „На те радионице могу доћи људи било које струке. На радионицама у Београду били су и студенти разних факултета, од будућих стоматолога до студената Факултета политичких наука. Култура говора је важна свима, и конобарима, и фризерима, и љекарима, и учитељима и професорима. Желимо свима да укажемо на то колико је важна љепота изговорене ријечи, као и да нагласимо значај правилног усменог изражавања“, истакао је Гујон Након Београда, Новог Сада и Крагујевца, „Караван културе говора“ ће наставити да путује и по другим градовима Србије, рекао је Гујон и додао да би једна оваква акција могла да буде први корак, односно подстицај за размишљање о увођењу предмета „Култура говора“ у српски образовни систем. Француски хуманитарац је, иначе, српски језик почео да учи прије десет година да би, како је навео, могао заиста да разумије људе који не говоре страни језик. „Желео сам да разумем муке, проблеме и страхове људи на Косову и Метохији, како бих могао о томе да сведочим у Француској. Учећи језик, открио сам душу српског народа. Више сам сазнао о Србији и култури кроз језик и разговор с људима него читајући било коју социолошку књигу на ту тему“, истакао је Гујон приликом представљања пројекта у Библиотеци града Београда прошле седмице. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  23. У овом броју Православља, Вашу пажњу усмеравамо ка тексту – извештају са пута и боравка посланства Српске Православне Цркве у Москви, а на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом десетогодишњице Помесног сабора РПЦ, и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске Патријаршије. Из овог броја издвајамо текст Разговор са проф. др Дарком Танасковићем "насиље над српским светињама неће стати" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" (ПДФ) . Свечаном академијом „Будимо људи“, у Митрополији загребачко-љубљанској, обележени су велики јубилеји – 800 година аутокефалности СПЦ и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић прве православне хришћанке у Словенији. О Косову и Метохији кроз историју пише Лела Марковић у тексту под насловом „Старац Григорије наручилац Житија Светог Петра Коришког и градитељ његове цркве“. О серијалу емисија посвећених страдању српског народа у Првом светском рату, на таласима Радија Беседа (Епархија бачка), у тексту под насловом „Сведочанство“, пише Александар Арсенин. „Насиље над српским светињама неће стати“, упозорава нас, у овом броју новина Српске патријаршије, Дарко Танасковић, доскорашњи амбасадор Србије при УНЕСКО, који је разговарао са нашом Славицом Лазић. Из штампе је недавно изашао „Календар Црква 2019“, посвећен 800-годишњици аутокефалије СПЦ, а о томе читајте у тексту који потписује др Радован Пилиповић. У редовној рубрици Ходим и свједочим, прота Василије Томић бележи: „Ко дволичи језиком пашће у зло“... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Садржај: 2. РЕЧ ДВЕ УЗ НАСЛОВНУ СТРАНУ Номинални верници или изгубљене душе 4 Са распетог Косова и Метохије ДОГАЂАЈ 6 Посланство СПЦ у Москви ИЗ ЕПАРХИЈА СПЦ 8 У Митрополији загребачко-љубљанској Свечана академија „Будимо људи“ КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ 10 Старац Григорије наручилац „Житија светог Петра Коришког“ и градитељ његове цркве БИБЛИОТЕКЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА 13 Библиотека манастира Ново Хопово: књиге Доситеја Обрадовића штампане у 19. веку ПОВОДИ 14 Сведочанства ПУТОПИС 18 Призрен у Америци КАТИХЕТИН УГАО 22 Слушкињина прича Фантазија која прети да буде стварност РАЗГОВОР 24 Дарко Танасковић Насиље над српским светињама неће стати СРПСКО ГРОБЉЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ 30 Два светитеља која бдију над Србима у Америци СВЕТ КЊИГЕ 34 Календар „Црква 2019.“ посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО 40 Свети Сава зачетник Милосрдне секције ДУХОВНЕ ЦРТИЦЕ ИЗ МЕЛБУРНА 42 Жртва очишћења Извор: Православље
×
×
  • Create New...