Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нови'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 403 results

  1. Крајем децембра 2019. године из штампе је изашла 3. свеска часописа Теолошки погледи за 2019. годину. На укупно 320 страна нови број овог часописа (који излази од 1968. године) читаоцима доноси радове домаћих аутора, преводе светоотачких текстова, осврте и приказе нових издања. Ово је тридесет и прва свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта – од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LII. Нови број домаћег версконаучног часописа ће у продаји бити доступан после Божића, а могуће га је поручити преко службе за претплату – (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, pretplata@spc.rs / pretplataspc@gmail.com, као и преко уредништва – teoloski.pogledi@spc.rs / teoloskipogledi@gmail.com. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LII (2019), број 3): [Св. Роман Слаткопојац,] „Смиренога Романа Кондак о Самарјанки“ (превела проф. др Весна О. Марковић), стр. 521–544; др Љиљана Јовановић, „Грчки превод јеврејских светих списа“, стр. 545–554; проф. др Богдан Лубардић, „‘Лазаре, изађи напоље!’: Eгзегетичкo-oмилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46“, стр. 555–578; монахиња Фива Савковић, „Песник као тумач Писма: библијске алузије у поезији Т. С. Елиота“, стр. 579–600 презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Ко су били Терапеути у Vita Contemplativa Филона Александријског?“, стр. 601–618; Милош Мишковић, „Однос папа (Адријана I и Лава III) и Карла Великог – питање примата“, стр. 619–638; протојереј проф. др Радомир В. Поповић, „Прва беседа најсветијег Фотија архиепископа Цариграда поводом напада Руса“, стр. 639–660; ђакон доц. др Ивица Чаировић, „Јубилеј Monumenta Germaniae Historica (1819–2019) – едиције извора за историју Западне Европе у средњем веку“, стр. 661–676; Срећко Петровић, „Прилог познавању делатности Николаја Велимировића: преписка са Робертом Гардинером“, стр. 677–710; презвитер доц. др Зоран Деврња, „Римокатоличка Црква и људска права“, стр. 711–736; јеромонах Петар Богдановић, „Физичка активност и предање Цркве: Прилог иницијативи да се у богословије уведе редован предмет физичког васпитања“, стр. 763–778; Љиљана Башић, „Сведочанства некролога“, стр. 779–800; Горан Раденковић, „Светосавље у стваралаштву Светог владике Николаја Велимировића“, стр. 801–804; Марија Живковић, „Мисионарска, интелектуална и културна делатност великодостојника Римокатоличке Цркве“, стр. 805–810; Душан Митровић, „Улрих Луц, Матејева прича о Исусу“, стр. 810–815. На страницама са Упутством ауторима (стр. 820–830) уредништво доноси и важну информацију за будуће ауторе – да ће од 2020. године навођење референци и литературе у прилозима за часопис Теолошки погледи бити усклађено са Чикаго стилом (Chicago Manual of Style), 16. или новије издање – било у скраћеном облику (аутор–датум стил) било у пуном облику (са фуснотама). Ажурирано Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 52 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Из уредништва Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Верни народ Новог Сада, предвођен својим Архијерејем, молитвено је прославио 7. јануара 2020. године празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић. Прослављање је отпочело Великим повечерјем и Јутрењем празника Божића, које је служио презвитер Ненад Вујасин, уз саслужење ђакона Слободана Ђурђића. Звучни запис обраћања Епископа Иринеја Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихијa и братства Саборног храма. Божићну посланицу Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је протојереј-ставрофор Стојан Билић, сабрат Светогеоргијевског храма у Новом Саду. Током свете Литургије појао је хор Саборног храма Свети Георгије. Литургији су присуствовали господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду. По завршетку Литургије, владика Иринеј је честитао присутнима празник Христовог Рођења. Нека Господ, својом љубављу, избави наш народ, нашу Цркву и сав свет од невоља које су се надвиле над нама, и да Бог дâ да у здрављу и сваком добру прослављамо и идуће године, и на многа и блага лета, поручио је Епископ бачки. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  3. Драга дјецо Божија! Је ли било љепшега, величанственијега и мирнијега и благословенијега свештенога хода од овога ноћашњега хода, који је кренуо из Храма Христовог Васкрсења, допутовао до Цркве Светога Ђорђа Побједоносца и поново се вратио Христовом Васкрсењу? Све што је најсветије, најљепше, најчеститије под капом небеском, све извире из гроба Васкрслога нашега Исуса Христа. Све оно што је требало да се каже рекао је ноћас и отац Велибор, а чули смо и читали ових дана, јер мислим да нема теме која је данас присутнија у Црној Гори, у региону, у читавом свијету, од православних хришћана и онога што се дешава овдје у Црној Гори. Ноћас из овога града светога, града Светога Симеона, освештанога овим Гробом Васкрсења Христовога, овим светим храмом, дужни смо да поздравимо све оне широм Црне Горе, који на овакав диван, достојанствен, благословен, миротворачки начин, проходе улицама цијеле Црне Горе. Да поздравимо нашу браћу из Пљеваља, из града Патријарха Варнаве Росића, који су вечерас (њих) више од 10.000 шетали улицама мирно и молитвено. Да поздравимо дивно племе васојевићко, који су се окупили, више од 10.000, у Беранама, окупили су се око Ђурђевих Ступова. Да поздравимо браћу Бјелопољце, град Кнеза Мирослава! Знамо да је Свето Јеванђеље Мирослављево писано за Петрову цркву. Јављају нам да је Владика Јоаникије са преко 15.000 људи шетао градом. Поздрављамо Владику Јоаникија и благословени народ. Оно што је значајно, што нам јављају, то је да и велики број муслимана шета Бијелим Пољем и пружају подршку браћи са којим живе и дијеле ово парче неба. Да поздравимо град Светог Василија Острошког, Никшић, којим такође проходи више од 10.000 људи, проносећи благослов Светога Василија свима онима који следују његово име и свима онима који се покају за огрешење према њему и према Цркви Божијој! Да поздравимо и часну Боку, град Херцега Стјепана, гдје такође шета хиљаде и хиљаде људи. Да поздравимо и прву катедру зетских епископа, Тиват, Превлаку-Иловицу, гдје ноћас шетају, па и они проносе мир и љубав Црном Гором! Да поздравимо град Светог Симеона, Котор! И они се вечерас моле Богу и шаљу мир свему свијету! Да поздравимо часне Паштровиће, Будване! И они су ноћас са нама као једно! Да поздравимо древни град Светога Јована Владимира! Ноћас и Барани шетају, а оци нам јављају, ноћас су и браћа католици са њима, шетају улицама Бара и дају подршку својој браћи православцима! Поздрављамо све оне који су са нама и у Србији, и у Русији, и у Грузији! И у Цариграду и у Москви! У Јерусалиму и широм Православља! Данас, они који су мислили да ће ово чудо донесено и изгласано, да нас подијели, оно не само што је ујединило Црну Гору, него је ујединило и Православље и читаво Хришћанство! Вечерас имамо и дужност да поздравимо онога светога и остарјелога Ђеда, који ноћас клечи пред ћивотом Светог Петра Цетињскога! Они који су ово чињели, мислили су да, ако ударе на пастира, да ће стадо растјерати! Ђедо свети стари, који ноћас клечиш са воштаницом у ћелији Светога Петра, ниси сам! Некада и она тишина која ових дана на Цетињу влада, више говори од ријечи и од онога што би некад требало да буде мучно и бучно. Али ћивот Светог Петра зна како ће проговорити када буде требало! Поздрављамо те, остарјели и свети Ђедо, из Храма Христовога Васкрсења и знај да је народ Божији са тобом! Драга браћо и сестре, драга дјецо! Да вечерас имам језик и ум Јефимије монахиње, која је писала Похвалу Кнезу Лазару, недостајале би ми ријечи! Да вечерас имам ум и разум Деспота Стефана, који је писао Слово Љубве, не бих имао и немам ријечи којима бих могао да похвалим и одам у име Цркве Божије, оду и похвалу вама, народе Божији! Данас сам размишљао и пар реченица записао, посвећених нашем православном народу и свим људима добре воље у Црној Гори: Драга браћо и сестре, драга дјецо! Ви сте најљепши и најдивнији храм, који се у овој духовној обнови Црне Горе обновио и саградио посљедњих неколико деценија! Ви сте, народе и дјецо Божија, најпрецизнији уговор, који Црква и држава могу да имају, јер свака одредба тога уговора је вашом молитвом, постом и љубављу дефинисана! Народе мили и благословени! Ви сте најбољи закон који је написан у новијој историји Црне Горе, јер ријечи тога закона нијесу мртво и непримјењиво слово и регула на папиру, већ су ријечи и слова тог закона, ваша чиста срца испуњена Господом, који је једини пут, истина и живот! Ко може и помислити, а камоли да тврди, да ова Црква Божија Православна не постоји у Црној Гори?! Да она нема правни субјективитет и континуитет?! Ви сте, народе Божији, прави и истински субјективитет и континуитет ове Цркве Божије Православне, која је дала све оно што је часно и честито и достојно спомињања у Црној Гори! Јер наш устав је Свето Јеванђеље, у коме је записана Ријеч Божија, на којој се градило све оно што је свето и вјечно у Црној Гори! Чусмо, драга браћо, ових дана, да цркве, манастири, црквене задужбине и имања нијесу црквена и народна, него треба да буду отети и подржављени. Помињући неки датум из новије историје, тиме постављајући некакву границу временску. Знају ли они да је у Црној Гори сваки хришћанин и храм стар 2000 година?! Да је Христово крштење и наше крштење?! Да је Христово Васкрсење и Његов живоносни гроб, датум градње сваке цркве у Црној Гори?! Зато оно што припада Христу Богу нашем, и оно што су градили они који су у Његово име крштени, може бити само црквено и народно и може припадати само народу Христовом, Божијем, а то јесте Цркви Православној! И на крају, народе Божији, понављамо јеванђелске ријечи Апостола Павла: „Ви сте печат мог апостолства у Господу, то је моја одбрана пред онима који ме осуђују!“ Народе Божији, мили и благословени! Немам ријечи коју да вам кажем, а да буде достојна ваше жртве! Ви сте, са својом Црквом, нови исповједници Православља, чувари части, истине и образа Црне Горе! Благословени били! Мир Божији, Христос се роди! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством! У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ. И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја. У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!" САДРЖАЈ Реч уредника: Три степена миротворства Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича Реч пастира: За чиме ћемо жалити? Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам ТЕМА БРОЈА Катихета Владимир Пекић: Мир у свету Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве! Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори Света гора: Манастир Есфигмен Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић Хришћанска књижевност: Књижевни трагови Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци Хришћанска књижевност: Небеско платно Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37) Мисионарски излог: Уоћи Божића Повезан садржај: Свето Писмо и Литургија Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве! Извор: Православни мисионар
  5. Најуспешнијим ученицима средњих школа из избегличких и расељеничких породица у Војводини уручени су данас уговори о бесповратној финансијској помоћи од 40.000 динара. Помоћ је добило 100 одличних ђака, а потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић, који им је уговоре уручио на свечаности у новосадској Гимназији "Јован Јовановић Змај", казао је да је овај вид помоћи покрајинска влада увела прошле године и уза студенте који долазе из избегличких породица, те да је то само део мера којима жели да побољша статус избегличких породица. Подсетивши да је на предлог Покрајинске владе на последњој седници Скупштине Војводине донета одлука о отпису дуга корисницима помоћи из програма стамбеног збрињавања избеглих лица за период од 2007. до 20017. године, Милићевић је нагласио да је трајно опредељење Покрајинске владе да помаже избегличку и расељеничку популацију. "Одлуком о отпису дуга обухваћено је 425 избегличких породица које су користиле помоћ из програма стамбеног збрињавања. Укупан износ за који ће њихови породични буџети бити растерећени износи 97 милиона динара. Сматрам да је ово посебно важна мера и на њу смо веома поносни. Настављамо и убудуће са мерама којима помажемо избегличку и расељеничку популацију и за те намене је у покрајинском буџету за 2020. годину иницијално обезбеђено 60 милиона динара", изјавио је Милићевић. Програм једнократне бесповратне новчане помоћи најбољим ученицима средњих школа у АП Војводини реализовао је Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима. Директор Фонда Душко Ћутило изјавио је да је у периоду од 2016. до 2019. године, захваљујући средствима које је обезбедила Покрајинска влада, овим видом помоћи награђено 367 ученика средњих школа и 200 студената, за шта је издвојено више од 20 милиона динара. Ћутило је рекао да је то један од најлепших подстицајних програма Фонда и честитао ученицима на одличном успеху. Извор: РТВ
  6. Прота Бранко: „Црквени медиј има задатак да истину наше вере презентује на прави начин.“ Звучни запис беседе На дан када наша света Црква молитвено прославља спомен на свету великомученицу Варвару и преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2019. године, две установе Епархије бачке: Радио-Беседа и Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин, посебно свечано прославили су свог небеског покровитеља и заступника пред Господом. Протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин, настојатељ Вазнесењског храма на Клиси, служио је свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. После благосиљања славских дарова прота Бранко честитао је славу и пожелео дуг и плодотворан рад медијским делатницима Радио-Беседе и полазницима Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. Важно је и врло одговорно радити у Радију и представити истину наше вере на овај начин. Велики су изазови данас медијски. Медиј је јако важна институција за преношење информација људима. Знате и сами шта је медиј – онај који посредује. Хвала Богу да постоје црквени медији као што је Радио-Беседа, који има задатак да истину наше вере презентује и брендира на прави начин, зато је велика одговорност на онима који раде на Радију, и молимо се нека им Бог дâ снаге, разума и расуђивања да овај посао раде што богоугодније. Честитамо и Школи појања. Црква се моли да Бог благослови оне који љубе благољепије дома Божјега, а то је исто јако одговорно и важно да негујемо благољепије богослужења, казао је прота Бранко. На светој Литургији појао је хор Школе појања при Црквеној општини новосадској, под руководством јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. У просторијама Црквене општине новосадске приређена је трпеза љубави. Извор: Инфо-служба Епархије бачке Повезане вести:
  7. У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље
  8. Нови Управни одбор Фондације „Свети Вукашин“, која је основана одлуком Управног одбора Епархије Захумско-Херцеговачке и приморске 2011. године, конституисан је 27. 11. 2019. године. Тим поводом, Епископ ЗХиП Господин Димитрије организовао је, дана 4. 12. 2019. године, пријем за чланове претходног и новог сазива Управног одбора Фондације, као и за представнике општина и градова наше Епархије. Захваливши се посебно члановима претходног сазива Управног одбора Фондације, при том истичући истрајност општине Калиновик и начелнице те општине, Гђе Милеве Комленовић у омогућавању и расподјели средстава за рад Фондације, те бројним донаторима, Владика Димитрије је истакао да Фондација наставља са радом проширујући своје дјелатности, а при том не заборављајући своју првобитну идеју – помоћ и подршка наталитету у Херцеговини. Тако би, како је истакао, фондација Свети Вукашин требала да буде „спона или нит која још боље повезује постојеће хуманитарне, човјекољубиве и здравствене институције у Херцеговини, не конкуришући им, ни у ком смислу, већ свима нама помажући да будемо човјекољубивији, милосрднији и пажљивији једни према другима.“ Позивајући све да у складу са својим могућностима дају допринос наставку хуманитарних активности, Владика је све присутне упутио на ријечи из Посланице Светог Апосотла Јакова: „Каква је корист, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Ако ли ближњи твоји голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи.“ Са жељом да наша дјела буду слика животности наше вјере , присутни су се разишли обећавајући активно учешће и помоћ у раду Фондације. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  9. Можда би као увод у ову тему о скором (и коначном!) изласку нових уџбеника Православног катихизиса могла послужити једна анегдота (или виц, шта ли је већ) коју сам чуо од Марије Бећковића на једном скупу на Православним богословском факултету у Београду. Иде отприлике овако: неки човек (рече наш Матија и националност, али ја је нећу помињати да некоме не би зазвучало као погрешна поента анегдоте) решио да мења веру. И сад размишља да ли да постане будиста, католик, православац или протестант. И на крају одлучи – постаће православни хришћанин! И ови његови га питаше – добро, реци нам који ја разлог да баш православце одабереш? А он им одговори – знате како, од свих набројаних они су најгоре организовани, ту се често не зна ни ко пије, ни ко плаћа, највише се свађају, једном речју чини се да су најгори од свих – тако да Бог мора имати неки дебео разлог зашто их држи! И ето, зато је изабрао Православље. Духовита анегдота о нашој Цркви. Заиста, није далеко од истине оно што је у њој речено. Ја бих рекао да је и наш Бог духовит – уме да буде парадоксалан и да нас у тој парадоксалности радосно насмеје. А како и неће бити духовит Отац који исходи Духа Светога! Ето, та Божја, Очева духовитост пројавила се, а где би друго и био Дух до у Телу Његовог Сина, у току, могу слобдоно рећи, великог подвига израде нових уџбеника Православног катихизиса за наше основне и средње школе. На том пројекту су, под руководством митрополита Амфилохија (који је испред Сабора одређен) радили наши наставници и наставнице верске наставе, теолози који су непосредно ангажовани у нашим школама. Временом, многи су и одустали. Остала је једна група најупорнијих, можда оних који нису толико голицљиви на Божје голицање и духовиту парадоксалност. Заиста, током ове године ствари су кренуле да се озбиљно померају. Уџбеници су већином написани. Добијене су и прве рецензије, као и благослов Светог архијерејског синода СПЦ да се три уџбеника могу штампати. Наиме, најављено је да ће најпре, као својеврсни брод ледоломац, изаћи уџбеници за први и пети разред основне и за први разред средње школе, а за њима потом, полако и остали уџбеници. Током лета су аутори уџбеника за средњу школу (колегинца Милица Петровић из Епархије бачке и моја маленкост из Архиепископије београдско-карловачке), заједно са вредним ђаконом Радомирем Маринковићем, референтом за црквену просвету у при Светом синоду и лекорком Завода за уџбенике и наставна средства у Београду вредно радили на лектурисању уџбеника. Текст је сређен, обезбеђене су илустрације и уџбеник је требало да се појави почетком ове школске године. Авај! Није – из разлога због којих је онај брат с почетка овог текста одлучио да постане православац, то јест због Божје духовитости. Но, ако сте мислили да је ту крај Божје духовитости – није. Сада тек долази оно најважније. Уџбеници (први и пети основне и први разред средње школе) излазе почетком другог полугодишта! Полако, полако – Бог је, како рекох, духовит. Да, излазе нови Православни катихизиси – али у Републици Хрватској. Ову предивну вест и велики подвиг Митрополије загребачко-љубљанске, али треба рећи – и званичне Републике Хрватске (издавач је Просвјета Загреб), верујемо убрзо ће следити надлежни у Цркви и у Заводу за уџбенике, овде код нас у Србији. Овим поводом (част ми је и велика радост да о томе обавестим нашу црквену јавност), желим да укратко опишем шта се догодило у Загребу дана 08. децембра 2019. и да изразим велику захвалност труду и љубави нашим домаћинима. Наиме, на позив господина Мирка Марковића, испред издавачке куће Prosvjeta из Загреба, дана 07. децембра за Загреб су се упутили аутори уџбрника: Љиљана Перишић-Бурсаћ, Милица Петровић и моја маленкост – др Александар Милојков. У просторијама Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, дочекао нас је отац Богољуб, секретар митрополита Порфирија. Сместили смо се у самом центру Загреба, у просторијама Митрополије. Оно што ми је одмах запало за око била је живост те зграде. Из једне просторије допирало је певање дечјег хора. Мало даље, у другој просторији, чуо сам глас митрополита Порфирија – водио је духовне разговоре са верним народом (духовна предавања током поста). Жива Црква у Загребу, Богу хвала. А Загреб сав у светлу и пун људи. У току је католички адвент – свечарска манифестација у сусрет Божићу. Мислио сам да ови наши у Београду претерују са новогодишњим кићењем, али су ме Загрепчани демантовали. Моји су утисци да је атмосфера била лепа и позитивна. Људи су весели и веома љубазни. Такви су били у ресторану где нас је отац Богољуб одвео на вечеру (ах, какве дивне пржене лигње смо јели!), али и на улици – љубазно су одговарали и на Миличину новосадску, а и на моју београдску екавицу. Много се прича о рђавим односима између Срба и Хрвата. Не знам, ја сам можда нереалан и тврдоглав, али некако не желим да верујем у те приче. Кад у себи носиш добру вољу и поштовање према другом човеку, тешко да ћеш са друге стране добити нешто друго до осмех и љубазност. Милица и ја смо се тако и осећали међу свим тим људима на Тргу Бана Јелачића и заиста ништа лоше и непријатно нисмо понели из Загреба. (Ако изузмемо да је Милици бука трамваја ометала сан. Али, шта да јој радим. Ја сам са београдског асфалта и мени трамваји не сметају, спавао сам ко јагње. А она је навикла на питому бачку, тителску идилу, па јој загребачки трамваји нису пријали.) Мене је поготово обрадовао статус верске наставе у Републици Хрватској, о чему ми је причао колега који тамо и ради. Оно што важи за већинску, католичку веронауку важи и за православну – сви наставници су у сталном радном односу, имају по два часа недељно. Ето, још једног, али овог пута не духовитог парадокса – православни ваероучитељи имају бољи статус у Републици Хрватској од нас, православних (и свих других) вероучитеља у Републици Србији. Ми у Србији заиста треба да се запитамо – шта се то са нама догађа? Да подсетим, Република Србија има закон који јасно дискриминише наставнике верске наставе – јер само они, у просветном систему, сходно законским одредбама, не могу зансовати радни однос на неодрежено време. И то је тако већ скоро 20 година. Радовао сам се што сам чуо да су односи и сарадња са Католичком Црквом јако добри. Захвљујући Католичкој Цркви и њеној борби и ауторитету у Хрватској, много тога доброг остварено је и за нашу Православну Цркву на тим просторима. О томе сам слушао од својих колега. Слава Богу, тако и треба да буде. У недељу, 08. децембра присуствовали смо Светој Литургији, којом је началствовао Високопреосвећени митрополит Порфирије. Радовао је призор прилично испуњене Цркве. Много је младих, деце. Причешћују се и ми се са њима причестисмо. Након Свете Литургије – агапе. Та догађања након Свете Литургије мени највише показују колико је Црква жива – људи остају, пију кафу заједно, комуницирају, заједница живи. Око поднева је почео састанак са представницима издавачке куће, којем је присуствовао и митрополит Порфирије. Поред њега ту су, између осталих, били и рецензенти наших уџбеника: отац Вукашин Цветојевић, отац Срђан Лукић и теолог Мирослав Мишановић. Уговори су потписани и уџбеници ће се, ако Бог да, појавити у хрватским школама почетком другог полугодишта. Такође, договорена је и динамика достављања наредних уџбеника, за остале разреде основних и средњих школа. Након овог, пословног дела, уследили су лепи и занимљиви разговори са митрополитом Порфиријем и, наравно, дивна трпеза. Желим од срца да се захвалим митрополиту Порфирију и нашим дивним домаћинима из Митрополије загребачко-љубљанске што су нас аврамовски дочекали. Такође, желим да им се захвалим што су управо они били та почетна, ледоломачка сила којом ће лед коначно пући а нашем броду – новим уџбеницима Православног катихизиса – омогућити да даље заплови. Хвала дивном оцу Богољубу на бризи око нашег смештаја и на заиста царској трпези. Посебну захвалност морам да изразим и драгом ђакону Драгану Радићу. Њему, као и другом ђакону – Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету при Светом синоду (није што је мој Миријевац, али је стварно сила од ђакона). Наиме, они су у свом овом послу били та ђаконска-анђелска служба. Били су прави посредници, јер су својим трудом омогућили да праве информације допру тамо где треба, те да и плодотворна радња крене правим током. И ево, хвала Богу, та радња долази до свог коначног циља. Слава и хвала Богу, наши нови уџбеници ће коначно угледати стварност. Крећу да живе из Републике Хрватске – да буду узор и подстрек и за појављивање и Републици Србији. Коначно, и Републици Хрватској се треба захвалити – јер се овај пројекат финансира из њеног буџета. Да, заиста је мало парадоксално. Бог је духовит. Али, научисмо и ми да будемо Његови Израиљци – да се рвемо и не поклекнемо. За Поуке.орг др Александар Милојков View full Странице
  10. Можда би као увод у ову тему о скором (и коначном!) изласку нових уџбеника Православног катихизиса могла послужити једна анегдота (или виц, шта ли је већ) коју сам чуо од Марије Бећковића на једном скупу на Православним богословском факултету у Београду. Иде отприлике овако: неки човек (рече наш Матија и националност, али ја је нећу помињати да некоме не би зазвучало као погрешна поента анегдоте) решио да мења веру. И сад размишља да ли да постане будиста, католик, православац или протестант. И на крају одлучи – постаће православни хришћанин! И ови његови га питаше – добро, реци нам који ја разлог да баш православце одабереш? А он им одговори – знате како, од свих набројаних они су најгоре организовани, ту се често не зна ни ко пије, ни ко плаћа, највише се свађају, једном речју чини се да су најгори од свих – тако да Бог мора имати неки дебео разлог зашто их држи! И ето, зато је изабрао Православље. Духовита анегдота о нашој Цркви. Заиста, није далеко од истине оно што је у њој речено. Ја бих рекао да је и наш Бог духовит – уме да буде парадоксалан и да нас у тој парадоксалности радосно насмеје. А како и неће бити духовит Отац који исходи Духа Светога! Ето, та Божја, Очева духовитост пројавила се, а где би друго и био Дух до у Телу Његовог Сина, у току, могу слобдоно рећи, великог подвига израде нових уџбеника Православног катихизиса за наше основне и средње школе. На том пројекту су, под руководством митрополита Амфилохија (који је испред Сабора одређен) радили наши наставници и наставнице верске наставе, теолози који су непосредно ангажовани у нашим школама. Временом, многи су и одустали. Остала је једна група најупорнијих, можда оних који нису толико голицљиви на Божје голицање и духовиту парадоксалност. Заиста, током ове године ствари су кренуле да се озбиљно померају. Уџбеници су већином написани. Добијене су и прве рецензије, као и благослов Светог архијерејског синода СПЦ да се три уџбеника могу штампати. Наиме, најављено је да ће најпре, као својеврсни брод ледоломац, изаћи уџбеници за први и пети разред основне и за први разред средње школе, а за њима потом, полако и остали уџбеници. Током лета су аутори уџбеника за средњу школу (колегинца Милица Петровић из Епархије бачке и моја маленкост из Архиепископије београдско-карловачке), заједно са вредним ђаконом Радомирем Маринковићем, референтом за црквену просвету у при Светом синоду и лекорком Завода за уџбенике и наставна средства у Београду вредно радили на лектурисању уџбеника. Текст је сређен, обезбеђене су илустрације и уџбеник је требало да се појави почетком ове школске године. Авај! Није – из разлога због којих је онај брат с почетка овог текста одлучио да постане православац, то јест због Божје духовитости. Но, ако сте мислили да је ту крај Божје духовитости – није. Сада тек долази оно најважније. Уџбеници (први и пети основне и први разред средње школе) излазе почетком другог полугодишта! Полако, полако – Бог је, како рекох, духовит. Да, излазе нови Православни катихизиси – али у Републици Хрватској. Ову предивну вест и велики подвиг Митрополије загребачко-љубљанске, али треба рећи – и званичне Републике Хрватске (издавач је Просвјета Загреб), верујемо убрзо ће следити надлежни у Цркви и у Заводу за уџбенике, овде код нас у Србији. Овим поводом (част ми је и велика радост да о томе обавестим нашу црквену јавност), желим да укратко опишем шта се догодило у Загребу дана 08. децембра 2019. и да изразим велику захвалност труду и љубави нашим домаћинима. Наиме, на позив господина Мирка Марковића, испред издавачке куће Prosvjeta из Загреба, дана 07. децембра за Загреб су се упутили аутори уџбрника: Љиљана Перишић-Бурсаћ, Милица Петровић и моја маленкост – др Александар Милојков. У просторијама Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, дочекао нас је отац Богољуб, секретар митрополита Порфирија. Сместили смо се у самом центру Загреба, у просторијама Митрополије. Оно што ми је одмах запало за око била је живост те зграде. Из једне просторије допирало је певање дечјег хора. Мало даље, у другој просторији, чуо сам глас митрополита Порфирија – водио је духовне разговоре са верним народом (духовна предавања током поста). Жива Црква у Загребу, Богу хвала. А Загреб сав у светлу и пун људи. У току је католички адвент – свечарска манифестација у сусрет Божићу. Мислио сам да ови наши у Београду претерују са новогодишњим кићењем, али су ме Загрепчани демантовали. Моји су утисци да је атмосфера била лепа и позитивна. Људи су весели и веома љубазни. Такви су били у ресторану где нас је отац Богољуб одвео на вечеру (ах, какве дивне пржене лигње смо јели!), али и на улици – љубазно су одговарали и на Миличину новосадску, а и на моју београдску екавицу. Много се прича о рђавим односима између Срба и Хрвата. Не знам, ја сам можда нереалан и тврдоглав, али некако не желим да верујем у те приче. Кад у себи носиш добру вољу и поштовање према другом човеку, тешко да ћеш са друге стране добити нешто друго до осмех и љубазност. Милица и ја смо се тако и осећали међу свим тим људима на Тргу Бана Јелачића и заиста ништа лоше и непријатно нисмо понели из Загреба. (Ако изузмемо да је Милици бука трамваја ометала сан. Али, шта да јој радим. Ја сам са београдског асфалта и мени трамваји не сметају, спавао сам ко јагње. А она је навикла на питому бачку, тителску идилу, па јој загребачки трамваји нису пријали.) Мене је поготово обрадовао статус верске наставе у Републици Хрватској, о чему ми је причао колега који тамо и ради. Оно што важи за већинску, католичку веронауку важи и за православну – сви наставници су у сталном радном односу, имају по два часа недељно. Ето, још једног, али овог пута не духовитог парадокса – православни ваероучитељи имају бољи статус у Републици Хрватској од нас, православних (и свих других) вероучитеља у Републици Србији. Ми у Србији заиста треба да се запитамо – шта се то са нама догађа? Да подсетим, Република Србија има закон који јасно дискриминише наставнике верске наставе – јер само они, у просветном систему, сходно законским одредбама, не могу зансовати радни однос на неодрежено време. И то је тако већ скоро 20 година. Радовао сам се што сам чуо да су односи и сарадња са Католичком Црквом јако добри. Захвљујући Католичкој Цркви и њеној борби и ауторитету у Хрватској, много тога доброг остварено је и за нашу Православну Цркву на тим просторима. О томе сам слушао од својих колега. Слава Богу, тако и треба да буде. У недељу, 08. децембра присуствовали смо Светој Литургији, којом је началствовао Високопреосвећени митрополит Порфирије. Радовао је призор прилично испуњене Цркве. Много је младих, деце. Причешћују се и ми се са њима причестисмо. Након Свете Литургије – агапе. Та догађања након Свете Литургије мени највише показују колико је Црква жива – људи остају, пију кафу заједно, комуницирају, заједница живи. Око поднева је почео састанак са представницима издавачке куће, којем је присуствовао и митрополит Порфирије. Поред њега ту су, између осталих, били и рецензенти наших уџбеника: отац Вукашин Цветојевић, отац Срђан Лукић и теолог Мирослав Мишановић. Уговори су потписани и уџбеници ће се, ако Бог да, појавити у хрватским школама почетком другог полугодишта. Такође, договорена је и динамика достављања наредних уџбеника, за остале разреде основних и средњих школа. Након овог, пословног дела, уследили су лепи и занимљиви разговори са митрополитом Порфиријем и, наравно, дивна трпеза. Желим од срца да се захвалим митрополиту Порфирију и нашим дивним домаћинима из Митрополије загребачко-љубљанске што су нас аврамовски дочекали. Такође, желим да им се захвалим што су управо они били та почетна, ледоломачка сила којом ће лед коначно пући а нашем броду – новим уџбеницима Православног катихизиса – омогућити да даље заплови. Хвала дивном оцу Богољубу на бризи око нашег смештаја и на заиста царској трпези. Посебну захвалност морам да изразим и драгом ђакону Драгану Радићу. Њему, као и другом ђакону – Радомиру Маринковићу, референту за црквену просвету при Светом синоду (није што је мој Миријевац, али је стварно сила од ђакона). Наиме, они су у свом овом послу били та ђаконска-анђелска служба. Били су прави посредници, јер су својим трудом омогућили да праве информације допру тамо где треба, те да и плодотворна радња крене правим током. И ево, хвала Богу, та радња долази до свог коначног циља. Слава и хвала Богу, наши нови уџбеници ће коначно угледати стварност. Крећу да живе из Републике Хрватске – да буду узор и подстрек и за појављивање и Републици Србији. Коначно, и Републици Хрватској се треба захвалити – јер се овај пројекат финансира из њеног буџета. Да, заиста је мало парадоксално. Бог је духовит. Али, научисмо и ми да будемо Његови Израиљци – да се рвемо и не поклекнемо. За Поуке.орг др Александар Милојков
  11. Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, служио је свету Литургију у среду, 4. децембра 2019. године, у храму Света Три Јерарха у Новом Саду, уз саслужење протопрезвитерâ Владана Симића, Бранка Вујиновића и Бране Миловца, презвитера Александра Поповића и ђакона Ивана Васиљевића. После прочитане јеванђелске перикопе прота Миливој је честитао присутнима празник Ваведења Пресвете Богородице. Нека дâ Бог да трајним молитвеним заступништвом Пресвете Дјеве Марије милост Божја увек буде на свима вама и на вашој деци, и на свима нама, и на свима онима који желе да живе по Божјим уредбама и да тако достигну обећану награду у Царству Божјем, поручио је архијерејски намесник новосадски први. Звучни запис беседе проте Миливоја После заамвоне молитве, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја о постављењу протопрезвитера Бране Миловца, досадашњег архијерејског намесника бачкопаланачког, за парохијског свештеника при Алмашком храму у Новом Саду. Спроводећи у дело наведену одлуку надлежног Епископа, прота Миливој је пожелео добродошлицу оцу Бранету, истакавши да се нит пастирског служења и службовања никада не прекида. Сви смо само удови и чланови Тела Христовог који се зове Црква, и свагда смо дужни да сва послушања и одлуке Епископа примамо и спроводимо у најбољој могућој мери, колико то до нас зависи, нагласио је архијерејски намесник новосадски први. Заблагодаривши Епископу бачком на указаном поверењу, очинском промишљању и љубави, отац Бране Миловац је изразио наду да ће успети да одговори изазовима нове Њиве Господње. Обузимају ме уједно и радост и зебња, јер знам да овај храм, који улази у четврто столеће свога постојања, иза себе има многе дивне Божје проповеднике, свештенослужитеље који су допринели да овај храм добије једну културно-духовну целину. Ходећи тим путевима верујем да ћу – уз вашу помоћ, љубав и стрпљење, уз Божји благослов – успети дати одговор и ићи ка ономе вечноме на шта смо сви призвани, а то јесте Царство небеско, нагласио је нови парох при Алмашком храму. Срдачну добродошлицу оцу Бранету пожелео је и протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ храма Света Три Јерарха. Звучни запис поздравних речи Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  12. У новом број Православља, новина Српске патријаршије, од 1. децембра 2019. године читајте: У оквиру обележавања осам векова аутокефалије СПЦ свечана и молитвена догађања у трима епархијама наше помесне Цркве: у Епархији пакрачко-славонској, горњокарловачкој и нишкој. Првојерарх српски је осветио обновљени, 270 година стар храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха Павла у Славонији, у Епархији горњокарловачкој свечано и молитвено су прослављени и јубилеји на Сушаку и Ријеци – на празник Обновљења храма Св. великомученика и победоносца Георгија,16. новембра, Владика Герасим је началствовао Светом Евхаристијом у Светогеoргијевском храму на Сушаку, прославивши и 80 година од завршетка градње и освећења овог храма. У Епархији нишкој Првојерарх српски је началствовао божанском Литургијом у Саборном храму Силаска Св. Духа на апостоле, којом је молитвено прослављен велики јубилеј Ниша и Епископије нишке – двеста година постојања Саборног храма Сабора Св. Архангела у Нишу. Том приликом Његова Светост је беседио: „По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве заједно са нашим светим и хвале достојним прецима. Прослављајући овај велики јубилеј узносимо молитве и похвале нашим светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова.“ Од догађаја из живота Цркве бележимо – У манастиру Високи Дечани бденијем и Светом Архијерејском Литургијом 24. новембра свечано је прослављена ктиторска слава – Свети великомученик краљ Стефан Дечански, која ће ове године остати упамћена по нарочито великом броју поклоника (око 3000), који су заједно са братством манастира поделили радост празника. Бденијем је началствовао Архиепископ берлински и немачки Марко (Руска Загранична Православна Црква) у молитвеном присуству Епископа бихаћко-петровачког Сергија и рашко-призренског Теодосија. Патријарх Павле је био Божји човек, каже протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, присећајући се у свом исцрпном разговору за Радио Глас Епархије нишке, познанства и суживота са блаженопочившим Патријархом Павлом, а који преносимо на средњим странама овог броја новина Српске патријаршије, обележавајући десетогодишњицу од упокојења овог светог, у српском народу, омиљеног човека. Аутобиографски текст Патријарха српског Павла из 1996. године под насловом: Без осуда, отворено, очински, доносимо одмах после разговора са протом Тимотијевићем. На следећим странама читајте: Један од највећих дана у историји Војводине и један од највећих у историји српског народа и Србије је дан присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Тим поводом 25. новембра је одржана Свечана академија поводом обележавања 101. годишњице: Присаједињење – други век у Српском народном позоришту у Новом Саду. Архиепископ катарски Макарије упутио је драматичан апел и позив свим Црквама са молбом – да се окупе у Светој Земљи и тако зауставе поделе у православном свету. Текст преносимо у целости. У организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, 25. новембра 2019. пред неколико стотина присутних одржана је трибина под називом „Положај Срба у Црној Гори“. Мишљења и дискусије о овој горућој теми са овог еминентног скупа за Православље донео је Данко Страхинић. Новембра ове године додељена су почасна одликовања трима архијерејима Српске Православне Цркве, Епископу бачком Иринеју, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију. Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Уредништво Православља свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије жели благословен почетак Божићног поста! Извор: Православље
  13. Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва. Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика. Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  14. „Сваки нови пост прилика је да, ако смо до сада нешто можда и схватали чисто законски и испуњавали реда ради, сада престанемо и да у та правила унесемо и себе, и своја срца, и своје умове и душе“, казао је поводом почетка Божићног поста, протојереј-ставрофор Гојко Перовић и позвао све да, иако постимо годинама, ове године уђемо у пост као неки нови људи. Ректор Цетињске Богословије, отац Гојко Перовић говорио је за Радио ,,Светигора“ о Божићном посту и старозавјетним пророцима, које славимо у току њега, а који су наговијестили долазак Богомладенца Христа у овај свијет. Објашњава да би требало да нам у овом посту, а и иначе стално, над главом стоји мач, како не би упали у само неки законски оквир свега тога. „И Господ наш и апостоли борили су се против закона и на тој критици је, између осталог, и настало Јеванђеље Господње. Наша вјера, ни у ком случају, не смије се свести само на испуњавање неких прописа, иако морамо имати и прописе, и знати, и како, и кад се пости. Ипак, наша вјера не би смјела да се претвори само у то да испоштујемо нешто што је неко, негдје, прописао и да на тај начин будемо пред собом праведни и поштени. Не смије да нам постане досадно и дозволимо себи да помислимо: Ето постио сам прошле године, или цио живот, па зашто морам баш и овај пост „, каже отац Гојко Перовић. Посебно наглашава да је сваки нови пост прилика да ако смо до сада нешто можда и схватали чисто законски и испуњавали реда ради, сада престанемо то да радимо. „Хајде да ове године унесемо и себе, и своја срца, и своје умове и душе у та правила, не укидајући их. Хајде да мало размислимо. Шта ми то читамо? Коме се молимо? Спроводимо ли то у својим животима и ако не спроводимо – зашто? Ако спроводимо – можемо ли то боље? Да ли то радимо да би себе смирили, избацили масноће из организма, да би нас други људи видјели како постимо? Или то радимо да бисмо Божић, празник који нам долази, прихватили свим својим бићем, умом, срцем и душом? Е, зато треба да постимо и да добро знамо да никад, ни у један пост, човјек не улази исти онај од прошле године“, наглашава свештеник Перовић. Иако постимо годинама, отац Гојко позива да, ове године, у сриједу 28. новембра 2018. године, уђемо у пост као нови људи. „Треба да размишљамо овако: У односу на прошли Божићни пост, за ових годину дана, пуно ствари се десило, и са мном, и са мојим ближњима. Стара изрека каже: Да сам јуче умро, не бих ово знао…Е, пошто нијесмо умрли на прошли Божић, него нас је Бог довео до капије овога поста, хајде да у њега уђемо као нови људи, са новооткривеним духовним тајнама, спремнији за молитву и да се још више приближимо Богу. Неко је можда, после силних молитава и одушевљења, мало пао па му није јасно зашто…па можда није онако понешен за све то као прије… А зашто смо живи то Бог зна, могло је одавно да нас нема…Па пошто нисмо нестали, него живимо, прилика је да у овај пост унесемо нешто ново, да се поново помолимо Богу, да поново ставимо свој организам и душу на тест уздржања и одвикавања од овог пролазног живота“, објашњава свештеник Гојко Перовић. Позива да ове дане, колико је то могуће, посветимо другим људима и увјерава да ћемо одмах видјети да ће и свијет бити бољи: „Од нашег поста ми ћемо бити бољи, и свијет ће бити бољи.“ Подсјећајући да у току Божићног поста славимо старозавјетне пророке, који су наговијестили долазак Господа нашег Исуса Христа у овај свијет, отац Гојко каже да овај пост није распоређен као Васкршњи, гдје свака недјеља има неку своју нарочиту тему. Бог је уредио да баш у току децембра и наредних четдресет дана, славимо, не све, али већину, старозавјетних пророка, и Светог јеванђелисту Матеја који своје Јеванђеље управо почиње старозавјетним оцима и родословом Господњим. У недјеље пред Рођење Христово, славимо недјеље отаца и праотаца Христових по тијелу. „У црквеном календару и црвеним службама тако је удешено да се сјећамо оних који су живјели прије Христа и који су најављивали да ће доћи дан Христовог рођења.Нашим душама је корисно да читамо о тим људима, славимо те пророке и људе, читајући старозавјетна штива, псалме и друго из Старог завјета. Не смијемо да дозволимо да глумимо, да се пренемажемо, правећи се да смо и сами пророци и старозавјетни људи. Потребно је да, усвајајући те текстове и размишљајући о њима, пробамо на тај начин да своје душе некако ставимо у ситуацију чекања Христовог рођења, јер ми заиста Христово рођење чекамо“, нагласио је отац Гојко. Поновио је да се, постећи ових четрдесет дана Божићног поста, ми претварамо у старозавјетне људе и да, у ствари, и јесмо они који чекају Христов долазак. С обзиром да смо хришћани и људи Новог завјета, ми треба да упоређујемо своје животе, гледајући како то изгледа кад ми хришћани, крштени одавно, идемо у Цркву, постимо, причешћујемо се, славимо славу, а често пута, као да не знамо за Бога, као да нам је Бог далеко, као да овај наш живот и није хришћански. „Зато, нека ови празници не буду само пуна трпеза, чаша ракије у руци и неко славље. Нека наше душе буду пуне библијских тема. Нисмо сви исти и некоме ће, читајући псалме, једна ствар бити интересантна, другоме друга, у складу са нашим годинама и животним околностима, али морамо да знамо да смо сви ми пред Господом на једном великом задатку. Ми треба да ријечи старозавјетних пророка и отаца Христових по тијелу, његових рођака и предака по тијелу који су били из израиљског народа, прије Христовог рођења, доживљавамо као своје ријечи“, казао је прота Гојко. На свој карактеристичан начин отац Гојко је то приближио слушаоцима „Светигоре“ тако што је навео примјер из наших живота када не можемо да схватимо онога са ким се дружимо и причамо, ако се не потрудимо да то што нам говори доживимо као сопствену ситуацију. „Ако ми се, на примјер, неко на нешто пожали, или, што је још теже, ако нам се неко похвали с нечим да не будемо љубоморни и зависни него да кажемо: Е, свака ти част. Баш ми је мило због тебе. Да Бог да ти се то умножило. Зато је овај Божићни пост нама добродошао“, истиче свештеник Гојко Перовић. Нагласио је и да оне дане у црквеном календару, који су посвећени спасоносним догађајима из живота Господњег и Пресвете Богородице зовемо празницима, док су сви остали дани, када се славе светитељи, црквене славе. „У томе је разлика, иако је између ова два термина јако тешко подвући јасну црту и рећи да, на примјер, када славимо Светог Јована Златоустог није празник, или да Божић није слава, јер и велики Његош рече: Нема веће славе од Божића“, закључио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског и свима пожелио срећан и благословен Божићни пост. Слободанка Грдинић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и сремски Василије присуствовали су свечаној академији под називом Присаједињење – други век, уприличеној 25. новембра 2019. године, у Српском народном позоришту у Новом Саду, поводом обележавања 101. годишњице присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Академија је почела приказивањем кратког документарног филма о Светозару Милетићу, а у програму су учествовали хор и оркестар Опере Српског народног позоришта. Награда Михајло Пупин, највише признање АП Војводине, додељено је академику Миру Вуксановићу, управнику Библиотеке Српске академије наука и уметности. Свако слављење Михајла Пупина и осталих, по чијим именима су и друга покрајинска признања, драгоцено је и увек потребно. Када су одликовања под тим и таквим знаковима – то је увек добар посао, а награђени су дужни да такве послове својим деловањем помажу. Хвала што смо добили такву прилику, закључио је г. Вуксановић. Уручене су награде и за допринос важним областима друштвеног живота – признања названа по истакнутим грађанима и историјским личностима који су допринели очувању српске традиције и културе. Свечаности у Српском народном позоришту присуствовали су и представници Владе Републике Србије, Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине, Војске Србије, институцијâ културе, као и истакнути појединци из области образовања, науке, привреде, уметности и спорта. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  16. -Света Русија - земља са погледом ка небу!- Русија је по много чему посебна у односу на све друге државе света: територијално убедљиво највећа, ресурсно најбогатија, војно неосвојива. Све те спољашње одреднице задивљују овосветске људе, али постоји једна особеност која их превазилази и руски народ чини посебним. То је синтагма Свјатаја Рус (Света Русија), јединствена одредница у историји државâ света, која се тиче десетвековног духовног идентитета ове земље. Професорка Ксенија Кончаревић, пишући о дубини душе руског човека у којој је „најдубље откривена тајна руске земље као места Распећа и Васкрсења“, примећује да су Руси једини народ у свету који је своју земљи назвао Светом. (извод из уредничког уводника) У Јутарњем програму радија "Беседе" катихета Бранислав Илић представио нови број 369. "Православног мисионара" Катихета Бранислав Илић на таласима васељенског радија "Светигора" представио нови број "Православног мисионара" посвећен теми: "Свјатаја Рус" Катихета Бранислав Илић на таласима радија "Источник" представио нови 369. број "Православног мисионара" Пред нама је септембарско-октобарски 369. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве. По већ устаљеном обичају и овај број је представљен у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема СВЈАТАЈА РУС, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно је истакао значај читања и духовног изграђивања, ослањајући се на свете личности из историје Руског народа, особито на два светила: Преподобног Серафима Саровског и Преподобног Сергија Радоњешког. Говорећи о мисији као еванђелском делу, члан уређивачког одбора који је задужен за односе са медијима, пажњу је посветио разговору са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузлански Фотијем, који се налази на првим страницама овог новог броја "Православног мисионара". Катихета Бранислав је позвао све да прочитају нови број званичног мисионарског гласила СПЦ, да се духовно обогате садржајним и поучним текстовима, као и да искуство које задобију благодарећи пажљивом читању, примене у свом хришћанском животу. САДРЖАЈ: Реч уредника: Света Русија: Земља са погледом ка небу! Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством, Епископом зворничко- тузланским Фотијем (Сладојевићем) - Мисија нема граница! Светачник: Свети Теофан Затворник - На недељу Свих Светих Материк: Света Првомученица Текла Равноапостолна Историја хришћанства: Први Васељенски Сабор 325. године у Никеји У дијалогу са атеизмом: Библијска антропологија у комуникацији са неурофизиологијом – да ли је комуникација могућа? ТЕМА БРОЈА: Презвитер др Оливер Суботић: Тајна Свете Русије открива се у сусрету са Светима - Разговор са јеромонахом Игнатијем (Шестаковим) И. С: У посети Светој Русији Небојша Ћосовић (превод са руског): Схиархимандрит Авраам (Рејдман) - О томе да подвиг мучеништва изражава љубав према Богу! Драган Поповић: Земаљска и небеска Русија Катихета Бранислав Илић: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Вишедетне хришћанске породице: Петровићи из Бијељине Парохијани: Породица Карић (други део) - Од Лондона до Русије Из историје СПЦ: Царица Марија, ктиторка цркве Ваведења у Белом Пољу Хришћанска књижевност: „Претпразнично вече“ Алексе Шантића Живот у Христу: О правилном односу према сродницима Сећање: На гробу неимара Цркве Живе Мисионарски излог: Мардарије (Ускоковић), Епископ америчко- канадски Недокучива Русија. Мемоари Повезан садржај: Протојереј Александар Шмеман - човек богослужења Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Фотијем (Сладојевићем): Мисија нема граница! Извор: Православни мисионар
  17. Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. новембра 2019. године великим делом је посвећен годишњицама које су везане за блажене успомене Патријарха српског Павла – 29-о годишњици од избора Владике рашко-призренског Павла за 44 поглавара Српске Православне Цркве и десетогодишњици од његовог уснућа. Тако у тексту који најављује низ молитвених и културних догађања који ће се овог викенда (15. и 16. новембра), десити у Епархији пакрачко-славонској, читамо о прослави осам векова Српске Православне Цркве у овој Епископији уз обележавање 270 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Један од седам патријарха обновљене Патријаршије Пећке, Патријарх Павле (Гојко Стојчевић), рођен је у том маленом славонском селу, и крштен у Петропавлојској цркви-брвнари, која је сада обновљена и у пуном сјају чека освећење овога викенда. На средњим странама новина Српске патријаршије доносимо његову беседу са устоличења за Патријарха у Саборној цркви у Београду 3. децембра 1990. године, у којој нас, одмах с почетка, опомињу речи: „Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похлепе...“ Овом тексту следује први интервју Патријарха Павла који каже: „Христос је наша Светлост, наш Циљ и наш Пут...“ Ту су и изјаве умних и важних људи српске културне, спортске, политичке... јавне сцене, који су речима покушали да дочарају своја осећања и промишљања о тадашњем Првојерарху СПЦ... На следећим странама новина Српске патријаршије следује неколико извештаја о актуелним и важним догађањима везаним за нашу Цркву – Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија поводом изјаве председника Црне Горе о Цркви; Закључци са Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“, који је, поводом 800 година аутокефалности СПЦ, одржан у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра ове године. У ауторском тексту Ко је угасио светло? – Медијски мрак у Србији, протопрезвитер Владан Симић пише о концепту уређивачке политике медија и пита се да ли он нешто значи, или се користи само као еуфемизам за интересе крупног капитала, трговину утицајем и формирањем јавног мњења? Састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра, у просторијама Црквене општине новосадске. Како изгледа духовно старање свештеникâ у затворима и који је циљ ове пастирске бриге, читајте у тексту под насловом: Предано духовно старање свештеникâ у затворима. Јасеновац између броја и жртве – прилог разумевању нашег страдања, је текст аутора Стефана Радојковића, историчара Музеја жртава геноцида и секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ, у којем се говори о недавно објављеној књизи историчара Душана Никодијевића „Јасеновац између броја и жртве“, а у којој се „даје глас“ преживелим логорашима, сведоцима усташких злочина, и њиховим проценама броја уморених људи у комплексу јасеновачких логора. Какву поруку носи обележавање „ноћи вештица“ на спортским такмичењима? Како објаснити логичку недоследност у одлуци Евролиге да се ове године у спортским дворанама сценографијом обележи „ноћ вештица“? О овој неславној прекретници у историји кошарке и неспортској одлуци без преседана разговарали смо са председником КК „Црвена Звезда“ др Небојшом Човићем. Долази време слава... – Крсна слава је својствена само Православљу у Срба, и то је заиста најлепша карактеристика нашег црквено-духовног, као и породичног живота, пише протопрезвитер-ставрофор проф. др Милош М. Весин у тексту за Православље. Поводом недавне педесетогодишњице слетања мисије „Аполо 11“ на површину Месеца и изјаве америчког председника да ће Наса ускоро послати прве људе на Марс, тема интерпланетарног путовања поново је постала актуелна и у ширим друштвеним сферама – бележи у Рубрици „Из посебног угла“, а у тексту под насловом: Канонска јурисдикција на Марсу, протонамесник Немања С. Мрђеновић. Поводом недавне премијере документарног филма „Доњецка Вратарница“, у Руском дому у Београду, који говори о игуманији Иверског манастира мати Михаили и њеној помоћници Јулији, које су се изненада нашле у епицентру рата у Донбасу, са младом ауторком овог дела, Наталијом Батрајевом, разговарао је Јован Хонда. Као и увек, уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље
  18. Трибина „Дете у хришћанству – Христос у детету“ одржана је у спомен на професора Владету Јеротића, 11. новембра 2019. године, у Позоришту младих, у Новом Саду. На трибини су говорили протопрезвитер-ставрофор др Милош Весин, проф. др Стаменко Шушак, проф. др Исидор Граорац и др Владимир Сакач. Прота Милош Весин обратио се присутнима на почетку трибине, истакавши завештање које су говорници имали према професору Владети Јеротићу, који је и сâм намеравао да организује трибину о хришћанству и детету. Звучни запис поздравног слова порте Милоша Весина Проф. др Стаменко Шушак, руководилац Клинике за кардиоваскуларну хирургију при Институту у Сремској Каменици, нагласио је да смо сви деца Божја, те да нико неће ући у Царство небеско ако не буде као дете. Звучни запис обраћања др Стаменка Шушака Отац Милош Весин је говорио о Христу Који је Свеприсутан и Који проговара кроз дете као живо ткање које непрестано расте у нама – ткање Христа Који узраста – помажући и нама да узрастемо. Звучни запис обраћања проте Милоша Весина Проф. др Исидор Граорац, који је деценијама предано пратио рад професора Владете Јеротића, истакао је, поред осталог, да све почиње и све се завршава управо дететом, указавши на чињеницу да се деца помињу кроз све векове човековог постојања, а уткана су и у срж наше свете Цркве која слави осам векова аутокефалности. Звучни запис обраћања др Исидора Граорца О наследству које је професор Владета Јеротић усадио у све своје вишедеценијске пријатеље, познанике и поштоваоце, говорио је др Владимир Сакач. Он је нагласио важност пружања љубави деци и подсетио да све без љубави јесте ништа, а ништа са љубављу је све. Звучни запис др Владимира Сакача Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  19. Древна Литургија Светог апостола Јакова, брата Господњег, служена је 5. новембра 2019. године, у храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Ову древну Литургију Јерусалимске Цркве, названу по њеном првом Епископу, служио је протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Недељка Зубовића и протојереја Предрага Толимира – парохâ при храму на Телепу, затим презвитерâ Леа Малешевића, пароха у Каћу и Ивана Спасевског, пароха у Горњем Ковиљу, као и ђакона Бранка Бандобранског. Литургија апостола Јакова служена је по први пут у храму на Телепу и специфичности овог литургијског типа заинтересовале су верни народ: читања одломака из старозаветних књига, затим Апостола и Јеванђеља на средини храма, вход са даровима кроз цео храм, читање Анафоре са предивним молитвама и, после освећења, помињања свих понаособ и на крају причешће верног народа. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  20. Састанак затворских свештенослужитеља Српске Православне Цркве и управника установа система за извршење кривичних санкција, пети по реду, одржан је 5. новембра 2019. године, у просторијама Црквене општине новосадске. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј казао је да циљ није казнити или понизити оне који бораве у затворима, већ да је циљ помоћи им да буду слободни у свом унутрашњем бићу. Ваше дело није само социјална делатност. То је облик црквене службе не само за вас свештенике који пружате молитвену помоћ, него и за ваше сараднике, управнике и друге запослене у тим установама. Циљ је да спасемо своје ближње. Мислим да је овај метод рада који ви практикујете годинама – једини могућ, једини исправан и једини православан, поручио је владика Иринеј. Звучни запис обраћања Епископа бачког Иринеја Поред Епископа бачког присутнима су се обратили и: протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, презвитер Глигорије Марковић, координатор за сарадњу Српске Православне Цркве са Управом за извршење кривичних санкција Републике Србије, г. Дејан Царевић, директор Управе за извршење кривичних санкција, као и г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Влади Србије. Захваливши Епископу бачком на срдачној добродошлици и поздравивши учеснике сабрања, отац Глигорије је рекао да је данашњи састанак својеврсно сведочанство да су на овом послу заједно ангажовани Црква и држава, и да је брига о другима заједничка. Само заједничким трудом ту бригу можемо да водимо ка савршенству наших служби, навео је координатор за сарадњу Српске Православне Цркве са Управом за извршење кривичних санкција Србије. Звучни запис обрађања презвитера Глигорија Марковића Прота Саво Б. Јовић је истакао да је значај и потреба духовништва у затворима многима разумљива и прихватљива, и подсетио је на предано духовно старање свештеникâ које је атеистичко-комунистички режим неуморно хапсио и судио на вишегодишње робије. Звучни запис обраћања секретара Светог Архијерејског Синода Господин Дејан Царевић је истакао да се Управа за извршење кривичних санкција труди да људима који су на извршењу кривичних санкција обезбеди школовање и едукује их за занимања која су дефицитарна на тржишту рада. Све ово није комплетно ако не укључимо и ту духовну компоненту. То је заједнички циљ који желимо да постигнемо, нагласио је г. Царевић. Звучни запис обраћања директора управе за извршење кривичних санкција Свесрдну подршку пружа и Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Влади Србије, која, према речима г. Милете Радојевића, има остварену сарадњу са свим епархијама Српске Православне Цркве и која ће, и надаље, бити на располагању. Звучни запис обраћања директора управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Влади Србије Епископ бачки је захвалио свима који су учествовали у раду овог значајног скупа, а посебну благодарност владика Иринеј је упутио проти Сави Јовићу. Звучни запис благодарности Епископа бачког Иринеја По завршетку радног дела састанка, свештеници Српске Цркве који посећују установе система за извршење кривичних санкција у Републици Србији (29 затворских установа) и управници наведених установа посетили су Окружни затвор на Клиси. Редовни састанак је уприличен по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Претходни састанци одржани су у Београду, Пожаревцу, Ваљеву и у Нишу. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  21. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 3. новембра 2019. године свету арихијерејску Литургију у храму Светог владике Николаја Жичког у Реснику. Том приликом Његова Светост осветио је Часне Крстове, дар државног секретара и заменика Министра полиције г. Милосава Миличковића. Патријарху су саслуживали архијерејски намесник протојереј-ставрофор Бранко Митровић, духовник манастира Раковице протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, старешина храма Преображења Господњег протојереј Александар Петровић, свештеник из братства храма Светог Симеона Мироточивог протојереј Невенко Сукур, јереји Горан Мишановић и Александар Милутиновић и ђакони Никола Мићаловић и Горан Нухановић. Верници са својом децом, који се радују подизању првог храма Светог Николаја Жичког у Архиепископији београдско-карловачкој, међу којима су били и игуманија манастира Раковице високопреподобна мати Евгенија, ктитор храма гђа Сања Јаковљевић, директори школа и предузећа и најугледније личности из насеља Ресник, радосно су прихватили благослов Његове Светости Патријарха да се овај храм што пре освети. Старешина храма јереј Александар Милутиновић је за трпезом љубави у име свих присутних заблагодарио Његовој Светости Патријарху Иринеју на молитвеној подршци и затражио благослов и помоћ да за будуће освећења храма на заједничку молитву дођу епископи, свештеници, ћакони и верници из многих других епархија. Патријарх је приликом испраћаја истакао да је личност Светог Николаја највећа после Светог Саве у српском народу и да ће се око њега у будућности све више окупљати многи људи. Извор: Инфо-служба СПЦ
  22. Данас је министарство правде Републике Литваније регистровало "Литванску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије". У Литванији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Литванска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Литванска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина). Све време је постојала, током обновљене независности Литваније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као "Литванска аутономна православна црква" која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи. Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха. С друге стране, литвански закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Литванска православна црква Московске патријаршије. Данас се то променило. У Литванској православној цркви страхује се да би регистрација "аутономаша" могла да доведе до ситуације сличне украјинској. Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Литванији. Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља. По материјалима Савеза православних журналиста, за Поуке.орг приредио: А.Ж. View full Странице
  23. Данас је министарство правде Републике Литваније регистровало "Литванску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије". У Литванији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Литванска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Литванска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина). Све време је постојала, током обновљене независности Литваније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као "Литванска аутономна православна црква" која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи. Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха. С друге стране, литвански закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Литванска православна црква Московске патријаршије. Данас се то променило. У Литванској православној цркви страхује се да би регистрација "аутономаша" могла да доведе до ситуације сличне украјинској. Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Литванији. Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља. По материјалима Савеза православних журналиста, за Поуке.орг приредио: А.Ж.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...