Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'нови'.
Found 349 results
-
Епископ Теодосије: Нови манастири и цркве су место радости!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести са Косова и Метохије
Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски косовско-метохијски г. Теодосије служио је јуче, 22. јула, прву архијерејску Литургију у новооснованом Манастиру Светог Димитрија у Сушици код Грачанице. Пред неколико десетина верника и деце он је говорио о значају Свете литургије као и о нашем приносу Богу који од нас тражи да на његову милост и доброту узвратимо љубављу и служењем према Богу и ближњима. „Зато ми Богу приносимо наше молитве да би Господ нас погледао у нашем подвигу и служењу“, рекао је владика Теодосије, посебно истичући значај новооснованог манастира у који, по његовом благослову, живе настојатељица мати Ирина и монахиња Христина. Осврнувши се на укупан положај нашег народа и Цркве владика Теодосије је рекао да тје амо где се страда Бог присутан: „У страдању се окрећемо према Њему и тражимо од Бога заштиту и помоћ. У време када неки одлазе са Косова и Метохије, не у вери и нади, већ у очајању, нови манастири и Црква су место наде и радости. Тако је овај манастир који је заживео попут свеће која треба да светли свима, укључујући и оне који су далеко ево у ово место сада долазе и они који никада нису чули за њега, захваљујући подвигу наших сестара, њиховој љубави и служењу Богу и ближњима.“ Храм Св. Димитрија подигнут на темељима цркве из 14. века обнављали су епархија и мештани заједно са свештеничком породицом протојереја Саве Шмигића. Храм је живописан, раније је изграђен конак за народ а током протекле године саграђен је објекат за смештај монахиња чију изградњу је подржала Канцеларија за Косово и Метохију. Сестре манастира су за све госте приредиле трпезу љубави. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска -
Москва: Нови број часописа „Црква и време“
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Ових дана светло дана је угледао други број научно-богословског и црквено-друштвеног часописа „Црква и време“. На почетку публикације донет је извештај посвећен 10-годишњици устоличења патријарха московског Кирила и све што је постигнуто на црквеном плану у овом период, уз статистичке податке о стању црквених јединица 2019. у порђењу са подацима из 2009. године. Митрополит Иларион доноси студију „Демитологизација новозаветне науке“, у којој подвргава исправној критици све приступе изучавању јеванђеља у западњачкој богословској науци почев од краја 18. века наовамо. Ђакон Данило Савишчев пише студију о омилитичком наслеђу светитеља Филарета Дроздова. Професор С.Л. Фирсов у опширној студији „Око државно“ доноси социјални психолошки профил обер-прокуратора Свештеног правитељуствујушчег Синода из времена царовања Николаја I. На крају часописа донет је рад епископа Мар Аве Ројела „Историја односа Асирске Цркве од Истока и Руске Православне Цркве“. Извор: Српска Православна Црква -
Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Архиепископије
У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године. У рубрици „У спомен часних ликова“, о протосинђелу Василију Стриљчеку (1892−1958), мисионару и заштитник православних Украјинаца од иноверних насртаја, пише протосинђел Платон Јовић. Разговор са проф. др Јелицом Стојановић на тему статуса српског језика и уопште језичкој ситуацији у Црној Гори данас, који је водила Сања Пановић, објављен је под насловом „Српска Православна Црква је највећа и најважнија брана Црне Горе“. Протођакон др Дамјан Божић разговарао је на тему српске дијаспоре са др Срђом Трифковићем, политикологом, историчарем и публицистом. Ново Православље доноси овај разговор под насловом „Српска дијаспора: проблем дефиниције, стварне бројности и неефикасности деловања“. Наставља се и фељтон Из Старе Србије др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, а о библиотеци манастира Јазак пише библиотекар саветник Весна Петровић. У новом броју новина Српске Патријаршије уредништво читаоцима представља текст проф. др Ксеније Кончаревић о руским монахињама у српским манастирима између два светска рата, као и духовне поуке из пера архимандрита Емилијана Вафидиса у тексту под насловом „Захвалност долази ономе ко је радостан“. Осврт на актуелна дешавања у Црној Гори и неке проблеме који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић доноси у тексту под насловом „Државно или црквено?“. У рубрици „Ходим и сведочим“ протојереј-ставрофор Василије Томић за Православље пише о еутаназији – немилосрдном убијању из „милосрђа“. У рубрици „Свет књиге“ професор Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Дарко Танасковић пише о књигама ђакона др Александра Прашчевића, а катихета Бранислав Илић о капиталном делу епископа др Јована (Пурића) Венац Господњих и Богородичиних празника као путоказу за правилно разумевање тајне празникâ. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- патријаршије
- српске
- (и још 4 )
-
Нови мајско-јунски број "Православног мисионара": Тако да се светли светлост ваша
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Архиепископије
.jpg.d3dd7b087d256084c58d310ab71730b7.jpg)
"Описујући последња времена, Апостол Павле у посланици свом ученику Тимотеју пише о појави људи који ће бити саможиви, среброљубци, хвалисавци, гордељиви, хулници, непокорни родитељима... (2Тим 3, 3). Карактерологију највећег броја људи последњих времена Апостол завршава сажимајућом реченицом, која се тиче оних који имају изглед побожности, а силе су се њене одрекли (2Тим 3, 5). Tа реченица је све ове векове била једна од најозбиљнијих оптужница за спољашњи тип хришћана, лишен искрене вере и врлине". (извод уредничког уводника мајско-јунског, 367. броја "Православног мисионара) Нови мајско-јунски 367. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, по већ устаљеном обичају представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема Тако да се светли светлост ваша, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање новог броја утемељио је на еванђелском позиву који је Господ упутио Апостолима, а преко њих и свима нама, а то је позив да постанемо светлост свету. Представљање новог броја краси једна тематска нит која повезује теме свих текстова у новом броју, са наведеном темом броја која je императив хришћанског етоса. Поред пастирског позива да угледајући се на светитеље постанемо светлост свету, на коју нас подстиче уводна реч уредника, овај 367. број посебно краси интервју са Његовим Преосвештенство Епископом др Јованом (Пурићем) који читалаштво позива да васцело своје биће освећује активни учешћем у богослужбеном животу Цркве. Сви текстови који чине нови мајско-јунски 367. број Православног мисионара, на савршен начин приближавају усрдним читаоцима велику тајну светости и светлости, пре свега у духу богослужбеног, а потом и духу световрлинског живота. Уверен сам да је садржај овог броја, који је пре нама, благословено семе које смо благодарећи Божјем надахнућу посејали, а сада нам остаје да овај надахнути садржај препустимо читалаштву на читање, а полажући наду на Господа, надамо се да ће ово семе у виду писане речи произрасти дивне и благословене плодове, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "БЕСЕДА": ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "СВЕТИГОРА": ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "ИСТОЧНИК": САДРЖАЈ: Реч уредника: Светлост врлинског живота Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) "Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот!" Реч пастира: Сведочење доброте Материк: Света Филотеја Атинска Историја хришћанства: Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара Литургијски живот: Духовски венчићи У дијалогу са атеизмом: Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом ТЕМА БРОЈА: Катихета Владимир Пекић: Осветљење стварности Катихета Бранислав Илић: У светлости Твојој видимо светлост Свети Теофан Затворник: Светлост Христова просвећује све Драган Поповић: Наша светлост и Светлост Божија Презвитер др Оливер Суботић: У посети монашкој обитељи шумадијске епархије Парохијани: Песничка душа из Новог Сада Хришћански живот: Адолесценти и Црква - волети, хранити и не говорити много Из пера читалаца мисионара: Молитва моје мајке Хришћански брак и породица: Дете, које више не жели у храм Питања и одговори: Наркоманија... има ли наде? Хришћанство и психологија: Физичко кажњавање деце из угла православне психологије Сећање: О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку Хришћанска аскетика: О сећању на смрт и изненадној смрти Хришћанска књижевност: Гусларка слепа Живана, о крсној слави Хришћанска књижевност: "Угљена кандила" Драгише Васића Мисионарски излог: Топлина и благост речи као њена најјача снага Извор: Православни мисионар -
Летња манифестација ''Под крошњама на Штранду'' биће одржана по седми пут у Библиотеци на Штранду од 1. до 27. јула. Како је речено приликом њеног отварања, на програму су радионице знаковног, мађарског и словачког језика за децу узраста од 5 до 12 година, као и курс словеначког језика за младе од 13 до 19 година. Радионице се одржавају сваког радног дана од 19 до 20 часова, а суботњи квиз се одржава у природи, на локалитету Рим, изнад Беочин села у срцу шуме, када време дозволи. - Веома ми је драго што ова манифестација не само да опстаје, и одржава се ево већ седми пут у оквиру Библиотеке на Штранду, већ се и развија и напредује. То не кажем тек узгред, већ заиста мислим да програми који се баве језиком мањина, имају посебно место у граду који је препознат управо по мултијезичности и мултикултуралности. Садржаји су намењени онима на којима свет остаје, што је такође изузетно добро, јер доприносе стварању генерација толеранције, међусобног поштовања које ће знати да препознају лепоту различитости. И ова манифестација доказује да смо најјачи када се удружимо. Градска библиотека је на Штранду већ 11 година, и показало се да је то био јако добар потез, понудити књигу многобројним посетиоцима најлепше градске плаже. Ту су и Центар за развој мањинских медија, и Херор Медиа Понт, и ја им свима честитам што ће понудити квалитетан програм деци и младима овог лета на Штранду – нагласио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић приликом отварања манифестације којем је присуствовао и заменик амбасадора Словеније Роман Веикслер. Према речима Наташе Херор из Херор Медиа Понта ове године деци ће бити понуђене и радионице ''Тело као инструмент'' удружења грађана Отворени круг. - Деца током пет дана науче преко сто речи и суботом им организујемо квиз који јако воле. За сваки језик имамо помоћ особе којој је тај језик матерњи, како би се осигурао тачан изговор и пренела културолошка прича сваке заједнице – истакла је Наташа Херор. Манифестација ''Под крошњама на Штранду'' одржава се у организацији Библиотеке града Новог Сада, Херор Медиа Понта и Центра за развој мањинских и локалних медија, уз покровитељство Управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата за образовање, управу, прописе и националне заједнице. Извор: Град Нови Сад -
Летњи распуст идеалан је за читање, али не само за читање. Како квалитетно провести слободно време и шта све Нови Сад нуди преко лета. Извор: РТВ -
Нови презвитер Цркве Божје у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
У Недељу другу по Духовима, на Св.мученике Мануила, Савела и Исмаила, служена је Света архијерејска литургија у Саборном храму у Требињу. Св. Службом началствовао је епископ ЗХиП г. Димитрије и у току службе у чин свештеника рукоположио ђакона Бранка Калабу, назначивши га за парохијску службу у Невесињу. У бесједи након читања Светог Јеванђеља Епископ је нагласио да смо, слично апостолима, о чијем позвању је у јеванђељском читању било ријечи, и ми позвани да у љубави и повјерењу одговоримо на позив нашег Спаситеља, који је позив на љубав и јединство. Позвао је заједницу да се моли за новог свештеника наше Епархије, који је проводећи школске распусте у манастиру Тврдошу показао ревност и добру вољу за служење, и тиме стекао повјерење наше локалне Цркве за служење које му је повјерено. Након евхаристијског заједничарења дружење је настављено за трпезом у епархијском дому. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска-
- 1
-
-
- захумско-херцеговачкој
- епархији
- (и још 5 )
-
Алмашки крај проглашен је на седници Републичке владе за заштићену културно-историјску целину, непуну годину од подношења таквог предлога, а три од како је новосадски Завод за заштиту споменика културе покренуо процедуру да се тај део Новог Сада, који спада у најстарије, стави под претходну заштиту. Према речима директора Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада Синише Јокића, вишегодишњи труд стручњака те установе да се заштити Алмашки крај као један од најстаријих српских делова града, крунисан је успехом у виду проглашења за просторно културно-историјску целину. - То је гаранција да ће овај део града сачувати своју аутентичност, породични начин живота и специфичну амбијенталну вредност – рекао је за „Дневник” Синиша Јокић. – Захваљујући овој одлуци Републичке владе која долази две године од прославе три века Алмашког краја биће то нова туристичка дестинација. То значи да ће Нови Сад као Европска престоница културе 2021. године задржати свој идентитет. Поред Петроварадинске тврђаве и градског језгра, добијамо и трећу културно-историјску целину од изузетног значаја. То показује и зрелост, озбиљност и одговорност Новог Сада и његовог руководства. Алмашки крај у себи чува све слојеве културно – историјског развоја града. Много тога у њему је јединствено и вредно спомена, од приче о његовом настанку, до преосталих старих кућа које одолевају налетима рушења као знамење прошлих времена. Неправилан сплет улица и јединствени дух места чине га посебним. Крајем прошле године добио је и дигитални водич настао као резултат сарадње између Удружења грађана „Алмашани”, које је много учинило за афирмацију и очување аутентичности овог краја Новог Сада и компаније Oroundo Mobile GmbH, уз финансијску подршку градске Управе за културу. Извор: Дневник Погледајте кратак филм о новосадском Алмашком храму:-
- 1
-
-
- културно-историјску
- проглашен
- (и још 5 )
-
Архимандрит Сава (Јањић): Када заживи Христос у нама, то је нови истински живот!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести са Косова и Метохије
Сви свети, посебно Свети мученици – страдалници који су својим мучеништвом и земаљским животом положеним за Христа ради задобијања Небеског живота, показали су да су деца будућег века и светионици у тами који нам показују пут којим треба да ходимо, казао је данас у Недјељу Свих светих, архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани, у пастирском слову сабранима на Светој литругији у овој древној немањићкој светињи. Задужбина српског краља Светог Стефана Дечанског је имала данас и посебну радост, у току Свете службе Божије крштена је и миропомазана мала Ивона. „Свако је позван да понесе свој крст. Нико не може знати шта нас све чека, али крст је управо у томе да примимо са благодарношћу и љубављу све што нам Господ даје, и ако је лако и ако је тешко, са чврстом надам да је то добро за нас и баш оно што нас уводи у живот вечни. Да не ропћемо и не одбацујемо тај крст, већ да заблагодаримо Господу да нас преко тих малих мука и невоља, кроз које често пролазимо у овоме животу, уведе у много већу радост која почиње сада и овде, већ у овоме свету, и траје у векове векова“, казао је архимандрит Сава. Отац је нагласио да би ми, људи по своје слабости, волели вечни живот и васкрсење, али без крста: „Волели бисмо да нам све некако буде лакше. Волели бисмо да нам духовни живот буде једна утеха и бег од мука и невоља овога света, а не оно што треба да буде, а то је начин како да се суочимо са невољама и проблемима у овоме свету, и лепим и ружним, на начин који ће нам помоћи, не само да сачувамо своју душу и духовно узрастамо и сазремо, већ да будемо утеха и онима око нас.“ И зато Црква стално, као и светитељи, подсећа да наше Царство није од овога света, као што ни ми нисмо од овога света, бесједио је о. Сава и појаснио да су хришћани у свакој земљи домаћи и свака земља им је отаџбина, али у свакој земљи су странци. „Дакле то је живот хришћански! Ми пролазимо кроз овај свет идући као путници ка Царству Божијем које је заправо, и Господ каже: Царство небеско је у вама, у нашим срцима и када нађемо то обиталиште тихо мира и радости, то је онај мир о коме Господ говори: Мир Свој дајем вам. „ Објаснио је игуман дечански да тај мир није од овога света и да нам га не могу одузети моћници и силници овога света, који мисле да могу да поробе оно што се поробити не може, а то је слобода коју имамо у Христу Господу спаситељу нашем. Тај мир када човек задобије, без обзира да ли је у здрављу и снази или у болести и самрти, у младим или старим годинама, осјећа радост и благодари Господу и постаје благовесник те радости свима другима и извор неизмерне утехе, као што су и светитељи били кроз историју: „Такав је био и међу светима и просјавши Свети краљ Стефан Дечански, чије свете мошти овде почивају већ скоро седам стотина година, који је у свом животу прошао много искушења и страдања иако је био царскога, краљевскога рода, али његов живот, као и многим владарима, краљевима, није био лак.“ Говорећи о животу Светог краља Светог Стефана Дечанског, отац Сава је подсјетио на велика страдања овог Божијег угодника која су га пратила кроз цео његов живот, због којих је и он могао да се запита чему све то, који је смисао живота. „Нема те светске славе која није угорчена страдањем, нити младости која није угорчена неким болом, патњом, губитком који нам Господ допушта не да би се играо са нама и зато што је то Њему потребно, већ зато да бисмо познали дубоко, суштаствено, пролазност свега и да се не бисмо ни за шта везали. Када човјек није везан ни за шта од овога света, он је најслободнији, јер тада му нико ништа узети не може.“ По његовим ријечима када смо везани за новац, славу, положај,богатство, углед у свету, човјек живи у сталном страху и борби да гурне другога, да себе постави на боље место, не видећи заправо да гурајући другога гура самога себе, да газећи другога гази сам лик Христов у другоме и у ближњем: „Господ нас све време учи да схватимо и разумемо колико смо међусобно повезани и колико смо сви синови, не само по нашој заједничкој људској природи у паломе староме Адаму, већ пре свега, у новој освештаној људској природи коју је сам Господ – Логос – Син Божји предвечни узео и вечно сјединио са божанском природом како бисмо у њему нашли вечно покојиште и радост, вечни смисао живота.“ Управо је то смисио и Света тајне крштења коју је данас примила наша мала сестра Ивона, казао је архимандрит Сава и додао да је то смисао и монашког живота: „Ми долазимо овде да се подсетимо то крштенског завета да док не умре у нама стари човек са својим жељама, идејама, маштањима, амбицијама, неће се родити нови човек у Христу Исусу, а када заживи у нама Христос, то је нови истински живот који почиње већ сада и овде.“ У Господу нема ни прошлости, ни будућности, већ све је један велики тренутак који стално бива, истакао је отац и додао да онај који уђе у заједницу са Господом сада је већ и у вечности истовремено, али у овоме свету, и доживљава ту неизмерну радост која се излива благодаћу Духа Светога и божанским енергијама испуњава и блажи васцелу творевину. Како ми то често затворених очију не видимо и живимо старим човеком и поново се враћамо својим старим навикама и обичајима, ту су светитељи који нас стално подсећају да је то смисао нашег живота да постанемо нова твар, јер на крају Господ ће престворити и небо и земљу, и настаће ново небо и нова земља, као што и говори последња књига у Јеванђељу Откровења и као што сведоче многи светитељи који су имали откровења о томе. „У том новом небу и тој новој земљи живеће само они који су заиста живели Христом, који могу са апостолом Павлом да кажу: Не живим више ја него живи Христос у мене“, закључио је архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани, у литургијској бесједи на празник Свих светих. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Нови Сад: Завршни испит школе црквеног појања "Свети Јован Дамаскин"
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Завршним испитом одржаним у петак, 21. јуна 2019. године, у просторијама Црквене општине новосадске, окончано је школовање шесте генерације полазника Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. Дипломски испит – практични и теоријски део – пред петочланом Комисијом одбранио је господин Владимир Симић из Београда, дипломирани машински инжењер, музички руководилац групе Бело платно, стекавши звање црквеног појца. Кандидат је успешно положио све испите предвиђене програмом Школе и тиме је стекао право да приступи завршном испиту. Чланови Испитне комисије били су: председник – презвитер Велимир Врућинић, управник Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, господин Србољуб Остојић из Београда, учитељ црквене музике, господин Слободан Булатовић, професор Црквеног појања у истуреном одељењу Школе у Суботици, господин Филип Поповић, сарадник у настави, и јерођакон Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу и професор у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, у својству ментора. После одбране дипломског испита, присутнима у дворани Црквене општине новосадске обратио се отац Велимир, изасланик Епископа бачког г. Иринеја, честитавши господину Владимиру и наставним делатницима Школе Свети Јован Дамаскин. Појање, поготово ово које смо ми обновили и почели да се трудимо да изучавамо и да враћамо у наша богослужења такозвано византијско појање, има посебну улогу да обогати и припреми човека за реч Господњу. Ми ћемо наставити да се трудимо јер појање има мисијску улогу у Цркви, казао је управник Школе црквеног појања. Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин основана је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, у октобру 2011. године. Циљ Школе је да се теоријски и, пре свега, практично припреме полазници Школе за службу црквеног појца. Усавршавање траје пет школских година, а у оквиру наставе је и учествовање на свим црквеним богослужењима, као и хорске пробе у оквиру хора Школе. Извор: Радио Беседа -
Епископ бихаћко-петровачки Сергије: На распећу Црној Гори!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Страдање је одредило нашу историјску судбу, жртвом смо себи и другима показали, и још увијек показујемо, да је „земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“. Патња се дубоко укоријенила у нашу националну душу. Српска књижевност саткана је од бола, туге, патње и прогона, али и жеље да се надживи свака од пошасти која нам је одредила земаљски пут. Зато знамо да смо живи док страдамо, да смо Христови док нас распињу, да смо Господњи док нас прогоне. Сваки нам је дан борба за голи опстанак, да јесмо и да нас буде, да баштинимо баштину својих предака, да вјерујемо исто онако као и они чија крв тече нашим венама. Зато нам је важно Косово, да нас буди и разбуђује из дубоког сна данашњег конформизма, гдје је важније имати него бити, гдје је важније уживати него живјети, гдје је прихватљивије трошити него стварати… Постали смо ендемична врста, коју не прихвата логика данашњег Новог Вавилона. Због тога нас мрзе они који за то разлога немају, због тога нас прогоне они које смо задужили… Због тога смо, поред Распетог Косова, добили Ново Косово – Црну Гору, некад земљу славних Петровића, земљу Светаца и јунака, а данас државу која би да нас из темеља раскући, да нам поништи трајање, да нас искоријени са тла из којег смо поникли. Због тога молитвено вапијемо Светом Петру Цетињском, Василију Острошком, Арсенију Сремцу, Стефану Пиперском, Јовану Владимиру, те многим другим, знаним и незнаним угодницима Божијим, да пробуде нашу заспалу браћу из кошмарног сна у којег су их увели лажни душебрижници; да се пробуде и врате себи, својим коријенима, и њиховој и нашој Црној Гори, којом смо се, све до скора, с правом поносили, називајући је Српском Спартом. Сви ми, којима је Црна Гора у срцу, сви ми који уснама и срцем свакодневно призивамо молитвену помоћ Острошког Чудотворца – Светог Василија, патимо и страхујемо, молећи Свемилосног Господа, да се не пролије ниједна кап братске крви, да не завлада омраза међу истима, да се поврати љубав међу потомке оних истих предака, који су ту исту Црну Гору бранили од Турака, чувајући своје светиње, храмове и гробља, па чак и онда када се битка чинила унапријед изгубљеном. Прошлост Црне Горе је наша историјска читанка, наш понос и путоказ, док је данашња Црна Гора једна од најтамнијих страница наше слободорске, светосавске и страдалне историје. Не дозволимо да та страница затамни вијекове поноса и славе, вијекове вјере и жртве, а свако од нас, у љубави Божијој, дужан је да помогне да наша заблудјела браћа схвате да гонећи Српску Цркву заправо прогоне сами себе, да суде својим прецима и да своје потомке лишавају прошлости којом треба да се, с правом, поносе. По ријечима Светог Петра Цетињског: „Ко учини колико је кадар, учинио је колико је дужан!“ Дужни смо Светом Василију, и никада му се нећемо моћи одужити, јер сам Светитељ, исцјељујући све и свакога, вјерујем, плаче због нас. Његових суза нисмо достојни, његову милост нисмо заслужили, јер смо, вољом трећих, покидали ланце братске љубави. Тројичиндански сабор један је од вапаја наше Цркве и народа, нашег митрополита и наших епископа, али и свештенства, монаштва и вјерног народа, да се злу истином стане у крај, да се љубављу заустави лавина мржње. Зато ниједан Србин у Црној Гори, ма колико му данас тешко било, не смије се осјећати сам и усамљен, јадан и понижен, јер је васколико српство, иако фрагментирано вјештачким границама, заједно је у истој жељи – да се очува мир, да се сачувају светиње које су чувале нас, ма гдје се налазили. Јер, све док пати макар један Србин на Косову и Метохији, или данас у Црној Гори, ниједан други Србин, гдје год се налазио, нема право да се осјећа срећним, јер као што каже Свети Апостол Павле: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. А ви сте тијело Христово, и удови понаособ“ (1. Кор. 12, 26-27). Нека би дао Господ да опет и изнова васкрсне братска љубав у Српској Спарти – Црној Гори, да се разбраћена браћа опет врате себи и својим коријенима, а ми их дочекајмо братском љубављу, оним истим жаром као што је Отац дочекао Блудног сина. У супротном, оствариће се она народна изрека: „Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара!“ Извор: Епархија бихаћко-петровачка -
Света Гора: Нови састав Свештене епистасије за 2019-2020. г.
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
У Кареји, административном центру Свете Горе, у Саборном храму Протата одржана је 14. јуна 2019. г. годишња свечаност предавања чреде управе новог састава Свештене епистасије, главног извршног органа управе светогорске монашке аутономије. На свечаности је досадашњи протепистат (прот) отац Стефан Хиландарац, по древној атонској традицији, предао игумански жезал – симбол административне власти у Светој Гори – антипросопу (представнику) Велике Лавре преподобног Атанасија јеромонаху Никодиму Лавриоту, који га је уручио новоизабраном проту Свештене епистасије. (Иначе, с обзиром на то да је свештена Лавра Светог Атанасија најстарија обитељ у Светој Гори, њен представник увек преузима жезал од претходног прота и уручује га проту следећег састава Епистасије.) Претходно је одржан молебан и целивана чудотворна икона Матере Божје „Достојно јест“, па је представник Велике лавре јерономах Никодим уручио овај жезал оцу Симеону Дионисијатском, који је постао прот новог састава Свештене епистасије. У нову Епистасију су ушли: Симеон Дионисијатски, Јефтимије Зоографски, Макарије Пантелејмонски, и Јефрем Констамонинтски. Представници ове четири светогорске обитељи сменили су досадашњи састав Свештене епистасије на чијем челу се налазио отац Стефан Хиландарац. Иначе, постоји пет чреда са по четири манастира заступљених у свакој од њих. У четврту чреду улазе Хиландар, Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат. Свечаности су присуствовали представници свих светогорских манастира, грађански гувернер Атона Костас Димцас, представници грађанских власти Грчке, полиција, многобројни поклоници. Извор: Српска Православна Црква -
„Метафраст“, нови часопис Московске Духовне Академије
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Објављен је први број новог научног часописа Московске Духовне Академије "Метафраст". „Метафраст“ је научни часопис Московске Духовне Академије, који објављује истраживања наставника, дипломираних студената и студената који се специјализују за класичну филологију (старогрчки, латински и оријентални језици), историју грчке и латинске хришћанске књижевности, као и предања хришћанског Истока. Часопис посвећује посебну пажњу објављивању споменика античке и средњовековне хришћанске књижевности у новим или прерађеним старим преводима на савремени руски језик. Часопис издаје Одсек за филологију МДА (профил "Грчка хришћанска књижевност") и објављује студије које одговарају параметрима Високе атестне комисије: 02/10/14 (класична филологија, византијска и модерна грчка филологија), 26.00.01 (богословље). У првом броју часописа "Метафраст" представљено је 11 студија посвећених проблемима грчке и латинске хришћанске литературе. Аутори и преводиоци су наставници, дипломци и студенти профила „Грчке хришћанске књижевности“ Одсека за филологију МДА. Чланци о агиографији, егзегези, историји византијске књижевности заснивају се на филолошкој методи рада са примарним изворима. Сви материјали часописа прегледавају се и индексирају у националној библиографској бази података научног цитирања РИСЦ. Одсек “Истраживање” садржи чланак проф. игумана Дионисија (Шљонова), у којем аутор разматра историјат епитета “Чудотворац” у односу на личност св. Николаја Мирликијског Чудотворца. У чланку кандидата богословља М.А. Вишњака, на основу извора, разматран је догматски аспект борбе коју је водио цариградски патријарх св. Атанасије I, са расколом арсенита. У чланку кандидата богословља ђакона Александра Ларионова изложени су ставови светог патријарха Фотија о лексичком значењу речи за хришћанско богослова, тумача хришћанских текстова и догматичара. Изложени су закључци светитеља о важности филолошке ерудиције, моралног стања особе и поседовања посебне харизме за исправно разумевање и тумачење свештених текстова. Чланак студента додипломског студија МДА, свештеника Андреја Лисевича, описује особитости ауторске употребе речи у "Коментару на Посланицу Ефесцима" познатог латинског писца с краја 4. века Амвросијаста. Следећи споменици су први пут објављени на руском језику у одељку за превођење: Омилија „О невиности“ (ЦПГ 2081), приписана Светом Василију Великом (у преводу са старогрчког, предговор и белешке студента МДА Андреја Науменка), „Писма Ермеја монаху Авви Дуласу“ (превод са старогрчког и коментар постдипломаца МДА Андреја Антишкина, магистра богословља ђакона Петера Лонгана, постдипломца МДА Алексеја Неманова и кандидата филолошких наука свештеника Сергија Кима) и расправа "Против Авксентија" светог Иларија Пиктавијског (преведено са латинског, са уводном и белешкама магистра филологије и историја Древног истока Е.В. Ткачева). У одсеку «Status quaestionis» представљени су библиографски осврти посвећени арсенитском расколу (аутор чланка је М.А. Вишњак), св. Симеону Новом Богослову (аутор - постдипломац МДА Роман Соловјев), као и латинском средњовековном писцу Хуги Етеријану (аутор – студент магистратгуре МДА Владимир Коробов). У одељку “Viri docti” у чланку студента магистратуре МДА јерођaкона Инокентија (Глазистова) реч је о великом академском ннаучном раднику, протојереју Петру Делицину, захваљујући чијим радовима средином 19. века. почео је да се ствара корпус руских превода дела светих Отаца. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)-
- 1
-
-
- „метафраст“
- академије
- (и још 5 )
-
Пре 170 година - 12. јуна 1849. године, са Петроварадинске тврђаве је гранатиран Нови Сад, Помен страдалимâ је служило новосадско свештенсто, 12. јуна 2019. године, поред спомен-крста на Темеринском путу, на новосадском насељу Клиса. Беседу о Мађарској буни и том трагичном догађају за цео Нови Сад и све Новосађане изговорио је директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, господин Синиша Јокић. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, је истога дана одржао предавање у просторијама Архива, и том приликом изнео сведочанства неколико значајних учесника у том немилом и трагичном догађају. Извор: Радио Беседа-
- 1
-
-
- мађарској
- страдалима
- (и још 4 )
-
Нови руски егзарх за Западну Европу и нови епископ за молдавске парохије
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
На седници Свештеног Синода Руске Православне Цркве од 30. маја 2019, архиепископ Антоније (Зеврјук), досадашњи архиепископ Беча и Будимпеште, изабран је за егзарха западноевропског са титулом „корсунски архиепископ“. Он ће и даље бити надлежан за институције Московске Патријаршије у дијаспори. С друге стране, митрополит Јован (Рошхин), досадашњи митрополит корсунски и егзарх за Западну Европу, постављен је за бечког и будимпештанског митрополита на место архиепископа Антонија. У Италији, „узимајући у обзир све већи број молдавских парохија и заједница, као и потребу да се обраћа посебна пажња на многе вернике Московске Патријаршије молдавског говора“, одлучено је да се њихово пастирско старање повери епископу Амвросију (Мунтиану), тренутно епископа Нефтекамска и Бисрка, који ће од сада носити титулу „богородски“ и биће викарни архијереј патријарашког егзарха за Западну Европу. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије (бр. 1253, 1. јун 2019)
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Архиепископије
Нови број „Православља“, новина Српске Патријаршије, доноси: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са недавно завршеног редовног заседања одржаног у манастиру Жича и Београду од 9. до 18. маја 2019. године, репортажу са свечаног отварања културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ у Брчком, као и разговор протојерејем-ставрофором др Велибором Џомићем на тему Предлога закона о слободи вероисповести или уверења који је усвојила Влада Црне Горе 16. маја ове године. Препоручени текст из новог броја у ПДФ формату: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Предлог закона - враћање у претправно и претполитичко друштво О дугогодишњем процесу повратка реликвија и културних вредности Српске Православне Цркве у Хрватску говори министром културе у Влади Србије г. Владан Вукосављевић, док јеромонах Варнава Кнежевић пише о великом догађају у Епархији будимској – посети Патријарха српског г. Иринеја и отварању новог Музеја епархије у Сентандреји. Поред нове рубрике Из Старе Србије, Православље - у духу припрема за обележавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве - подсећа на поруку владике Саве (Вуковића) поводом 750 годишњице аутокефалности Српске Цркве. Уз осврт на књигу ђакона др Александра Прашчевића – Дијалог између православних хришћана и муслимана – Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958–1990), нови број Православља доноси и текстове о црквеним и културним дешавањима, годишњицама и занимљивим темама у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље-
- 1
-
-
- патријаршије
- српске
- (и још 8 )
-
Спорт је човеку потребан да би радио и да би ратовао. У сваком случају, да би ратовао са собом. И још је потребан да би се битанге из краја организовале у спортски тим и да би млади мангуп који може завршити у затвору постао шампион, да би се његова смелост и енергија претопили у златну олимпијску медаљу и још један повод да с поносом чујемо звуке националне химне. Спорт је такође изузетно потребан градском становништву. Зато што тесар, ковач или баштован жуљеве на рукама у току дана добијају и без вратила и тегова. А канцеларијски радник не. Грађанину који се сатима гура у превозу, који је преоптерећен информацијама, засићен стресовима и који се надисао аутомобилских гасова на градским улицама потребни су стаза за трчање, базен и тренажер. Спорт му је потребан да би живео. Не само зато што је срце спортисте здравије, а нерви су му јачи, већ и због тога што се ознојеном човеку, уморном од физичког напора враћа животни укус. Обична вода за њега поново поприма укус и потискује укус кока коле. И он поново открива сласт чврстог сна. И ако је човек ово раније добијао од употребе косе, струга и тестере, сад то већини људи дају скије, конопац за прескакање или тег. Неке врсте спортова су се у потпуности родиле из животних потреба. Тако је, на пример, данашњи бијатлониста дојучерашњи ловац из тајге. Скије и оружје су значили хлеб за његову породицу. И рибар није веслао како би развијао мишиће и рамени појас, већ ради улова којим се храни и он сам и његова породица. Данашњи спорт нам може рећи нешто о томе колико је био тежак овај свакодневни рад обичног човека. Други спортови су настали из војних вежби. Рвање, стрељаштво, мачевање, трчање и коњички спортови се нису родили из забаве, већ из вежби у доба мира како би човек пре или касније остао жив у борби. Данас спортисти најбоље знају колико је тежак овај ратни подвиг и припрема за њега. Сам језик спортских такмичења се понекад не разликује од ратне лексике. „Штаб селектора“, „тактички цртеж“, „муњевити напад“, „уиграна одбрана“. Ко није чуо ове и сличне изразе? И ко у њима није препознао сродство с ратним активностима? Има спортова који се по лепоти и сложености могу мерити с уметношћу. Уметничко пливање и уметничко клизање су ближи балету него рату. Али не заборавимо да је тежина балетске уметности једнака тежини рада рудара у рударском окну и играчи балета праведно одлазе у пензију онда кад многи заправо нису још почели да раде. Исто се може рећи и за гимнастичаре и клизаче на леду. Тако да врхунски спорт у сваком случају значи напоран рад који прославља земљу и који меље спортисту до краја, као војника. И ако је народ у стању да обара спортске рекорде, он је способан и на све остале тешке и велике ствари. На основу спортских достигнућа може се доћи до мишљења о физичком и моралном стању народа блиском истини. А да ли је спорт потребан православним хришћанима? И ако им је потребан, зашто? Потребан им је зато што су људи. И њима су потребна здрава деца, пубертетлије који се баве нечим корисним и не губе време на улици или за компјутером, потребни су им снажни мушкарци и старци који дуго година чувају „ватру у жилама“ и животни тонус. Потребно нам је све у чему нема греха. Потребно нам је све што је од користи разуму, савести, породици и земљи. Љубитељи статистике уколико то желе могу бројкама да нам докажу да амплитуда болести, као и амплитуда криминала и греховне зависности у свакодневном животу опада тамо где расте амплитуда масовног бављења спортом. За човека реч „живот“ не означава само биолошко постојање. Треба живети без греха, бодро и корисно. Ми би то требало да разумемо подједнако као и сви остали. Извор: Православие.ру-
- 1
-
-
- хришћанима
- православним
- (и још 11 )
-
.JPG.367c3d08e9a73ce193998c2997a256f3.JPG)
Нови мартовско-априлски 366. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигора и радија Беседа. Звучни запис представљања (радио Светигора) Представљајући садржај новог броја чија је централна тема СРПСКА ЦРКВА КРОЗ ВЕКОВЕ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање почиње уредничким уводником уз указивање да презвитер др Оливер Суботић наглашава важност прославања великих јубилеја, али и да то прослављање увек подразумева расуђивање у погледу садашњости и будућности, особито у погледу мисионарења. У оквиру представљања било је речи и: О Светој Нони, о прогону Цркве у периоду раног хришћанства, о Великом посту и великопосним богослужењима... Освртом на текст катихете Владимира Пекића "Осам векова", указано је на садржај централног дела часописа који је увек посвећен теми броја. Овај број употпуњен је веома надахнутим и надасве поучним и занимљивим разговором са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињке богословије, који је и заузео централно место приликом представљања овог мартовско-априлског броја. Налазећи се у Пасхалном периоду, празнујући Празник над празницима, Славље над слављима и Чудо над чудима, обогатимо себе дивним и поучним садржајем, надахњујмо се дивним и поучним текстовима које нам доноси нови 366. број Православног мисионара, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја Православног мисионара. Извор: Православни мисионар- 1 comment
-
- 1
-
-
- мисионара"
- таласима
- (и још 8 )
-
Поводом 150 година од првог издања Светог писма на народном језику (Ђуро Даничић - Вик Ст. Караџић) 1868-2018 Удружење Иконос из Београда је објавило Нови српски превод Светог писма. У питању је Св. писмо протестантског канона (66 књига) који су с библијских језика превели мр Мирослав Живковић, др Александар Бирвиш и Жарко Ђорђевић. Ово је први пут да смо добили превод Старог завета с оригиналних језика (јер су сви досадашњи преводи били "превод превода"), док је и досада на нашем језику било више превода Новог завета с новозаветног грчког језика. Нови српски превод Светог писма је штампан на ћириличном писму, на екавици, у формату 135х216mm на библијском папиру, у тврдом (шивеном) повезу и с крстом на црним корицама. У питању је нов превод који нема благослов ниједног епископа и сл. и као такав није одобрен за службену употребу у СПЦ али верујем да може бити од користи сваком истраживачу Св. писма ради упоређивања превода и сл. Цена... права ситница У питању је издање за дељење, тако да сви који желе могу да наруче примерак за себе. За сада се шаље само на територију Реп. Србије, а на примаоцу су једино трошкови постекспрес поштарине (око 180 динара) која се плаћа поштару. Свој примерак Новог српског превода Светог писма можете да наручите ел.поруком ikonos.office@gmail.com или приватном поруком.
-
Друго по реду сабрање уприличено у оквиру овогодишњих Светосавских дана, у уторак, 14. маја 2019. године, почело је свечаним вечерњим богослужењем у храму Преноса моштију Светог Саве на Новом насељу. Вечерње је служио протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, а саслуживали су презвитери Драган Петровић, парох из Бачког Јарка и Марко Бубуљ, парох из Челарева, као и ђакон Владо Поповић. Особитој лепоти вечерњег богослужења допринео је хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, док су протонамесник Петар Тривуновић, парох чурушки и презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и сабрат Светосавског храма, појали вечерње стихире. Овом молитвеном сабрању и концерту хорова присуствовали су још и протонамесници Миленко Поповић, парох темерински и Миодраг Андрић, настојатељ новосадског Светониколајевског храма, као и презвитер Стојан Марић, парох из Сивца. Овогодишња смотра хорова почела је химном Светом Сави Ускликнимо с` љубављу, у извођењу хора Алмашког храма Свети Стефан Дечански, под управом госпођице Светлане Грујић. Публици су се представили и хор Световазнесењског храма из Чуруга, хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке и хор Светосавског храма у Новом Саду под управом госпођице Марије Боројевић. Ученици седмог разреда Основне школе Прва војвођанска бригада из Новог Сада – Никола Аликавазовић и Јована Бајша припремили су рецитал, а Катарина и Софија, ученице четвртог разреда Основне школе Иван Гундулић, појале су изворне песме и посебно су одушевиле публику изведбом песме Црвен̓ цвете. Одјавна тачка припала је трочланом женском вокалном саставу Српског културно-уметничког ансамбла Вила из Новог Сада. На самом крају сви хорови су заједно и торжествено отпојали Светосавску химну са поруком Светосавске љубави, вере и наде, и тако присутнима оснажили осећај радости Христовог Васкрсења и пренели дух Немањићког времена и Светосавља. Свим учесницима уручени су пригодни дарови у знак сећања на учешће и давање сопственог доприноса великом јубилеју наше свете Цркве, а то је 800 година њене самосталности. Протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ храма, заблагодарио је браћи свештеницима и свима присутнима у храму на Бистрици који су својим присуством увеличали ову дивну свечаност. У наставку је приређено пригодно послужење. Извор: Радио Беседа-
- 1
-
-
- светосавском
- хорова
- (и још 5 )
-
Из штампе је изашао нови број новина Српске патријаршије (бр. 1252, 15. мај 2019)
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Архиепископије
Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић. Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега... У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић. Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић. Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији – У том правом српском рају. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље-
- 1
-
-
- патријаршије
- српске
- (и још 10 )
-
Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српскиих светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај. Нови атак Албанаца у Црној Гори на српске светиње. Овога пута у Мартиновићима недалеко од Гусиња, где се противе обнови цркве Светог Василија Острошког Чудотворца, оскрнавили су крст са до сада обновљених темеља! - Скинули су га, сломили и бацили у поток у ноћи између понедељка и уторка, када су верници приметили шта се десило - каже за „Новости“ свештених Бојан Радуновић, парох Горњополимски и андријевички, који је цео случај одмах пријавио полицији, која је извршила увиђај... - Албанци на све начине покушавају да нас спрече да обновимо древну светињу, коју су својевремено палили и рушили, али, неће успети у томе. Служили смо литургију на дан Светог Василија Острошког, и зачудо, све је прошло у најбољем реду. Свима је то било сумњиво, јер, није било уобичајених покушаја ометања и добацивања. Али, ето, они су урадили оно што је обећавао један службеник Општине Гусиње, који је претио да ће запалити цркву ако буде обновљена. За сада пролази све то некажњено, али, докле, видећемо - каже отац Бојан, који очекује одлучну реакцију државе, који би требало да се обрачуна са људима који шире верску и националну мржњу. - Позивам на мир и суздржаност наше комшије Албанце, али на наше вернике и све православце којима тешко падају провокације којима смо изложени. Православље је вера мира, љубави и праштања, али очекујемо и од грађана других вера да се тако понашају и да не покушавају никоме да ускрате слободу вероисповести, као што ни ми то не чинимо - каже свештеник Радуновић. Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српских светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај. Миг Албанцима из Мартиновића и Гусиња да крену на јуриш на ову светињу, пре неколико дана дао је бившпи премијер Албаније Сали Бериша, који је устврдио да „представници СПЦ и екстремистичке групе провоцирају мештане и обнаваљају цркву“, позивајући државу Црну Гору да интервенише... Очигледно, порука Берише схваћена је у Мартиновићима... Извор: Новости View full Странице
-
СЛОМИЛИ КРСТ И БАЦИЛИ У ПОТОК: Нови напад Албанаца на српске светиње у Црној Гори
a Странице је објавио/ла Логос у Вести са Косова и Метохије
Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српскиих светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај. Нови атак Албанаца у Црној Гори на српске светиње. Овога пута у Мартиновићима недалеко од Гусиња, где се противе обнови цркве Светог Василија Острошког Чудотворца, оскрнавили су крст са до сада обновљених темеља! - Скинули су га, сломили и бацили у поток у ноћи између понедељка и уторка, када су верници приметили шта се десило - каже за „Новости“ свештених Бојан Радуновић, парох Горњополимски и андријевички, који је цео случај одмах пријавио полицији, која је извршила увиђај... - Албанци на све начине покушавају да нас спрече да обновимо древну светињу, коју су својевремено палили и рушили, али, неће успети у томе. Служили смо литургију на дан Светог Василија Острошког, и зачудо, све је прошло у најбољем реду. Свима је то било сумњиво, јер, није било уобичајених покушаја ометања и добацивања. Али, ето, они су урадили оно што је обећавао један службеник Општине Гусиње, који је претио да ће запалити цркву ако буде обновљена. За сада пролази све то некажњено, али, докле, видећемо - каже отац Бојан, који очекује одлучну реакцију државе, који би требало да се обрачуна са људима који шире верску и националну мржњу. - Позивам на мир и суздржаност наше комшије Албанце, али на наше вернике и све православце којима тешко падају провокације којима смо изложени. Православље је вера мира, љубави и праштања, али очекујемо и од грађана других вера да се тако понашају и да не покушавају никоме да ускрате слободу вероисповести, као што ни ми то не чинимо - каже свештеник Радуновић. Како су „Новости“ сазнале, ужасне претње и ружне речи на рачун српских светиња, свештенства и бверника изрекао је службеник Комуналне полиције у Општини Гусиње Бујар Хасанђекај. Миг Албанцима из Мартиновића и Гусиња да крену на јуриш на ову светињу, пре неколико дана дао је бившпи премијер Албаније Сали Бериша, који је устврдио да „представници СПЦ и екстремистичке групе провоцирају мештане и обнаваљају цркву“, позивајући државу Црну Гору да интервенише... Очигледно, порука Берише схваћена је у Мартиновићима... Извор: Новости -
Нови парох при Светосимеоновском храму у Ветернику
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
На дан свештеног спомена Светога и богоноснога оца Саве, 10. маја 2019. године, после вечерње службе у храму Вазнесења Господњег у Кулпину, протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки, честитао је присутнима дане васкршње радости и прочитао одлуку Епископа бачког др Иринеја, да се због потребе пастирске службе привремени парох кулпински, презвитер Лазар Мајсторовић, премешта и поставља за привременог пароха при храму светог Симеона Мироточивог у Ветернику. Прота Далибор је похвалио труд и рад оца Лазара на њиви Господњој у Кулпину и пожелео му много успеха на повереној му парохији у Ветернику. Отац Лазар је захвалио архијерејском намеснику врбашком на лепим речима и плодоносној сарадњи, а уједно је заблагодарио верном народу на љубави и подршци коју је све време уживао у Кулпину, Бачком Маглићу и Бачком Петровцу. Молитва је та која нас никад не раздваја, већ нас држи у свези заједнице Вере, Наде и Љубави, окупљеној око Живога Бога, поручио је презвитер Лазар. У трећу недељу по Васкрсу, 12. маја 2019. године, када Црква молитвено прославља жене Мироносице и праведног Јосифа из Ариматеје, а на дан светог Василија Острошког, протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, увео је у дужност оца Лазара Мајсторовића. Началствујући литургијским сабрањем у храму у Ветернику, прота Миливој је, после заамвоне молитве, прочитао одлуку Епископа бачког г. Иринеја којом је на прву парохију при Светосимеоновском храму постављен отац Лазар. Архијерејски намесник новосадски први је представио оца Лазара парохијанима у Ветернику, истичући његов предан рад како на претходним парохијама, тако и при Добротворној установи Епархије бачке Владика Платон Атанацковић. Прота Миливој је изразио велико задовољство на томе што је Ветерник добио једног вредног и доброг свештенослужитеља, и пожелео му је сваки благослов и успех на новој њиви Господњој. Отац Лазар је захвалио проти Миливоју и, уз изразе захвалности Богу и Светоме Симеону, истакао је да ће се трудити да оправда поверење Епископа због поверене му парохије у Ветернику. У своје име и у име сабраће свештеника, презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ Светосимеоновског храма, пожелео је оцу Лазару срдачну добродошлицу, придружујући се жељама проте Миливоја, а са молитвом преподобном Симеону Мироточивом ̶ као заштитнику Ветерника ̶ да сачува своје мало стадо од свих опасности и духовних вукова који вребају, и да све сабране испуни мудрошћу којом ће успети да живе речи Господа нашега Исуса Христа, Који је рекао: Будите мудри као змије и безазлени као голубови! Извор: Радио Беседа-
- 1
-
-
- светосимеоновском
- при
- (и још 4 )
