Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нова'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 72 results

  1. Од петка, 24. новембра почиње емитовање новог циклуса емисија под називом Сведочанства о Великом рату. У првој емисији говорили су Горан Максимовић, дипломирани инжењер електротехнике и Стефан Гавриловић, историчар, чланови Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године. У нашем Јутарњем прпграму слушали смо одломак из прве емисије, у којем је господин Максимовић истакао само једну од тема о којој ће бити више речи током серијала. Благодарећи Радију Беседа доносимо звучни запис. Звучни запис прве емисије: View full Странице
  2. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Данило, који је казао да је Јеванђеље од Господа Исуса Христа Сина Божијег, а не од човјека, те да је Јеванђеље блага вијест, нова вијест, истинита вијест и радосна вијест. Он је такође рекао да је прочитана прича о Гадаринском мученику, човјеку који је био посједнут демонима, страшна прича о ономе ко је изгубио благодат Божију, о ономе у кога су ушли демони, који је био опасан за човјека, за себе и за човјечанство. -Ми заборављамо ту причу, сматрамо је доста олако, чак о тим појавама мало говоримо. Сам Господ наш каже да сав свијет у злу лежи. Поднебесне силе демонске војују против човјека, против његовог физичког и психичког здравља, против човјечанске и божанске логике и стварају кратере зла, међу људима, народима и државама, чега смо и ми свјесни – казао је о. Данило и додао да  Свети Василије Острошки у острошкој светињи окупља људе да би се очистили од сваког зла, сваке нечистоте и сваке силе демонске која куша човјека или проба да овлада њиме, а некима и овлада. Он је казао да прочитана јеванђељска прича говори да нема другог пута осим Христовог пута. – Оног момента када напуштамо Јеванђеље тиме дозвољавамо да више не владамо собом и да силе овога свијета помуте путеве наше и да постајемо слични овом становнику земље Гадаринске. Зато нам је Господ дао велике светитеље из нашег народа, светитеље чија свјетлост нема краја, чије сунце никад не залази и чија енергија обасјава сваку таму и води нас на свјетлост дана. То је наш пут, браћо и сестре, и заиста снага и енергија светитеља Божијих показује нам како треба да живимо, куда да идемо и која је наша димензија живота – казао је о. Данило и нагласио да се стално морамо враћати на пут светости оних чија се свјетлост осјећа и чију свјетлост ми доживљавамо као божанску енергију и као правац живота. Посебну радост богослужењу донијело је присуство великог броја дјеце, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали примили су Свето Причешће.   Извор: Манастир Острог
  3. У 23. недјељу по Духовима, 12. новембра 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог краља Милутина, Преподобне Теоктиста и Јелену и Светог Варнаву Хвостанског Исповједника, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је архимандрит Данило Љуботина из Загребачко – љубљанске митрополије, а саслуживали су му архимандрит Павле дугогодишњи сабрат острошке обитељи, потоњи настојатељ манастира Ораховица у Славонији, те сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Жељан Савић из Беранско-андријевичког намјесништва. Евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Данило, који је казао да је Јеванђеље од Господа Исуса Христа Сина Божијег, а не од човјека, те да је Јеванђеље блага вијест, нова вијест, истинита вијест и радосна вијест. Он је такође рекао да је прочитана прича о Гадаринском мученику, човјеку који је био посједнут демонима, страшна прича о ономе ко је изгубио благодат Божију, о ономе у кога су ушли демони, који је био опасан за човјека, за себе и за човјечанство. -Ми заборављамо ту причу, сматрамо је доста олако, чак о тим појавама мало говоримо. Сам Господ наш каже да сав свијет у злу лежи. Поднебесне силе демонске војују против човјека, против његовог физичког и психичког здравља, против човјечанске и божанске логике и стварају кратере зла, међу људима, народима и државама, чега смо и ми свјесни – казао је о. Данило и додао да Свети Василије Острошки у острошкој светињи окупља људе да би се очистили од сваког зла, сваке нечистоте и сваке силе демонске која куша човјека или проба да овлада њиме, а некима и овлада. Он је казао да прочитана јеванђељска прича говори да нема другог пута осим Христовог пута. – Оног момента када напуштамо Јеванђеље тиме дозвољавамо да више не владамо собом и да силе овога свијета помуте путеве наше и да постајемо слични овом становнику земље Гадаринске. Зато нам је Господ дао велике светитеље из нашег народа, светитеље чија свјетлост нема краја, чије сунце никад не залази и чија енергија обасјава сваку таму и води нас на свјетлост дана. То је наш пут, браћо и сестре, и заиста снага и енергија светитеља Божијих показује нам како треба да живимо, куда да идемо и која је наша димензија живота – казао је о. Данило и нагласио да се стално морамо враћати на пут светости оних чија се свјетлост осјећа и чију свјетлост ми доживљавамо као божанску енергију и као правац живота. Посебну радост богослужењу донијело је присуство великог броја дјеце, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог View full Странице
  4. Сергеј Н. Булгаков Икона и иконопоштовање: догматски оглед Монографија оца Сергеја Н. Булгакова о икони и иконопоштовању je први озбиљан рад на ту тему након више од хиљаду година. А и у многим аспектима он представља још увек најзначајније догматско истраживање овог богословског проблема. Булгаковљева књига Икона и иконопоштовање је, стога, обавезна лектира за свакога кога занима питање иконопоштовања у Цркви. https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post_31.html   *** Сергеј С. Аверинцев Хришћанство у ХХ веку Сергеј С. Аверинцев, водећи православни интелектуалац нашег доба, успео је да крајње сажето, прегледно, прецизно и јасно представи хришћанство 20. столећа. Носећи део књиге „Хришћанство у ХХ веку“ написан је академски честито али не и досадно, јасно али не и упрошћено, са многим уопштавањима али не и непрецизностима... док други део књиге садржи доиста праве бисере савремене хришћанске књижевности – избор најрепрезентативнијих духовних беседа и песама Сергеја Сергејевича. https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post.html   *** Владимир Коларић Хришћанство и филм Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство Бога, човека и света. Моји одговори, као што ће се видети, нису једнозначни. Текстови су писани у распону од готово једне деценије и одразу трагања које има колико интелектуалну и теоријску, толико и егзистенцијалну мотивацију. У том смислу, текст који отвара књигу је мој први теоријски, научни рад који сам уопште написао, и он покреће она питања о уметности и филму којима сам наставио да се бавим у континуитету, и даље ћу се бавити. (Из Предговора аутора) https://otacnik.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html
  5. У сарадњи са издавачком кућом "Отачник" желимо да вам представимо три нова издања која су у многоме допунила нашу теолошку, хришћанску мисао. Уједно, за све чланове сајта Поуке.орг организујемо једну занимљиву наградну игру. Свако ко на овој теми постави занимљиву слику са књигом из "Отачника" учествује у наградној игри! Награда су управо три најновије књиге ове издавачке куће! Администратори Поука бирају најлепшу слику, тако да пожурите, имате велике шансе да освојите предобре књиге Такође, свако ко наручи ове три књиге (доле је њихов опис), добија још једну књигу по жељи, које можете пронаћи на сајту "ОТАЧНИКА" Довољно је у мејлу напоменити да сте члан Поука или да сте обавештење видели на Поукама. Наручивање књига на мејл otacnik@gmail.com или преко њихове странице на Фејсбуку Сергеј Н. Булгаков Икона и иконопоштовање: догматски оглед Монографија оца Сергеја Н. Булгакова о икони и иконопоштовању je први озбиљан рад на ту тему након више од хиљаду година. А и у многим аспектима он представља још увек најзначајније догматско истраживање овог богословског проблема. Булгаковљева књига Икона и иконопоштовање је, стога, обавезна лектира за свакога кога занима питање иконопоштовања у Цркви. https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post_31.html *** Сергеј С. Аверинцев Хришћанство у ХХ веку Сергеј С. Аверинцев, водећи православни интелектуалац нашег доба, успео је да крајње сажето, прегледно, прецизно и јасно представи хришћанство 20. столећа. Носећи део књиге „Хришћанство у ХХ веку“ написан је академски честито али не и досадно, јасно али не и упрошћено, са многим уопштавањима али не и непрецизностима... док други део књиге садржи доиста праве бисере савремене хришћанске књижевности – избор најрепрезентативнијих духовних беседа и песама Сергеја Сергејевича. https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post.html *** Владимир Коларић Хришћанство и филм Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство Бога, човека и света. Моји одговори, као што ће се видети, нису једнозначни. Текстови су писани у распону од готово једне деценије и одразу трагања које има колико интелектуалну и теоријску, толико и егзистенцијалну мотивацију. У том смислу, текст који отвара књигу је мој први теоријски, научни рад који сам уопште написао, и он покреће она питања о уметности и филму којима сам наставио да се бавим у континуитету, и даље ћу се бавити. (Из Предговора аутора) https://otacnik.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html View full Странице
  6. Помаже Бог! Част ми је представити нову андроид апликацију АПОСТОЛ за сваки дан у години. Апликацију можете преузети на линку :  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.hodocasnik.apostol Апостол (грч: απόστολος - посланик, благовесник) је богослужбена књига, која се саастоји из зачала дела светих апостола и aпостолских посланица. У православном богослужењу, чита се сваки дан, недељом и празником, пре читања Светог Јеванђеља, утврђеним редом. Књига Апостол почиње Делима апостолским, чији је аутор Апостол Лука. После Дела апостолских, долазе саборне посланице Св. Јакова, Петра (две), Јована (три) и Јуде, а после њих, четрнаест посланица Св. Павла: Римљанима, Коринћанима (две), Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Солуњанима (две), Тимотеју (две), Титу и Филимону.   Апостол пуног састава у коме је текст изложен редом од Дела апостолских па све до Посланице Jeвpeјима има укупно 335 зачала.   Кратки изборни Апостол предвиђа читања за сваки дан од Васкрса па све до Духова (Педесетнице); наиме, Дела апостолска, без појединих глава, и један одломак из Посланице Ефесцима, зачала за суботе и недеље од Педесетнице до Васкршњег поста, зачала из посланице Св. Павла и саборних посланица, за суботе и недеље Васкршњег поста, за све дане Страсне седмице и, на крају, зачала из разних посланица.   Потпуни изборни Апостол има зачала за све дане у току пасхалног и духовског периода, за суботе и недеље у току Васкршњег поста и за сваки дан у току Страсне седмице.   У разним додацима налазе се следећи програми: израчунавање датума Православног Васкрса конвертор датума израчунавање Православних постова и трапавих седмица   Конвертор датума служи за трансформацију датума из Новог Грегоријанског у Стари Јулијански календар и обратно.   У опцији датуми православних постова и трапавих седмица на основу унете године се добија кад почињу и завршавају постови и трапаве седмице за унету годину.   Поред наведеног програм садржи и widget - 4x2.     За све детаљније информације посетите званични сајт (http://hodocasnik.com/) званичну фејсбук страницу за православне андроид апликације (www.facebook.com/pravoslavneandroidaplikacije) као и портал поуке (pouke.org) Само мала напомена ако се буду појављивале рекламе, то је нама једини извор прихода програмерима из Србије и Р. Српске. То нам дође као мала донација и подстрек за даљи труд. Зарада се не добија од приказа реклама, већ од кликова на рекламе. Нама није омогућено да наплаћујемо апликације фиксно из Србије и Р. Српске сад за сад. Апликације су бесплатне и не бих фиксно наплаћивао то је дар хришћанима ако некоме буде користила онда нека иде на славу Божију. Остале апликације можете погледати на овом линку https://play.google.com/store/apps/developer?id=Хаџи+Срђан+Ћирковић Проследите осталима Свако добро!
  7. Помаже Бог! Част ми је представити нову андроид апликацију АПОСТОЛ за сваки дан у години. Апликацију можете преузети на линку : https://play.google.com/store/apps/details?id=com.hodocasnik.apostol Апостол (грч: απόστολος - посланик, благовесник) је богослужбена књига, која се саастоји из зачала дела светих апостола и aпостолских посланица. У православном богослужењу, чита се сваки дан, недељом и празником, пре читања Светог Јеванђеља, утврђеним редом. Књига Апостол почиње Делима апостолским, чији је аутор Апостол Лука. После Дела апостолских, долазе саборне посланице Св. Јакова, Петра (две), Јована (три) и Јуде, а после њих, четрнаест посланица Св. Павла: Римљанима, Коринћанима (две), Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Солуњанима (две), Тимотеју (две), Титу и Филимону. Апостол пуног састава у коме је текст изложен редом од Дела апостолских па све до Посланице Jeвpeјима има укупно 335 зачала. Кратки изборни Апостол предвиђа читања за сваки дан од Васкрса па све до Духова (Педесетнице); наиме, Дела апостолска, без појединих глава, и један одломак из Посланице Ефесцима, зачала за суботе и недеље од Педесетнице до Васкршњег поста, зачала из посланице Св. Павла и саборних посланица, за суботе и недеље Васкршњег поста, за све дане Страсне седмице и, на крају, зачала из разних посланица. Потпуни изборни Апостол има зачала за све дане у току пасхалног и духовског периода, за суботе и недеље у току Васкршњег поста и за сваки дан у току Страсне седмице. У разним додацима налазе се следећи програми: израчунавање датума Православног Васкрса конвертор датума израчунавање Православних постова и трапавих седмица Конвертор датума служи за трансформацију датума из Новог Грегоријанског у Стари Јулијански календар и обратно. У опцији датуми православних постова и трапавих седмица на основу унете године се добија кад почињу и завршавају постови и трапаве седмице за унету годину. Поред наведеног програм садржи и widget - 4x2. За све детаљније информације посетите званични сајт (http://hodocasnik.com/) званичну фејсбук страницу за православне андроид апликације (www.facebook.com/pravoslavneandroidaplikacije) као и портал поуке (pouke.org) Само мала напомена ако се буду појављивале рекламе, то је нама једини извор прихода програмерима из Србије и Р. Српске. То нам дође као мала донација и подстрек за даљи труд. Зарада се не добија од приказа реклама, већ од кликова на рекламе. Нама није омогућено да наплаћујемо апликације фиксно из Србије и Р. Српске сад за сад. Апликације су бесплатне и не бих фиксно наплаћивао то је дар хришћанима ако некоме буде користила онда нека иде на славу Божију. Остале апликације можете погледати на овом линку https://play.google.com/store/apps/developer?id=Хаџи+Срђан+Ћирковић Проследите осталима Свако добро! Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  8. Нова књига архим. др Никодима (Богосављевића): Прилог измирењу раскола еп. Артемија 17 уторак окт 2017 Posted by Стање ствари in Стање туђих ствари Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо, пише архим. др Никодим Богосављевић о тзв. артемијевском расколу у предговору своје нове књиге Архим. др Никодим Богосављевић: Прилог измирењу раскола еп. Артемија ПРЕДГОВОР „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати“ (Мт. 5, 9) Две највеће опасности за Цркву, за нарушавање њеног јединства и мира јесу јереси и расколи. Прве, својим лажним и истиноборним учењима заражавају и труле поједине удове тела Цркве, и у краћем или дужем временском периоду изнуравају Цркву и ометају њен унутрашњи живот, и унутрашњу и спољашњу мисију. Јереси су током векова „напредовале“. За разлику од древних, чији су лжеучитељи излагали своја учења у писаном виду, и тако могла бити подвргнута богословском разобличавању и осуди Светих Отаца и Светих Сабора, савремене јереси мењају тактику: њени носиоци нигде отворено не излажу своја учења, већ систематски раде на освајању власти у Помесним Црквама и њиховим богословским школама, и затим спроводе своје неправославно богословље у праксу. Такве су јереси које у задњих стотину година муче и разједају Православну Цркву: свејерес екуменизма и јерес литургијске обнове. Екуменисти-неообновљенци нису се бавили теоријским радом, само су радили, тихо и упорно на свим плановима: освајању власти у Црквама, повезивању са инославним екуменистима, школовању кадрова. Коначно, они су са Критским лажним сабором истерани на чистац. Није изостала критика њихових екуменистичко-хуманистичких докумената, у којима су заступљене нова јерес екуменизма и старе јереси пантеизма, хилијазма и апокатастазе. Црква без православног Цара нема унутрашњи механизам да их заустави, зато што су они освојили власт у већини Цркава. Зато је јаз између власти и народа у Цркви све већи и већи. Доказ за то су празни храмови новотараца. Народ, руковођен духовним чулом и неповерљивим конзервативизмом, разумљиво, неће да их следи. Како и када ће се ова супротстављеност између лажних пастира и стада уклонити, зна и учиниће само Бог. Све јереси су последице гордости људског ума, оних који неће да се смире пред богооткривеним истинама Светог Писма и Светих Пророка, Апостола и Отаца. У основи свих јереси лежи погрешно тумачење Светог Писма. Горди, неблагодатни ум, без Светога Духа, не може да схвати правилно реч која је Духом Светим написана: Свето Писмо је писано Светим Духом, и Њиме се оно једино правилно разуме, тумачи и објављује. Оно се откључава само онима који му са смирењем и страхом Божијим приступају, и распитују се и уче од Светих Отаца. Они који се уздају у себе и свој ум, стварају ново, њихово богословље, које није учење и вера Цркве. Опасност јереси је у томе што оно заводи интелектуалце и помодарце својом лажно-високом ученошћу, тачније софизмима и релативизмима. На једној страни, јереси изнурују и гуше живот Цркве, а на другој, помажу вршења једне од служби Цркве: одвајању жита од кукоља, и, исто тако, помажу да се учење Цркве обликује и објављује против њих. Као и увек, и данас у Цркви постоји довољно истинитих учитеља, који разобличавају савремене јереси и помажу вернима да их не прихвате, и да се одвоје и не следе за лажним учитељима и њиховим лажним учењима. Зато су потребне две ствари: будност и безбрижност; будност да се чују и препознају учитељи и пастири истините вере, а безбрижност да би се њоме одагнала малодушност и очајање, односно положила нада на Господа, Који неће закаснити да лажна учења и лажне учитеље укине, порази и, уколико се не покају, казни. Архимандрит др Никодим (Богосављевић) Ништа мање опасни, ако не и опаснији, по Цркву су расколи. Њихови виновници под видом праве вере, а са погрешним расуђивањем, одлазе ван Цркве и за собом повлаче мањи или већи број верника. Расколи су у односу на јереси опаснији због два разлога. Први је, што се теже разобличавају. Јереси се, наиме, тичу свештених догмата, а расколи свештених канона Цркве. И док су јереси јасније, јер су догмати православне вере познатији, дотле су канони Цркве мање познати, и теже их је тумачити, јер се тичу примене догмата вере у практичном животу Цркве. За тумачење свештених канона је потребан дар расуђивања, који је редак, и даје се онима који дуго изучавају Свето Писмо, богословље и историју Цркве, и, колико смо приметили, само онима који имају службу управљања у Цркви – епископима, свештеницима и игуманима. Пустињаци, по правилу, немају тај дар, јер им није потребан, јер никога не руководе. Зато се верни тешко сналазе у избору између два супротна тумачења истих канона. На другој страни, расколи за свој барјак уздижу и објављују своју борбу против јереси, што даје повода да ревноснији, а несмиренији и без расуђивања, крену за њима. Расколи, осим борбе против јереси, настају и због нетрпљења канонске непревда, које за основу имају повређену сујету расколника. Притом, они се при трпљењу канонске неправде уздају у своје снаге, а када бивају преоптерећени новим неправдама, они све одбацују, одлазе ван Цркве и накнадно траже канонско оправдање за свој поступак. Од угледа расколничара зависи и број његових следбеника, односно величина раскола. Пример раскола дијаспоре у СПЦ и начин његовог умирења, дају нам могућност да закључимо о неопходности два елемента за укидање раскола: потребу одласка виновника раскола на обе стране, и у Цркви и у расколу, и потреба појаве светог човека, главе Цркве која има благодат и добро стојање пред Господом, да би, с Његовом помоћу, раскол измирио и укинуо. Колико је велико дело разобличавање и осуђивање јереси, толико је, можда и веће, дело умирења раскола. Миротворство у Цркви је велико дело, и по речима Мироположника и Миродавца Господа Исуса Христа, творци мира у Цркви се називају синовима Божијим, зато што је Бог сушти мир, и мир који Он даје није од овога света (Јн. 15, 27), и основа је нашег спасења. Мира нема без јединства у истини (догматима) и правди (канонима), а без истине, правде, мира и јединства нема спасења. Ово је наш скромни миротворачки прилог исцељењу раскола вл. Артемија, са жељом, надом и молитвом да се у нашој Помесној Србској Цркви поново зацаре истина, правда, мир и јединство. Амин! Боже дај! Ман. Голубац Воздвижење Часног Крста 14/27. 9. 2017. Архим. др Никодим (Богосављевић) Књиге архимандрита др Никодима можете наручити путем сајта http://nikodimbogosavljevic.com/ ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ Видљиви су знаци времена којима Господ преко Својих слугу шаље упозорења о духовном злу које нараста у свету, из часа у час, готово видљиво и опипљиво. О путевима борбе против тамних коридора моћи, усмерених на увођење сатанистичког поретка, у суботу, 14.10.2017. године у 14 часова за Инфоратнике говори Архимандрит др Никодим Богосављевић угледни игуман манастира Рибница код Мионице, Епархија ваљевска, из које након прогона наставља своје пастирско и мисионарско дело као монах са великим духовно-подвижничким искуством. Др Никодим Богосављевић је изузетан борац против свејереси екуменизма и аутор великог броја књига међу којима су: О литургијској обнови, препороду и реформама, Рибница 2013 (друго, допуњено издање, Рибница 2014). О канонизацији Петра II Петровића Његоша, Рибница 2014. Православна етика рата, Бесребреник 2, 2014, 71-75. Светоотачко богословље vs хуманистичко филозофирање, Рибница 2015. Хуманизам, екуменизам, пацифизам…, Рибница 2015. Екуменистички папизам, Голубац 2016. Свети и Велики Сабор 2016, Голубац 2016. Ипак се не окреће, Голубац 2017. Против учења Еп. Игнатија (Мидића), Голубац 2017.
  9. Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа источноамеричког господина Иринеја, оделење за Црквену Просвету је 16. септембра 2017.године организовало Први православни породични Сабор у манастиру Нова Марча. У мирно и сунчано суботње јутро у манастирској цркви се окупило педесеторо деце. Заједно са својим родитељима, бакама и декама, дошли су да саборују и сазнају нешто више о основама Православља. Још је Георгије Флоровски блажене успомене написао да сабори представљају најбоље средство за сведочење заједничког поимања Цркве. Исправно је додати да је свако црквено сабирање, у ствари, саборно учвршћивање у радосну вест Христовог васкрсења и долазећег Царства небеског. Свету литургију су служили архимандрит Леонтије из манастира Светог Марка, свештеник Драган Гороњић, парох јангстаунски и архијерејски намесник кливлендски и ђакон др Јован Аничић, референт за Црквену Просвету Епархије источноамеричке. За певницом су појали сестра Анастасија из манастира Нова Марча и професор Никола и Сузан Ресановић. Свештеник Алекса Павићевић, парох цркве Светог Георгија из северног Акрона је водио бригу о фотографијама. На нашу радост Светом причешћу је приступило мноштво деце. По Светој литургији дружење је настављено кроз више едукативних програма. Поделили смо се у секције, допустивши да нас освоји дечја радост и радозналост. Ко је желео, могао је чути красоту литургијског појања, али и лепоту српске традиционалне песме. Дечји гласови су одзвањали манастирском црквом. На пространом манастирском поседу доминирало је фудбалско надметање. Девојчице су убедљиво надјачале дечаке у вучењу конопца и победу гласно прославиле. За то време, мало старија група је у цркви слушала предавање о односу светлости на сликама и иконама. Професорка Драгана Црњак са државног универзитета у Јангстауну је поучила децу о томе како се светлост поима из угла ликовне уметности али и угла православне иконографије. Анђелка Милојевић је стрпљиво помагала малишанима док су бојили колаж са ликом пророка Мојсеја, састављајући делове у једну целину. Деца су, такође, кроз велики илустровани православни буквар могла да сазнају основе православне вере. Кроз покретне слике дирљивог грчког краткометражног филма "Шта је оно?" (Τι είναι αυτό;), уверили смо се да људско тело пролази и кроз фазе страдања. Овај филм указује да сви физички здрави људи понекад немају саосећања према онима који пате од тешких оболења. Крај филма је дочарао да је стрпљење основа хришћанског живота а љубав Христова покретач свега доброг. Сетили смо се патријарха српског Павла блажене успомене и његових речи да су болесни и људи са инвалидитетом на један начин благословени, јер препознају своје недостатке! Нисмо ни слутили да ће долазак ватрогасне јединице изазвати толику радост. Идеја Николе Замиске, шефа ватрогасне службе у Брексвилу, је била одлична, а топлина људи у црвеним шлемовима открила зашто их деца толико воле и поштују. Труд родитеља, бака и дека је био немерљив. Без њихове помоћи не бисмо имали овако леп догађај. Они су радо учествовали у "радионицама". Неки читајући приче о животима светитељима, други слажући едукативне коцке са темама великих црквених празника, трећи играјући игру о врлинама и манама. Како се наше дружење приближавало крају, владало је једномислије које је гласило да ова сабрања треба да су чешћа. Верујемо да ће ово наше прво православно породично сабирање још више ојачати и да ћемо кроз таква окупљања деци показивати само дела љубави, како је говорио преподобни Пајсије Светогорац. Само тако ћемо сви расти у Христове висине, дубине и ширине. Оделење за Црквену Просвету се овом приликом захваљује Епископу Иринеју на свесрдној подршци, манастиру Нова Марча на несебичном гостопримству, свему присутном свештенству на доласку, свим волонтерима и родитељима на помоћи а нашој деци на осмесима и поверењу! Ђакон др Јован Аничић Извор: Епархија источноамеричка
  10. Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа источноамеричког господина Иринеја, оделење за Црквену Просвету је 16. септембра 2017.године организовало Први православни породични Сабор у манастиру Нова Марча. У мирно и сунчано суботње јутро у манастирској цркви се окупило педесеторо деце. Заједно са својим родитељима, бакама и декама, дошли су да саборују и сазнају нешто више о основама Православља. Још је Георгије Флоровски блажене успомене написао да сабори представљају најбоље средство за сведочење заједничког поимања Цркве. Исправно је додати да је свако црквено сабирање, у ствари, саборно учвршћивање у радосну вест Христовог васкрсења и долазећег Царства небеског. Свету литургију су служили архимандрит Леонтије из манастира Светог Марка, свештеник Драган Гороњић, парох јангстаунски и архијерејски намесник кливлендски и ђакон др Јован Аничић, референт за Црквену Просвету Епархије источноамеричке. За певницом су појали сестра Анастасија из манастира Нова Марча и професор Никола и Сузан Ресановић. Свештеник Алекса Павићевић, парох цркве Светог Георгија из северног Акрона је водио бригу о фотографијама. На нашу радост Светом причешћу је приступило мноштво деце. По Светој литургији дружење је настављено кроз више едукативних програма. Поделили смо се у секције, допустивши да нас освоји дечја радост и радозналост. Ко је желео, могао је чути красоту литургијског појања, али и лепоту српске традиционалне песме. Дечји гласови су одзвањали манастирском црквом. На пространом манастирском поседу доминирало је фудбалско надметање. Девојчице су убедљиво надјачале дечаке у вучењу конопца и победу гласно прославиле. За то време, мало старија група је у цркви слушала предавање о односу светлости на сликама и иконама. Професорка Драгана Црњак са државног универзитета у Јангстауну је поучила децу о томе како се светлост поима из угла ликовне уметности али и угла православне иконографије. Анђелка Милојевић је стрпљиво помагала малишанима док су бојили колаж са ликом пророка Мојсеја, састављајући делове у једну целину. Деца су, такође, кроз велики илустровани православни буквар могла да сазнају основе православне вере. Кроз покретне слике дирљивог грчког краткометражног филма "Шта је оно?" (Τι είναι αυτό;), уверили смо се да људско тело пролази и кроз фазе страдања. Овај филм указује да сви физички здрави људи понекад немају саосећања према онима који пате од тешких оболења. Крај филма је дочарао да је стрпљење основа хришћанског живота а љубав Христова покретач свега доброг. Сетили смо се патријарха српског Павла блажене успомене и његових речи да су болесни и људи са инвалидитетом на један начин благословени, јер препознају своје недостатке! Нисмо ни слутили да ће долазак ватрогасне јединице изазвати толику радост. Идеја Николе Замиске, шефа ватрогасне службе у Брексвилу, је била одлична, а топлина људи у црвеним шлемовима открила зашто их деца толико воле и поштују. Труд родитеља, бака и дека је био немерљив. Без њихове помоћи не бисмо имали овако леп догађај. Они су радо учествовали у "радионицама". Неки читајући приче о животима светитељима, други слажући едукативне коцке са темама великих црквених празника, трећи играјући игру о врлинама и манама. Како се наше дружење приближавало крају, владало је једномислије које је гласило да ова сабрања треба да су чешћа. Верујемо да ће ово наше прво православно породично сабирање још више ојачати и да ћемо кроз таква окупљања деци показивати само дела љубави, како је говорио преподобни Пајсије Светогорац. Само тако ћемо сви расти у Христове висине, дубине и ширине. Оделење за Црквену Просвету се овом приликом захваљује Епископу Иринеју на свесрдној подршци, манастиру Нова Марча на несебичном гостопримству, свему присутном свештенству на доласку, свим волонтерима и родитељима на помоћи а нашој деци на осмесима и поверењу! Ђакон др Јован Аничић Извор: Епархија источноамеричка View full Странице
  11. Капитално дело у издању Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ЈП Службени гласник: Владислав Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама (1849-1917), Београд 2017.   Пред читаоцем је сасвим нова област истраживања која се односи, не само на српску црквену и историју уопште већ и на историју Руске Цркве - посебно њеног духовног школства и образовања у трајању од око 70 година, на прелому два века, 19. и 20. Млади црквени историчар Владислав Пузовић за ову област истраживања није имао много узора у литератури и зато је учинио велики пионирски корак исчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург. Сем ретких изузетака ова грађа која се односи на Србе студенте духовних академија није коришћена, а без ње, признаћемо, нема правог истраживања. Аутор је, иако млад, показао искуство темељног, свестраног, критичког и изнад свега, обазривог истраживача, који зналачки из расположиве грађе исчитава прве странице развоја богословске мисли код Срба и даје сажет пресек развоја исте у Русији као alma mater  српске богословске мисли савременог доба.     Пред читаоцем промичу ликови наших еминентних питомаца у духовним академијама, сазнајемо имена најпознатијих професора и предавача, наслове кандидатских и магистарских дисертација, рецензије њихових ментора, који су их зналачки и стрпљиво уводили у тајне и методологију богословља. Нећемо ништа ново рећи ако кажемо да се наша новија историја и школство, и просвета посебно, не могу ни замислити без имена каква су, рецимо, прота Стеван Димитријевић, епископ Никодим Милаш, епископ Иринеј Ћирић, Чедомиљ Митровић, митрополит Михаило Јовановић, Светолик Ранковић, да поменемо само нека имена, који су своје универзитетско-православно и хришћанско образовање стицали у Русији. Свршени питомци руских академија су носећи просветни кадар у нашим богословијама и тек основаном Богословском факултету Београдског универзитета, као и у другим просветним и државним установама у Србији, односно Југославији. Ако кажемо да су 24 епископа стекли духовно образовање у Русији, да до сада имамо канонизованих седам светитеља наше помесне Цркве, већ смо много рекли.     Овај темељни, пионирски рад добро је утемељен, пре свега на изворима прве врсте – то је архивска грађа која, скоро да није до сада коришћена. Добро је искоришћена, не тако богата, литература, пре свега на руском језику. Детаљна проучавања појединих сегмената по научним областима тек предстоје и то је мултидисциплинарно истраживање које треба да чине богослови: библисти (ментори Србима су били познати научници А.А. Олесницки, М.Д. Муретов, В.П. Рибински, Е.А. Воронцов), црквени правници (П.А. Лашкарев, Н.А. Заозерски, Т.В. Барсов), црквени историчари – опште и националне историје Цркве (И. И. Малишевски, В.В. Болотов, А.А. Брилијантов, А.П. Лебедев, Т. Титов, Е.Е. Голубински, А.А. Спаски, В.А. Соколов, Г.А. Воскресенски, И.С. Паљмов), патролози, богослови пастирског и омилитичког усмерења, како би, свако из своје научне области, на примерима наших питомаца у Русији, показао развој поменутих богословско-научних дисциплина код нас.     На крају треба рећи да сва будућа истраживања као полазну основу имају ову студију као незамењљив водич који указује у ком правцу треба продубљивати наша сазнања о нашим питомцима на руским духовним академијама. У великој и раскошној грађевини српско-руских духовних односа 1849-1917. године, студија Владислава Пузовића је заиста камен темељац и путоказ како и у ком правцу даље усмеравати предстојећа истраживања.   протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић     ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Подаци о монографији: Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917. Аутор: др Владислав Пузовић, Издавачи: Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду, ЈП Службени гласник, Место и година издања: Београд, 2017. Обим монографије: 830 стр. Тираж: 500 (ISBN 978-86-7405-183-2 (ИТИ); COBISS.SR-ID 236020748), Рецензенти: 1) Др Радомир Поповић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; 2) Др Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; 3) Др Наталија Јурјевна Сухова, редовни професор Богословског факултета Православног Светотихоновског универзитета у Москви; 4) Др Дарко Ђого, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; 5) Др Милош Ковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду   Садржај: Предговор (7-14), I поглавље: Руске духовне академије на мапи српског богословског образовања (15-112) (Руске духовне школе – историјски пут и богословско наслеђе 15-50; Руске духовне академије као центри богословског образовања Срба (XVIII – почетак XX века) 51-112), II поглавље: Срби на Кијевској духовној академији (113-282) (Кијевска духовна академија као центар проучавања српске црквене историје: од Михаила Јовановића преко Стевана Димитријевића до Јосифа Цвијовића 113-196; Српске дисертације на теме из руске и опште црквене историје 197-211; Кијевска библистичка школа и Срби 212-242; Кијевско академско богословље и Срби: од Никодима Милаша преко Доситеја Васића до Радована Казимировића 243-282), III поглавље: Срби на Московској духовној академији (283-360) (Московска школа црквене историје и Срби 283-305; Московска духовна академија и почеци српске академске библистике: Иларион Зеремски и Иринеј Ћирић 306-325; Академско богословље у Сергијевом Посаду и Срби: од Емилијана Радића преко Чедомиља Митровића до Владана Максимовића 326-360), IV поглавље: Срби на Санкт-Петербуршкој духовној академији (361-414) (Иван Савич Паљмов и Срби: од Душана Јакшића преко Лазара Перовића до Варнаве Росића 361-397; Иван Јегорович Троицки и српски студенти 398-405; Српске дисертације на теме из црквеног права, религијске философије, пастирског и моралног богословља 406-414), Епилог – Руске духовне академије и српско богословље: историјско-богословско наслеђе (415-431), Эпилог – Русские духовные академии и сербское богословие: историко-богословское наследие (432-450), Epiloque – Russian Theological Academies and Serbian Theology: Theological and Historical Heritage (451-468), Прилог 1: Азбучник Срба на руским духовним академијама (1849-1917) (469-564), Прилог 2: Архивски документи (565-786), Скраћенице (787), Извори и литература (788-802), Именски регистар (803-829), Белешка о аутору (830).     Извор: Српска Православна Црква
  12. Капитално дело у издању Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ЈП Службени гласник: Владислав Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама (1849-1917), Београд 2017. Пред читаоцем је сасвим нова област истраживања која се односи, не само на српску црквену и историју уопште већ и на историју Руске Цркве - посебно њеног духовног школства и образовања у трајању од око 70 година, на прелому два века, 19. и 20. Млади црквени историчар Владислав Пузовић за ову област истраживања није имао много узора у литератури и зато је учинио велики пионирски корак исчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург. Сем ретких изузетака ова грађа која се односи на Србе студенте духовних академија није коришћена, а без ње, признаћемо, нема правог истраживања. Аутор је, иако млад, показао искуство темељног, свестраног, критичког и изнад свега, обазривог истраживача, који зналачки из расположиве грађе исчитава прве странице развоја богословске мисли код Срба и даје сажет пресек развоја исте у Русији као alma mater српске богословске мисли савременог доба. Пред читаоцем промичу ликови наших еминентних питомаца у духовним академијама, сазнајемо имена најпознатијих професора и предавача, наслове кандидатских и магистарских дисертација, рецензије њихових ментора, који су их зналачки и стрпљиво уводили у тајне и методологију богословља. Нећемо ништа ново рећи ако кажемо да се наша новија историја и школство, и просвета посебно, не могу ни замислити без имена каква су, рецимо, прота Стеван Димитријевић, епископ Никодим Милаш, епископ Иринеј Ћирић, Чедомиљ Митровић, митрополит Михаило Јовановић, Светолик Ранковић, да поменемо само нека имена, који су своје универзитетско-православно и хришћанско образовање стицали у Русији. Свршени питомци руских академија су носећи просветни кадар у нашим богословијама и тек основаном Богословском факултету Београдског универзитета, као и у другим просветним и државним установама у Србији, односно Југославији. Ако кажемо да су 24 епископа стекли духовно образовање у Русији, да до сада имамо канонизованих седам светитеља наше помесне Цркве, већ смо много рекли. Овај темељни, пионирски рад добро је утемељен, пре свега на изворима прве врсте – то је архивска грађа која, скоро да није до сада коришћена. Добро је искоришћена, не тако богата, литература, пре свега на руском језику. Детаљна проучавања појединих сегмената по научним областима тек предстоје и то је мултидисциплинарно истраживање које треба да чине богослови: библисти (ментори Србима су били познати научници А.А. Олесницки, М.Д. Муретов, В.П. Рибински, Е.А. Воронцов), црквени правници (П.А. Лашкарев, Н.А. Заозерски, Т.В. Барсов), црквени историчари – опште и националне историје Цркве (И. И. Малишевски, В.В. Болотов, А.А. Брилијантов, А.П. Лебедев, Т. Титов, Е.Е. Голубински, А.А. Спаски, В.А. Соколов, Г.А. Воскресенски, И.С. Паљмов), патролози, богослови пастирског и омилитичког усмерења, како би, свако из своје научне области, на примерима наших питомаца у Русији, показао развој поменутих богословско-научних дисциплина код нас. На крају треба рећи да сва будућа истраживања као полазну основу имају ову студију као незамењљив водич који указује у ком правцу треба продубљивати наша сазнања о нашим питомцима на руским духовним академијама. У великој и раскошној грађевини српско-руских духовних односа 1849-1917. године, студија Владислава Пузовића је заиста камен темељац и путоказ како и у ком правцу даље усмеравати предстојећа истраживања. протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Подаци о монографији: Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917. Аутор: др Владислав Пузовић, Издавачи: Институт за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду, ЈП Службени гласник, Место и година издања: Београд, 2017. Обим монографије: 830 стр. Тираж: 500 (ISBN 978-86-7405-183-2 (ИТИ); COBISS.SR-ID 236020748), Рецензенти: 1) Др Радомир Поповић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; 2) Др Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду; 3) Др Наталија Јурјевна Сухова, редовни професор Богословског факултета Православног Светотихоновског универзитета у Москви; 4) Др Дарко Ђого, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву; 5) Др Милош Ковић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Садржај: Предговор (7-14), I поглавље: Руске духовне академије на мапи српског богословског образовања (15-112) (Руске духовне школе – историјски пут и богословско наслеђе 15-50; Руске духовне академије као центри богословског образовања Срба (XVIII – почетак XX века) 51-112), II поглавље: Срби на Кијевској духовној академији (113-282) (Кијевска духовна академија као центар проучавања српске црквене историје: од Михаила Јовановића преко Стевана Димитријевића до Јосифа Цвијовића 113-196; Српске дисертације на теме из руске и опште црквене историје 197-211; Кијевска библистичка школа и Срби 212-242; Кијевско академско богословље и Срби: од Никодима Милаша преко Доситеја Васића до Радована Казимировића 243-282), III поглавље: Срби на Московској духовној академији (283-360) (Московска школа црквене историје и Срби 283-305; Московска духовна академија и почеци српске академске библистике: Иларион Зеремски и Иринеј Ћирић 306-325; Академско богословље у Сергијевом Посаду и Срби: од Емилијана Радића преко Чедомиља Митровића до Владана Максимовића 326-360), IV поглавље: Срби на Санкт-Петербуршкој духовној академији (361-414) (Иван Савич Паљмов и Срби: од Душана Јакшића преко Лазара Перовића до Варнаве Росића 361-397; Иван Јегорович Троицки и српски студенти 398-405; Српске дисертације на теме из црквеног права, религијске философије, пастирског и моралног богословља 406-414), Епилог – Руске духовне академије и српско богословље: историјско-богословско наслеђе (415-431), Эпилог – Русские духовные академии и сербское богословие: историко-богословское наследие (432-450), Epiloque – Russian Theological Academies and Serbian Theology: Theological and Historical Heritage (451-468), Прилог 1: Азбучник Срба на руским духовним академијама (1849-1917) (469-564), Прилог 2: Архивски документи (565-786), Скраћенице (787), Извори и литература (788-802), Именски регистар (803-829), Белешка о аутору (830). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. МОСКВА – Сепаратисти у Доњецку на истоку Украјине прогласили су успостављање државе Малорусије која ће, како кажу, бити наследница Украјине. Лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДПР) Александар Захарченко изјавио је данас да је у припреми устав нове државе који ће касније бити изнет на гласање. Захарченко је предложио трогодишњи транзициони период ка оснивању нове независне државе Малорусије као решење трогодишњег сукоба на истоку Украјине, преноси Спутњик. Оценивши да је у разговорима унутар ДПР закључено да се „Украјина показала као пропала држава”, Захарченко је позвао међународну заједницу да подржи његов предлог. „Треба да нас подрже становници региона. Ово решење је могуће ако међународна заједница подржи идеју”, рекао је Захарченко. Малорусија је проглашена као суверена држава и наследница Украјине, с Доњецком као главним градом, наводи Спутњик. „Ми, представници бивше Украјине, проглашавамо оснивање нове државе, Малорусије, која је држава наследница Украјине”, саопштио је министар ДПР Акександар Тимофејев. Тимофејев је изјаво да ће нова држава водити политику ка обнављању веза с Русијом, продруживању Савезу Русије и Белорусије, да ће званични језици бити руски и малоруски, а да ће регионални језици задржати своја права и статусе. Тимофејев је додао да ће Малорусија радити на обнављању активности у оквиру Заједнице независних држава и да ће покренути трилатералне разговоре с Русијом и Европском унијом. Сукоби у регионима Доњецк и Луганск избили су у априлу 2014, пошто је председник Украјине Виктор Јанукович свргнут с власти у фебруару те године. Становници тих региона гласали су за независност на референдумима, а Кијев је започео војну операцију против сепаратиста. У сукобима је страдало више од 10.000 људи. У фебруару 2015. је потписан мировни споразум, који подразумева прекид ватре, повлачење оружја с линије сукоба и уставне реформе. Примирје се, међутим стално крши, уз међусобне оптужбе сукобљених страна. Извор
  14. АлександраВ

    Нова суперзвезда - Lactatia

    http://bestkeptmontreal.com/werq-the-world-rupauls-drag-race/
  15. Uskoro izgradnja pravoslavne crkve na Prozivci 17.05.2017 u 13:02h Izvor: Subotica.com Do kraja ovog meseca biće postavljen kamen temeljac za pravoslavni hram Svetog Nektarija Eginskog u najvećem gradskom naselju Prozivka. Hram će biti izgrađen u ulici Blaška Rajića, gde je već parcela ograđena, a građanima predstavljena tabla sa budućim izgledom crkve. - Ideja o izgradnji hrama na Prozivci postoji od 2008. godine i sada su se stvorili uslovi da se ona i realizuje. Radovi na prvoj fazi gradnje, koji podrazumevaju izlivanje temelja, trebalo bi da počnu za desetak dana, a sredstva je obezbedila Crkvena opština uz pomoć donatora – objašnjava sveštenik Miodrag Šipka. - Još je rano govoriti koliko je novca potrebno da se hram i završi. Projekat za izgradnju hrama izradio je Biro za projektovanje i inženjering „Studio 1“. Izgled buduće crkve koja će biti u srpsko-vizantijskom stilu, površine od oko 400 kvadratnih metara, na prvi pogled odstupa od uobičajenih, starijih vojvođanskih crkava, koje su mahom starije i građene u barokonom stilu. Međutim, slična je crkvama u Bajmoku i Šantiću i novijim hramovima širom Vojvodine. Nova crkva biće bela, sa isturenim zvonikom. Sveti Nektarije (svetovno ime Anastasije) rođen 1846. godine u mestu Silivrija u istočnoj Trakiji, kao peto dete siromašnih roditelja Dimosa i Vasilike Kefalas, koji su mu odmalena duboko usadili hrišćansku veru. Još kao mladić sa 14 godina, krenuo je za poslom u Konstantinopolj, i mnoge je godine proveo u sirotinji, gladan. U crkvenoj karijeri dostigao je čin mitropolita pentapoljskog, sa službom u Aleksandrijskoj patrijaršiji, odakle je proteran zbog loših odnosa i ljudskih spletki. Sa željom da obnovi manastir došao je na Eginu, ali dozvola za to nije stizala, čak ni kad je okupio brojno sestrinstvo, osnovao školu za nepismene i šio papuče za monahinje. U pitanju svetitelj novijeg vremena (umro je 1920. godine i za crkvu je novoprojavljeni), a pripisuje mu se više od dve hiljade čuda. Svi građani koji žele mogu da doniraju novac za izgradnju crkve na Prozivci posvećene svetitelju kome se pripisuju čudotvorne moći.
  16. Портал православие.ру данас на ударном мјесту преноси чланак из лондонског Телеграфа, уреднице за науку Саре Нептон, још од 25.10.2015.,http://www.telegraph.co.uk/science/2016/03/15/homosexuality-may-be-triggered-by-environment-after-birth/ којим се, у редакцијском уводу, водећи руски православни сајт супротставља раширеном увјерењу да се "хомосексуалац рађа". У чланку се позива на истраживање Калифорнијског универзитета презентовано на Америчком друштву за људску генетику, по коме бројни фактори, послије рођења у дјетињству (од дејства хемијскис супстанци до насиља и стреса) могу да доведу до епигенетских промјена (промјена након рођења у ДНК који воде до хомосексуалне оријентације). Истраживање је рађено на 37 пари једнојајчаних близанаца, од којих су 20% хомосексуалци. Код њих су нађене промјене у дијелу генома који одговара за сексуалну оријентацију. Вођа истраживања, Так Нган је рекао да је до сада прикупљено мало знања о молекуларним промјенама које доводе до различите сексуалне оријентације, али да познавањем епигенетских промјена генома може са 70% поузданости да се предвиди нечија хомосексуална оријентација. У чланку Саре Нептон наводи се резерва британских научника према овим налазима и очекивање да се они публикују у неком рецензираном часопису. Православие.ру не наводи да ли су ови налази даље публиковани и преиспитивани: http://www.pravoslavie.ru/100809.html
  17. NOVALIĆ: SDA ĆE PREDLOŽITI ZAKON DA SE NAPLAĆUJE POREZ SVIMA ONIMA KOJI ODLAZE IZ BIH DA BI RADILI U ZEMLJAMA EU! DONOSE NOVAC U BIH A NE PLAĆAJU POREZ! Politika 1 Premijer Federacije Fadil novalić istakao je u petak da će SDA stranka predložiti zakon u parlamentu BiH da se uvedu porezi na sve građane BiH koji rade u inostranstvu a novac donose u BiH te ne plaćaju porez na dobit. Ovaj zakon bi trebao povećati budžetska sredstva za najmanje 100 miliona maraka svakih 6 mjeseci. Mnogo naših građana zarađuje ogroman novac u zemljama EU a kada dođu u BiH troše ga na luksuz i eventualnu obnovu i izgradnju objekata za život. Mislimo da je fer da se uvede porez od 10 posto na sve građene koji rade van BiH rekao je Novalić. Ovaj zakon neće obuhvatati samo studente i one osobe koje su na doktorskim disertacijama. Prijedlog zakona će biti na dnevnom redu sljedeće sjednice parlamenta BiH i nadamo se da će proći glasanje. Da bi se eventualno spriječio nelegalni unos novca u državu bez plaćanja poreza na granicama ćemo uvesti fizički pretres građana za koje sumnjamo da bi mogli imati novac a nisu ga prijavili. Линк
  18. Поштовање, У андроид апликацији Православац додата је нова опција. Наиме, на календару за сваки дан у години исписује која зачала треба да се читају из апостола и јеванђеља. Сад корисници могу на врло лак начин, кликом на линк да прочитају зачало из апостола или јеванђеља за текући дан. Пошто је још у фази израде, па Вас молим да сваку уочену грешку или неисправан линк пошаљете на маил или можете и у коментарима описати о чему се ради. Апликацију можете преузети на гоогл плај продавници https://play.google.com/store/apps/details… Све остале апликације можете погледати на овом линку: https://play.google.com/store/apps/developer… За све детаљније информације посетите и званични сајт http://hodocasnik.com/ Можете погледати и на званичној фејсбук страници www.facebook.com/pravoslavneandroidaplikacije
  19. На теми 'модерно и ретро православље' био је циљ да освијестимо наше обрасце мишљења, исповиједања вјере ријечју, и међусобне комуникације, првенствено на форуму и уопште јавној интернетској ријечи и теолога и лаика. Кренуло се са форме у суштину, тј. у саме теолошке расправе тамо на теми, па би било добро да их наставимо овде. Молила бих све који имају питања да их овде поставе, а Јанка и друге теологе ко има воље и стрпљења да овде одговори и објасни. Овај дио 'без саблазни' алудира на вашу одговорност да то буде приступачно, обазриво, обзирно, педагошки, психолошки уобзиравајуће, а с наше стране (подучаваних) би претпоставило отвореност ума и срца, те да и једни и други 'једни друге чашћу већим чинимо', а не да се као што се углавном дешавало, продубимо јаз уз међусобне оптужбе, за искривљавање учења, јерес и саблазан с једне стране, или отврдлост срца, ускост ума, слабост вјере с друге стране. Значи, нема шансе да изучимо филозофију, теологију и квантну физику да бисмо разумјели о чему се ради. Дакле, објасните нам тако да разумијемо (ако желите). Ја имам питања о новим идејама о бесмртности душе, молим брата Јанка @Јанко, али и друге теологе ко је вољан да објасни разумљивим језиком, Ђуровићево, (или, или чије год већ било, сад ми измиче име, неки савремени амерички теолог, скоро се упокојио) учење о души након смрти (тј.моменталном васкрсењу, а не у неки х дан суда који се у простор времену још ниеј десио). Али молим појашњење и за друге верзије које сам чула од Ђоловића и Нешића: након смрти душа спава (није ли ово протестантска јерес); и нема душе, нема цјелокупне личности до васкрсења (звучи веома позитивистички-научно, материјалистички, АЛИ....). (@ @Лазар Нешић брату Лазару се извињавам што га прозивам за нешто речено прије много година, али то је форум, у сваком тренутку долази неко и чита, говорник у тренутку каже нешто, а оно остане вјечно, безвремено ) Дакле, научите нас, просветлите нас, помозите нам, немојте нас саблазнити (јер морају доћи саблазни итд.)... Посебно у свјетлу ових питања: Шта је са свеопштим васкрсењем, мијењањем и преображајем цијелог материјалног космоса у једном одр. тренутку, и човјека, тјелесно мртвих који васкрсавају и у том тренутку живих који се преображавају (прво Христос, друго Павле). За Бога је то ванвремено али је за материјални свијет то времено, крај историје, и нова реалност, преображена твар. Св.Василије и др. нетрулежни свеци - шта је ово што је на земљи, а шта је 'есхатолошко тијело'. Да ли он истовреммено постоји на два плана, у два облика, раздвојена душа-тијело у простор-вријеме универзуму, и поново спојена, у есхатолошкој реалности, која се десила некад одмах, и на који начин се она дешава након смрти за сваког појединца појединачно, а не одједном за све, како је сам Господ рекао... Шта је Христос на Велику суботу, ко је био у аду, да ли је то био Христос, да ли је то била његова душа, јер је тек у недељу васкрсао... или морамо да изврћемо и домишљамо не недогматске теологумене, него прве и велике догме, из Символа вјере, 'и васкрсао у трећи дан', 'и који ће поново доћи да суди живима и мртвима, и његовом царству неће бити краја' (у једном одр. моменту поново доћи у простор-вријеме, обавити суд са свима одједном,и увести вјечност-безвременост, за те сврхе преобразити материју 'јер гле, све ново творим') Зар није душа након смрти нека непотпуна верзија личности човјека која чека употпуњење након васкрсења, али ипак основа, неки софтвер одвојен од хардвера, меморија личности, јер није у тијелу које се распада, у складу са свом досадашњом теологијом, јеванђељем и предањем... Ако није, зар није одна васкрсење у ствари поновно стварање човјека, јел то Бог мора поновно да ствара једну те исту личност, ако личност не постоји у души након смрти... Ако је васкрсење након смрти одмах па личност постоји у есхатолошком тијелу, шта год то било, ту се враћамо у коло истих питања, (видјети остало) ако душа као засебан ентитет не постоји, или није битна, те не може постојати након смрти тијела независно, шта је са Христовим инсистирањем да је душа претежнија од тијела, боље ти је тјелесни живот изгубити, него души наудити... шта са Лазаром у Аврамовом наручју... итд. (ако су то педагошке приче, докле ће нас прича о причама одвести, и не би ли било поштеније да се суочимо са потребом за митом и метафизичким питањима искреније и храбрије, те да се одрекнемо колективне шизофреније) Задње, али не и најмање важно, је ли се то Црква бави лажима (свјесно) или шизофрено (несвјесно) кроз молитве и обреде да не спомињем предање тј. дјела писана касније, те свједочи о души па, више на тај платонистички начин, ја не умијем да разграничим појам боље...
  20. Драги пријатељи, са радошћу можемо да вам кажемо да смо објавили нашу прву професионалну апликацију за Android мобилне уређаје https://play.google.com/store/apps/details?id=com.tapatalk.poukeorgforum Апликација је заснована за Tapatalk софтверу, тако да ће вам се сугурно допасти. Преузмите је на линку (или претрагом Pouke.org на Android маркету ) И наравно, оцените
  21. Guest

    (РТС) Нова теорија бесмртности

    Многи од нас се плаше смрти. Верујемо у њу зато што нам је речено да ћемо умрети. Људи се идентификују са телима, а као што знамо, тела умиру. Међутим, нова научна теорија тврди да смрт није финалан догађај, пише Роберт Ланца, лекар и научник, директор Института за регенеративну медицину Астелас. Теорија биоцентризма Амерички научник др Роберт Ланца заинтригирао је многе пишући о вечном и фундаменталном питању: постоји ли живот после смрти. Његова теорија биоцентризма мења досадашњи поглед на свет и постојање, налажући да живот креира универзум, а не обрнуто. У књизи Биоцентризам: како су живот и свест кључеви за разумевање природе свемира, коју је 2009. године објавио са чувеним астрономом Бобом Берманом, Ланца објашњава да универзум постоји само захваљујући нашој свести ‒ живот и биологија су у центру стварности, што заузврат ствара универзум; сам универзум не ствара живот. Исто је и са концептима простора и времена, које професор Ланца описује као „једноставна оруђа ума". Према теорији биоцентризма, концепт смрти (који познајемо) не може постојати у правом смислу, идеја умирања је нешто што смо дуго учили да прихватимо, али у стварности само постоји „у нашим главама". Биоцентризам, др Роберт Ланца Бесконачан број универзума Један од добро познатих аспеката квантне физике јесте да одређена опажања не могу апсолутно бити предвиђена. Уместо тога, постоји читав низ могућих опсервација са различитом вероватноћом. Једно учестало објашњење, интерпретација „мноштва светова", тврди да свака од ових могућих опсервација кореспондира са другачијим универзумом (мултиверзум). Нова научна теорија названа биоцентризам мало је прочистила те идеје. Постоји бесконачан број универзума, и све што вероватно може да се деси, дешава се у њима. Смрт не постоји у правом смислу у овим сценаријима. Сви могући универзуми постоје у исто време, без обзира на то шта се у њима дешава. Иако су наша тела предодређена да буду уништена, осећај живота ‒ „Ко сам ја?", заправо је фонтана енергије од 20 вати која контролише мозак. Енергија никад не умире Међутим, ова енергија не нестаје након смрти. Један од најпоузданијих аксиома науке јесте да енергија никада не умире ‒ она не може бити створена ни уништена. Да ли се ова енергија преноси са једног света на други? Судећи по биоцентризму, простор и време нису тврди објекти каквим их сматрамо. Уколико махнете руком кроз ваздух - уколико уклоните све, шта је остало? Ништа. Иста ствар може се применити и на време. Ми не можемо да видимо ништа кроз кости које окружују наш мозак. Све што видимо и осећамо тренутно је вртлог информација који се дешава у нашој глави. Простор и време само су алати које користимо како бисмо све повезали. Смрт не постоји у ванвременском и беспросторном свету. На самом крају, чак је и Алберт Ајнштајн признао: „Мој стари пријатељ напустио је овај чудан свет испред мене. То не значи ништа. Људи попут нас знају да је разлика између прошлости, садашњости и будућности само тврдоглаво упорна илузија". Бесмртност не значи непрестано постојање у времену без краја, она је смештена ван времена. Приредио: Бранислав Јарић http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2592791/nova-teorija-besmrtnosti.html
  22. Ненад Р.

    Срећна вам нова 2017 година!

    Срећна вам нова 2017 година. Желим вам да 2017 година буде боља у сваком погледу, а на првом месту вам желим здравље и срећу.
×