Претражи Живе Речи Утехе

Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“ У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“. У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу. У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку. Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања. У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића. Извор: Епархија нишка

Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког. Повезан садржај: Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас) Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас) Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић. На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче. Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју. Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности. Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“. У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа. У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике. У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година) и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године. Извор: Радио Глас

Обавештавамо заинтересовану јавност да ће Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније своју Крсну Славу Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, услед пандемије Covid-19 вируса, ове године прославити у кругу својих најближих сарадника. Свима онима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца желимо срећну крсну славу и да у миру љубави и слози у кругу својих породица прославе свог небеског заштитника. Извор: Епархија нишка

ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020) С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика. У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница. У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис. Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини. У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци. У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера. Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије. За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу.

У недељу 31. маја 2020. године, када молитвено прослављамо спомен на Свете Оце првог Васељенског сабора, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија у параклису епархијског двора служена је Света Литургију. Светим Литургијским сабрењем началствовао је јеромонах Никита Адамовић професор Богословије „Св. Кирила и Методија“ у Призрену. Оцу Никити су саслуживали: протојереј Дејан Арсић, јеромонах Нектарије Ђурић и протођакон Стеван Кричка. Током Свете Литургије појали су службеници епархије и ученици богословије. Након заамвоне молитве уследио је чин освећења славских дарова и резања славског колача. Извор: Епархија нишка

У суботу 30. маја 2020. године на празник Светих апостола Андроника и Јунија , Његово Преосвштенство Епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Повезана вест: Одражана седница Епархијског управно одбора Епархије нишке Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Рафаило (Голушин) игуман манастира Височка Ржана, протојереј – ставрофор Зоран Стојановић архијерејски намесник власотиначки, в протојереј – ставрофор Бранислав Цинцревић архијерејски заменик, Јован Илић члан Епархијског црквног суда, протојереј – ставрофор Слободан Петровић архијерејски намесник топлички, протојереј Миодраг Павловић архијерејски намесник први нишки, протојереј Златко Василић архијерејски намесник трећи нишки, протојереј Братислав Вукићевић архијерејски намесник алексиначки, протојереј Далибор Стефановић архијерејски намесник лесковачки, протојереј Душко Капларевић архијерејски намесник косанички, јереј Славиша Смиљић архијерејски намесник белопаланачки, протојереј Дејан Арсић секретар ЕУО-а, јереј Иван Марковић архијерејски намесник јабланички, протођакон Стеван Кричка управник Централног магацина Епархије нишке, ђакон Ђорђе Филиповић секретар Епископа. Након заамвоне молитве Његово Преосвештенство прочитао је молитву за успешан и плодоносан рад седнице Епархијског Савета и са освећеном водом покропио чланове Савета. У просторијама Светосавског дома отпочео ја радни део седнице Епархијаског Савета под председавањем Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија. Његово Преосвештенство је поздарвио све присутне чланове савета, указавши најпре да је ова седница требала да буде одржана знатно раније али због пандемије вируса Ковид 19 до тога није могло доћи, па је одржавање одложено док се нису стекли услови за то. Утврдивши присутност чланова Савета на седници, Његово Преосвештенство је заједно са члановима Савета једногласно донео одлуку о томе да Савет упути писмо Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју као израз благодарности, љубави и синовске одансоти Савета Православне Епархије нишке. Упознавши све присутне са дневним редом седнице, Његово Преосвештенство је дао реч протојереју Дејану Арсићу секретару ЕУО-а који је прочитао запсиник са претходне седнице Савета и извештај о раду Епархијског управног одбора Православне Епархије нишке. Поред финансијских података, поднет је извештај о раду шумске службе, архивске службе, канцеларије за верску наставу, Радија Глас, затим се говорило о грађевинској и мисијској делатности, а посебно је истакнута харитативна делатност. Напослетку је усвојен завршни рачун ЕУО-а за 2019. и предлог буџета за 2020. годину. Након успешно завршене седнице уследила је трпеза љубави. Извор: Епархија нишка

Његова Светост Архиепсикоп пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г. Иринеј био је у дводневној посети манастирима Богоспасаване Епископије нишке. Домаћин ове посете био је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније. У понедељак 25. маја 2020. године, у послеподневним часовима Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније стигли су у манастир Светог Ђорђа у Тeмској. У Темској их је дочекала игуманија мати Ефросинијa, архимандрит Леонид духовник овог манастира, као и верни народ ових крајева који је дошао у манастир како би узео благослов од свог Патријарха. Након посете манастира у Темској пут се наставља ка манастиру Светог Јована Богослова у Поганову. Игуман манастира Светог Јована Богослова отац Мардарије са својим братством дочекали су Његову Светост и Владику Арсенијa. Пут Његове Светости се наставља ка манастиру Успења Пресвете Богородице у Сукову. Братство манастира предвођено својим игуманом високопреподобним архимандритом Серафимом направили су торжествен дочек Његовој Светости Г. Иринеју и Владики нишком Г. Арсенију. Његова Светост је ноћио у манастиру у Сукову. Ујутру је Његова Светост присуствовао јутарњем богослужењу, након кога заједно са Игуманом Серафимом обилази економски део манастира где га игуман упознаје са производном делатношћу манастира, након тога Његова Светост наставља обилазак манастира Епархије нишке. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније свој пут настављају ка манастиру Рођења Пресвете Богородице у Височкој Ржани. Братство манастира срдачно је дечекало Његову Светост и Владику Арсенија. Након Височке Ржане Патријарх је посетио настојатељицу манастира Светог Илије у Рсовцима. Овог дана град Пирот је имао велики благослов да га после пуних десет година посети Његова Светост који је проглашен за почасног грађанина града Пирота. Његову Светост и Преосвећеног Владику у Пироту су дочекали свештеници, верни народ као и мноштво деце која су Његову Светост поздравила изговоривши саборно молитву „Оче наш.“ Градоначелник града Пирота господин Владан Васић уприличио је пријем за Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја и Његово Преосвештенство Епископа нишког Г. Арсенија. Након Пирота пут се наставља ка манастиру Светог Димитрија у Дивљани. Настојатељ манастира Светог Димитрија протосинђел Серафим заједно са својим братством дочекује Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја и Преосвећеног Епископа нишког Г. Арсенија. Последњи манастир који Његова Светост обилази је манастир Светог Стефана у Липовцу. У Липовцу Његову Светост са Епископом нишким Г. Арсенијем дочекују: Високопреподоним архимандрит Дионисије духовник манастира, високопреподобна игуманија мати Меланија са својим сестринством. Ова посета Његове Светости представља велики благослов Светог Саве и свих потоњих Архиепископа и Патријараха на чијем је трону Његова Светост целу једну деценију. Као Епископ нишки Његова Светост је велики труд уложио у обнову манастирског живота и монаштва. Велики део свог Епископског служења је усмерио устројавајући општежиће, које је под вихором нецрквености једног времена почело да изумире. Његова Светост је обнављајући ове светиње уложио себе у њих и због тога их са великом радошћу обилази, а братства и сестринства манастира Епархије нишке се увек радују поновном сусрету са својим некадашњим Епископом, а садашњим првојерархом Српске Цркве. Извор: Епархија нишка

Желећи да сви дамо свој молитвени допринос у наставку борбе против зла и неправде, који су озакоњени у спорном закону којим се угрожавају верска права свих православних у Црној Гори овом приликом обавештавамо сво свештенство, свештеномонаштво и верни народ богоспасаване Епархије нишке да ће од данас па до Бадњег дана, закључно са недељом 5. јануаром, у свим храмовима где за то постоје услови, након редовних вечерњих богослужења, овим поводом бити служен Молебни канон Пресветој Богородици. Повезана вест: Саопштење Епископа нишког г. Арсенија: Усрдно се молимо Господу, да уразуми власти у Црној Гори да увиде своја огрешења о закон здравог разума и својим поступцима прекину прогон Цркве Божије! Такође молимо подручно нам свештенство да у свакодневним јутарњим и вечерњим богослужењима, као и у Светим Литургијама у предстојећу суботу и на Недељу Светих Отаца - Оце, умноже своје молитве тако што ће у Мирној јектенији, у прозби: „За благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, за христољубиву војску...“ уметнути: „...и за очување православног народа и светиња у Црној Гори...“ а исту прозбу, као и обично, завршити речима: „...да им Господ Бог помогне да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо“. У Сугубој јектенији, у прозби: „Још се молимо за благоверни и христољубиви род наш...“ треба уметнути „...за очување православног народа и светиња у Црној Гори...“ и прозбу завршити речима: „...и за све православне хришћане“. На Великом входу, такође, помињати православни народ и светиње Црне Горе. Овом приликом позивамо верни народ Епархије нишке да у што већем броју узме учешће у овим молебанима те да умножи своје личне молитве како у храмовима тако и у својим домовима. У ишчекивању свеосвећујућег празника Рођења Христовог, и мира који Он собом доноси, уздајући се у силу Божју која се у немоћи показује, надамо се избављењу и спасењу моћном руком Његовом. Епископ нишки Арсеније Извор: Епархија нишка

Седница Епархијског управног одбора Епархије нишке одржана је у четвртак, 26. децембра 2019. године у Епархијском двору у Нишу. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, председник Епархијског управног одбора, најпре је поздравио све присутне: потпредседника Епархијског управног одбора г. Јовицу Стојановића, чланове: архимандрита Рафаила (Голушина), протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића из Ниша, протојереја-ставрофора Зорана Стојановића из Власотинца, протојереја-ставрофора Слободана Петровића из Прокупља, г. Славишу Ђорђевића из Ниша, г. Дејана Станојевића из Лесковца, г. Младена Стојановића из Лесковца, г. Перицу Јанковића из Каоника и секретара Епархијског управног одбора протојереја Дејана Арсића. Седници су присуствовали: протојереј Борислав Стаменковић, књиговођа и рачуноиспитивач Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, управник Централног магацина Епархије нишке, ђакон Далибор Мидић, архивар Епархије нишке, г. Драган Тадић, управник радија "Глас" и г. Мирослав Стевановић, управник шумске службе Епархије нишке. У току седнице сумирани су резултати рада у протеклој години и поднети су извештаји о раду Епархијских служби, Радија „Глас“, шумарске службе и Централног магацина.Теме седнице биле су поред пословања Епархијског Управног одбора, и отварање црквене књижаре и кројачнице, покретање сајта за интернет продају, издавачка делатност и пројекти Епархије нишке. На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније је упознао присутне и са резултатима обележавања важних јубилеја у организацији Епархије. Извор: Епархија нишка

У Светосавском дому у Нишу у недељу, 22. децембра 2019. године у вечерњим часовима одржана је промоција капиталног дела Православне Епархије нишке - монографије „Историја Православне Епархије нишке“, аутора ђакона Далибора Мидића, катихете и архивара Епархије нишке. Овај важан издавачки подухват Епархије подржан је од стране Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства Правде Републике Србије. Аутор је ово дело приредио са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, а из штампе је изашло у години обележавања 8 векова самосталности Српске Православне Цркве. Како је у свом говору истакао др теологије Ивица Живковић "о научном квалитету овог дела сведочи и један од највећих стручњака из области историје Српске Цркве код нас Срба проф. др Владислав Пузовић, професор на предмету Историја Цркве на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду", који је у својој рецензији истакао научну вредност монографије. Ова древна Православна Епархија је током своје историје била у саставу готово свих Архиепископија и Патријаршија у Југоисточној Европи. Отуда њена историја на одређен начин обједињује историју Православне Цркве у овом делу Европе" део је рецензије професора Пузовића која је прочитана на промоцији. Монографија обухвата поглавља о Епархији нишкој под омофором западне Цркве, у Охридској Архиепископији, у Трновској Патријаршији и у Пећкој Патријаршији 1386-1692. Ту су и поглавља о уздизању Епархије на достојанство Митрополије 1692, као и о Митрополији нишкој након укидања Пећке Патријаршије и периоду када је Митрополија била под управом бугарске егзархије. Такође, у монографији су и делови посвећени периодима Епархије нишке у оквиру Београдске Митрополије, неканонске Јерархије нишке и повратку канонске Јерархије нишке, Епархије у Првом светском рату уз поглавље о нишким свештеномученицима, Епархије након Првог светског рата и у Другом светском рату и Епархије у освит 21. века. У оквиру монографије налазе се и посебни одељци о Митрополији пиротској, каталог Епископа и Митрополита нишких и Митрополита нишавских, као и преглед манастира Православне Епархије нишке. Пред пуном салом Светосавског дома речи хвале делу, али и његовом аутору ђакону Далибору Мидићу на великом труду и посвећености, упутио је Преосвећени Владика нишки Арсеније. Владика се присетио тренутка када је по избору за Архијереја нишког почео са писањем приступне беседе и његовим суочавањем са чињеницом да готово не постоје обједињени писани трагови историје ове древне Епархије, чија историја датира много пре проглашења аутокефалности Српске Цркве. Једини текстови на које је наишао, били су фрагменти историје, које је на сајту Епархије нишке писао управо ђакон Далибор Мидић. Хвала Богу што нишка Епархија, као једна од најстаријих Епархија Српске Православне Цркве, са својих 1700 година постојања на овим просторима, после 1700 година добија и једну овакву књигу, која ће на достојан и репрезентативан начин говорити о историји Цркве на овим просторима, од најранијих времена ове Епархије па све до данас" рекао је између осталог Владика. Владика Арсеније је истакао да је овај пионирски рад аутора темељ за сва будућа истраживања и да свако поглавље монографије може бити тема посебних књига. Такође, Владика је најавио и ново дело на коме ђакон Далибор тренутно ради, а реч је о књизи посвећеној Светом исповеднику Доситеју (Васићу), блаженопочившем Владики нишком и загребачком. Потом је о свом раду говорио и ђакон Далибор Мидић, који је заблагодарио свима који су му на било који начин олакшали године рада на монографији. Аутор је ово вече посветио блаженој успомени на проту Петра Гагулића, који је, како је рекао ђакон Далибор, поставио темеље историографије Православне Епархије нишке и чији рад и до данашњег дана није потпуно исцрпљен. Он заслужује посебну пажњу, која му за живота није била посвећена, па желим да се на овај начин и њему, његовој успомени и његовој породици и потомцима захвалим" рекао је отац Далибор о проти Петру Гагулићу. "Епархија нишка данас представља најстарију црквену организацију у саставу Српске Православне Цркве. Семе Хришћанства на просторима данашње нишке Архиепископије било је посејано у најраније време" рекао је аутор говорећи о значају наше богоспасаване Епархије који је приказан у монографији. На крају свог излагања аутор се посебно на благослову, љубави и подршци захвалио Преосвећеном Владики Арсенију, као и својој породици, која је поднела највећу жртву током његовог рада на монографији. Извор: Радио Глас

Поводом вести о постављању „монтажне цркве“ у селу Ракита која је до нас дошла путем објављене репортаже о датом догађају на порталу „Јужне вести“ (у питању је вест доступна на следећој веб адреси: https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Bugarska-donirala-montaznu-crkvu-selu-Rakita-mestani-je-ne-zele.sr.html), а у којој се лица одговорна за постављање овог храма позивају на благослов Епархије нишке за њихово дело, сматрамо потребним да широј јавности саопштимо да никаква молба за постављање било каквог монтажног храма или богомоље било које врсте никада није била упућена на нашу адресу. Имајући то у виду, обавештавамо вернике наше Цркве, који живе у подручној парохији Погановског манастира на територији села Ракита, као и сву заинтересовану јавност, да је поменута богомоља подигнута без благослова Епископа нишког личном иницијативом приватних лица; не припада јурисдикцији Епархије нишке; не налази се на црквеној земљи и надлежни парох, нити било ко од клирика Епархије нишке, неће ту обављати богослужења нити било какве свештенорадње, јер за то нема благослов надлежног архијереја. Извор: Епархија нишка

О свештенослужитељима наше Епархије који су пострадали у Првом светском рату и о онима који су својим деловањем, упркос тешком положају свештеника у то време, успели да допринесу ослобађању Ниша у Великом рату, говори нам ђакон Далибор Мидић, катихета и архивар Епархије нишке. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас

У четвртак, 29. августа 2019. године вероучитељи Православне Епархије нишке, благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија прославили су своју крсну славу Светог Романа Ђунишког. Ове године слава је организована у Лесковцу, где је са окупљеним катихетама Епископ нишки Г. Арсеније пререзао славски колач и надахнутом, пуном очинске пажње и љубави беседом свим катихетама пожелео успешан и благословен почетак наступајуће школске 2019/20. године. Том приликом Владика нишки је вероучитељима поделио и писана именовања, тиме пославши на мисију свих 123 вероучитеља, колико ове године броји Епархија нишка. Молитвено сабрање настављено је трпезом љубави, која је припремљена заслугом и заједничким прегалаштвом свих вероучитеља, а пре свега актива вероучитеља града Лесковца. Извор: Епархија нишка

На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године за Епископа нишког изабран је дотадашњи Епископ топлички Г. Г. Арсеније. Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј увео је Његово Преосвештенство Епископa нишкoг Г. Г. Арсенија у трон Архијереја нишких у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Прилог радија Глас Епископ нишки Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића. Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године. Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса. У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом. Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Долгоденствујте Преосвећени Владико на многаја и благаја љета! Поводом ове годишњице Епископа нишког, Вашој пажњи препоручујемо интервју са преосвећеним Владиком Арсенијем који је објављен у Православном мисионару: Интервју катихете Бранислава Илића са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Арсенијем у новом броју "Православног мисионара" Извор: Радио Глас

Из штампе је изашао дванаести број пете серије часописа Глас Епархије нишке. Први број овог гласила штампан је 1899. године и сматра се епархијским часописом са најдужом традицијом излажења, али са честим прекидима континуитета у његовом објављивању. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис излази квартално. Једино Својим славним Васкрсењем чудесни Господ нас је ослободио бесмислености, јер ни на небу ни под небом нема веће бесмислице од овог света без васкрсења, и нема већег очајања од овог живота без бесмртности. И ни у једном свету нема несрећнијег бића од човека који не верује у васкрсење мртвих, читамо у делу богословља, речи Преподобног Јустина Ћелијског, на почетkу часописа Глас Епархије нишке. Тема овог броја Васкрсење Христово. Глас Епархије нишке се једнако обраћа свима: православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и онима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и свима који су жедни и гладни Речи Божје. Међу богословским темама су: Посланица епископу јерусалимском Макарију, Светог равноапостолног цара Константина Великог; Осуђени на бесмртност, Преподобног Јустина Ћелијског; Извор бескрајне Силе која спасава, протојереја Светислава Петровића; Беседа на натпис Дела Апостолских, Светог Јована Златоуста и Говор разним језицима, епископа Јована (Илића), преузето из Прегледа Епархије нишке за 1936. годину. Богословској теми припада и веома занимљив текст Сунчице Денић, професорке на Педагошком факултету у Врању, на тему симбола духовног подвига у биљном и животињском свету: Срна у изгубљеном рају оца Јустина и јасика монахиње Стефане: ... И данас је отворено питање, колико и шта могу симболи срна и јасика да значе нашем осећању и нашем разуму. И јасика и срна, али и цвеће. травке и биље, за које се везују отац Јустин и монахиња Стефана, знаци су својеврсног начина постојања. Духовно нас поучавају архимандрит Рафаил, игуман манастира Височка Ржана (разговор је водио јеромонах Нектарије (Ђурић) и старац Јустин из манастира Петру Вода у Румунији (са румунског је превела Данијела Станковић). На савремене теме из живота Цркве читамо текст Ми верујемо да је Исус Христос васкрсао, протојереја Андреја Ткачова (са руског превео лазар Поповић) и текст Смемо ли се надати спасењу свих?, Митрополита Калиста Вера (приредио и превео Ивица Живковић), из којег доносимо кратак део: "Има питања на која ни у којој мери на нашем садашњем ступњу знања не можемо д ати договор, а опет, колико год да нема одговора, не можемо избећи да та питања постављамо. Гледајући из прага смрти, ми питамо: како може душа постојати без тела? Каква је природа наше обестеловљене свести између нашег сада постојећег тела духовног (1. Кор 15.44) које ће праведни примити у будућем веку? најзад, не и најмање важно, питамо: Смемо ли се надати спасењу свих?" Из живота Цркве је свакако вредан пажње текст Законодавство цара Константина против корупције (Милица Станковић, проф. Правно-пословне школе у Нишу). Посебан значај редакција коју чине протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић) и ђакон Далибор Мидић, посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа ових крајева. Хришћански живот тако доноси Сећање на Проту Драгутина Ђорђевића Моравског Вук Караџића (1907-1999) које потписује Милош Павловић и текст о манастиру Светог Романа у Ђунису. Из прошлости су публикована два изузетна текста: Црква Светог Мине у Штави, протојереја Тихомира Танасијевића, Манастир Светог Јована Богослова у Поганову, Јелена и Мара - велике српске задужбинарке и текстови о латинским црквама у Епархији нишкој: латинска црква у Горњем Матејевцу, Орљану, Прокупљу и у Глашинцу. Поводом стогодишњице упокојења Горан Ћирић надахнуто пише о Јеромонаху Ксенофонту Живковићу (1880-1919) хиландарском монаху и протоепистату првом званичнику монашке државе Свете Горе, рођеном у пиротском пазару, под световним именом Коста, Кона Ђорђевић. Значајан део сваког броја Гласа Епархије нишке посвећен је верској настави. Разматрају се актуелни проблеми у верској настави и искуства вероучитеља у раду са школском децом, о чему говори презвитер Владимир Стевановић: "Господ је рекао: пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско". То спомињући треба увек да се присетимо - чисто срце и искрена жеља јесте оно што Господ очекује од нас. Када узмемо у разматрање да тога највише налазимо у дечјим срцима, уочићемо да је вероучитељ, већ онај који освећује њихове душе, освешћујући их и упућујући их на прави пут, пут љубави и васкрсења. У томе је лепота вероучитељског позива, да у младим душама, тек поораним њивама Господњим, засеје семе љубави, оно које се сеје као љубав према Богу, а рађа и развија животом који плодове љубави доноси и усмерава у свим рпавцима њиховог битисања. Та лепота је и главна сличност вероучитељског позива са свештеничким..." (Катихетска служба је припрема за свештеника, разговор водио Ивица Живковић) У истом делу часописа који је врхунски приређен и одштампан, је и текст Алексеја Алексејевича Заварина: Сви смо били наши - Једно сведочанство о верској настави у старом Нишу. У најновијем броју на две стране је објављен текст о активностима младих на Радио Гласу Епархије нишке који у сарадњи са Катихетским одбором Епархије, почев од 6. новембра 2018. године реализује емисију Млади у сусрет Христу. Приказима духовне литературе је посвећена значајна пажња те исцрпно читамо приказ Tематског зборника о православном монаштву , издавач: Центар за црквене студије Ниш 2019. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија чије уводно слово читамо на почетку часописа Глас Епархије Нишке који се обраћа вернима са Вером у Васкрслог Христа, вером апостола, вером отаца, вером мученика Цркве Божј, поздрављајући најрадоснијим поздравом Христос васкрсе! Уредник часописа теолог др Ивица Живковић Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је чин освећења тек завршеног Централног магацина Епархије нишке у кругу Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу у недељу, 19. маја 2019. године, након што је у нишком Саборном храму началствовао Светом архијерејском Литургијом. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190519-223029-178_220_74_188-998.mp3 Владики нишком саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Борислав Стаменковић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиловић. Преосвећени Владика је своју беседу започео радосним хришћанским поздравом "Христос васкрсе" а онда се захвалио свим ктиторима, приложницима, запосленима у епархијском магацину и свима онима који су се, посебно последњих дана, потрудили да зграда Централног магацина изгледа веома лепо, као и добротворима захваљујући којима постоји и пут до магацина. Владика је затим доделио архијерејске грамате заслужним појединцима за показану љубав и несебичну помоћ при уређењу Централног магацина Епархије нишке. У згради нишке Богословије у којој су првобитно, након протеривања нашег народа са Косова и Метохије, били смештени ђаци Богословије "Светог Кирила и Методија" у Призрену, у последњих годину и по дана обављали су се радови како би на овом месту био направљен Централни магацин Епархије нишке из кога се манастири и црквене општине снабдевају свим потребним црквеним стварима. Ова замисао, да се након пресељења Богословије у нову зграду, старој згради одреди садашња намена, потекла је од Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, одмах по његовом увођењу у трон Епископа нишких у августу 2017. године. Извор: Радио Глас

Радио "Глас" Православне Епархије нишке отпочео је са емитовањем програма на празник Цвети, 12. априла 2009. године. О почецима радија, значају и утицају црквених радио станица на спровођење мисије Цркве говорили смо са првим директором радија "Глас" протојерејем Бориславом Стаменковићем, трећим парохом нишким. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190423-084246-185_27_128_46-889.mp3 Извор: Радио Глас

У суботу 09. марта 2019. године, на дан када наша црква празнује Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, одржана је прва конститутивна и радна седница новог сазива Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије нишке. Сабрање је отпочело у храму Силаска Светог Духа на апостоле служењем Свете архијерејске Литургије, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније уз саслужење високопреподобног архимандрита Серафима (Мишића), протојереја-ставрофора Зорана Стојановића, Архијерејског намесника власотиначког, протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића, Архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Јована Илића, протојереја-ставрофора Слободана Петровића, Архијерејског намесника топличког, протојереја Миодрага Павловића, Архијерејског намесника првог нишког, протојереја Братислава Вукићевића, Архијерејског намесника алексиначког, протојереја Марка Адамовића, Архијерејског намесника првог лесковачког, протојереја Далибора Стефановића, Архијерејског намесника јабланичког, протојереја Златка Василића, Архијерејског намесника трећег нишког, протојереја Сава Крча, Архијерејског намесника другог нишког, протојереја Душка Капларевића, Архијерејског намесника косаничког, протојереја Дејана Арсића, секретара ЕУО-а, протојереја Дејана Станковића, Архијерејског намесника другог лесковачког, јереја Славише Смиљића, Архијерејског намесника белопаланачког, јереја Душка Видачића, Архијерејског намесника пиротског, јеромонаха Нектарија (Ђурића) и ђакона Ђорђа Филиповића. У току Свете Литургије служен је и молебан за почетак рада. По завршетку службе уследила је радна седница на којој је, након избора нових чланова Епархијског савета и Епархијског управног одбора, поднет извештај о раду ЕУО-а у 2018. години. Поред финансијских података, поднет је извештај о раду шумске службе, архиварске службе, канцеларије за верску наставу, информативних служби Епархије, сајта и издаваштва, Радија Глас, затим се говорило о грађевинској и мисијској делатности, а посебно је истакнута харитативна делатност. Напослетку је усвојен завршни рачун ЕУО-а за 2018. и предлог буџета за 2019. годину. Извор: Епархија нишка

Из штампе је изашао први број у 2019. години Гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу "Глас Епархије нишке". Овај 11 број, шесте серије представио нам је уредник листа др Ивица Живковић. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас

1754. године нишки Митрополит Гаврило, син Николин, изабран је за пећког Патријарха. Његовим избором за пећког Патријарха трон нишке Митрополије постаје упражњен у то време, а према сведочанству многих савременика, дошло је последње запуштење у Пећкој Патријаршији како због великог намета порте али и због силних финансијских обавеза ка турским властима. Након одласка митрополита Гаврила на катедри нишке Митрополије променило се неколико личности о којима ђакон Далибор Мидић говори, али и открива нам историјске детаље и околности како је за нишког митрополита изабран архимандрит и егзарх Антиохијске патријаршије који се звао Игнатије. На крају ексклузивног разговора ђакон Далибор нам открива и зашто се митрополит Игнатије није дуго задржао у Нишу. Извор: Радио Глас

Часопис „Глас Епархије нишке“ обраћа се православним и другим хришћанским верницима, академским личностима, интелигенцији, катихетама и другим просветним радницима, студентима, ученицима и свима који желе да се упознају са актуелним животом Цркве, као и публикованим образовним, културним и историјским садржајима. Структура часописа не одудара од оне карактеристичне за епархијска гласила. Службени део часописа садржи изводе из летописа Епархије нишке, попис служби и канонских посета Епископа нишког г. Арсенија и простор за посебна саопштења, чије публиковање има велики историјски статистички значај за генерације будућих истраживача и других заинтересованих. У овом броју, централно место и прве стране службеног дела часописа заузимају информације везане за увођење у трон Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Следи извештај о посети Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора Другог граду Нишу, као и информације о канонским активностима Епископа нишког. Следе текстови илустровани фотографијама о обележавању 500-годишњице манастира Светог Јована Претече у Јашуњи и прослави 130-годишњице непрекидног деловања нишке Црквено-певачке дружине „Бранко“. Важан део часописа чине разговори са свештеницима, вероучитељима и професорима који се баве изучавањем теологије и црквених студија и који у својим личним рефлексијама дочаравају садашњи тренутак њихове службе. У најновијем броју „Гласа Епархије нишке“ под насловом „Црква – једина, вечита, истинита и трајна ризница сваке врлине и доброте“ може се прочитати разговор са протојерејем мр Иваном Цветковићем, старешниим храма Свете Петке у Нишу, потом ауторски текст катихете јереја Жељка Живковића под насловом „Култура света - света култура“ као и текст савременог грчког правословног теолога, управника Академије за богословске студије Волос, о изазовима пред лицем Православне Цркве. Посебан значај редакција посвећује објављивању архивске грађе и историјских чланака, које доприносе ближем упознавању богатог наслеђа нишког краја. Ова материја, од немерљивог значаја за културу српског народа, још увек није у довољној мери истражена. У том смислу, простор који Епархија нишка у свом гласилу даје овој врсти прилога треба да представља и посебан подстрек младима да се посвете научном и стручном истраживању културно-историјског блага. Нови број доноси текстове о погубљењу хетериста у Нишу 1821. године, затим текст о прослави Божића у Белој Паланци за време Великог рата у записима ирског путописца, као и текстове о пиротским егзархијским митрополитима (1869.-1878.) и о успоменама проте Петра Икономовића. Значајан део сваког броја „Гласа Епархије нишке“ посвећен је верској настави. У њему се разматрају актуелни проблеми, даје се подршка раду вероучитеља, између осталог и у виду размене искустава, савета и методичких упутстава, представљају се ученички радови, приредбе, учешћа на конкурсима, специфични доприноси и постигнућа у реализацији верске наставе. У најновијем броју на две стране су објављене укрштенице са верском тематиком, под насловом Енигматика у верској настави. Приказима духовне литературе је такође, посвећена значајна пажња. Уредник часописа је теолог др Ивица Живковић. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, часопис би у овој години требао да излази квартално. Извор: Српска Православна Црква