Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'моравички'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. „Данас је Србија земља која се после свих тешких догађаја у својој историји успешно економски развија, пре свега захваљујући напорима председника Александра Вучића, који успоставља широке међународне везе. Развијају се и наши братски односи са Русијом, са Руском православном црквом“, рекао је у интервјуу редакцији ОСЦП-а моравички епископ Антоније, представник српског патријарха при Патријарху московском и целе Русије. Подсетио је да су након избора на српски патријаршијски престо епископу Порфирију први упутили честитке телефоном Његова Светост патријарх Кирил и митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије. „Ове честитке су веома обрадовале патријарха Порфирија. Осетио је велику подршку и љубав великог словенског народа, велике Русије“, изјавио је владика Антоније. „Мислим да ће новоизабрани патријарх Порфирије и даље одржавати братске односе, које су српски патријарси традиционално одржавали са Руском црквом, следећи путеве по којима су вековима ишли наши народи, руски и српски“, нагласио је архипастир. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  2. Празник Преподобног Сергија Радоњешког чудотворца, свечано је обележен служењем Светих Литургија и молебна у древној Тројице-Сергијевој лаври у Сергијевом Посаду, 08. октобра 2020. године. Свету Архијерејску Литургију у Тројицком храму, где се чувају мошти овог Божијег угодника, служио је Високопреосвећени Митрополит волоколамски Иларион, уз саслужење намесника Тројице-Сергијеве лавре Епископа Сергијево-Посадског Томе, Епископа клинског Стефана и братије ове обитељи. Свету Архијерејску Литургију у Успенском собору лавре, служио је Високопреосвећени Митрополит воскресенски Дионисије, уз саслужење Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, старешине Подворја СПЦ у Москви, као и већег броја архијереја, свештеномонаха и свештеника Руске Цркве. Након Литургије, на централном тргу у лаври је одслужен и традиционални молебан пред чудотворном иконом Преподобног Сергија Радоњешког. Затим је Високопреосвећени Митрополит Иларион прочитао посланицу Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом празника Преподобног Сергија. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  3. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, боравио је од 04. до 06. септембра 2020. године на острву Валам у Ладошком језеру у Републици Карелији, и том приликом обишао највеће светиње ове древне монашке обитељи. Благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, и Епископа тројицког Панкратија - намесника Спасо-Преображенског Валамског ставропигијалног мушког манастира, владика Антоније је удостојен високе награде ове древне монашке обитељи: ордена Преподобног Германа Аљаског - валамског подвижника у Америци. У име Свјатјејшег Патријарха Кирила и Епископа Панкратија, орден је, 06. септембра 2020. године, у Тринаесту недељу по Педесетници, владици Антонију уручио архимандрит Методије (Петров), одмах након Свете Литургије у саборном храму Спаса Преображења. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  4. Интервју Владике Антонија, доктора теологије, викарног Епископа моравичког и старешине Подворја српске патријаршије у Москви за часопис "Вести" у Ваљеву - штампано издање за 06. август 2020. године. 1. У години када обележавате 50. рођендан и 14-годишњицу архијерејске хиротоније, Патријарх Московски целе Русије Вас је одликовао орденом Светитеља Алексија Митрополита Московског (III степена), Митрополит волоколамски Иларион Вам је уручио највише одликовање Одељења спољних црквених послова Московске патријаршије, председник Руске Федерације Владимир Путин потписао је указ којим сте удостојени ордена Пријатељства „за велики допринос у развоју духовних и културних веза, као и за активну просветитељску делатност“. Шта за Ваш досадашњи рад на овом пољу значе ова признања? - Пре свега, хвала вашим новинама за исказано интересовање да кажемо нешто више о животу и раду представништва наше Цркве – Српског Подворја у Москви. Као што сте већ поменули, ова 2020. година – иако обележена великом епидемијом корона вируса, за мене лично је ипак имала и посебан значај. Бог је тако удесио да сам у истом дану обележио два догађаја: најпре мој 50. рођендан, а затим – што је за мене итекако важније – 14. годишњицу хиротоније за епископа Српске православне цркве. Неких десет дана раније, на празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан, у чију част је и подигнут наш храм у Москви, служена је Света Литургија којом је началствовао Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев). Том приликом, Његово Високопреосвештенство ми је уручио медаљу Светог Марка Ефеског – највише одликовање Оделења спољних послова Московске Патријаршије, којим председава управо Митрополит Иларион. Сваке године, на празник Обретења иконе Пресвете Богородице „Казанске“ (21. јула) – што је уједно и велики дан за град Москву јер је захваљујући заступништву Пресвете Богородице, а посредством њеног чудотворног образа, дошло до ослобођења Москве од пољско-литванских окупатора 1612. године – руски председник потписује посебан акт којим се награђују одређена лица из свих сфера руског друштва. Орден Пријатељства – који су од Срба добили бивши председник Томислав Николић, затим министри: Ивица Дачић и Ненад Поповић, као и наш прослављени уметник Емир Кустурица, и поред све скромности, ипак морам рећи да је за мене било велико и пријатно изненађење. Напосе, на велики црквено-државни празник Крштења Русије (28. јула), Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирило ми је уручио одликовање Руске православне цркве – орден Светог Алексија Митрополита Кијевског и Московског. Истога дана, мој велики пријатељ још из студентских дана у Московској духовној академији – Архиепископ верејски Амвросије, намесник извесног Сретењског манастира у Москви, наградио ме је Медаљом ове древне московске обитељи. Налазећи се, ево већ пуних осамнаест година на челу обновљеног Подворја Српске православне цркве у Москви, све горе поменуте награде су сведочанство да се много тога урадило – прво на обнови нашег храма у Москви, а затим и на унапређењу односа између наша два братска словенска народа и наше две сестринске православне Цркве. Уједно, ово ми је подстрек да и даље наставим у истом духу, а све у славу наше Свете Цркве и нашег отачаства. 2. Како, након непуне две деценије, откако сте старешина Подворја Српске православне цркве у Москви и својеврсни амбасадор Српске православне цркве у Москви, оцењујете тренутну сарадњу Руске и Српске православне цркве и руско-српске односе? - Верујем да ћете се сложити са мном да не постоје, не само два словенска, већ два народа било где на свету која негују тако присна и искрена осећања, као што су то наш српски и братски руски народ. Наши језици, култура и историја су толико испреплетани да је понекад тешко рећи да ли је нешто изворно српско или руско. Почевши од Светог Саве, па све до данас, једни друге смо помагали и штитили, на световном, економском, културном и духовном нивоу. И поред свих искушења, пре свега оних у годинама комунистичке власти у тадашњој Југославији и Совјетском Савезу, успели смо очувати, али и унапредити наше односе. Најсветлији пример који бих издвојио јесте спомен-храм Светог Саве на Врачару који се данас благоукрашава предивним мозаицима, управо захваљујући новчаној помоћи из Русије. 3. Ви сте и духовник Србима који живе и раде у Русији. Какав је статус српске дијаспоре у Русији и духовни живот Срба у Русији? Колико Срба долази на богослужења? - Ако поредимо број Срба који су деведесетих година живели и радили у Русији, са оним колико их је данас овде у Москви, приметићемо да је он знатно мањи. Разлога има више и сви они се тичу економске ситуације или боље речено кризе, која влада свуда у свету. Многе српске фирме су затворене или су пребачене у друге европске земље. Срби су се у Русији углавном бавили грађевином, тако да слободно можемо рећи да су и српске грађевинске фирме учествовале у формирању данашњег изгледа Москве, Санкт Петербурга, Сочија... Наши Срби долазе на богослужења у нашем храму, и то углавном на веће празнике и породичне славе како би освештали жито и преломили славски колач. Такође, постоји и одређени број мешовитих бракова, тако да сви они породично посећују наш храм. Будући да је храм Светих апостола Петра и Павла један од ретких који се никада није затварао, па чак ни у годинама совјетске власти, велики број Руса је генерацијски везан за светиње у нашем храму. Тако се многобројне чудотворне иконе и честице моштију светих Божијих угодника вековима чувају под сводовима Петропавловског храма. 4. Колико је подворје и Храм Петра и Павла значајан за Србе и Русе с'обзиром да је Вашим доласком у Моску 2002. године обновљено Подворје СПЦ у Москви? - Као што сам већ поменуо, Петропавловски храм је један од ретких у којем се молитва никада није прекидала. На тај начин, многи Руси су – будући ускраћени за велики број храмова и манастира, у тајности посећивали богослужења и вршили требе у овом храму. Светиње из околних порушених храмова, међу којима је и чудотворна икона Пресвете Богородице Богољубске, биле су пренете у храм Светих апостола и заувек ту остале. Иста трагична судбина је задесила и првобитно Подворје Српске Цркве, које се до избијања револуције 1918. године налазило у оближњем Киро-Јовановском храму, порушеном 1933. године. Иако је било више покушаја да се обнови рад Подворја, оно је отворено 2002. године, када сам и постављен за старешину од стране Сабора Српске православне цркве и Синода Руске православне цркве. Од тада, па до данас, Подворје су у више наврата посетили, како блаженопочивши Патријарх Павле, тако и Његова Светост Патријарх српски Иринеј. Велики број пројеката и донаторских вечери, издавачка делатност и поклоништво, најбољи су сведок успешног рада свих запослених при нашем Подворју. 5. У Русији сте завршили Духовну академију, затим магистарске и докторске студије. Први сте Србин којем је припала част да обавља функцију декана на Руском православном факултету а годинама сте и предавач. Какво је интересовање студената за ваш факултет и каква су им интересовања за историју Српске цркве? - На моје велико изненађење, интересовање руских студената за нашу националну и историју Српске Цркве, али и за развој литургијског богословља, филозофије и других наука код Срба је за сваку похвалу. О томе сведочи и велики број дипломских радова студената Руског православног универзитета, а које имају директну везу са нашом Српском православном црквом. Већ сам помињао да су историјске везе наша два народа толико повезане, због чега и свако озбиљније историјско истраживање на тему историје Русије и Руске Цркве, подразумева и директно бављење историјом Срба. У ту сврху се на руси језик преводе и многи наши домаћи аутори, како би њихова дела постала доступна и руској читалачкој публици. Са друге стране, и дела савремених руских теолога се преводе и објављују у Србији. 6. Како успевате да ускладите обавезе на факултету и подворју Српске православне цркве? - Представништво наше Цркве у Москви има један широк опус послова који се свакодневно обављају, а који укључују и званичну коресподенцију између Руске и Српске православне цркве. Поред тога, ту су и парохијске обавезе јер се у склопу Подворја налази и храм Светих апостола Петра и Павла, који редовно посећује велики број парохијана. Затим, ту је и издавачка делатност као и поклоничка агенција чије услуге подједнако користе и српски и руски верници. И пре избора на место декана Филозофско-богословског факултета, обављао сам дужност професора и шефа катедре за литургијско богословље. Иако се због новонастале ситуације са пандемијом корона вируса настава одвија путем интернета, послови око администрације су заправо увећани. Протекло време изолације и појачаних мера од стране државе и градских власти сам искористио да довршим започете послове око писања и превођења, тако да је у припреми неколико књига у издању нашег Подворја. Издвојио бих ауторско дело, књигу „Православна Москва – водич кроз православне светиње руске престонице“, као и преводе: „Запитајмо се о будућности човечанства“ Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, и „Тајна предивних ствари“, већ поменутог Архиепископа верејског Амвросија (Јермакова). 7. Како оцењујете тренутно стање у православљу с'обзиром на дешавања у Украјини, али и догађаје у Црној Гори? - Пре две године, у ово време, присуствовао сам централној прослави Крштења Русије у Кијеву у Украјини, као званични представник Српске православне цркве. Оно што сам тада видео и сазнао од Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, јесте да су православни верници, као и свештенство и Црква у Украјини, подвргнути страшном прогону од стране државне власти. Инциденти се бележе на дневном нивоу широм Украјине, а тичу се отимања црквене имовине и хапшења свештеника и верника, што је противно свим конвенцијама и људским правима. Исти сценарио се протеклих месеци – ако не и година, примењује и у Црној Гори. Тежња државних власти у Црној Гори да по сваку цену избришу епитет „српски“ је јача него било када у новијој историји. Са друге стране, наше владике, свештенство, монаштво и верници отворено бране своје светиње, организујући литије и молебне у скоро сваком граду у Црној Гори. Као што је и током протеклих две хиљаде година Црква изашла као победник, верујем да ће и сада изнаћи право решење и очувати опстанак наше Српске православне цркве и њених светиња на тлу Црне Горе. 8. Који је по Вама пут изласка из кризе? - Недавно сам приликом интервјуа за франфуртске “Вести“, а поводом ситуације са корона вирусом и ставова одређених „теолога“ о (не)причешћивању верника, поменуо да су изјаве Синода – како наше, тако и других православних Цркава, увек јасне, а самим тим и обавезни за све вернике. Ставови Руске православне цркве по питању ситуације у Украјини, као и ставови наше Српске православне цркве о догађајима у Црног Гори – а о чему смо могли читати из многобројних извештаја на званичном сајту Српске Цркве, подразумевају позив државним властима на поштовање вековног реда и поретка, а у складу са законима о верским слободама. Црква не може нити сме да се користи за неке личне политичке потезе и рекламе, а свако ко би то покушао – како нас историја учи, завршио би на неславан начин. Због тога чврсто верујем да ће Бог заштитити Своју Цркву, те да ће време које је пред нама то и показати. По речима Светог писма, „Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт 10, 22)“. 9. Рођени сте у селу Причевић код Ваљева. Какве Вас успомене вежу за родни крај и Епархију ваљевску? - Ја сам итекако поносан што потичем из места, које је – иако мало, ипак дало преко тридесет свештеника, монаха и монахиња. Будући да је моја породица богомољачка, она је изнедрила велики број свештеника, монаха и монахиња Српске Цркве. Нагласио бих и то да сам ја одавно отишао из свог родног краја. Од момента када сам 1985. године уписао Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка у Далмацији, и када сам три године касније примио монашки чин од блаженопочившег Епископа жичког Стефана (Боце), слободно могу рећи да сам заувек напустио своје родно место. Па ипак, будући да ми мајка живи у нашој породичној кући у Причевићу, користим сваку слободну прилику да је посетим и обиђем. Као дечак и касније млад богослов, често сам обилазио многобројне светиње и манастире у околини Ваљева. У мом селу се налази и древни храм посвећен Преносу моштију Светог Николаја Чудотворца, под чијим сводовима сам примио Свету тајну крштења. Служити у овом храму за мене је увек једно ново искуство јер ме враћа у прошла времена... Када ме неко пита где сам рођен и када чују да је то ваљевски крај, углавном ме питају за многа славна имена која су потекла, или су свој живот и рад посветили граду Ваљеву. У Русији су итекако цењени Свети Владика Николај и Преподобни Јустин Ћелијски, а скоро сва њихова дела су преведена на руски језик. Међутим, у Русији знају и за друге личности из ваљевског краја, као што је рецимо наша прослављена песникиња Десанка Максимовић. 10. Преводите пуно књига руских теолога. Које поруке они шаљу и како на њих реагује српска читалачка публика? - До сада је објављено неколико мојих превода са руског језика. Од књиге о владарској породици Романових, преко дела „Померање граница срца“ Архиепископа верејског Амвросија (Јермакова), па све до чувеног катихизиса Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева) „У шта верују православни хришћани“ – све оне су биле одлично прихваћене од стране српске читалачке публике. Превод књиге „У шта верују православни хришћани“ је у крипти Храма Светог Саве промовисао лично Митрополит Иларион, а многобројна публика која је присуствовала том догађају, најбоље нам сведочи о важности самог превода. Будући да су њихови аутори Руси, сам начин и стил писања је прихватљив за наше људе у Србији. Верујем да ће и књиге које су у припреми, а међу којима је – као што сам то поменуо, и дело Свјатјејшег Патријарха Кирила, наићи на добар пријем код наших читалаца. Разговор водио, Дејан Давидовић новинар Извор: Подворје СПЦ у Москви
  5. У уторак 28. јануара 2020. године, у Савету Федерације у Москви, одржани су VIII Рождественски парламентарни сусрети, у организацији XXVIII Међународних Рождественских образовних чтенија, под називом „Велика победа: наслеђе и наследници“, којима је присуствовао и епископ моравички Антоније. Овогодишњи Сусрети су били посвећени итекако важној теми из историје Русије: Великом отаџбинскм рату, чему је био посвећен и Међународни конкурс дечјих радова под слоганом „Лепота Божјег света“. На Сусрету је између осталих говорио и Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије прославкио небеског покровитеља. - Поздравно слово Патријарха српског и орден Светог цара Константина Служењем Свете архијерејске Литургије на празник Преподобног Онуфрија Великог, 15. јуна 2019. године, у Успенском храму знамените Кијево-печерске лавре - древне колевке монаштва и духовности, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије обележио је своја два значајна јубилеја: 75. рођендан и 5-годишњицу устоличења на древну кијевску катедру. Том приликом, Његовом Блаженству су саслуживали: митрополит одески и измаилски Агафангел, митрополит хустски и виноградовски Марк, митрополит каменец-подољски и городокски Феодор, намесник Кијево-печерске лавре митрополит вишгородски и чернобиљски Павле; председник одељења Спољних црквених послова УПЦ митрополит бориспољски и броварски Антоније; митрополит дњепропетровски и павлоградски Иринеј,митрополит ровенски и острожски Вартоломеј, митрополит туљчински и брацлавски Јонатан, митрополит тернопољски и кременецки Сергиј, митрополит николајевски и очаковски Питирим, митрополит хмељницки и староконстантиновски Антоније, као и велики број свештеника и свештеномонаха Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, као званични представник Српске Православне Цркве свечаностима је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније, викар Патријарха спрског и старешина Подворја Српске Цркве у Москви. Молитвену радост за Његовим Високопреосвештенством су поделили и остали представници помесних православних Цркава: митрополит картагински гМелетије (Александријска Православна Црква), митрополит вострски Тимотеј (Јерусалимска Патријаршија), митрополит сингапурски Сергије, егзарх за Југоисточну Азију (Руска Православна Црква), Митрополит корсунски г. Антоније (Руска православна црква), митрополит зугдидски г. Герасим (Грузијска православна црква), Митрополит ловчански г. Гаврило (Бугарска православна црква), митрополит томасоски Исаија (Кипарска Православна Црква), Архиепсикоп прашки Михаил (Православна Црква Ћешских земаља и Словачке), епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), архимандрит Атанасије (Јанош) (Румунска Православна Црква) и протојереј Назарије Полатајко (Православна Црква у Америци). На Малом входу,је Блажењејши Митрополит Онуфрије архиепископа ровењковског и свердловског Пантелејмона наградио титулом митрополита, док је у чин архиепископа увео ректора Почајевске богословије епископа шумског Јова, Епископа ивано-франковског Серафима, епископа овидиопољског Аркадија и епископа јужненског Диодора. Празничну проповед после читања Јеванђеља о подвижништву Преподобног Онуфрија Великог одржао је митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У име клира и верника Украјинске Православне Цркве митрополит одески и измаиљски Агатангел је честитао Високопреосвећеном Митрополиту Онуфрију значајне јубилеје, уручивши му високо одликовање Украјинске Православне Цркве - орден Светог и благоверног кнеза Владимира Великог. Високо одликовање СПЦ митрополиту кијевском Онуфрију – орден св. цара Константина На предлог Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске православне Цркве је Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију доделио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог цара Константина. Ово одликовање „за ревносно и пожртвовано служење у љубави, као и за истрајну, храбру, постојану, достојну и исповедничку одбрану јединства свете Православне Цркве Христове“ Његовом Блаженству је уручио епископ моравички гАнтоније, викар Патријарха српског. Том приликом је епископ Антоније прочитао и поздравно слово Његове Светости Патријарха српског Иринеја, упућену митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију поводом његове 75-годишњице рођења и 5-годишњице устоличења на кијевску катедру. У своје лично име, владика Антоније је митрополиту Онуфрију уручио икону празника Силаска Светог Духа на апостоле. За време богослужења, заједно са хоровима Кијево-Печерске лавре, одговарао је и хор из Србије. . Поздравно слово патријарха српског Иринеја упућено митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију Ваше Блаженство, Блажењејши митрополите кијевски и све Украјине г. Онуфрије, љубљени у Христу Брате и Саслужитељу! Целивајући Вас у љубави у Христу, срдачно и топло Вас поздрављам. Итекако ми је драго [toимам ту могућност да Вас поздравим данас са духовном свечаношћу Вашег Блаженства - успоменом на Вашег небеског покровитеља. Данашњи празник је дан прослављања Ваших духовних напора и дан успомене на Ваше монашке завете чистоте, светости и молитве, које сте примили. За сваког монаха тај дан је попут одсјаја долазеће неисказане небеске радости, коју је Господ припремио за све оне који Га љубе (1 Кор 2,9). Ви сте ступили на пут монаштва у годинама док сте се учили у mосковским духовним школама, у обитељи Свете Тројице код Преподобног Сергија Радоњешког, великог руског подвижника, који је молитвом и светошћу живота ујединио руски народ. Тамо сте узрастали како би се затим вратили у родне крајеве и донели духовни дар Преподобног Сергија у западне земље древне Руси, на земљу Черновцов и Буковини, где сте достојно провели архијерејску службу и одакле сте били изабрани на кијевску катедру, мајку свих руских градова. У Српској Цркви Вас познају као изузетног архипастира који данас, на челу више хиљада нових исповедника православне вере, храбро одолевате пред непријатељима Православља. Украјинску земљу је погодило велико искушење вере, бола и туге. Међутим, како наше смирење лично и наш Свети Синод и сви архипастири Српске Цркве, тако и сво наше монаштво, свештенство и сав благочестиви наш народ, верујемо у Христову победу и молимо се за спасење Свете Руси, чије је срце град Кијев. Нека би Господ дао да Ваша паства изађе из те страшне борбе овенчана славом и духовно ојачана, као што јој и приличи у њеној благодатној обнови, части и величини. О томе се моле и пoворке светих Божјих угодника на небу и о томе се молимо и дви ми недостојни овде на земљи. Нека би Вам "Подвигоположник" Господ даровао духовну радост и телесну снагу, како би на многа и блага лета исправно управљали речју истине Христове на свештеном трону кијевске крстионице. Ваш сабрат и самолитвеник, Вашег Блаженства увек предани и у љубави Христовој Сабрат и Саслужитељ, Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ, Председник Свештеног Синода Епископ моравички Антоније подсетио на став Српске Цркве о ситуацији у Украјини После свечаног обележавања два значајна јубилеја: 75. рођендана и 5-годишњице устоличења на древну кијевску катедру Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија, Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније дао је изјаву за украјинске медије. Владика је подсетио на званични став Српске Православне Цркве о ситуацији у Украјини: „Ми не познајемо другу Православну Цркву у Украјини осим оне на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Према томе, никакве структуре које су формиране од стране Константинопоља ми не признајемо.” Према његовим речима, оно што је једна помесна православна Црква учинила (у овом случају Константинопољска), ниједна друга није признала. Једино могуће решење поменуте ситуације јесте дијалог. Извор: Подворје Српске Патријаршије у Москви
  7. У петак 07. јуна 2019. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка), Његово Преосвештенство Епископ моравички Антоније (Пантелић), викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, одбранио је докторску дисертацију под називом ”Односи Српске и Руске православне цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске православне цркве” (”Отношения Сербской и Русской Православных Церквей в 1944-1950 гг. в материалах архивов России и Русской Православной Церкви”). Петочлану комисију су сачињавали: протојереј др Јан Шафин, шеф катедре за црквену историју и византологију и декан Православног богословског факултета Универзитета у Прешову; протојереј др Александар Цап, шеф катедре за библистику; протојереј др Мирослав Жупина, шеф катедре за упоредно богословље; протојереј др Андреј Никулин, шеф катедре за хришћанску педагогику и психологију. Након успешне одбране и стицања звања доктора теологије, уприличено је и свечано уручење докторског крста од стране Блажењејшег митрополита Ростислава, поглавара Православне Цркве Чешких земаља и Словачке. На одбрини је присуствовао и архимандрит Серафим (Шемјатовски), старешина Подворја Православне Цркве Чешких земаља и Словачке при Патријарху московском и целе Русије, као и одређени број гостију. Извор: Званична странице Епископа Антонија
  8. Поводом трогодишњице историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила са римским папом Фрањом у Хавани, 12. фебруара 2019. организована је међународна конференција на Факултету за постдипломске и докторске студије Св. равноапостолног Кирила и Методија у Москви. Тема конференције је била „Смрт и умирање у технолошком друштву: између биомедицине и духовности“. Организатор овог научног скупа били су Одељење за спољне односе Московске Патријаршије, Папски савет за јединство хришћана, овај Факултет и Папска академија живота. У својој поздравној речи митрополит Иларион је напоменуо да је прва годишњица сусрета Папе и Патријарха обележена на Фрибуршком универзитету у Швајцарској, а друга у Бечу и била је посвећена положају хришћана на Блиском истоку. Истакнуто је, између осталог, да је еутаназија преступ човека против самог себе и против друштва. Пропагирање еутаназије може се на крају крајева претворити у смртоносну друштвену идеологију и на тај начин би се стварала „цивилизација смрти“ уместо, „цивилизације љубави“, о којој је као о задатку хришћанског друштва много писао папа Јован Павле II. На конференцији су говорили представници Папског савета за јединство хришћана и Епископ орехово-зујевски Пантелејмон, који је рекао и то да се тема конференције тиче не само болесних, него и свих људи који се спремају да пређу у други живот, па и сваког од нас; сваки човек је смртан, истиче епископ. Напомиње се да ће ова конференција пружити веома важан и потребан допринос, а у практичном раду лекара, мединцинских сестара, свештеника може помоћи да више помогну другима и тиме их припремити за неизбежни крај живота. Научном скупу су прусуствовали представник патријарха антиохијског и свег Истока у Москви митрополит филипопољски Нифон, старешина Подворја Српске Цркве у Москви епископ моравички Антоније, старешина Подворја Цркве Чешких земаља и Словачке архимандрит Серафим (Шемјатовски), старешина Подворја Православне Цркве у Америци у Москви протојереј Данило Андрејук, као и генерални секретар Конференције католичких бискупа Русије свештеник Игор Ковалевски, сарадник Папског савета за јединство хришћана свештеник Јакинт Дестивел, стручњак за биоетику, медицинско и морално богословље свештеник Ренцо Пегораро и други. Извор: Српска Православна Црква
  9. По завршетку богослужења, Преосвећени владика је одржао беседу у којој је указао на најважније моменте који се тичу данашњег великог празника. Свеноћно бденије, на навечерје 11-те Недеље по Духовима, 11. августа 2018. године, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви, служио је Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма: архимандрита Александра (Котова), протојереја Димитрија Калашникова и ђакона Владислава Соколова. Извор: Интернет страница Епископа Антонија
  10. Свету Литургију, у 11-ту Недељу по Духовима – на празник Преподобне мати Ангелине Српске, 12. августа 2018. године, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви, служио је Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма. Преосвећеном Епископу су саслуживали: архимандрит Александар (Котов), протојереј Димитрије Калашников и ђакон Владислав Соколов. На богослужењу је одговарао хор Петропавловског храма под руководством диригентице Људмиле Черкасове. По завршетку богослужења, Преосвећени владика је одржао беседу у којој је указао на најважније моменте који се тичу данашњег великог празника. Свеноћно бденије, на навечерје 11-те Недеље по Духовима, 11. августа 2018. године, у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју СПЦ у Москви, служио је Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење свештенства Петропавловског храма: архимандрита Александра (Котова), протојереја Димитрија Калашникова и ђакона Владислава Соколова. Извор: Интернет страница Епископа Антонија View full Странице
  11. Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија
  12. У понедељак 23. јула 2018. године, на празник Преподобног Антонија Печерског и Кијевског, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Подворја Српске православне цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије, началствовао је светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла у Москви, чиме је обележио 12-годишњицу свог архијерејског служења. Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија View full Странице
  13. У четвртак 05. јула 2018. године, у катедралном храму Свете браће Ћирила и Методија у Прагу, Његово Блаженство Митрополит Чешких земља и Словачке г. Ростислав, началствовао је светом Литургијом, уз саслужење више архијереја Чешке, Грчке, Руске, Украјинске, Грузијске и Српске Цркве. Повод је био јубилеј 1155-годишњица од доласка Свете браће у Моравску. По одслуженој Литургији, сви представници Помесних православних цркава су удостојени високог одликовања: ордена Светог кнеза Ростислава (2 степена). Извор: Званични сајт Епископа Антонија View full Странице
  14. Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква
  15. Радосни празник Светог Василија Великог и Нова година свечано су обележени и у цркви Светог апостола и јеванђелиста Марка у Београду. Свету архијерејску Литургију, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у овој београдској светињи служио је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, уз саслужење протојереја-ставрофора Трајана Којића - старешине храма, Андреја Арсића, Михајла Арнаута, Сретена Младеновића, протојереја Милоша Миловановића, протођакона Драгише Ђокића и ђакона Драгана Ашковића и Славка Аничића. Лепоту богослужења појањем је употпунио хор Светог деспота Стефана под руководством проф. Предрага Миодрага. По одслуженој Литургији, Преосвећени Владика г. Антоније је служио молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару, након чега је одржао и пригодну беседу, у којој је, између осталог, говорио о данашњем празнику Црквене Нове године, али и личности великог светила и стуба православља Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске. Владика је нагласио да је Свети Василије, изучивши високе школе у Атини, обишао света места Египта, која су на њега оставила велики утисак: -Видевши дубину и лепоту монашког позива, он се опредељује да прими монашки чин и пише мала и велика правила за монашки живот, оснивајући многе манастире општежића. Свети Василије се истакао и као борац и заштитиник православне вере од многих јереси, а нарочито Аријеве, о чему сведоче велики број писама која је оставио иза себе. По речима епископа Антонија, Црква Божја се и данас налази у многим искушењима: -Тако разни расколници и отпадници од Цркве Христове покушавају на различите начине да одведу људе од Истине, од истините и праве вере светих Отаца, наших предака, светих наследника цркве Божје. Сви ти који себе називају епископима Цркве, а нису у Цркви Божјој, нису у јединству са светим православљем, нису у јединству са свим помесним Црквама, не могу се називати Црквом Божјом”. Узносећи молитве на почетку Нове године, владика Антоније је позвао на јединство православља пожеливши: -Нека Бог у овој Новој години подари свима нама радост, мир и љубав, како би сви они који су одступили од Цркве Божје пришли у јединство, да би сви заједно у љубави славили Бога Оца, Сина и Светога Духа, свагда сада увек и у векове векова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Кошевић, Милисав Радојевић, Александар Средојевић, Вајо Јовић и Живадин Протић, протојереј Милорад Средојевић и ђакони Јово Каленић, Бранислав Кеџић и Немања Ристић. На светој Литургији су обављена и два рукоположења: ђакона Јове Каленића у чин презитвера и чтеца Велисава Миловановића у чин ђакона. Након свете Литургије епископ Антоније је одржао пригодну беседу у којој је указао на радосне дане претпразништва Рођења Спаситеља света Господа Исуса Христа. -По узору на радосни догађај Рођења Богомладенца у витлејемској пећини, Српска Црква је три недеље пред Божић, посветила величању породичних вредности: деци (Детињци), мајкама (Материце) и очевима (Оци), поручио је владика Антоније. Говорећи о прочитаном Јеванђељу и генеалогији-родослову Спаситеља света у коме се наглашава Његово царско порекло из племена Давидовог, владика Антоније је подсетио и на речи тропара претпразништва Божића у којима се крије сва тајна Господњег доласка на земљу, јер се Христос рађа како би обновио пали лик Адамов. Извор: Српска Православна Црква
  17. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријархов, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог и благоверног кнеза Александра Невског. Прилог Радија Слово љубве Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Кошевић, Милисав Радојевић, Александар Средојевић, Вајо Јовић и Живадин Протић, протојереј Милорад Средојевић и ђакони Јово Каленић, Бранислав Кеџић и Немања Ристић. На светој Литургији су обављена и два рукоположења: ђакона Јове Каленића у чин презитвера и чтеца Велисава Миловановића у чин ђакона. Након свете Литургије епископ Антоније је одржао пригодну беседу у којој је указао на радосне дане претпразништва Рођења Спаситеља света Господа Исуса Христа. -По узору на радосни догађај Рођења Богомладенца у витлејемској пећини, Српска Црква је три недеље пред Божић, посветила величању породичних вредности: деци (Детињци), мајкама (Материце) и очевима (Оци), поручио је владика Антоније. Говорећи о прочитаном Јеванђељу и генеалогији-родослову Спаситеља света у коме се наглашава Његово царско порекло из племена Давидовог, владика Антоније је подсетио и на речи тропара претпразништва Божића у којима се крије сва тајна Господњег доласка на земљу, јер се Христос рађа како би обновио пали лик Адамов. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква
  19. У суботу, 30. децембра 2017. године, на празник Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму посвећеном овој двојици београдских мученика у земунском насељу Алтини. Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Честитајући храмовну славу, Преосвећени је пренео Патријархов благослов и произнео празничну беседу о Божјем угоднику Јовану Милостивом, рођеном на Кипру. -Десет година је Јован Милостиви управљао Црквом Александријском као истински пастир, чувајући је од незнабожаца и јеретика и био узор кротости, милосрђа и човекољубља. Ако желиш благородства, говорио је он, не тражи га у крви, него у добродетељи, јер то је право благородство. Сви свети одликовали су се милосрђем, али Свети Јован се беше сав предао овој дивној добродетељи, пише Свети Николај Охридски и Жички. Сваки човек који чини милостињу према ближњем, према Цркви, према своме Отачаству, то чини према Богу, јер ко ближњем, Цркви и Отачаству помаже, он прави себи наследство у Царству небеском ... Онај који чини милостињу заједно је са Богом и са ближњим, у хармонији и јединству са Црквом и сва свима Светима који су на небу. Царство небеско се заслужује постом, молитвом и милостињом. То су благодетељи преко којих се обични људи најчешће спасавају и најчешће заслужују живот вечни, казао је, између осталог, у поучном слову о милостињи Епископ моравички др Антоније. Узвраћајући на надахнуте речи и поуци, старешина храма протојереј-ставрофор Ђура Скочић је захвалио епископу Антонију на принетој бескрвној жртви и додао да у овим временима стрепње и страховања треба да се литургијски окупљамо, а спону неба и земље још чвршће држимо. Недељом и празником света Литургија се служи с почетком у 9 часова. Сваке суботе обавља се парастос за упокојене. Извор: Српска Православна Црква
  21. На дан када наша Света Црква прославља Светог Јована Милостивог, 25 новембра 2017. године, Његово Преосвештенство викарни Eпископ моравички г. Антоније началствовао је торжественом Литургијом у цркви посвећеној овом светом патријарху на београдском гробљу Лешће. Преосвећеном Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Мирко Јамаџија, јереј Угрин Поповић и протођакон Стеван Рапајић. Владика Антоније је преломио славски колач који је принела кума овогодишње славе гђа Евица Живковић. Звучни запис беседе Честитајући храмовну славу, Преосвећени је пренео Патријархов благослов и произнео празничну беседу о Божјем угоднику Јовану Милостивом, рођеном на Кипру. -Десет година је Јован Милостиви управљао Црквом Александријском као истински пастир, чувајући је од незнабожаца и јеретика и био узор кротости, милосрђа и човекољубља. Ако желиш благородства, говорио је он, не тражи га у крви, него у добродетељи, јер то је право благородство. Сви свети одликовали су се милосрђем, али Свети Јован се беше сав предао овој дивној добродетељи, пише Свети Николај Охридски и Жички. Сваки човек који чини милостињу према ближњем, према Цркви, према своме Отачаству, то чини према Богу, јер ко ближњем, Цркви и Отачаству помаже, он прави себи наследство у Царству небеском ... Онај који чини милостињу заједно је са Богом и са ближњим, у хармонији и јединству са Црквом и сва свима Светима који су на небу. Царство небеско се заслужује постом, молитвом и милостињом. То су благодетељи преко којих се обични људи најчешће спасавају и најчешће заслужују живот вечни, казао је, између осталог, у поучном слову о милостињи Епископ моравички др Антоније. Узвраћајући на надахнуте речи и поуци, старешина храма протојереј-ставрофор Ђура Скочић је захвалио епископу Антонију на принетој бескрвној жртви и додао да у овим временима стрепње и страховања треба да се литургијски окупљамо, а спону неба и земље још чвршће држимо. Недељом и празником света Литургија се служи с почетком у 9 часова. Сваке суботе обавља се парастос за упокојене. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније служио је 17. октобра 2017. године, на празник Светих Стефана и Јелене Штиљановић, свету архијерејску Литургију у београдској Саборној цркви. Празничном сабрању крај светих моштију честитог кнеза Стефана молитвено су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и рашко-призренски Теодосије, верни народ престонице и гости из Русије и Пољске. Житије Светих Стефана и Јелене (Штиљановић) Звучни запис беседе викарног Епископа моравичког Антонија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...