Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'монашење'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. У навечерје 1. недеље по Духовима, 25. јуна 2021. године са благословом епископа браничевског Г. др Игнатија извршен је монашки постриг чином расе и камилавке искушеника Огњена Николића. Вечерњим богослужењем началствовао је архимандрит гргетешки о. Доситеј, уз саслужење архимандрита о. Петра игумана ман. Пиносаве, јеромонаха о. Пимена игумана Витовничког и протојереја о. Миодрага архијерејског намесника млавског. Новог монаха са именом Јаков, постригао је игуман тумански архимандрит о. Димитрије, а привео га је манастирски намесник протосинђел о. Петар. Овој духовној радости поред монаштва и свештенства епархије браничевске присуствовало је и монаштво из епархија банатске, крушевачке, шумадијске, сремске, славонске и митрополије црногорско-приморске. У беседи и поуци по монашењу архимандрит Димитрије је рекао "Туманско братство се поново подмладило. Ових дана Црква Божија слави живо постојање у Христу који нам је послао Светог Духа да нас чува до доласка Господа” - рекао је он осврћући се на радосне дане Педесетнице у којима смо. ”У данашње време у којем су пренаглашене људске вредности а вера се свела на традицију и обичај, Црква и даље позива на пут који води ка Христу. Тај пут је трновит и тежак али и спасоносан.” - овим речима се Игуман осврнуо на радост Цркве јер је новопострижени монах Јаков чуо тај њен призив. У наставку о. архимандрит Димитрије је рекао: ”Тумане је био заборављен манастир, који је засијао у овом времену управо због одлуке ових људи да ноћ и дан себе посвете изградњи и обнови ове Светиње. Светиње која је у ово ново и наше време показала новог сведока Христовог који је собом подсетио да је могуће следовати Христу и то је управо преподобни Јаков по којем је наш нови брат добио име. Благодат је била дарежљива према овој светињи. Арханђел Гаврило је један од патрона овог места по којем је још један брат добио име, а и наш Зосим је наставак пријатељства преподобног Зосима према овом крају. Такође ни арханђела Михаила нисмо заборавили и ево пред нама још једног младића који је посветио свој млади живот Христу, исто као и наш нови брат Јаков који такође приноси своју младост Богу. Не смемо заборавити ни другу браћу која су подметнула своја леђа не би ли се Светиња обновила и Богослужење у њој. Ту је о. Павле који се стара о изградњи, о економији, о реду и поретку. Свакако да је подједнако битан и труд о.Теофила који се стара да богослужење буде редовно и усклађено. О. Петар који као духовник брине и стара се о братији. Сви они делују као удови једног тела - Христа. Многи ће данас да имају разне представе о овој светињи и многи ће имати злураде коментаре али свако од њих ће дати свој одговор пред Богом. Истина је да су овде живели људи који су својим делом обновили ову Светињу и то дело превазилази све њихове речи јер ипак ”вера без дела је мртва по себи” (Јак 2:17) што би рекао апостол Јаков. Радост је наша јер имамо живот ове обитељи и јер она младошћу поново живи. Желим ти нови брате радост, труди се да следиш пример свог патрона и подвизаваш се приљубивши се уз Господа. Ти си рођен на обретење моштију светог Јакова а примаш постриг на 75. годишњицу његовог уснућа. Посао ових светитеља јесте да буду учитељи живота што они својим присуством и чине тако да то нису суве и мртве кости, како их виде неки. Ви родитељи знајте да треба да се радујете јер се Црква, и небеска и земаљска, радује сада, јер је реткост да се у тој младости човек одрекне свега не би ли усходио Христу. Том жртвом сија ова светиња и позива да се Литургијски Господ слави". Заједничарење је настављено у радости духовној трпезом љубави, коју је са љубављу и домаћински припремило туманско братство.
  2. У суботу, 27. марта 2021. године, када Црква слави Преподобног Бенедикта, у манастиру Успења Пресвете Богородице у манстиру Успења Пресвете Богородице служено је бденије. Бденије су служили протојереј Немања Клајић, службеник ЕУО и архимандрит Наум (Милковић) (Епархија горњокарловачка) и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели у Даљу. У току бденија Епископ Херувим у чин мале схиме замонашио је Обрада Гаврића, студента богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи, убудуће сабрата Светоуспенског манастира, са именом Ангеларије. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  3. Преосвештени епископ браничевски Г. др Игнатије у навечерије друге недеље великог поста замонашио је чином расе и камилавке искушеника Николу у манастиру Туману са монашким именом Михаило по Св. арх. Михаилу вековном заштитнику туманске обитељи. У поучном слову Епископ је новопостриженог монаха посаветовао да увек буде део заједнице цркве и да својим животом исту граде и сведоче. Туманског игумана о. Димитрија позвао је да својим примером и надаље гради монашку заједницу којој предстоји. У недељни дан епископ Игнатије предстојао је литургијском сабрању на коме се сабрало више стотина људи из свих српских крајева. У евхаристијској беседи владика Игнатије упутио је верне сведочењем да је свако чудо у цркви израз вере и да је суштина живота човековог обећано царство Божије. А то царство остварује се у причешћу светим тајнама Христовим. Стотине причасника потврдило је животом речи оца и Епископа. Сви присутни заједничарили су у трпези љубави, као наставку Св. Литургије.
  4. На бденију уочи празника Св. Апостола Андреја Првозваног Епископ Рашко-призренски Теодосије замонашио је дечанског искушеника Стефана Ђуришића давши му ново монашко име Тадеј по преподобном Тадеју, студитском монаху и исповеднику (29. децембар/ 11. јануар). Новопотстриженог монаха привео је игуман манастира Дечани архимандрит Сава. Најмлађи дечански монах, отац Тадеј рођен је 29. јануара 1997. године у Панчеву и у манастиру Високи Дечани провео је као искушеник четири године трудећи се на разним послушањима. У данашњем бденију и монашењу у манастиру Високи Дечани поред братије манастира учествовале су и монахиње из два дечанска метоха: манастира Пресвете Богородице у Ђаковици и манастира Св. Николе у Гориочу код Истока. У манастиру Високи Дечани тренутно живи и Богу се моли 17 монаха и 5 искушеника. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. У суботу, 12. децембра 2020. године, у навечерје празника Светог апостола Андреја Првозваног, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је бдење у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском. У току бдења, епископ Пахомије извршио је монашки постриг две искушенице ове обитељи, Ане Покержник и Божане Ћулум, које су добиле монашка имена Екатерина и Февронија. У пригодној беседи на крају богослужења, епископ је истакао да је стицање благодати Светога Духа наша превасходна дужност, ради које морамо све потчинити томе циљу, имајући за помоћнике Светитеље који су нам дати на монашењу као заштитници. Новопострижене монахиње упутио је да се као невесте Христове потруде у смирењу и трпљењу на путу ка Царству Господњем, као и да своју љубав према Господунајвише изражавају кроз љубав и жртву према ближњима у општежитељној заједници. Епископ Пахомије је, сутрадан у недељу ујутру, у манастирском храму служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), протојереја ставрофора Станисава Петрушевића и ђакона Немање Милића. Тумачећи јеванђелски одломак о исцељењу згрчене жене, епископ је нагласио да је та жена била свезана нечистим силама због свог удаљавања од Бога, а тако и нас нечастиви везује за себе, када услед егоизма и грехољубља пропуштамо да чинимо добро. Међутим, Господ Христос је зато и дошао међу људе, да нас благодаћу Светога Духа одреши греховних свеза којима су нас везали наши прародитељи, закључио је епископ и пожелео да сви у слободи од греха следујемо путу Господњем. Извор: Епархија врањска
  6. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован началствовао је 1. јула 2020. године свечаним вечерњим богослужењем у храму Светог Јована Златоустог у Крагујевачкој богословији. У наставку службе Владика је замонашио г. Немању Старовлаха, професора Богословије, у чин мале схиме давши му име Василије по Чудотворцу Острошком. Архимандрит Нектарије (Татарин), игуман манастира Средишта, привео је новог монаха и гарантовао заветима које је монах Василије положио пред Господом и Владиком. -Темељ монашког живота јесте Бог, и тежња за спасењем у васкрслом Христу. Такође, завет целомудрености јесте тежња за стицањем мудрости, мудрости која долази одозго, која је Сам Христос. Монаши пут је узак, тесан и трновит, али на том путу је сам Христос који уводи у Царство Божје, поручио је владика Јован. Извор: Епархија шумадијска
  7. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос на празник Појаве Часног крста у Јерусалиму Свету архијерејску литургију у манастиру Ћелија Пиперска код Подгорице. Звучни запис беседе Синоћ у навечерје празника, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је замонашио искушеницу ове свете обитељи Анђу којој је дао име Боривоја, по свештеномученику Боривоју Томовићу, пожељевши јој да буде истинска Боривоја борећи се против демонских сила, гријеха и смрти. Митрополит је данас у току Литургије крстио Веселинку Томовић, снаху свештеномученика Боривоја, а њена кума је била монахиња Боривоја. У литургијској бесједи након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да је дјело мудрости живога Бога свеукупна творевина Божија, све оно што знамо и не знамо, што видимо и што не видимо, од најмањега до највећега. “Чудесено је то да је у оном најмањем садржано све оно што је велико и што је безмјерно а исто тако је и у великом садржано све оно што изгледа да је мало. Свако биће на земљи је такође свједочанство те неизрециве мудрости и знања Божијега и све је сједињено међу собом“, поручио је владика. Нагласио је да сва творевина дише једним духом и садржи једну исту мудрост и неизрециво јединство од најмањега до највећега. Све је то, како је казао, посвједочено дјелима Божијим и потврђено ријечју и истином Божијом коју су посвједочили свети пророци и апостоли, свети Божији људи који иду за Господом и приносе се Њему на дар на начин на који је и Он себе принијео на дар. Тумачећи двије највеће Христове заповјести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим мишљу својим и свом снагом својом и Љуби ближњега свога као самога себе, којима Господ придодаје да Нема веће љубави него да неко свој живот жртвује за ближње своје, Митрополит Амфилохије каже да то значи “не само да га воли као себе самога него и више од тога да се жртвује за ближње своје и за Бога”. Примјер те христолике жртве су свети Божији људи кроз вјекове, међу којима и Свети Стефан Пиперски, чије мошти су живи и опипљиви свједок живога и опипљивога Господа. “Свети Стефан је дошао у ову светињу, уградио себе, и оставио силом Божијом своје мошти да кроз њих и преко њих познајемо и доживљавамо ту велику и неизрециву божанску истину, мудрост и љубав”, казао је владика. Подсјетио је на још једног живог свједока живога Господа свештеномученика Боривоја Томовића, игумана ове свете обитељи, који је од дјетињства ходио путем Христовим. “Живио је по вјери Христовој и призван од Бога, дошао је овдје у ову светињу, замонашен и пострижен од ондашњег Митрополита црногорског, потоњег Патријарха Гаврила Дожића, који му је дао то име што се ријетко догађа јер се обично на монашењу дају имена светих угодника и угодница Божијих, како би то име било његов заштитник небесник.” Митрополит Гаврило је као разлог за то навео да је свешетномонах Боривоје примио то име да би својим животом, вјером и подвигом освештао то име, што се и догодило.. “Он је заиста својим трудом, љубављу, богољубљем и братољубљем уградио себе, и до смрти и послије смрти, у ову светињу. Посвједочио је Господа својим подвигом, вјером и жртвом, али нарочито својом мученичком крвљу. Прије 75 година је мученички пострадао негдје у Словенији, примивши на себе часни крст Христов, сараспевши се Христу.” Као што је Христос своју крв пролио за спасење свијета, казао је владика, тако и они који су Његови, међу којима је и Боривоје, идући за Њим као путем истином и животом, жртвују себе без остатка. Митрополит је подсјетио на те дане страдања свешетномученика Боривоја, који је на тај пут кренуо са својим Митрополитом Јоаникијем Липовцем и свештеницима Митрополије и народом. “Није се уплашио од тога страдања. Био је невин, ништа није урадио ради чега би био убијен тако бездушн. Сараспео се Христу, посвједочио Га својим животом и мученичком крвљу, принијевши Му се на дар. Практично заборављен, поново се враћа послије 75 година још снажнији и моћнији, чудеснији, преко иконе насликан као свештеномученик Божији”, бесједио је Митропопит. Додао је да цјелијвајући његову икону заправо цјеливамо његове ране, мучеништво, а кроз њега онога који га је прихватио у своје вјечно божанско наручје – Христа Господа. Оцијенио је да је повратак свешетномученика Боривоја међу нас велики догађај. “Тешко можемо наћи његове мошти, али његов спомен, лик, дјело, његова жртва је оно што је уграђено у ову светињу и неизбрисиво записано у Божију књигу, а преко тога и у нашем памћењу, не само његове родбине него и нас његових духовних сродника, а посебно у биће нове монахиње Боривоје која је ове свете ноћи примила попут Боривоја ангелско звање и његово освештано име, да јој он буде примјер и узор .” Подсјетивши на испуњење пророчких ријечи ондашењег Митрополита Гаврила приликом монашења Бориваја, владика Амфилохије је говорио и о страдању и жртви мученика и исповједника Патријарха српског Гаврила током Првог и Другог свјетског рата. Патријарх Гаврило и свештномученик Боривоје се већ сликају по нашим храмовима широм Црне Горе јер их је, како каже Митрополит, “Господ насликао Својом руком и испунио Својом снагом да буду живи свједоци живога Господа а онда и том смјелошћи да Га исповједе и посвједоче својом мученичком крвљу.” “Нека би наша сестра Боривоја, која се удостојила дивнога и чудеснога имена и звања, била вођена тим путем предавања тијела свога, душе, срца и ума свога, Христу Господу на дар у све дане живота, заједно са свима нама. Да сви заједно у сва времана прослављамо онога који је јуче и данас и вавијек вијека исти – Христа Господа, да будемо Његови живи свједоци у овом новом безбожном времену које је, нажалост, и код нас у Црној Гори испртило.” Они који су убијали своју браћу и очеве у току Другог свјетског рата и послије рата градили будућност на богомржњи и братомржњи намјесто да се исцјеле од те богомржње и братомржње, они поново покушавају да на томе граде будућност овога народа. Даће Бог, молитвама Светога Стефана Пиперскога, новомученика Боривоја и других светих Божијих угодника да се исцјели овај и сви земаљски народи од те најопакије болести богомржње и братомржње. И да се вратимо и освештамо Богом љубави, ходећи за Њим, који се жртвовао за спасење и вјечни живот овога свијета, и путем оних који су ходили за Господом кроз вјекове, путем Преподобнога Стефана Пиперскога, свештеномученика Боривоја”, казао је на крају архипастирског слова Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. На крају свете службе Божије, Митрополит је освештао и пререзао славски колач и још једном благословио нову невјесту Христову Боривоју, као и новог пиперског пароха Владимира Милуновића. Истичући као врло значајно да Пипери дају своје свештенике, Архиепископ цетињски је казао да је његово дјело наставак Светога Стефана Пиперског и свештеномученика Боривоја, као и других мученика пострадалих од братске руке током другога свјетскога поклања. “Веома је значајно, посебно овдје у Пиперима, да се обнови та братска љубав и слога међу свим житељима Пипера и ове његове нове парохије, коју је примио са благословом. Треба само вјером у Христа – Бога љубави и ходећи путем оних који су се сараспели Њему са љубављу према Богу и ближњима, да се обнови душа овога народа, да се васпостави та братска љубав и слога и слобода.” Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се помолио да Бог кроз ту љубав упокоји и оне који су пострадали у оним несрећним временима пиперских јамарица, како су их звали, а и њима да Бог да подари покоја и покајања: “У исто вријеме дужност је новога пароха – апостола Цркве Божије на овим просторима, да посвједочи својим животом и вјером и љубављу ту Христову љубав Светога Стефана Пиперског и свештеномученика Боривоја, да том љубављу храни и васпитава све житеље ове парохије, без разлике на сва њихова остала опредјељења. Он преузима ту одговорност која није мала, али се надамо да ће он бити на висини те одговорности”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", из светитељевог житија доносимо сведочанство о његовом монашењу и владичанској служби. У манастиру Завали преподобни остаде неко време, па онда пређе у манастир Успења Пресвете Богородице, звани Тврдош, у Требињском крају, у коме беше и седиште Требињске епархије. Живећи у овом манастиру, блажени још више заволе монашки живот и зато увећа своје подвиге, јер сада коначно одлучи да овде прими свети и анђеоски чин монашки. Сво време он овде провођаше у посту, бдењу и молитвама, и у телесним трудовима. Када затим би замонашен, на монашењу доби име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог. После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и свештеничког чина. И служаше од тада пред престолом и жртвеником Божјим са сваком побожношћу и чистотом. Пошто проведе још неко време у овом манастиру, он отиде у Црну Гору код тадашњег митрополита Цетињског Мардарија, који га задржа код себе на Цетињу. Али ускоро између њих двојице дође до неслагања око једне веома важне ствари, о којој ћемо сада проговорити. У то време беше се проширила у западним православним крајевима усиљена латинска пропаганда. Клирици римски звани језуити, послани из Рима од римског папе да користе тешко стање робовања и страдања православних еда би их обратили у своју Латинску јерес и потчинили папској власти, беху насрнули у то време на крајеве Приморске, Црногорске и Херцеговачке. На њихов подмукли рад против православних скрену пажњу митрополиту Мардарију ревнитељ Православља блажени Василије, али митрополит не хајаше за то и беше попустљив према унијатској пропаганди. Благодарећи својој вери и привржености Православљу, а такође и ревносном деловању преподобног Василија против уније, православни народ и свештенство не подлегоше латинској пропаганди. А преподобни саветоваше митрополиту да борбено иступи против непријатеља Цркве и да се ничега не плаши кад је у питању одбрана вере и истине Христове, али то митрополит не послуша. Шта више, он поче да сплеткари против светог Василија и да га лажно окривљује пред народом. Народ није поверовао тим клеветама митрополитовим, јер је добро знао за свето и богоугодно живљење Василијево, и много га је поштовао и волео. Али, желећи да се удаљи од злобе и сплеткарења, преподобни се врати натраг у свој манастир Тврдош. Но ни тамо он не престаде да се бори за очување Православне вере и за заштиту свога народа од опаке туђинштине. Зато и би од народа назван ревнитељем Православља. Живећи у Тврдошу, светитељ настави своје подвиге, али не само на спасењу своје душе, него још више на спасењу свог православног народа Божјег. Из своје молитвене келије у манастиру он је сагледавао све невоље и беде које подноси његов народ, грцајући у претешком ропству агарјанском, у немаштини и сиротињи, у страху од турских зулума и безакоња, у опасности и кињењу од унијатске пропаганде. И зато је непрестано узносио Богу топле молитве за спасење свога народа. Иако у то време већ беше архимандрит, он се не заустави само у манастиру, него крете на еванђелску службу у народ, да као духовник и пастир обилази херцеговачка села и куће и тако проповеда Еванђеље Христово. Идући по народу као некада његов праотац Свети Сава, он свршаваше сва света богослужења и свете тајне по народу, и храбраше људе у вери и трпљењу, и помагаше невољнима и уцвељенима. Под именом "рајина богомољца", како су га Турци звали, он служаше као пастир народа Божјег и његов еванђелскк просветитељ. Овакав његов апостолски рад изазва против њега тамошње потурчењаке, и они гледаху да га убију. Да би се уклонио од те опасности, и да би свом народу више помогао, свети крете на пут у православну земљу Русију. Вративши се после неког времена из Русије, са собом донесе многе и богате црквене дарове, свете одежде и црквене књиге, а такође и нешто новаца за свој народ. Овим даровима он снабдеваше осиромашене цркве по Херцеговини, а такође и помагаше и невољнике и потребите. Такође се даде на поправљање многих запустелих н оронулих храмова, и отварање народних школа у Тврдошу и при парохијским црквама. За овај немањићски ктиторски и просветитељски рад он призиваше у помоћ и тврдошку сабраћу јеромонахе и парохијске свештенике. Али лукави враг рода људског ни овога пута не остави га на миру. Ранија мржња његових непријатеља и сада се опет разбуктаваше. С једне стране, то беху потурчењаци, а с друге агенти латинске уније. Његово неустрашиво ревновање и неуморно апостолско пастирствовање само повећаваше мржњу и насиље богопротивника, тако да светитељ би поново принуђен да се уклони из тога краја. Овога пута он одлучи да отпутује у Свету Гору, у тај светионик Православне вере и врлинског живота. Зато крете из Тврдоша преко Оногошта (Никшића) и Жупе никшићке и стиже у манастир Морачу. Из Мораче пређе преко Васојевића и Будимља и дође у манастир Ђурђеве Ступове, па одатле продужи све до Пећи. У Пећи се јави свјатјејшем патријарху пећком Паисију Јањевцу (1614-1647 г.) и исприча му подробно о тужном и чемерном стању православних Срба у Херцеговини, о њиховом страдању под насиљима и зулумима турским о лукавој пропаганди латинској. Затим изложи светом патријарху своју жељу да отпутује у Свету Гору, и затражи за то његов благослов. Мудри патријарх Паисије одмах увиде да архимандрит Василије има велике духовне врлине и способности, и дивећи се његовом дотадашњем пастирском раду, одмах намисли да га произведе за архијереја. Али га најпре пусти у Свету Гору и посаветова му да тамо не остане, него да се врати њему у Пећ. Патријарх је оценио Божјег човека Василија и извео закључак да само такав човек може помоћи тешко угроженом православном народу у Захумским крајевима. Василије допутова мирно у Свету Гору и задржа се у њој годину дана. Обишао је тамо многе манастире и скитове. и поучио се од многих подвижника и пустињака атонских. Но највише је времена провео у српском манастиру Хиландару, међу српским монасима. По повратку из Свете Горе он сврати опет у Пећ и јави се патријарху. Свјатјејши патријарх тада сазва отачаствене архијереје и на Свето Преображење Господње 1638. године хиротониса Василија за епископа, и постави га за митрополита Требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Иако беше још млад, са непуних тридесет година, он би удостојен епископског чина због светости свога живота и због велике потребе Цркве у тим тешким и претешким временима. Из Пећи он отпутова истим путем натраг у Тврдош, где са радошћу буде примљен од свега православног народа. Одмах по доласку у своју епископију он настави свој од раније започети пастирски рад. Без обзира на све опасности, које му понова одасвуд почињу претити, он путује свуда по епархији и неоступно врши своју архипастирску службу. Главно оружје у његовом раду беше реч Божја и молитва. Моћ његових молитава беше тако велика, да је већ тада почео чинити чудесна исцељења и уопште пројављивати знаке и дејства чудотворства. Народ га већ тада сматраше за светитеља, јер се много пута беше уверио у његов свети живот и молитве и у дар прозорљивости који беше добио од Бога. При томе, не само да он иђаше у народ, него и народ стаде долазити к њему, тражећи од њега себи помоћи и утехе у различитим невољама и искушељима сваке врсте. И светитељ милостиво помагаше свакоме својим светим молитвама и духовним поукама, а често пута и милостињом. На милостињу он побуђиваше и друге људе, а такође и на обнављање светих богомоља и манастира. Тако он покрену богатог народног до-бротвора Стефана Владиславића и са тадашњим игуманом тврдошким Венијамином они поправише и доведоше у ред манастир Тврдош у коме борављаше. У то време, Турци убише митрополита источно-херцеговачког Паисија Требјешанина, чије седиште беше у околини Оногошта (Никшића). Тадашњи српски патријарх у Пећи беше свјатјејши Гаврило Рајић (1648-1656 г), који касније пострада као свештеномученик. Он тада постави светог Василија, дотадашњег митрополита Захумског, за митрополита ове упражњене епархије, и о томе написа своју патријарашку грамату (писмо). У тој грамати он писаше: "Смерност моја пише у богоспасену епархију, која се зове Никшић, Плана, Колашиновиће и Морача, то јест кадилук пријепољски, вама преподобним игуманима, свештеноиноцима и иноцима, благоверним протопопима, и чесним свештеницима, и свима у Христу Богу благоверним хришћанима. Благодат Божја и помоћ Светих Српских Просветитеља нека је са свима вама! Овим да знате како дадох и благослових вишеречену епархију Владици Захумском, кир Василију, што је држао покојни Владика Максим и светопочивши Владика Паисије, нека им је вечан спомен. Примите са усрђем вишереченог Владику и одајите му част онако како треба своме законитом Митрополиту, да би добили благослов и благодат Господа Бога и покров Пречисте Богородице на вас и на децу и домове ваше православне". Митрополија источно-херцеговачка, која се још називаше и Милешевска или Петровска, на коју сада би постављен светитељ Божји Василије, уствари је источни део древне Захумске епархије , јер је патријарх Макарије Соколовић (1557-1574 г.) при обнови Пећске патријаршије, Захумску епархију разделио на источну Милешевску, и западну Требињску, са седиштем у Тврдошу. Свети дакле Василије преузе сада источну, такозвану Оногошку, митрополију, али не пређе одмах у Оногошт (Никшић), него за неко време управљаше из манастира Тврдоша, где је до тада живео. После тога он отиде сасвим у своју митрополију и продужи тамо свој архипастирски рад. У то време Турци још више отпочеше мучити српски народ и пљачкати домове по селима, а људе одводити у ропство. У томе су нарочито предњачили зли војници Али-аге. Они опљачкаше цркве и манастире, и сву земљу опустошише, јер народ у страху побеже у збегове, и све притиште таква беда да ни Израиљцима у Египту није било горе од тога. Обесни пак херцеговачки санџак-бег похвата тих година све народне прваке и погуби их све по реду. Иако љубљаше да живи у манастиру Светог Апостола Луке у Жупи никшићкој, а уз то беше већ обновио и манастир Светог великомученика Димитрија у селу Попе крај Оногошта где такође обитаваше, светитељ би принуђен да се удаљи из овог новог свог седишта, јер беше притешњен овим и другим турским зулумима. Зато он нађе једно скровито место, у које намераваше да се повуче. То место беше једна пећина у Пјешивцима под планином Загарачом. Тамо он уреди себи келију и хтеде остати дуже у њој. Дознавши за то, дођоше к њему старији људи из околине и усаветоваше му да је боље да пређе одатле у манастир Острог, што светитељ одмах и послуша. О Острогу је светитељ већ био чуо и за његове подвижнике знао, особито за врлинског игумана острошког, преподобног старца Исаију. Овај врлинасти старац подвизаваше се веома строго и богоугодно у једној пећини изнад Горњег манастира Острога. Када се престави из овог живота, Бог прослави његове свете мошти, али их Турци убрзо пронађоше и на огњу спалише. Дошавши у свети манастир Острог, свети Василије се најпре заустави у подножју Острошке планине, затим оде у Горњи Острог и настани се у пећини овог преподобног подвижника Исаије. Од тада он са тога места управљаше својом митрополијом, и то пуних петнаест година. У Острогу он поче окупљати око себе и друге монахе и подвижнике, и са њима обнови цркву Ваведења Пресвете Богородице, коју раније беху саградили претходни острошки подвижници. Нешто касније он подиже и украси и црквицу Часног и Животворног Крста у Острошкој стени, која се затим и живописа и сачува се до данашњег дана. Једном речју, он настојаше да се његова Острошка пећина претвори у прави манастир, те да по угледу на остале православне манастире буде расадник духовног живота за народ. Када се братство у манастиру увећа, он тада постави за игумана Исаију, унука оног преподобног Исаије из села Попа код Оногошта. Сам пак светитељ одаде се овде најстрожијим подвизима, јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Иако зидаше цркве и келије, и сопственим рукама ношаше камење за грађење, он уз то брињаше и о својој епархији и о повереној му пастви, при том никако не умањујући свој подвиг непрестаног богомислија, молитвеног бдења и испосништва. Храњаше се само воћем и поврћем, и свршаваше метанија и остале подвиге монашког живота. Телом бејаше сув, а лицем жут као восак, и сав беше храм Пресветога Духа. Извод из житија Светог Василија Острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  9. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 7. марта на Теодорову суботу, са свештенством Свету архијерејску литургију у Манастиру Свете Матроне у Доњем Грбљу. На велику духовну радост сабраних равноангелни чин су примиле и предале себе Господу расофорне сестре Марија и Јована и крштена је слушкиња Божија Славица, која је на крштењу добила име Матрона. Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да је Ријеч Божија и сам Господ који се оваплотио, присутан у свим земаљским збивањима већ 2000 година: “Све што се догађало и што се догађа часно и божанско, истински људско, на овој земљи догађа се сагласно Његовој личности и звању, Његовом призвању нама људима. 2000 година милиони људских душа иду за Господом који је пут, истина и живот, ходе Његовим путем.” Подсјетио је да данас поред Светог Великомученика Теодора Тирона прослављамо дивну и чудесну подвижницу Христа Бога нашега, Свету Матрону Московску којој је посвећен овај свети храм у Доњем Грбљу, мученицу и страдалницу на земљи, коју је Бог прославио у Царству Своме. Истакао је владика да је овај дивни празник обиљежен радошћу “примања ангелскога лика од стране наших расофорних сестара Марије и Јоване, а у исто вријеме печата дара Духа Светога наше сестре Славице, нове Матроне”: “Име Славица је чудесно, преко њега ју је призвао Господ да слави живога Господа у све дане свога живота, а преко Матроне да носи Часни крст Христов и ходи за Господом.” Нагласивши да је велики Божији дар данашње тројство које је принјето Господу, запечаћено Духом Божијим, Митрополит Амфилохије је рекао да је то Божије знамење и наставак чудеснога дјела и остваривања онога призвања јеванђељскога, Христовога, апостолскога, да носимо Христов крст по Његовим ријечима: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. “Тај глас Христов, ријеч Његова ево и данас одјекује у људским срцима и обнавља људске душе. И призива на истински живот по Богу, на остваривање истинског звања човјековог у Христу васкрсломе из мртвих, који ће доћи да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја.” Господ нас призива да се покајемо јер се приближило Царство небеско, а оно је, како је казао, у нама: “Бог као вјечна љубав који нас призива на ту и такву љубав и према Богу и према ближњима”. Архиепископ цетињски је поручио да нас Господ који је животодавац, свјетлост овога свијета, призива да будемо дјеца свјетлости а не дјеца таме и мрака. Да будемо свједоци те Христове свјетлости, “да се наша свјетлост свјетли пред људима да би људи видјећи наша добра дјела славили Оца нашега на небесима”. Подсјетивши на ријечи Христове: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити, Митрополит је казао да се оне и данас потврђује управо на нашој Цркви у Црној Гори, те да је Црква Божија гоњена и прогоњена, и да је то оно што се догађало са њом кроз сву историју. “Гоњена је и прогоњена од владара…моћника, лажних учитеља, али Црква Божија је опстала и опстаје носећи крст Христов. И као што Христос није дошао да Му служе него да служи и живот Свој жртвује за ближње своје, тако и они који су у Цркви Божијој и носе Његов треба да су спремни да служе и живот свој жртвује за ближње своје. И тиме кроз њих да се открије Бог љубави вјечне као једино наше звање и призвање и на земљи и у вјечности”, казао је на крају литургијске бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након што је у малом храму посвећеном Светом Пророку Амосу и Мученику Виту благословио и пререзао славски колач у част Свете Матроне Московске, Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да име Господње прослављамо на мјесту гдје се гради храм посвећен овој подвижници и да се преко оних који се овдје прослављају обједињују сви земаљски народи: “Тако се спајају свјетови и обједињују у један Христов боголики народ који није рођен за земљу него причешћивањем Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега за живот вјечни и непролазни. Мисија Цркве је да од свих земаљских народа створи један Божији народ који се не рађа за земљу и пролазне вриједности већ за непролазно Царство Божије”, поручио је Митрополит Амфилохије. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је обишао и Манастир Светог Архангела Михаила у Бјелићима. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 19. септембра 2019. године свету архијерејску Литургију у манастиру Благовештењу поводом славе параклиса посвећеног Чуду Светог архангела Михаила у Хони. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драгољуб Ракић и Драгомир Кеџић, протојереј Јован Биберџић, јеромонах Мардарије Јокић, јереји Александар Глишић и Александар Јаћимовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић. Чтецирао је г. Лазар Марјановић, док су за певницом појале монахиње шумадијских манастира. Верни народ, који се сабрао у светињи, молитвено је учествовао не само у светој Литургији већ и у монашењу искушенице Јелене Радовић, која се после три године живота у манастиру удостојила да прими монашки чин. При чину монашења, које је извршио епископ Јован, искушеница Јелена добила је монашко име Михаила, по Светом архангелу Михаилу коме је манастирска капела и посвећена. Наводећи речи светог Јеванђеља које говоре о значају послушности: “Рече Господ својим ученицима: ко вас слуша Мене слуша, ко се вас одриче Мене се одриче, а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је Мене послао” (Лк. 10,16), Владика је истакао: -Од ових речи зависи наш живот на земљи, али и наш живот на небу, јер ко не слуша реч Божју на земљи и не извршује је, не треба да се нада Царству Небеском. У манастирском конаку, игуманија манастира монахиња Салафаила, заједно са својим сестринством припремила је свечани ручак. Извор: Инфо-служба СПЦ
  11. У манастиру Дуљево у Паштровићима Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије вечерас је замонашио искушеницу ове свете обитељи Јефимију којој је дао монашко име Амфилохија. Владика је рекао да је новопострижена монахиња Амфилохија примила име Светог Амфилохија Патмоског. Звучни запис беседе „Примила је његов лик, а ево и дјелић његових светих моштију. Свети Амфилохије Патмоски је једна од најзначајнијих духовних личности нашег времена. Удостојио ме је Господ да сам у своје вријеме био код њега. Давно је то било, негдје 1967. године, и да сам се исповиједио код старца Амфилохија. То ми је најљепша исповијест у животу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је нова монахиња добила име Амфилохија и због тога што свим монахињама у овом манастиру имена почињу на А. „А пошто је најновији светитељ наше Цркве Свети Амфилохије, ево, дакле, добила је име име Светога Амфилохија Патмоскога и постала невјеста Христова. Од свих младожења изабрала је најљепшега међу синовима људским“, казао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије служио је овога јутра у овом манастиру са свештенством Свету архијерејску литургију, са почетком у 8 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је 24. јула 2019. године, уочи празника Икона Пресвете Богородице Тројеручице, бденије у манастиру Пресвете Богородице у Ђунису. Саслуживали су архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Љубиша Недељковић, протојереји Братислав Вукићевић, Ненад Јовановић и Александар Кузмановић, јереји Радојица Радојковић и Милан Ристић, јеромонах Евстатије (Бабић) и ђакон Ђорђе Филиповић, уз појање сестара из манастира Каменца, Липовца и Ђуниса. Пред крај бденија, Преосвећени Владика је постригао искушеницу Милицу Симовић у чин расе и камилавке давши јој монашко име Ангелина. Извор: Епархија нишка
  13. После празничног бденија служеног 24. јула 2019. године уочи славе манастира Пресвете Богородице Тројеручице под Авалом, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је замонашио искушеницу Стојку давши јој монашко име Евгенија по Преподобној Евгенији - царици Милици. Његова Светост Патријарх оденуо у искушеничку расу искушеницу Мирјану, Францускињу која је примила православну веру, давши јој име Јелена по Светој Јелени Анжујској. -Велика је наша духовна радост што постадосмо богатији за још два војника војске Христове. Иначе, ово је прво монашење у овом манастиру који је права духовна оаза за многе у Београду и шире. Трудом сестринства са настојатељицом, мати Златом, манастир Пресвете Богородице Тројеручице доживљава свој духовни процват. Светлост монасима су ангели, а светлост људима у свету су монаси, каже Свети Јован Лествичник, па тако и манастир чија је заштитница Богородица Тројеручица јесте неугасива светлост Архиепископије београдско-карловачке и целе наше Цркве, поручио је патријарх Иринеј. Празничним бденијем пре чина монашења началствовао је Преосвећени Епископ полошко-кумановски г. Јоаким уз саслужење архимандрита Јустина (из Париза) и Јоаникија (Архиепископија београдско-карловачка); старешине манастира Пиносава игумана Петра, презвитера Игора Карановића (Епархија банатска) и ђакона Горана Нухановића из манастира Раковице. Чину монашења присуствовало је мноштво верника, свештенства, монаштва, као и сестринство из манастира Дуге са игуманијом Јованом. Извор: Српска Православна Црква
  14. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замонашио је вечерас у манастиру Ждребаоник код Даниловграда послушницу ове обитељи Десанку којој је дао монашко име Ана. Новој монахињи је пожелио да јој Бог подари снаге духовне да остатак живота проведе у страху Божјем, у миру и љубави и према Господу и сестрама у манастиру. „Бог да је укријепи и благослови сада и увијек и у вјекове вјекова“, рекао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Свете Петке на Гостиљу мартинићком. На почетку богослужења Владика је замонашио послушницу ове обитељи Марину и дао јој монашко име Наума. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да је и нова монахиња Наума, попут милиона хришћана кроз историју, чула позив Христов: Хајде за мном. „Господ је послао из далеке Русије, али срцу родне и блиске, да дође овдје у ову пустињу и да се овдје, у овој пустињи Свете Петке, по угледу на њу, поред мати Параскеве, преда у руке Господу, да постане вјерна невјеста Христа Бога нашега“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је монахиња Наума данас постала послушница Светог Наума Охридско,г чије се мошти чувају у манастиру на Охридском језеру. „Да носи часни крст и да својим подвигом наставља дјело светих мученика росијских, исповједника и подвижника, и дјело преподобнога оца нашега Наума, свесловенскога светитеља и просветитеља“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а у наставку сабрања приређена је трпеза хришћанске љубави. Извор: Острог ТВ студио
  16. Манастир Вољавча, чудесно место историје и духовности, у свом окриљу чува две богомоље: стару брвнару, посвећену Светом Прокопију, коју је према предању, приликом велике сеобе Срба, подигао Арсеније III Чарнојевић са народом, и другу новију, посвећену Светој Параскеви, изграђену у другој половини двадесетог века. Ово омиљено место молитве за вернике из Краљева и околине, било је на дан Светих Кирила и Методија центар духовног празновања. На Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Епископ жички г. Јустин, замонашена је искушеница ове свете обитељи Ивана Крчмаревић, добивши монашко име Ирина. Молитву Господе помилуј, за новопострижену монахињу једнодушно је певало сабрано монаштво из манастирȃ: Каменац, Сретење, Преображење, Благовештење, Ваведење, Згодачица, а празник је увеличао и архимандрит Стефан (Миленковић) који је са братијом дошао из манастира Зочишта косовског, да донесе благослове наше Свете земље. Око Свете трпезе Владики су саслуживали: архимандрит Стефан (Миленковић), архимандрит Сава (Илић), јереј Никола Вучетић, протојереј Саша Станишић, јеромонах Иларион (сабрат манастира Преображења овчарског) и јереј Владимир Благојевић, уз присуство архимандрита Јакова (Лазовића) из манастира Жиче и великог броја свештеника, пријатеља ове свете обитељи. За певницом су се смењивали гласови протопсалта Ивана Трајковића и Теодоре Стојковић, вође хора “Свети владика Николај“ у Љубићу. Након узвишеног чина пострига и прочитаног Јевађеља Епископ Јустин се монаштву, свештенству и сабраном народу обратио речима очинске поуке: „У дан када сваки монах даје завете Господу Богу, он умире за свет и за све оно што је у свету. За свакога монаха је дан монашења, тренутак када се практично раставља од овога света – јесте у свету, живи у свету, али више није од овога света… Ви знате да у Светој Гори монаштво већ вековима опстаје. Ту наши молитвеници (као и на сваком месту где су сабрани два или више у име Божије, у светим обитељима, у манастирима) приносе молитве Богу за читав свет. Они мудри светогорски старци, а и млади мудраци кажу: „Ако умреш пре него што умреш, нећеш умрети када будеш умро.“ Данас смо сведоци тога. Можда све то вама изгледа тужно, али ми смо данас у стању радостотворне туге. Ми се радујемо што нас је Господ Бог призвао Себи пре него што умремо. Јесмо умрли за овај свет, али се рађамо за онај други. Ми већ сада имамо предукус раја, у коме нема мушког ни женског, роба ни слободњака, нема нација, нема богатих, школованих и осталих – тамо су сви једно у Господу, зато што је Господ глава Цркве своје и зато што Он у Себи возглављује све. Сваки који хоће да врши вољу Божију, и свако ко се одрекне себе, пође за Њим, узме крст свој – неће му плата пропасти. Каже Господ да би нас утешио: који остави браћу, сестре, родитеље, кућу, имање или било шта у овоме свету, добиће сто пута више од тога и добиће залог вечног живота. Тај залог је нама дат и задат. Својим животом, љубављу, трудом и молитвом, Господ Бог ће нам заиста дати оно што нам је обећао.“ Затим се Владика осврнуо на сам празник Светих Кирила и Методија и рекао: „Ми данас славимо велике светитеље и просветитеље словенских народа – Кирила и Методија, које је моравски кнез Растислав у 9. веку позвао да саставе писмена, јер је увидео да је немогуће слушати Јеванђеље на језику нама непознатом. Захваљујући њима и њиховим ученицима, Светим Петочисленицима, Словени су добили писмо које нам је омогућило да читамо Јеванђеље и да се Господу Богу молимо. После триста година таквога живота, ми се удостојавамо да добијемо своју аутокефалну Српску Православну Цркву, у којој већ осам векова спасавамо душе своје и молимо се Господу. И не само то, него смо и зидали, градили, бавили се уметношћу и свим наукама које су потребне човеку. Све што је Господ Бог, који је Премудрост, дао нама преко слова, преко језика, ми то, ево већ толико векова усвајамо. На томе се темељи и лежи наша култура, наша нација, наше усмерење ка вечном. То су велики тренуци, то су велики дани. Овај дан је, после толико времена, ове године постао државни празник. По томе видимо да су, Свети Кирило и Методије, просветитељи свих словенских народа, били некако неправедно запостављени. Ретко ко је и знао ко су Кирило и Методије, ретко ко је знао њихово дело. Суштина је да су то били људи црквени – један је био Епископ, други монах. Дакле опет се види да Црква предњачи у свему што је добро. Она даје смисао, она даје светлост живота. Сви ми који ходимо за том светлошћу, нећемо ходити у тами, него ћемо имати светлост живота. Тај живот, та истина, та љубав Божија јесте у Цркви Божијој која упркос свим искушењима одолева већ толико векова. Нека Господ Бог буде милостив нама, нека буде помоћник нашој мати игуманији и свим њеним сестрама у Христу и читавом нашем народу да савлада све тешкоће које су пред нама. Али да знамо да тешкоћа ствара трпљење, поверење, осећајност, а Господ ће и нашим тешкоћама учинити крај. И нас ће Господ Бог погледати. Амин.“ Након Литургије, духовна светковина је настављена за трпезом коју је са пуно љубави и пажње припремиле игуманија ове свете обитељи Теодора (Станојевић) са својим сестрама. Поздрављајући за ручком све присутне, архимандрит Стефан (Миленковић) је у дивној и надахнутој беседи пренео благослове Косова и Метохије. Извор: Епархија жичка
  17. У суботу 04. маја 2019. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније присуствовао је свечаном бденију, које су служили архимандрит Дамаскин (Младеновић), игуман манастира Наупаре и протосинђел Тихон (Пејчић), игуман манастира Мрзеница. Одмах по испеваном Великом Славословљу и тропару, Епископ Арсеније је у чин мале схиме постригао искушеника Уроша Бабића из Сталаћа, давши му име Евстатије. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190505-144228-92_60_232_73-469.mp3 У раним јутарњим часовима уследила је Света архијерејска Литургија. Епископу су салсуживали: архимандрит Дионисије (Пантелић), јеромонах Атанасије (Марковић), протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић. Пред сам почетак Литургије, Владика Арсеније је рукопроизвео монаха Евстатија (Бабића) у чин чтеца и ипођакона, а у току Свете Литургије га рукоположио у чин ђакона. Његово Преосвештенство је у пригодној беседи говорио о Васкрслом Господу и о Његовом јављању апостолима, а посебно апостолу Томи у Горњој одаји у Јерусалиму. Извор: Епархија нишка
  18. Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије замонашио је на свечаном бденију, у навечерје празника Лазареве суботе, у манастиру Светих архангела код Призрена искушеника Ратка Мићовића из Никшића који је добио монашко име Василије по Светом Василију пећком Пекару, канонизованом на Светом архијерејском сабору 2018. године. Ово је прво монашење у капели Светог владике Николаја након њене и обнове конака после мартовског погрома 2004. године. Чину монашења присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије и вјерног народа. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира Светих Архангела архимандрит Михајло, јавља новинар Оливера Радић, професор из Ораховца која је присуствовала монашењу у Светим Архангелима и благодарећи којој имамо тонске записе бесједа на богослужењу. Владика Теодосије је, по свечаном чину монашења, сабране поучио бесједом рекавши да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и Хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик. ,,Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне ријечи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога свијета и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова Света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. учеништво је радост наша и нада наша јер нас уводи у велику тајну спасења и вјечни живот у Царству Христовом. Ова Света обитељ посвећена је Светим архангелима а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству небеском“-рекао је Владика Теодосије. Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију Пекару, Владика Теодосије је подсјетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архиерејском Сабору добили троје нових Светитеља са ових простора: Василија пекара, преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут пут мучеништва како би били овјенчани вијенцем вјечног живота. ,,Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и свјетлост су која нам освјетљава пут истине, како би и ми опстанели на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вјере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав вјерни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове Свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену тако и на Косову и Метохији ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве Светих су са нама“, рекао је Владика Теодосије. Он је пренио благослов високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и преосвећеног Владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овдје нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону бројаницу оцу Василију. ,,Како ти је име брате? Грешни монах Василије. Спасавај се ангелским чином“-чуло се на крају бесједе Владике Теодосија. У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио Владики и окупљенима подсјетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког. ,,Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овдје у ову Светињу. Велики је благослов Светих Архангела који су овдје домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих Светитеља Наше Свете Цркве“- казао је Игуман Михајло. На сам празник Лазареву суботу светом литургијом биће прослављена мала слава манастира, који има параклис посвећен Св. Лазару четвородневном. Овај параклис подигнут је у славу повратка монаха, управо на Лазареву суботу, у свој манастир, након што су из њега били прогнани у Мартовском погрому 2004. године. Лазарева субота је и крсна слава игумана ове Свете обитељи оца Михајла. Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора
  19. Његово Преосвештенство Владика бачки г. Иринеј постригао у образ великог ангелског чина тројицу искушеника Светархангелске обитељи у Ковиљу. Уочи празновања Сабора Светог архангела Михаила, вечерњу је служио јеромонах Дионисије, сабрат Светоархангелске обитељи у Ковиљу, уз саслужење протођакона Горана Ботошког. Хоровима је предстојао Епископ мохачки г. Исихије, викар Епископа бачког. Служби су присуствовали Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, јеромонах Венијамин из Митрополије загребачко-љубљанске и протопрезвитер Драган Стокин из Суботице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После благосиљања петохлебнице, владика Иринеј је постригао у образ великог ангелског чина тројицу манастирских искушеника - Данила Стрику, Зорана Матићевића и Милованa Квргића, давши им монашка имена: Пајисије, Јован и Серафим. -То је пут благословен, узак, трновит али спасоносан, и њиме се може ићи и стићи до краја, да се уплови у тихо пристаниште Царства Божјег, навео је Епископ бачки г. Иринеј. Извор: Српска Православна Црква Повезана вест:
  20. Помаже Бог свима. Одлучио сам да се замонашим (односно постанем искушеник) кад завршим гимназију на пролеће, али не знам у који манастир да одем. Да ли неко зна где бих био најкориснији, па да оквирно знам где ћу ићи? По могућности волео бих да у близини буде и неко место за моју мајку пошто ће и она самном. Унапред хвала. Послато са LG-D320 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  21. У недељу, 11. новембра 2018. године, уочи празника Светог Краља Милутина, ктиторске славе манастира Грачанице, Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије извршио је чин монашења те древне светиње. Приликом пострига и добијања свеоружја монашког, у молитвеној радости учествовало је бројно свештенство, свештеномонаштво и монаштво Епархије рашко-призренске, као и бројни верни народ, а искушенице је полагању монашких завета привела игуманија грачаника мати Стефанида. Монахиње Касијана и Ирина замонашене су у малу схиму. Примиле су равноангелни чин и предале себе Господу на велику духовну радост Епархије рашко-призренске и свог света православног који је постао богатији новим војницима војске Христове. Извор: Српска Православна Црква
  22. У Недељу тринаесту по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, служио је Свету Литургију у манастиру Светог Прохора Пчињског. Епископу Пахомију саслуживали су Високопреподобни Архимандрити Јован (Радосављевић) и Методије (Марковић), јеромонах Максим (Петровић) и ђакон Мицко Мицковић. У току Свете Литургије, монашки постриг примио је Стефан (Илић), студент Богословског факултета СПЦ из Београда, добивши монашко име Јустинијан. Извор: Епархија врањска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...