Претражи Живе Речи Утехе

Nakon pisanja Kurira o neposlušnosti trojice episkopa SPC u SAD, Longina (Krča), Maksima (Vasiljevića) i Irineja (Dobrijevića), koji su se oglušili o odluku Sinoda da ponište ustav koji su, prema tvrdnjama naših izvora, doneli bez saglasnosti Sabora, vladika zapadnoamerički Maksim u intervjuu za Kurir poručio je da nije bilo „oglušivanja, nego sinergije, kao i da su verni majci crkvi“. Zašto ste se oglušili o odluku Sinoda SPC da se poništi reogranizacija Crkve u SAD? - Saradnja Episkopskog saveta u Americi sa Svetim arhijerejskim sinodom je uvek bila dobra, a takva je i danas. Upravo u saglasnosti sa Sinodom doneta je odgovarajuća odluka o sazivanju vanrednog sabora 29. februara. Dakle, nije bilo „oglušivanja“, nego sinergije, jer mi smo svi jedno u Gospodu i verni smo majci crkvi. SA VLADIKAMA I PATRIJARHOM... VLADIKA MAKSIMFOTO: PRIVATNA ARHIVA Zašto su eparhije novogračaničko-srednjezapadnoamerička, zapadnoamerička i istočnoamerička promenile ime u Srpske pravoslavne eparhije u SAD i donele ustav? - Episkopi iz SAD svojim crkvenim jedinicama nikada nisu uputile neki zvaničan dopis u kome se proglašava, tj. javno obznanjuje, da je donet neki novi ustav. Nasuprot tome, urađena je ažurirana i nezvanična verzija ustava, ona je radnog karaktera, o čemu svedoči činjenica da u tom tekstu nigde ne stoji da je to novi ustav koji zamenjuje onaj važeći ustav koji je Sveti arhijerejski sabor odobrio 2007, a koji čeka svoju reviziju. Što se tiče pitanja imena, tu episkopi ništa nisu radili na svoju ruku. Sabor nam je još 2018. u posebnoj odluci tražio da „teritorijalno ograničimo Ustav SPC u Americi isključivo na srpske pravoslavne eparhije u SAD“. Pošto smo verni Crkvi, ostavljamo arhijerejskom saboru da ovaj naš rad oceni i po potrebi ga koriguje. U samom pak tekstu predloženog ustava i dalje neizmenjene stoje sve one odredbe koje jasno definišu da su srpske eparhije u Americi neraskidivo povezane sa SPC kao njen sastavni i neotuđivi deo. Kako komentarišete stavove sveštenstva SPC u Srbiji da na ovaj način želite da se odmetnete od SPC? - Kritika te vrste od sveštenstva SPC u Srbiji nikada nije dospela na adresu Episkopskog saveta srpske crkve u Americi. Uživamo podršku apsolutne većine našeg naroda i sveštenstva. Odgovorno tvrdim da su članovi Episkopskog saveta u SAD postupili u skladu sa ovlašćenjima, dužnostima i nadležnostima eparhijskih arhijereja, kako je to propisano Ustavom SPC, kao i Ustavom SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Da zaključim, promena naziva iz „crkva“ u „eparhije“ doslovno je preuzeta iz odluke Svetog arhijerejskog sabora koju sam naveo. Ta promena je predložena iz želje da se pokaže da srpske eparhije nisu lokalna crkva za sebe, nego su upravo „eparhije“ SPC - što će reći konstitutivni, celoviti deo jedne i jedinstvene SPC. Kurir.rs/ M. B. Foto: Privatna arhiva VLADIKA MAKSIM ZA KURIR: Verni smo majci crkvi WWW.KURIR.RS Nije bilo oglušivanja o odluku Sinoda, nego sinergije, ostavljamo arhijerejskom saboru da naš rad oceni i po potrebi ga koriguje

Generale, nek je tvojoj majci hvala Песма која Србима тера сузе на очи, а коју изводи хор „Косовски божури“ посвећена је официру српске полиције Вељку Раденовићу. Командовао је Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења српских снага 1999. године. Прославио се ослобађањем Ораховца 1998. године када су шиптарски терористи неколико дана држали Ораховчане као таоце. Својом храброшћу лично се истакао у одбрани и ослобађању талаца од шиптарских терориста. Колико је овај човек био храбар највише илуструје чињеница да, као дијабетичар, није смео да се излаже стресним ситуацијама, али се на то није обазирао. Знао је да у један џеп стави инсулин, а у други чоколаду и каже својим момцима: „За мном браћо!“ Учествовао је у отаџбинском рату за Републику Српску, а бранио је свој народ и у Крајини. Иако нижи по чину, његово јунаштво, које је исказивао у борбама, га је у народу подигло на пиједестал највећих легенди модерног доба Србије. Није имао чин генерала, али су га и саборци, као и народ који је ослобађао, сматрали ђенералом, и тако су га звали. Њему у част композитор из Ораховца Гаврило Кујунџић је написао и компоновао песму „Ђенерале“. Преминуо је 29. септембра 2012. у Крушевцу у 57. години живота. На нашу срамоту, није испраћен уз највише државне почасти, али је зато остао заувек запамћен у народној песми „Ђенерале, ђенерале“.

Oтац Жељко, 1970. годиште изненада преминуо 13.09.2018 од можданог удара , био је по струци војно лице, православни хришћанин и велики човек. Као учесник рата у специјалним јединицама извршавао је врло опасне и одговорне задатке, док је за време велике поплаве у Обреновцу учествовао у извлачењу и спасавању људи и деце. Мајка Aнита Стреларац, рођена 1978. године, по струци дизајнер и сада самохрана мајка шесторо малолетне деце: Син Матеја 2003. годиште, похађа прву годину с редње уметничке школе „Дрво арт“, свира виолину. Ћерка Анастасија, 2005. годиште, од рођења је оболела од церебралне парализе, без могућности говора, ходања, самосталног функционисања. Већ трећу годину је на апаратима за дисање, до сада реанимирана три пута, са врло лошом лекарском прогнозом. Око њене неге смењивали су се отац и мајка, али сада је мајци често потребна медицинска помоћ, коју је тешко наћи, а и плаћа се 20 еура за три сата. Од Војномедицинске Академије је покушала да потражи помоћ око неге болесног детета, јер су њихови осигураници, али су јој одговорили да то није у њиховој надлежности. Син Јустин, 2007. годиште. Иде на иконопис, свира фагот, похађа музичку школу и школицу „Малац генијалац". Ћерка Ефимија, 2009. годиште, има исте активности као брат Јустин, осим што свира хармонику, и изузетно је способно и сналажљиво дете. Син Николај, 2011. годиште. Кренуо је у први разред, такође иде у школицу „Малац генијалац" и од све деце је, рекло би се, највредније и најоштроумније. Ћерка Марија 2014. годиште, врло спретно и сналажљиво дете. И она је од ове године полазник школице "Малац генијалац", која нам због новонастале ситуације ову годину часове даје бесплатно. Прошле године су од Војске Србије добили стан, где је за откуп потребно 50 000 евра... Остало је још 39 година да се стан у целости откупи. Поред тешког стања у сваком смислу, боре се колико год је то у њиховој моћи. Молимо људе добре воље да помогну колико је у њиховој моћи. Унапред захвални, пријатељи породице Стреларац. Анита Стреларац, Генерала Штефаника 53 11000 Београд број рачуна у Збербанци: 285238504000142440 сврха уплате: помоћ породици За уплате из иностранства: SABRRSBG SBERBANK SRBIJA AD BELGRADE, SERBIA RS35285238604000227310 ANITA (RADOSLAV) STRELARAC GENERALA STEFANIKA 53 BEOGRAD (VOZDOVAC) SRBIJA View full Странице

У Грачаници је прослављено Рођење Пресвете Богородице, у народу познатије као Мала Госпојина, слава Општине Грачаница. Свечану литургију је служио Архимандрит Иларион, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске, који је и предводио свечану славску литију улицама Грачанице. “И тек живећи у цркви, ми можемо да кажемо да ум Христов имамо, не наш ум, не наше расуђивање, људско, погрешно, ограничено, које је у крајњој линији глупо, него имамо мудрост Христову која надилази нас саме. И зато су људи који су се приволели истини Божјој, били мудрији од гомиле многих научењака и људи који су сматрани за нешто велико у цркви”, рекао је у беседи Архимандрит Иларион, наводећи пример преподобног Оца Јустина, кога је комунистичка власт држала под присмотром, а који је био само монах, али је помогао и учинио да се цела српска Црква обнови, а патријарси су ишли код њега да се саветују, међу којима и блажено почивши Патријарх Павле. “Незаустављива сила истине Божје коју проповеда наша Црква, а посебно монаси, који су независни, који су увек били савест наше Цркве, на исти начин како су то били пророци у оно време старозаветно, када су опомињали и властодршце и друге, када су осећали да не иду путем истине Божје. Ето тако, треба да се враћамо Мајци Цркви, јер она је та која не дели, него она која сабира, јер је то и смисао Цркве, а када говоримо о Цркви, треба пре свега да се сетимо Мајке Божје, јер да није било ње, не би било ни Цркве. Мајка Божја је представник наш у тајни спасења”, наставио је беседу Архимандрит Иларион. “Нека би благослов Мајке Божје и њена истина покрили све оно што су наши недостаци и што су наши греси и наши промашаји. Нека би Мајка Божја дала да љубав превлада у срцима људи, нека би Мајка Божја била свима путоказ својим смирењем, стрпљењем и нека би она била узор свима нама и нека нас упути на то да будемо, пре свега, близу Бога, зато што истина јесте за хришћане, али заправо и за цео свет, Христос, живи Бог оваплоћени. Друге истине нема. Ове променљиве, такозване истине и процене се мењају, из месеца у месец, из недеље у недељу, али истина Божја, као и овај Свети храм постојано стоји већ вековима. Нека нам лепота Грачанице и Дечана, а посебно Дечана у ове дане, буду сведоци где је истина, где је лепота, где је постојаност, па и где је мудрост и кога треба слушати”, закључио је Отац Иларион, честитајући верницима празник уз традиоционално “Нека је срећно и Богом благословено”. Неколико стотина верника, представници локалне самоуправе Грачанице и делегације Суботице, Берана и Новог Сада, присуствовали су Литургији. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У оквиру акције "Обновимо себе, подигнимо Ступове" објављена је песма "Света Анастасија Српска", посвећена мајци свих Срба, Светој Анастасији Немањић. У ОКВИРУ акције "Обновимо себе, подигнимо Ступове" објављена је песма "Света Анастасија Српска", посвећена мајци свих Срба, Светој Анастасији Немањић. То је за 820 година прва песма о овој знаменитој жени, мајци првог српског архиепископа Светог Саве. Она се одрекла овоземаљског живота и замонашила се, а њене мошти почивају у Студеници, заједно са моштима њеног супруга Светог Симеона и сина Стефана, првог српског краља. Текст песме "Света Анастасија Српска" написала је Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце, која је рекла да јој је водиља била велика љубав према тој светитељки: - Понекад имам осећај да сам песму само записала, а да је она и векови који су прошли, песму написала. Музику је компоновала попадија Виолета Сандић, а песму су отпевали вокални ансамбл "Бели анђео" и певница "Ступови". Катарина Божић је истакла да јој је била велика част и обавеза када јој је понуђено да баш она отпева прву песму о овој светој жени и мајци. View full Странице

Када душа поседује љубав Божију, све је добро, и мило и радосно! Али, и са љубављу Божијом бивају жалости, јер уколико је већа љубав, утолико је већа и жалост. Мати Божија није никада погрешила, ни једном својом мишљу и никада није губила благодат, али је и она подносила велике муке овде на земљи. Њен бол док је стојала под крстом био безмеран као океан, а њене душевне патње биле се неупоредиво веће од Адамових после изгнања из раја, јер је и љубав Мајке Божије била неупоредиво већа од Адамове љубави у рају. Она је могла издржати ове страшне патње само зато што је крепила сила Господња. Господ је желео да она види и Његово васкрсење, те да после вазнесења остане на земљи као утеха и радост апостола и тек рођених хришћана.Ми не можемо достићи савршенство љубави Мајке Божије, и зато не можемо ни да појмимо њен бол. Љубав Мајке Божије је била савршена. Она је бескрајно волела Сина свога и Бога, а исто тако је много волела и људе. Шта је све она преживљавала када су људи, које је она толико волела и којима је желела све најбоље, распели њеног драгог Сина?Ми ово не можемо разумети, јер мало волимо Бога и ближње.Као што је љубав Мајке Божије безмерна и непојмљива, тако је и њен бол безмеран и непојмљив.