Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'литургија'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Интересује ме каква су правила по питању одабира вина за Литургију? Мишљења сам да би свештеници за Литургију требали да користе најквалитетније вино. Да не ширим много причу пошто је познавање вина мало сложенија ствар па овдје за квалитетно вино сматрам оно у флашама од 7 децилитара, и које кошта бар 5 евра - дакле, елиминишем она литарска од евро-два... Е сада, може ли свештеник да користи домаће вино које је рецимо правио његов парохијанин - обрао грожђе, додао мало шећера, циједио га и добио некакво домаће вино? Шта кажу свети оци, канони, каква су правила и каква су ваша мишљења?
  2. МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. јануара 2017. године, на радосни празник Рождества Господњег - Божић, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Торжественом празничном богослужењу су, поред многобројног благочестивог народа, присуствовали председник Републике Србије г. Томислав Николић, престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, министарка правде гђа Нела Кубуровић, саветник председника Владе г. Владимир Божовић, представници републичке и градске власти, апостолски нунције у Београду надбискуп Лучано Суријани, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, предстваници традиционалних Цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора, као и личности из културног и јавног живота престонице. Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве прочитао Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, који је, иначе, у поноћ началствовао Литургијом у храму Светог Саве, Његовој Светости саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке, уз појање Првог београдског певачког друштва и Дечјег хора Сабоног храма. Богослужење је директно преносио Јавни сервис Радио телевизија Србије. Архиепископија београдско-карловачка
  3. Божићна литургија у Приштини први пут од 1999. 7. јануара 2017. 0 Први радосни поздрав „Мир Божји Христос се роди“ на Kосову и Метохији упућен је овог Божића из Храма Христа Спаса у центру Приштине Епископ рашко-призренски Теодосије са двадесетак верника и свештенством дошао је рано јутрос у овај храм и унео бадњак уз певање божићних тропара. Ово је први пут од 1999. године да је за Божић служен у храму и да су се у њему чуле божицне песме. Епископ Теодосије је у Храм Христа Спаса дошао у пратњи свештенства и монаштва епархије рашко-призренске и верника. Након уношења бадњака и службе у олтару незавршене цркве епископ је поручио да је ово празник радости и мира и празник који ослобађа од греха и страха и смрти. „Дошли смо у Храм Христа Спаса овде у Приштини, јер смо имали жељу да прво ‘Христос се роди’ у нашој епархији изговоримо у овом светом, али и мученицком храму. Храму који су неки затворили и закључали да не би свештеници и православни верници улазили у њега и исто тако храму који се налази у граду где данас нема православних Срба. Само је десетина остала и они живе у страху“, рекао је епископ Теодосије. Он је додао да данашњи поздрав Христос се роди из Храма Христа Спаса има посебан значај и поруку за све који живе на Kосову и Метохији и све Србе широм света, јер подсеца да не смемо заборавити и остале наше храмове и манастире широм Kосова и Метохије „Не смемо заборавити ни овај град ни свету косовско-метохијску земљу на којој живимо“, казао је Теодосије. Храм у Приштини је много пута скрнављен и девастиран, а епархија рашко призренска је прошле јесени уредила двориште и унутрашњост цркве. Последњи у низу инцидената догодио се пре око месец дана када су још увек непознати починиоци променили катанце на улазним вратима и онемогућили улаз у Храм. Епископ Теодосије данас је поставио нове катанце и закључао цркву. Јутрос су у Приштину дошли и заменик премијера Kосова Бранимир Стојановић и официр за везу Београда у Приштини Дејан Павићевић. „На ово божићно јутро шаљемо поруку мира са једном испруженом руком помирења, руком на којој нема ни ланаца ни катанаца, исто као што их више нема овом храму“, рекао је Дејан Павићевић. Заменик премијера Kосова Бранимир Стојановић каже да је из Приштине данас послата порука мира. „Желимо да живимо у љубави и миру са свима, ово је порука да нећемо одустати ни од једног свог камена где год се налазио, а камоли од наше цркве“, рекао је Стојановић. Танјуг
  4. Version 1.0.0

    4 downloads

    Фантастично ЛИНК за преузимање
  5. Na stranama jednog sajta malo sam burnije odreagovao na stereotip dušebrižništva izvesnih ljudi o tome kako treba postiti ...pri čemu daju sebe i svoj primer kao jedan poželjan model u tom važnom segmentu duhovnog života. Čovek održao predavanje kako sveštenici ne treba da razrešavaju fizičke radnike težeg posta jer ...da citiram "poznavaoca" te materije: "Ово јесте важно, јер без властитог искуства не може да буде доброг ни исправног свештеничког савета о посту. Познајем свештеника који се од рада не измиче, него још и запиње што би рекли наши људи к'о коњ. Знам једног другог који ради све по кући и око куће. Један се не стиди да клекне лепо и плеви цвеће око храма. Знам на жалост и једног који никад ништа неће да пипне него му све физичке послове други обављају. Свештеници као што је овај задњи су склони да људима ублажавају телесни пост јер сами о раду ништа не знају. Они вредни који себи не угађају ће искрено рећи и посаветовати своје парохијане." A onda nam čovek nudi svoj podvig na uvid: "Није тешко постити и радити тежак физички посао. Ово не говорим на памет него искуствено. Немојте тражити оправдања да себи угађате. Пут угађања стомаку онда бива све шири. Није тешко радити ако је пост на првом месту. Ако сте ви сами себи на првом месту, онда ћете смишљати изговоре и оправдавати своју слабост. А управо пост треба да вам помогне да победите своје телесне слабости и јачате дух" (kraj citata) Sve ovo navedeno može imati težinu svetootačkih knjiga koje su sigurno prošle svakome od nas kroz ruke; ali jedno je kada kroz blagočestivo štivo to posavetuju Sveti Vasilije ili Jovan Zlatousti ...a sasvim drugo kada se ja (ili bilo ko) drznem da nekome, a naročito svešteniku, spočitavam ispravnost odluka o postu! Zato je moja primedba tamo i bila malo oštrija: - Svako, prijatelju, može da se podvizava samo na svoj račun, ne na tuđ! Da li postim ili ne ...šta se to tebe ili bilo koga tiče!? Meni je Gospod kroz Jevanđelje najstrožije zabranio da obelodanjujem da li uopšte postim! Lepo mi reče, a to reče svima nama, preko Mateja u glavi 6. i stihovima 17 i 18: "А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно." A samo malo ranije u istoj glavi i stihu 16 reče: "А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју." Prema tome, ko se podvizava postom neka čuva to za sebe i Gospoda; mene to tako malo interesuje. Ako lično imam razrešenje od mog duhovnika na ribu ili čak meso - šta je tebi (ili ma kome) do toga?! Posti li neko na vodi neka se ne busa u prsa i neka ne razglašava jer ja ne znam šta da radim sa tom informacijom?! Malo se zbunim; ne znam da li da aplaudiram, da se zadivim, da li da se skrušeno bijem u grudi usled griže savesti .. i tome slično! - P.S. Imena ovde nisu bitna jer čovek na tom sajtu i nije rekao svoje pravo ime; nazvao se nekim glagolom ... šta li?!
  6. С времена на време наиђем на снимак са неког богослужења који остави нарочито јак душевни и одушевљавајући утисак. Предлажем да овде поделимо таква искуства, предлоге и узоре. Али дајмо предност оним узорима које нам је релативно лако пратити. Ту пре свега спада српско певничко (унисоно) појање. Тропар св. Јустину Ћелијском, глас 8.
  7. Kakve su šanse da neka novobeogradska Crkva služi Liturgiju u 11 sati pre podne?! Pitam radi nas koji noću radimo i jako retko stižemo da ovom neophodnom delu (srži) života posvetimo dostojnu pažnju!? Znam da to nije protiv pravila; problem je samo dobre volje Majke Crkve da i nama noćnim radnicima izađe na neki način u susret (kao blag roditelj) da bismo se poklonili Gospodu i pričestili svetinjom!? Molim najljubaznije sveštenike da o ovom problemu kažu neku reč i da između sebe rašire ovo pitanje jer u ovom vremenu kada se od jedne plate ne može živeti mnogo je onih koji drugu zarađuju negde kao čuvari, muzičari ...a to onda znači da nismo sposobni (čisto zbog godina ...dakle biološki ..kao moj slučaj) da dođemo sebi pre bar 10,30 pre podne. Ovo pitanje je ozbiljno ...i veoma urgentno!
  8. О поретку црквених Богослужења Сва црквена Богослужења деле се на три круга: дневни, недељни и годишњи. ДНЕВНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 1. Дневним кругом Богослужења се називају она Богослужења, која се савршавају у св. Православној Цркви у току једног дана (24 сата). Дневних Богослужења постоји девет: вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, први час, трећи час, шести час, девети час и Божанствена Литургија. По узору на Мојсија, који описујући стварање света, почиње "дан" од вечери, тако и у православној Цркви дан почиње од вечери - вечерњом службом. Вечерње - је служба, која се савршава на крају дана, увече. Том службом ми се захваљујемо Богу за протекли дан. Повечерје - је служба, која се састоји од читања низа молитава, у којима ми молимо од Господа Бога опроштење грехова и да Он нама, идућим (грјадушчим) на спавање, пода покој тела и душе и сачува нас од лукавстава ђаволских за време сна. Полуноћница - служба која је одређена за савршавање у поноћ, као сећање на ноћну молитву Спаситеља у Гетсиманском врту. Та служба призива верујуће да буду свагда спремни за дан Страшног Суда, који ће наступити изненада, као "младожења у поноћи" сагласно причи о десет девојака. Јутрење - је служба, која се савршава ујутру, пре изласка сунца. Том службом ми благодаримо Богу за прошлу ноћ и молимо од Њега милости за наступајући дан. Први час, одговара нашем седмом часу изјутра, и освештава молитвом наступајући дан. Трећи час, одговара нашем деветом часу изјутра, и сећа нас на силазак Светог Духа на апостоле. Шести час, одговара нашем дванаестом часу дана, и сећа нас на распеће Господа нашега Исуса Христа. Девети час, одговара нашем трећем сату поподне, и сећање је на крстну смрт Господа нашега Исуса Христа. Божанствена Литургија је најважије Богослужење. На њој спомињемо, сећамо се, целог земног живота Спаситеља и савршава се тајна св. Причешћа, коју је установио Сам Спаситељ на тајној вечери. Литургија се служи изјутра, пре подневног јела. Све ове службе су се у древним данима у манастирима и код отшелника савршавале посебно, у тачно за сваку, одређено време. Али касније, због прилагођавања верницима, оне су биле сједињене у три Богослужења: вечерње, јутрење и дневно. Вечерње - Богослужење састоји се од деветог часа, вечерњег и повечерја. Јутрење - од полуноћнице, јутрења и првог часа. Дневно - из трећег и шестог часа и Литургије. Дан уочи великих празника и недељних дана савршава се вечерња служба, у којој се сједињују: вечерње, јутрење и први час. Такво Богослужење назива се свеноћним бденијем (свеноћном), јер је код древних хришћана оно трајало целу ноћ. Реч "бденије" значи: будност. Прегледна шема дневног круга Богослужења Вече. 1. Девети час. - (у 3 часа поподне) 2. Вечерње. 3. Повечерје. Јутро. 1. Полуноћница. - (у 12 час. ноћу) 2. Јутрење. 3. Први час. - (у 7 час. изјутра) Дан 1. Трећи час. - (у 9 час. изјутра) 2. Шести час. - (у 12 час.- у подне) 3. Литургија. НЕДЕЉНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 2. Недељним или седмичним, кругом Богослужења назива се поредак служби у току седам дана недеље. Сваки дан недеље посвећен је неком важном догађају или посебно поштованом светоме. У недељу - Црква спомиње и прославља Васкрсење Христово; У понедељак (први дан после недеље), прослављају се бестелесне силе - Ангели, саздани пре човека, најближе слуге Божије; У уторак - прославља се свети Јован Крститељ, као највећи од свих пророка и праведника; У среду се сећамо како је Јуда издао Господа и у вези са тим, се савршава служба у сећање на Крст Господњи (посни дан). У четвртак се прослављају св. Апостоли и св. Николај Чудотворац; У Петак се спомињу крсна страдања и смрт Спаситеља и савршава се служба у част Крста Господњег (посни дан). У суботу - дан покоја - прославља се Божија Мајка, Која се прославља и свакодневно, праоци, пророци, апостоли, мученици, преподобни, праведни и сви свети, који су достигли упокојење у Господу. Такође се помињу сви умрли у истинитој вери и нади на васкрсење и живот вечни. ГОДИШЊИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 3. Годишњи круг Богослужења је поредак служби у токе целе године. Сваки дан у току године посвећен је неком од светих, а такође и посебним светим догађајима -празницима и постовима. Од свих празника у години највећи празник је Светло Христово Васкрсење (Пасха). То је Празник над празницима и Слава над славама. Пасха не бива пре 22-ог марта (4 април по новом) и не бива после 25-ог априла (8 маја по новом), у први недељни дан после пролећног пуног месеца. Затим, у току године, постоји дванаест великих празника, установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке. Постоје и празници у част великих светих и у част бесплотних (бестелесних) Сила небеских - ангела. Тако се сви празници у години деле по свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике светих. По времену празновања празници се деле на: непокретне, који бивају сваке године увек у исти дан у току месеца, и покретне, који мада увек бивају у исти седмични дан, падају у различите дане у току месеца, зависно од времена празновања Пасхе. По величанствености црквених служби, празници се деле на велике, средње и мале. Велики празници увек имају свеноћно бденије; средњи празници - не увек. Богослужебна црквена година почиње 1-ог септембра по старом календару, а цео годишњи круг Богослужења утврђује се у односу на празник Пасхе. http://mojepravoslavlje.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2012-09-16T10:56:00-07:00&max-results=50&start=12&by-date=false
  9. У оквиру посете делегације Националне гарде Охаја, у капели светог Луке Симферопољског на ВМА је служена заједничка света литургија. Литургију су служили Слађан Влајић, главни војни свештеник у Војсци Србије и православни свештеник из Националне гарде Охаја отац Џејмс Сајзмор. Заједно са њима служили су војни свештеници из Команде за обуку отац Селимир Вагић и војни свештеник из Друге бригаде из Краљева отац Стеван Стевановић. Литургији је присутвовао и пуковник Ендрју Акино, главни капелан Националне гарде Охајо. – Данашњом заједничком литургијом, која је била посвећена помену на јасеновачке жртаве у Другом светском рату, ми се сећамо и нашег савезништва и онога времена кад смо се на једној страни борили против истог зла – рекао је после литургије Слађан Влајић, главни војни свештеник у Војсци Србије. Отац Џејмс Сајзмор истакао је како му је била велика част и привилегија што је вршио службу са својом браћом. Уживао је свим срцем, како је рекао. Развој верске службе један је од сегмената у оквиру сарадње Националне гарде Охаја и Војске Србије. Та сарадња почела је 2010, посетом наше делегације Националној гарди Охаја и Вашингтону. Сада су први пут дошли и њихови војни свештеници. – Претходних дана имали смо занимљиве разговоре и били у прилици да чујемо о активностима и искуствима у раду америчких војних свештеника, посебно у оном делу послова које обављају као штабни официри. Верска служба у Америци постоји непрекидно од 1776. године тако да су драгоцена искуства која они имају у војничком смислу – рекао је пуковник Стевица Карапанџин из Управе за људске ресурсе Генералштаба ВС. МОРС
  10. Занима ме, због чега су потребни религијски обреди као нпр. литургија? Ако нам је за спасење потребна љубав и вера, због чега су потребни ти обреди? Исус у Новом Завету није правио никакве обреде колико знам. Постоји Тајна вечера која је по учењу Цркве прва литургија, али ја ту не видим неки обред. Искрено, не видим неки посебан разлог чему то. Молити се можемо и кући и свуда. Исус каже да се молимо стално ако можемо. Вера нема везе са тим. Можемо веровати и без тих обреда. Може неко баш да ми објасни због чега је то тако. Што је нпр. потребно (не сад морати као код других) одлазити недељом у цркву? Такође, што су потребне неке да кажем процедуре при тим обредима, било да је литургија, причешће, сахране, крштења итд. Зар је то толико битно или се може једноставно рећи: Крстим те у име Оца, Сина и Светога Духа и покваси га мало. Или венчања. Хвала унапред.
  11. Свету литургију служио је преосвећени владика Хризостом, а саслуживали су му високопреподобни игуман клисински Василије Рожић, протојереј—ставрофор Никола Пено, парох медљаски, протојереј Чедомир Арамбашић, парох стројички, протонамјесник Синиша Сердар, парох друге парохије дрварске, те ђакон Никола Перковић. У склопу свете литургије преосвећени владика г. Хризостом рукопложио је у чин ђакона г. Зорана Миловца, професора православне вјеронауке у Средњошколском центру у Дрвару. Након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика Хризостом произнио је бесједу (умјетничку омилије) на библијску тему: Богопослушност је изнад поста и молитве!, а везано на текст јеванђеља ''хајде (Петре) на дубину, и баци мреже своје те лови'' (Лк.5,4) Послије свете литургије и послужења у манастирском конаку приређена је трпеза љубави за све присутне. Настојатељ светониколајевске свете обитељи архимандрит Серафим Кужић за вријеме ручка поздравио је преосвећеног владику Хризостома и све поклонике и замолио преосвећеног владику да се још једанпут обрати драгим гостима, а што је он са задовољством учинио захваливши им за њихову љубав, вјеру и доброту, за свједочење Христа у овом и оваквом свијету. Захвалио је братији манастира Рмња на њиховом вјерном служењу Богу, овој светињи и народу божијем који са толиком љубављу и вјером долази у ову светињу. free movies. watch movies. last movies Богољуб-Р. Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  12. Анафора Cветог Јована Златоустог Достојно је и праведно Тебе певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком месту владавине Твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек постојиш, на исти начин постојиш, Ти и Јединородни Твој Син и Дух Твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео на небо и даровао нам Твоје будуће Царство. За све то ми благодаримо Теби и Јединородном Сину Твом, и Духу Твом Светом: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволео да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде Арханђела, и тма Анђела, Херувими и Серафими, шестокрили, многооки, крилати, који лакокрило лебде, победничку песму певајући, кличући, узвикујући и говорећи: Свет је, Свет, Свет, Господ Саваот, пуно је небо и земља славе Твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама. Са овим блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и говоримо: Свет си и пресвет, Ти и Јединородни Син Твој и Дух Твој Свети; Свет си и пресвет, и величанствена је слава Твоја; Ти си тако заволео свет твој, да си и Сина свог Јединородног дао, да нико који верује у Њега не погине, него да има живот вечни; Који, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћ у коју би предан, шта више самог себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке. Благодаривши и благословивши, осветивши, преломивши, даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Узмите, једите, ово је Тело моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова. Амин. А исто тако и чашу по вечери, говорећи: Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новог Завета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова. Амин. Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило: Крста, гроба, тридневног васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране и другог и славног доласка, - Твоје од твојих Теби приносећи ради свих и за све. Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа Твога Светог на нас и на ове предложене дарове, и учини овај Хлеб пречасним Телом Христа Твога. Амин. А оно што је у Чаши овој пречасном Крвљу Христа Твога. Амин. Претворивши их Духом Твојим Светим. Амин. Амин. Амин. Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на отрезвљење душе, на отпуштење грехова, на заједницу Духа Твога Светог, на испуњење Царства Небеског, на смелост према Теби, не на суд или на осуду. Још Ти приносимо ову разумну службу за преминуле у вери Праоце, Оце, Патријархе, Пророке, Апостоле, Проповеднике, Јеванђелисте, Мученике, Исповеднике, Подвижнике, и за сваки дух праведника преминулог у вери. Особито за Пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, за светог Јована, Пророка, Претечу и Крститеља, за свете славне и свехвалне Апостоле, за светог (име) чији спомен славимо, и за све Твоје Светитеље, чијим молитвама посети нас, Боже. И помени све преминуле у нади на васкрсење у живот вечни и упокој их, Боже наш, где сија светлост Лица Твог. Још Ти се молимо, помени Господе сво епископство православних који правилно управљају речју истине Твоје, сво презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред. Још Ти приносимо ову разумну службу за васељену, за свету, католичку и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним животом, за благоверни и христољубиви народ наш, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти. Најпре помени Господе, преосвећеног епископа нашег (име), и даруј га светим Твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна и да правилно управља речју истине Твоје. Помени Господе, град овај у коме живимо, сваки град и земљу, и оне који вером живе у њима. Помени, Господе, морепловце, путнике, болеснике, патнике, заробљенике, сужње, прогнанике и спасење њихово. Помени, Господе, оне који плодове доносе и оне који добро творе у светим Црквама Твојим, и оне који се сећају сиротиње, и на све нас ниспошљи милост Твоју. И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
  13. покајање је пут у живот вечни, рече један ... пост је почетак покајања, рече други ... уздржавање од греха је суштина поста, рече трећи ... ово је прави однос хришћанина према грешнику и (уздржању од) греху, а ко је мисли да је безгрешан нека дигне камен. послушајте/преузмите интервју Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије, дао је у недјељу 6. марта, након Свете Литургије, коју је служио у манастиру Савина у Херцег Новом, изјаву за Радио Херцег Нови, у којој је говорио о Часном посту који је пред нама као и о својој изјави коју је недавно дао поводом такозване „параде поноса“ у Београду. Прилог: Драгана Зечевић. http://www.svetigora.com/node/8379
  14. Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ До краја године излази нова књига у издању Богословског друштва ОТАЧНИК - Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ; зборник је приредио Лазар Нешић. http://4.bp.blogspot...STIJSKO_TMP.tif Садржај Предговор Литургијско бгоословље, богословље литургије и литургијска обнова Свете тајне: православно излагање Литургијска духовност светих тајни Пост и литургија – белешке о литургиском богословљу Крштење и литургија Жртвовање и богослужење Монашка литургија, Црква и Царство Евхаристија Богословље и евхаристија Литургија и богословље Богословље и литургијско предање Литургија и есхатологија Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана ПРЕД­ГО­ВОР Уко­ли­ко по­сто­ји лич­ност, чи­је је це­ло­куп­но бо­го­слов­ско ства­ра­ла­штво и чи­тав жи­вот обе­ле­жен Ев­ха­ри­сти­јом Цр­кве, он­да то за­си­гур­но је­сте бла­же­ни отац Алек­сан­дар Шме­ман. Упра­во из тог раз­ло­га, на­слов збор­ни­ка Ев­ха­ри­стиј­ско бо­го­сло­вље, ко­ји по­ти­че од при­ре­ђи­ва­ча, на нај­бо­љи на­чин из­ра­жа­ва цен­трал­ну ми­сао ко­ју ов­де са­ку­пље­ни члан­ци и сту­ди­је екс­пли­цит­но из­ра­жа­ва­ју: Ев­ха­ри­сти­ја је­сте цен­тар, сми­сао и са­мо би­ће жи­во­та Цр­кве, хри­шћа­на и жи­во­та це­ло­куп­ног ство­ре­ног све­та. Ко­ли­ко је на­ма по­зна­то, пр­ви чла­нак оца А. Шме­ма­на пре­ве­ден на срп­ски је­зик је­сте У тра­га­њу за ко­ре­ни­ма аме­рич­ке бу­ре – не­ко­ли­ко ми­сли о ауто­ке­фа­ли­ји, цр­кве­ном пре­да­њу и екли­си­о­ло­ги­ји, об­ја­вљен је још дав­не 1974. го­ди­не. У ме­ђу­вре­ме­ну је пре­ве­де­но го­то­во све што је отац Алек­сан­дар ика­да на­пи­сао. Срп­ско бо­го­сло­вље се мо­же по­хва­ли­ти ско­ро це­ло­ви­тим опу­сом овог ко­ло­сал­ног бо­го­сло­ва Цр­кве. Ипак, по­не­што је оста­ло не­пре­ве­де­но. Упра­во то има при­ли­ку да са­да иза­ђе на све­тлост да­на, тј. пред срп­ски те­о­ло­шки и кул­тур­ни пу­бли­кум. Сва­ка­ко, у збор­ник ула­зи и не­ко­ли­ци­на чла­на­ка ко­ји су се ра­ни­је по­ја­ви­ли у ра­зним пре­во­ди­ма, али смо их опет до­не­ли у све­жем и но­ви­јем пре­во­ду. За­што о. Алек­сан­дар Шме­ман? За­што да­нас, на­кон де­це­ни­ја бо­го­слов­ског, цр­кве­ног и ли­тур­гиј­ског пре­по­ро­да Пра­во­слав­не Цр­кве у све­ту и Ср­би­ји? Не­ко би пи­тао: за­што из­но­ва тек­сто­ви оца Шме­ма­на са­да кад нам је, на­из­глед, све у ве­зи са њим ите­ка­ко по­зна­то? Чи­ни се да ду­гу­је­мо од­го­вор на ова не то­ли­ко про­зир­на пи­та­ња. Циљ збор­ни­ка, ко­ји је пред на­ма у ова­квом об­ли­ку, ви­ше­струк је. Пре све­га, ра­ди се о же­љи да од­ре­ђе­ни (на­ма ва­жни) тек­сто­ви оца Алек­сан­дра бу­ду на јед­ном ме­сту, под јед­ним ко­ри­ца­ма и на срп­ском је­зи­ку. Ра­ди се о ука­зи­ва­њу на Шме­ма­но­во це­ло­ви­то и си­сте­мат­ско ба­вље­ње про­бле­ми­ма Ев­ха­ри­сти­је, Ли­тур­ги­је, све­тих тај­ни и це­ло­куп­ног жи­во­та Цр­кве. Као дру­го, по­сто­ји по­тре­ба за но­вом хер­ме­не­у­ти­ком са­вре­ме­ног ев­ха­ри­стиј­ског бо­го­сло­вља Цр­кве, као и на­чи­на на ко­ји исто бо­го­сло­вље фор­ми­ра жи­вот хри­шћа­на у Цр­кви и све­ту. Да­кле, оца Шме­ма­на тре­ба из­но­ва чи­та­ти и ту­ма­чи­ти. По­треб­но је но­во вред­но­ва­ње и кри­тич­ка ана­ли­за ње­го­вих фун­да­мен­тал­них бо­го­слов­ских ста­во­ва. На мно­гим ме­сти­ма о. Шме­ман ће про­го­во­ри­ти је­зи­ком аутен­тич­ног хри­шћан­ства, Цр­кве, Ев­ха­ри­сти­је и ота­ца; на дру­гим ме­сти­ма о. Алек­сан­дар ће, пак, пре­бла­го или пре­стро­го оце­ни­ти из­ве­сне по­ја­ве у бо­го­сло­вљу и Цр­кви. Из тог раз­ло­га ће ова­ква ме­ста мо­ра­ти по­но­во да бу­ду чи­та­на, ко­ри­го­ва­на, ис­пра­вља­на и до­бро­на­мер­но упот­пу­ње­на, ка­ко би све ишло у ко­рист да­љег на­прет­ка бо­го­сло­вља, Еха­ри­сти­је и са­ме Цр­кве. Сва­ка­ко, по­сто­ји и тре­ћи циљ збор­ни­ка. Он се од­но­си пре­ма на­ра­ста­ју­ћем ја­зу из­ме­ђу уто­пи­стич­ких и еска­пи­стич­ких по­гле­да, фи­ло­со­фи­ја, те­о­ло­ги­ја и све­то­на­зо­ра у да­на­шњој Цр­кви. Мно­ги ће при­го­во­ри­ти да је то ста­ри про­блем, да од вај­ка­да по­сто­ји у Цр­кви; и сам о. Шме­ман је о то­ме мно­го пи­сао. Ипак, ра­ди се о не­чем са­свим дру­га­чи­јем; Го­во­ри­мо о уто­пи­стич­ко-еска­пи­стич­ком чи­та­њу и ту­ма­че­њу са­мих Шме­ма­но­вих тек­сто­ва. Та­ко, са јед­не стра­не има­мо уто­пи­стич­ки, ро­ман­ти­чан, не­ре­а­лан и не­жи­во­тан по­ку­шај „на­ка­ле­мље­ња“ осно­ва ев­ха­ри­стиј­ског бо­го­сло­вља о. Алек­сан­дра Шме­ма­на на сва­ко­днев­ни жи­вот хри­шћа­на у Цр­кви, без истин­ског раз­ма­тра­ња пи­та­ња да ли, ка­ко, ка­да и због че­га тре­ба или не тре­ба при­ме­њи­ва­ти исте. Са дру­ге стра­не, при­су­ству­је­мо и еска­пи­стич­ком чи­та­њу о. Шме­ма­на, чи­ји је циљ у овом слу­ча­ју са­мо пу­ко обра­зо­ва­ње, ака­де­ми­зам, струч­ност, на­уч­ност, итд., без ика­квог по­ку­ша­ја да се не­што од про­чи­та­ног при­ме­ни у соп­стве­ном жи­во­ту. У ве­зи са свим на­ве­де­ним је и про­блем иде­о­ло­ги­је. Реч је о иде­о­ло­ги­ји на­ста­лој услед гло­ри­фи­ко­ва­ња или ни­по­да­шта­ва­ња бо­го­слов­ског ли­ка и де­ла оца Алек­сан­дра Шме­ма­на. Док се јед­ни за­кли­њу у лик о. Шме­ма­на и ње­го­ву „не­по­гре­ши­вост“, дру­ги ће оти­ћи та­ко да­ле­ко да ће на ло­ма­ча­ма спа­љи­ва­ти књи­ге о. Шме­ма­на. Да­љи ко­мен­тар ни­је по­тре­бан. По­треб­но је, ме­ђу­тим, осло­бо­ди­ти се фан­та­за­ма и из­ву­ћи нај­бо­ље из тек­сто­ва ко­ји су пред на­ма. Ми­сли­ти сво­јом гла­вом, а не гла­вом иде­о­ло­га, са ко­је год стра­не они при­сти­за­ли. Ду­гу­је­мо за­хвал­ност мно­гим лич­но­сти­ма, ко­је су из­да­шно и труд­бе­нич­ки по­мо­гле да збор­ник бу­де ка­кав је­сте. Пре све­га, за­хва­љу­је­мо уред­ни­ку из­да­вач­ке ку­ће и бо­го­слов­ског дру­штва „Отач­ник“, го­спо­ди­ну Бла­го­ју Пан­те­ли­ћу, ко­ји је за­пра­во ме­ђу ини­ци­ја­то­ри­ма овог про­јек­та. Та­ко­ђе, за­хвал­ни смо ти­му пре­во­ди­о­ца: оцу Алек­сан­дру Ђа­ков­цу, го­спо­ди Ива­ну Ђу­ни­си­је­ви­ћу, Бо­ја­ну Те­о­до­си­је­ви­ћу, Сте­ва­ну Јо­ва­но­ви­ћу, Бра­ти­сла­ву Здрав­ко­ви­ћу и Са­ши Ку­ри­џи, као и лек­то­ру го­спо­ђи Вар­ји Не­шић. По­себ­но за­хва­љу­је­мо го­спо­ђи Еле­ни Силк, би­бли­о­те­кар­ки Пра­во­слав­ног ин­сти­ту­та све­тог Вла­ди­ми­ра у Њу­јор­ку, на усту­пље­ним тек­сто­ви­ма у ори­ги­на­лу, а на­ро­чи­то на усту­па­њу чла­на­ка ко­ји су до са­да би­ли не­по­зна­ти срп­ској те­о­ло­шкој и кул­тур­ној јав­но­сти. На кра­ју, ва­жно је спо­ме­ну­ти још је­дан раз­лог из­ла­ска збор­ни­ка, а ње­га је нај­те­же од­ре­ди­ти ре­чи­ма - ра­ди се о ве­ри; о ве­ри у оно што ће­мо ов­де чи­та­ти. На­и­ме, на­кон де­це­ни­ја ев­ха­ри­стиј­ског бо­го­сло­вља, екли­си­о­ло­ги­је, он­то­ло­ги­је и ес­ха­то­ло­ги­је, као да ла­га­ним ра­стом на­до­ла­зи не­из­бе­жно пи­та­ње: да ли ми за­и­ста ве­ру­је­мо у све што чи­та­мо и што нам се да­је као аутен­тич­но бо­го­сло­вље Цр­кве? Ка­кве ве­зе оно има са на­шим жи­во­ти­ма? Ова пи­та­ња тре­ба схва­ти­ти крај­ње озбиљ­но, јер ће над свим мо­гу­ћим бо­го­слов­ским кон­цеп­ти­ма (ма ка­кви да су они) жи­вот у Цр­кви би­ти пре­суд­но ме­ри­ло. Жи­вот ко­ји не че­ка. Ла­зар Не­шић
  15. Бог ће јавно доћи и неће прећутати (Пс. 49, 3). Јуче, на празник светих Арете, Елезвоја цара етиопског и иконе Пресвете Богородице "Свих жалосних радост" крштена је Наташа у Катарину, познатија на zru као izgubljena algabacaju 0442_feel slavabogu shuntavilo па реко да поделимо заједно радост новорођене у Христу и да јој пожелимо добродошлицу у Тело isus-sinai dancedance dancedance dancedance ево и пар фотки са крштења pravopop
  16. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ јануар-фебруар/2011 Сада и овде, али још увек не „Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, Истина је, пак, стање будућег века“ Свети Максим Исповедник Стрела времена. Такав је облик и смисао историји и људској егзистенцији подарило хришћанство. Историја је лишена античког, цикличног бесмисла и понављања једних и истих догађаја. Хришћанство је људску мисао ослободило судбине и увело је у слободу, у креативност и одговорност. Историја је постала стрела која је одапета и која хита ка свом циљу. Почетак и узрок њеног хитања, као и њен циљ јесте Бог, али је човек онај који јој лет чини правим и могућим. Тако, историја бива рвање човека и Бога, а народ Божији са правом назван Израил (хебр. онај који се рвао са Богом) (Пост 32, 28). То рвање је заправо одговор човекове слободе на божански призив. Бог је сву творевину створио ни из чега, са жељом да она постоји вечно, у заједници са својим Творцем. По тој превечној божанској вољи, ваљало је да се створено сједини са Нествореним, те да тако заиста вечно постоји. Једном речју, свет је требао да буде уздигнут и принет Богу Оцу, али не као нужност и морање већ као уздарје, благодарење и љубав. Зато је Бог створио човека, боголиког, словесног и слободног. Човек је онај чијом вољом је требала да се оствари превечна Тајна Христа: да се Син Божији оваплоти, да постане човек те да тако сву творевину узнесе у божанску заједницу Оца и Сина; да Отац позна творевину као свог љубљеног Сина, те да кроз Сина излије на њу Духа Светога, Духа Животодавца. То је та божанска превечна жеља због које смо и добили биће. То је и циљ нашег постојања – циљ ка коме хита стрела времена: да постанемо богови по благодати, народ Божији, синови Божији, да се свет преобрази у Царство Божије. Но, човек се није сагласио са вољом Божијом. Прародитељи су одлучили да буду богови без Бога – легитимни су циљ покушали да оставре на погрешан начин. Човек је свет, уместо Богу, принео себи. Одвојени од Духа Животодавца, човек и свет окусили су стање необожења своје природе: смрт. Но, добри и премудри Бог није одустао од своје превечне воље. Не нарушавајући људску слободу, Бог је водио човека и свет ка свом циљу. Историја никада није лишена божанског промисла и божанског присуства. Историја је заиста постала рвање човека и Бога и, како Берђајев са правом каже, мешавина Божијег промисла, људске слободе и природне нужности. У том рвању, Бог је човечанству полако и сигурно кристалисао крајњи смисао историје – божански наш циљ због којег смо и створени. Истина света, коначно возглављење свега створеног у Личности Сина Божијег, бивала је присутна у историји најпре као сенка а затим као икона Истине. Сенка те Истине јесте Стари Завет. Кроз овај Завет Бога и човека свет је припреман за долазак Сина Божијег, за јављање самог Смисла и Истине нашег постојања. Закон је имао за циљ да људску слободу ослободи заблуде, те да је уједини са мудрошћу. Из тог је васпитања људска слобода требала да постане оно што стварно јесте слобода – љубав према Богу и љубав према човеку. Закон је требао да приправи људску слободу и срца људска за долазак Онога кога су Пророци најављивали и за савршенији Закон љубави, радосну вест, Јеванђеље које доноси свету – за Сина Божијег, Спаситеља света: „...ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило“ (Ис 7, 14). Име Емануило које наводи Пророк значи „са нама Бог“. Тако се и догодило у витлејемској пећини: Бог се јавио у телу, Онај који је једнак Оцу, постао је једнак и нама. Заиста, Бог беше са нама и међу нама. Као што је од младе жене кренуло обољење људске слободе, тако је од друге младе жене кренуло њено излечење. Дјева Марија је својом слободом омогућила да се историја као сенка Истине почне преображавати у њену икону. Скрушено и послушно али ипак сасвим слободно, Дјева Марија је на божанску вест о зачећу Сина Божијег у њеној утроби одговорила: „Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој!“ (Лк 1, 38). Те су речи промениле ток историје, располутиле су време на двоје: на старо и ново. Гле чуда – људске су речи учиниле извесним Божије речи; људска је воља приправила пут божанској вољи; човековим одобрењем, Бог дела своју замисао. (О, велика и дубока тајно слободе!) До доласка Сина Божијег, Тајна Христа, Истина света као његово приношење и благодарење Богу, постојала је као сенка. Стари Израил је Богу приносио жртве којим је задобијао опроштај грехова и којима је Богу благодарио за сва учињена добра, прошла и будућа. Принос и благодарење, које први људи не принеше и не заблагодарише Богу, беху заиста присутни у историји – сада и овде, али још увек не као пуноћа Истине, већ као сенка њезина. Тој је Истини Бог постепено поучавао човечанство, почев од наших прародитеља и њихових првих потомака, Каина и Авеља, до праоца Авраама и кроз читаву старозаветну историју, све до оног чудесног догађаја у витлејемској пећини, до оног Великог Четвртка у сионској горници, до оног часног и живототворног Крста и до оног великог и славног Васкрсења и на небо Вазнесења. Ти су догађаји располутили на двоје не само завесу Светиње над светињама у јерусалимском храму, већ и саму историју. Тај расцеп означио је не само ново време људске историје, већ и Нови Завет Бога и човека. Син Божији, поставши човек, примио је у своју Личност свецелу људску природу, а кроз њу и свецели створени свет. Тим догађајем је наша природа узнешена у вечни агапијски однос Оца и Сина. Онај који је у вечном загрљају Очевом као Бог, својим оваплоћењем, започео је да то бива и као Човек – један и исти Бог и Човек, Богочовек. Тако се и Дух Свети, који од Оца исходи и који се вечно излива на Сина и пребива уз Њега, излио и на нас људе – јер је Син Божији, Син Очев Јединородни, постао Човек. Тако, кроз Њега и добисмо Духа Мудрости, Животодавца, Утешитеља, Духа Светога који од Оца исходи (Јн 14, 16-17). Гле, тај су величанствени догађај старозаветни Пророци најављивали: „И после ћу излити Дух свој на свако тело...И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити Дух свој.“ (Јоил 2, 28-29). Заиста, испунише се пророчанства Пророка Божијих. „Ти дани“ дођоше и, ево, ту су. Син Божији поста и занавек оста – Човек. Он је, једном и заувек, свет принео Богу Оцу и заблагодарио Богу Оцу. Како је кроз старог човека ушло непослушање, тако је кроз Новог Адама ушло послушање Богу Оцу, послушање до смрти на Крсту. Тако, нема више ничег што већ није принето и нема достојнијег благодарења него што је Његово. Он је Онај који приноси – Првосвештеник рода људског. Но, и оно што приноси, опет је Он, његово човештво и у човештву васцели свет, велико у малом. Гле, последњи међу Пророцима Бога Живога, Јован Крститељ, назвао Га је Јагњетом, провиђајући Његову жртву и себеприношење Богу Оцу: „Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света!“ (Јн 1, 29). Ево истинитог Јагњета које се приноси на жртвеник Богу, чија су сенка били старозаветни жртвени јагањци. Ево истинитог Хлеба за освећење и живот света, чија су сенка били старозаветни хлебови предложења и пустињска небеска мана. Ево истинитог Пића, чија су сенка били старозаветни виноградски приноси. (Јн 6, 48-58). Приневши свет једном и заувек Богу Оцу, Син Божији и Син Човечији, Богочовек, показао је свету Истину самога света: приношење и благодарење Богу Оцу. Та Истина света је Он сам – Господ наш Исус Христос, као Онај Који приноси, Који се приноси и Који благодари. (Мт 26-28; Мк 14, 22-24; Лк 22, 19-20). Након Њега историја више не може показати ништа ново и ништа истинитије. Угледавши Истину у историји, човечанству је остало да у тој Истини учествује, да све што је Христос чинио чине и даље људи у „Његов спомен“ (Лк 22, 19). Приношење света и благодарење Богу Оцу настављено је и након Христовог Вазнесења, али не као ново приношење и ново благодарење, већ као стално светотајинско оприсутњење тог јединственог, непоновљивог и свецелосног Христовог приношења и благодарења. Тим именом благодарења (грч. евхаристија) назива се реалност новозаветног народа Божијег – Цркве. Евхаристија (Света Литургија) чини идентитет, суштину Цркве. Једноставно речено, Света Литургија – то је Црква. У Цркви, на Светој Литургији, оприсутњује се оно једно, непоновљиво и свецелосно приношење света и благодарење Богу Оцу. Оприсутњује се она Истина које је дошла у историју и која ће опет и сасвим доћи на њеном крају. Син Божији је узео свет и човека и принео Богу Оцу. Ипак, тај догађај не искључује и актуализацију појединачне људске слободе. Богочовек не приноси обезличену људску природу, већ живе и конкретне личности. Отуда ваља да историја дође до свог краја, да се људи слободно одреде према Тајни Христа, да сваки човек до краја историје може слободно да каже, ако то хоће: „Не живим више ја, него живи у мени Христос.“ (Гал 2, 20). Тајна Христа је тајна сусрета и синергије две слободе: Божије и људске. Отуда и Заповест Христова Цркви: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“ (Мт 28, 19). Зато је и коначно возглављење човека и света у Сину Божијем, свих племена и језика од почетка до краја историје, догађај будућности. Но, као што су људи у Старом Завету предокушали ту будућу Истину као сенку, тако је и новозаветни људи предокушају, али много реалније и много јасније – као икону. И сенка и икона везане су за Истину. Јер, нису људи творци сенке и иконе, већ је то Истина сама себе показивала као сенку и као икону. Истина се јавила на Синају Мојсију и остала након тога присутна у историји кроз Закон и Пророке, као сенка. Истина је постала Човек и била међу људима, показавши и испунивши крајњи смисао и циљ човеков. И након Вазнесења, Истина је остала ту као икона: као Црква, као Света Литургија. Парадоксално, Истина је присутна сада и овде, али још увек не. Она је оно што ће тек доћи, када све буде коначно возглављено у Христу. Али, ми је ипак сада и овде предокушамо на Светој Литургији. Света Литургија, народ и свештенство сабрано око свог владике, јесу жива икона оне будуће Истине, када ће се сви народи, од почетка до краја историје, сабрати око Спаситеља, око свог Владике, Господа Исуса Христа. И на Светој Литургији као икони, светотајински се оприсутњује оно Христово величанствено приношење творевине Богу. „Твоје од Твојих, Теби приносећи ради свега и за све!“, радосно узвикује Предстојатељ величанственог Сабрања, стојећи на месту Христовом, подижући хлеб и вино ка Оцу небеском. Заиста, Литургија, то је Син Божији који стоји пред својим Оцем и који приноси и који се приноси. Зато је Црква са правом названа Телом Христовим, коме је Он Глава. На принету творевину и на величанствено Сабрање, на Светој Литургији, оприсутњује се оно јединствено и свецелосно изливање Духа Светога које се одиграло у Личности Сина Божијег. „Да дође Дух Твој Свети на нас и на дарове ове“, моли Предстојатељ литургијског Сабрања у име свих сабраних. Отуда све оно што је принето бива усиновљено, постаје сами Христос – Тело и Крв његова. Једући и пијући од Тела и Крви Господње постајемо и ми оно што једемо: Тело Христово, бивајући сваки понаособ уд томе Телу. Сједињени у Телу са Главом, сједињујемо се и међусобно. Тако многи постају једно – Један Свети, Један Господ Исус Христос. Поистоветивши се са Сином, удостојавамо се да Бога назовемо својим Оцем: „Оче наш који си на небесима...“ То је, заправо, познање Бога као Оца – поистовећење са Сином, обожење. А познање Бога Оца јесте живот вечни (Јн 17, 3). То познање је оно Царство које нам је Отац приправио пре постања света (Мт 25, 34). То је та превечна Тајна Христа, коју Пророци најављиваше и старозаветни оци созерцаваше као сенку. То је та Истина будућег века коју сада, ми људи Новога Завета, предокушамо као икону, у Цркви на Светој Литургији. Сада и овде, али још увек не – мудри парадокс који времена и векове, прошлост и будућност уједињује једном Личношћу: Сином Божијим – Господ је дошао, Господ долази, Господ ће доћи. Да, дођи Господе Исусе Христе! (Отк 22, 20). Александар Милојков
  17. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ март-април/2010 Биће које празнује „Какве су ти мисли, такав ти је и живот.“ Могли бисмо ову мисао оца Тадеја даље продубити и рећи: какав ти је смисао живота, онакви су ти и празници. Празници су феномен човечанства. Нема времена у историји, нема цивилизације, нема религије, нема људске идеологије а да су лишени празника. Напротив, празници су сведоци историје, сведоци цивилизације, сведоци религије, сведоци идеологије. Људско ткање смисла је толико присутно у празницима да се може рећи: „Реци ми шта празнујеш и ја ћу ти рећи ко си.“ Но, штагод да су празници говорили о одређеној епохи, религији или идеји, те тиме показивали различитости, ипак су кроз читаву историју задржали једну заједничку особину: радост. Човек је увек волео празнике и празници су увек били радост за човека. Ми хришћани бисмо могли рећи да је та непролазна особина празника, празнична радост, онај Божији благослов дат човеку и свету, свету који и почиње празником, Божијим почивањем: „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома...И сврши Бог до седмога дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; и благослови Бог седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини. (Пост 1, 31 – 2, 3)“ Тај празнични Божији благослов дат творевини јесте радост постојања, радост слободе, слободе која цара творевине, човека, чини подобним Богу. Тим благословом је човек, као словесно и слободно биће, позван да свој и живот свега створеног, кроз себе учини празником – вечним радовањем у заједници са својим Творцем. Иако је дар словесности човек злоупотребио, те је себе и творевину, уместо Богу, окренуо самоме себи, Бог му није ускратио слободу и није му одузео осећај радости. Одвојен од Бога, човек тумара и тражи смисао свог постојања. У том свом тумарању, он некад бива а некад не бива свестан свог промашаја. Али, штагод да је одредио за свој смисао и циљ, човек није престао да буде биће које празнује и биће које се радује. Човек није престао да буде биће које у празнику види смисао и празником говори о смислу, откривајући тако свој идентитет, своје биће. Таквим својим начином постојања, кроз целу историју, човек сведочи да је свет почео празником и да ће се празником завршити. Коначно, штагод чинио и у штагод веровао, човек ипак сведочи да свет има смисао у починку, у празнику. Чак и данашњи човек, у ери постмодерне, иако се можда све мање радује и све мање има смисла за радост, смисао живота, иако загледан у голи материјални профит, ипак види у празнику. Дошавши на овај свет он увиђа да му ваља да ствара нове идеје, да те идеје стави у покрет, у производњу профита, да себе стави у мукотрпно кретање и делање ради властитог опстанка. То кретање и делање је умарајућа нужност из које човек гледа у починак, у дан радовања и слободе, у празник, у дан када ће уживати у плодовима свог покрета и делања. Тако, иако отуђен, савремени човек ипак сведочи ону чувену тријаду светог Максима Исповедника, тријаду која показује истину човека и света: стварање – покрет – мировање. То је пулс којим откуцава и људски биоритам: стварање, делатни покрет па онда одмор, и тако у круг. Та чувена тријада је ритам живота који дефинише и само време: недеље, месеце, године. Оног тренутка када човек покуша да поремети тај ритам, да од тријаде направи дијаду, буни се његова природа, његова биологија. Када, пак, неко други покуша да му одузме починак, празник, он свој револт за отетим смислом показује дижући буне, чак и револуције. Но, каквигод били људски празници, коликогод радости доносили, они пролазе, њихов смисао јењава пред налетом новог покрета и нове муке убирања плодова „са знојем лица свог“. Хришћански празници, пак, са својом литургијском суштином, јесу предокус, сада и овде у историји и покрету, оног починка, оног мира и мировања, оног вечног и незалазног осмог дана, вечног празника и вечног радовања у заједници са Господом и светима. То је оприсутњење смисла још на самом путу ка смислу. Да ли то значи да су хришћански празници презрење историје? Можемо ли хришћане оптужити да су пуки есхатологисти? Добар одговор на ова питања даје наш владика Атанасије Јевтић: „Историја не може бити замена за Есхатологију, али она има смисао и назначење да се улије, прелије у вечност, у Царство Небеско. Сама по себи, историја, иако је хришћанско схватање историје динамично, прогресивно, стваралачко, ипак она не може бити замена за оно Царство коме стремимо. Историја тиме није порекнута, него је прави њен смисао ту означен и назначен.“ Другим речима, историја је труд и мука која сама за себе нема смисла, без коначног догађаја Царства Небеског, али без које и нема пута у то исто Царство. Наиме, радост, Царство Небеско, је смисао који оправдава труд и муку, осмишљује историју као кретање ка циљу. Хришћанско литургијско празновање направило је тај чувени двиг ка смислу саме историје, ка самом њеном крају, а ипак пре њеног свршетка. Иако су неки старозаветни празници представљали праслику новозаветних празника (Пасха и Педесетница), старозаветни човек није био способан за тај двиг ка смислу ван историје. Његов покрет и крајњи смисао и циљ остајао је увек ту, у времену и историји. Старозаветни празници славили су Бога који избавља народ из ропства, који га води кроз пустињу у земљу обећану. То је Бог који побеђује непријатеље изабраног народа, Бог који их брани од разних завојевача, Бог који их храни и умножава. Нико није могао наћи смисао ван историје, као ни смисао саме историје, док лично Бог није дошао у историју. Оваплоћени Бог Логос открио је тај прави смисао, ту истину будућег века. У Њему је старозаветна Пасха као слика добила своју коначну пуноћу и тумачење. Он постаје пасхално Јагње које се даје на заклање за живот света. Он је Пут, Истина и Живот, који изводи свет из ропства греха, смрти и пропадљивости у живот, радост и непролазност. Старозаветна Педесетница добила је својe пуно тумачење у догађају Цркве. Стари Савез и заједница са Богом, оличена у уговору Закона, као слика, испунила се у изливању Духа Светога на апостоле, Духа љубави и истине који твори новозаветну заједницу, Цркву Божију. Литургијско знање и антиципација будућег, последица је те неизрециве љубави Божије. Тај акт љубави која уводи у знање и предокус будућег, оличен је у Тајној Вечери, која се и збила „да остане тајни мистагошки спомен, да нас подсећа шта је Христос урадио за нас, а у исто време да антиципира, да нам даје предокушај, да нам приопшти и да нас приопшти ономе што ће бити у будућем Царству Небеском, тј. да нам дарује то само Царство која нам је Христос тада завештао.“, како то опет вели владика Атанасије. А хришћански празник је управо то, света Литургија, и то треба увек понављати. Литургијом празнујемо прошле свете догађаје, свете личности, али са смислом у будућности и ради будућности. Зато, хришћански празник, света Литургија, није сентиментално сећање на прошлост, већ возглављење времена, догађаја и личности у будућем Царству, које се већ оприсутњује и предокуша сада и овде. У догађају литургијског празновања, личности и догађаји свих времена и векова, сабирају се и возглављују у Личности Оног Који приноси и Оног Који се приноси, а Кога сама евхаристијска заједница, Црква као тело Његово, реално оприсутњује сада и овде: у Сину Божијем, Господу Исусу Христу. У Њему се време, прошлост садашњост и будућност, сабира у једну тачку, у празнични литургијски догађај. Коначно, хришћански празници освећују и само време. Сваки је дан, без изузетка, помен неког свештеног догађаја или светитеља. Тако, хришћанско време, седмице, месеци и године, постају каталог празника. Смена дана постаје смена празника, чинећи живот хришћанина уистину радосним догађајем. Такав систем празника преображава време, иконизује и оприсутњује онај вечни, небески начин живота. Зато, коликогод то данас парадоксално изгледало и чудно звучало уху постмодерне, доиста је истинито, да бити хришћанин значи бити слободан и радостан човек. Бити хришћанин значи схватити да живот заиста има смисла и да се вреди радовати. Литургијске очи празника су нови вид човеков. Тим новим очима човек сада и овде већ треба да гледа на сву творевину. Да је види не онакву каква је сада, већ онакву каква ће бити и да такав однос према њој гради. Првенствено, тим очима треба да гледа на свог ближњег, на другог човека. Да превазиђе његове мане и слабости, да не дозволи да га оне одвоје од заједнице са њим. Гледајући свог ближњег тим очима будућег идентитета, видимо свог брата не онаквим какав је он сад, грешан и порочан, већ онаквим какав ће бити и какав може бити сада и овде, у сваком тренутку – обожен и од Бога прослављен. Зато наша Црква, уз празничну радост, позива на међусобно измирење браће. Та љубав која се према ближњем пројављује на празничном литургијском сабрању није неки психолошки доживљај, како обично људи схватају љубав. Не, ова љубав је безусловна, слободна и независна од свих етичких норми и правила. Та љубав је управо онтологија, начин постојања. Таква љубав, будући слободна, једино може да опрости ближњем и „седам пута по седамдесет седам пута“. Таква је љубав једино и кадра и моћна да обрати ближњег на право и искрено покајање, покајање које није плод страха од закона, од казне, већ слободна воља, хтење да се очува заједница са другим. Та љубав порађа једну вољу, једну мисао, једну веру, како то на празничном литургијском сабрању и чујемо: „Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали...“ Коначно, та љубав која се „не надима, не тражи своје, љубав која никад не престаје“, порађа истину, а „истина је стање будућег века“, истина је нешто што је непроменљиво, вечно, нешто што заиста јесте. То је нови начин постојања човека и света који предокушамо сада и овде и у којем смо позвани да у празничној радости и починку „сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо“. Александар Милојков
×
×
  • Креирај ново...