Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'књиге'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Дневник савременог боготражитеља Ми православци имамо послање да постанемо светлост јер Господ Христос је светлост. Он је истина и живот. Оно што Христос тражи од нас није тешко испунити. Довољно је да се држимо јеванђељских заповести и не треба никаквих злих сила да се плашимо, једна је од порука промоције књиге „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ грчког теолога Јаниса Коцабасиса, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“. Уз преводилачко посредовање сабрата манастира Хиландар инока Макарија, аутор је представио Ваљевцима књигу, својеврстан дневник и путопис са Свете Горе из друге половине седамдесетих година. Одрастао у православној породици, Јанис Коцабасис у младости је почео да има недоумице о истинитости уверења добијених у родитељском дому и проучава друге религијске системе. На предлог пријатеља, 1976. године обрео се у Богородичином врту на Атосу са жељом да упозна „узвишене људе“, како се знало рећи за светогорске црнорисце. Управо ту збива се сусрет са једним од најуваженијих стараца прошлог века Пајсијем Светогорцем (канонизован 2015. године) и младићем Јоргакисом, који је увек био у старчевој близини. Чувши несвакидашњу животну причу шеснаестогодишњег Јоргакиса, Јанис Коцабасис одлучује да је преточи у књигу, која је до данашњих дана дочекала девето издање и превођење на више светских језика. Наиме, Јоргакиса је са свега две године деда однео на Тибет и одрастао је у будистичком манастиру крај људи који су чинили разне натприродне ствари. Током четрнаест година живљења ту, имао је забрану приласка женама, конзумирања меса и масне хране уопште. Устајало се у четири изјутра, изучавала философија и радило на достизању „висина духовности“. Након драматичних искустава при практиковању источњачких вештина, Јоргакис долази на Свету Гору, доживљава преображај и отпочиње живот у вери предака. Данас је свештеник у Америци. Књига „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ је интригантно и за савремене боготражитеље свакако корисно штиво. Заводљиви будистички мистицизам, нарочито западном човеку атрактиван, Јанис Коцабасис објашњава доносећи личне доживљаје младог му сународника, који у касним тинејџерским годинама одлучује да напусти тај пут. До сада је представљена у више градова Србије и наишла на велико интересовање читалаца. Промоцију у Ваљевској гимназији употпуниле су сестре Теодора и Анастасија Рафаиловић, које су са гостима на грчком језику отпевале „Достојно јест“. Ј.J Ми православци имамо послање да постанемо светлост јер Господ Христос је светлост. Он је истина и живот. Оно што Христос тражи од нас није тешко испунити. Довољно је да се држимо јеванђељских заповести и не треба никаквих злих сила да се плашимо, једна је од порука промоције књиге „Са Тибета на Свету Гору старцу Пајсију“ грчког теолога Јаниса Коцабасиса, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“. View full Странице
  2. Монографија „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ је управо изашла из штампе. Аутор књиге је Фрањо Фабијанец, пуковник у пензији, а издавач је Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС); средства су обезбеђена донацијама добрих људи. У књизи је обрађен развој везе у ваздухопловству од његовог настанка до новијег доба, са тежиштем на ВШЦ Краљево – од настанка до расформирања, за које време је одшколовано око 3000 официра и подофицира везе у ваздухопловству, метеоролога, официра за навођење (ОЗН) и фото‐ службе. Књига има 384 стране, формата је А‐4, са великим бројем илустрација; рађена је у тврдом повезу. На челу пројекта био је уређивачки одбор састављен од еминентних официра рода везе у ваздухопловству на челу са Миланом Станимировићем, генерал‐мајором у пензији. Промоција књиге ће се одржати 26. септембра (уторак) 2017. године у 13.00 часова у Великој сали Дома ваздухопловства Земун. О књизи ће говорити генерал мајор у пензији Милан Станимировић, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији и Председник УПВЛПС, пуковник у пензији Родољуб Матовић, као и аутор књиге, пуковник у пензији Фрањо Фабијанец. Добро дошли!
  3. О ЦРНОГОРСКОМ ТУГОВАЊУ (Из књиге "Музика и депресија", Ранке Радуловић и Мирка Пејовића, Бгд, 1997.г) У својој књизи "Депресивни оптимизам Црногораца" Т. Баковић пише: "Узето у цјелини, Црногорци као народ испуњавају све етиопсихофизиолошке захтјеве психоаналитичке теорије личности и посједују углавном све одлике депресивне личности." Основни аргументи који ово потврђују јесу чест губитак вољеног објекта услед ратова и историјских околности, постојање хипертрофичног Суперега и код Црногораца увек будне савести и етике, веома изражене црногорске амбиваленције и нарцизма, те потребе за гратификацијом, склоност самопотцењивању и неговање култа смрти, уз утицај депресивности на психичке функције Црногораца. Дакле, потенцијал за депресију имају. Али, у овом поглављу покушаћу да одговорим на питање: имају ли Црногорци, уопште, капацитет за депресију? У опису Ријечке нахије у Старој Црној Гори, Јовићевић (1911, угледни учитељ, етнограф и лексикограф) даје импресиван приказ тужења чобаница у планинини. "Сакривена у планини, далеко од свих путева, чобаница по ваздан тужи, а гора одјекује. Све невоље, бриге и жалости своје и туђе уплиће при том у "текст" свог тужења, а помиње и давне јунаке и бојове, све тамо од Косова. Мушкарци воле - истиче Јовићевић - да из даљине слушају то женско тужење, али пазе да се не покажу, јер чобаница чим угледа човјека престане с тужењем." Видели сте, чобаница тужи, али чим угледа некога она престаје. Изгледа да тужење није дозвољено, као да не сме имати сведока. А мушкарци воле да слушају то женско тужење, да ли је то пројекција властите туге? Чак и на сахранама, и то данас, жене и деца најчешће не туже за покојником. Тужи сестра и друге присутне жене (често су то плаћене тужбалице). Том приликом надугачко спомињу и све друге покојнике, да би присутни у њихово тужење могли да пројектују и своју тугу. Никог не забораве. Навешћу део разговора са чувеном црногорском тужилицом Милушом Перовић која каже: "Код нас у Црној Гори практикује се да мајка за сином не тужи и жена за мужем не тужи. Мајка за сином не треба да тужи, треба да је јунак - да буде поносна што је родила сина који је погинуо за своју отаџбину. Жена за мужем, било је срамно, некако тако није било уобичајено, мада данас млађе кукају и плачу." (Казивање Милуше Перовић, рођене 1907. на Цетињу, забиљежено 1963) Тужити може сестра за братом " али то није више није тужбалица...то је осјећај." "Страшно ли те погледати, дико брате! Јадно ли те прегоријети, ја ти јадна! Сив соколе шестокрили, брате срећо! Братска сабља самокова, мој Лазаре! Златан ступче вас до неба, брате роде! Моје сунце од истока, мој Лазаре!" (Ковчежић, бр 9) Сестра за јунаком Милутином: "Кад си сабљу извадио Милутине! И у Турке јуришао Обилићу! Ти надлети соколове Сив соколе! И надлети све јунаке Црногорче! И погибе за поштење Нека ти је! Кукавица рока има Ја га немам! Од Ђурђева до Видова Она кука! А ја тужим довијека, Куку брате!" О начини њеног певања Љубомир Ненадовић у "Писмима са Цетиња" каже: "Па онда тим истим гласом више од педесет пута повртала је ту реч "куку", тако да је права кукавица-птица, која је пре ње у брегу кукала, одмах ућутала, а тек је после почела кукати кад је та девојка отишла". Може тужити и снаха за девером, јер је однос између њих нежан, као између брата и сестре; "Куку добро миловање! Ко ће снаје миловати? Ко л им прстен саковати? Кога ли ће дочекати Из путовања далекије? Ко л им милост донијети? Ко ли снаје даровати Како си нас научио? Ал с уздају снаје твоје, да ћеш нама долећети, Под оружијем свијетлијем, Кућна врата засјенити И свијех нас обрадовати Ружо дивна!" Ево сахране командира Сава Јокова коју описује Љ. Ненадовић у "Писмима са Цетиња" за којим на подстицај једног старог Црногорца ("Јавите се која!") тужи даља својта. Ево те сцене и тужбалице: "Онда се одвоји једна крупна средовечна жена, име јој је Крстиња, из далека је нешто своја оном што је сахрањен. Око ње сви стадосмо тако, да је у средини велико коло остало празно. Она метну унакрст руке на прси; за њом је друга жена у њене стопе корачала; и сваки стих што она прва искаже, она је друга истим гласом поновила; међутим она прва што изводи песму има доста времена да смисли шта ће даље казати". Крстиња је тужила овако: "Чудна веља жаловања Сабљо Саво! Та да ти је стат па гледат Сив соколе! Како туже твоја браћа Њима криво! Е ти мало не причека Убојниче! Е их сада ти остави Наша дико! Кад се граби турско царство, Невјерничко! И градови узимају, Саво, брајо! Не даде ти зорно сунце И јуначко! Унесе те веља жеља, Поглаварска. Међу Турке, међ крвнике, Српски бане! И погибе ти за образ И право је! Ти полазиш на те путе Перјаницо! Куд одоше многа браћа Витезови Поздрави их и кажи им: Слава њима! Да су дивно освећени Убојници! Да се граби турско царство, Не било га!" Сам ритам ове песме је врло специфичан о чему би компетентније могли да говоре критичари књижевности. Оно што је за психијатре интересантно, јесте црногорски доживљај депресије, тј. потпуно одсуство капацитета за депресију, што се испољава одбраном од депресије, првенствено сарказмом у служби агресије, и низом парадоксалних интервенција које не дозвољавају ни ожалошћеном, ни покојнику да тугују. Сенку маскиране депресије можемо осетити у последњем стиху: "Да се граби турско царство, Не било га!" где уз агресију, постоји и једна нијанса резигнације. Крстиња тужи за даљом својтом, а млада девојка "набраја и тужи из свег грла, тако да се све планине разлежу"- за врло необичном својтом. Она час тужи, час разговара и смеје се. Ненадовић је сусреће на Чеву: забележен је њихов кратак разговор, део тужбалице и ауторски коментар: "Ја је запитах: ко ти је погинуо те тако тужиш! "Сви су ми изгинули!- одговори она. "Погинуо ми Лазо, Милош, Иван, Богдан!" Па онда опет кликну својим лепим гласом: "Ево сабље - руке нема Обилићу Ево капе - главе нема Дивна главо!" Никад нико се не обраћа директно. Сви тугују индиректно, нико никог не заборавља. Несвесно користе све елементе групне терапије. Показивање туге у првом лицу није дозвољено. Чак ни плакање. Као да их из детињства уче како тугу да поднесу. /.../ Како смо већ рекли мајкама није дозвољено да тугују за синовима јунацима. Ипак, како то изгледа, архетипски специфично, пише у "Писмима са Цетиња" у најпотреснијем делу. Најпотреснији је лик мајке која "мирно и тихо" жали своја три јединца сина, који су били одабрани јунаци, и после којих није остало порода. На ту нежну и неутешну мајку наилази Ненадовић с још једним песником и ево како је тај сусрет описан: "Њихова стара мати не плаче. Не кука. Спустила се на путу у прашину па ћути и гледа преда се. Теше је Црногорци: "Још је многа мати три сина изгубила, па нису клонуле тако!, а она им одговори: "Како је мати, несретна је, свака је мати несретна!" "Не дај се, држи се! Бог је свемогућ!", рече јој један, а она му одговори: "Бог је свемогућ, може Црногорцима дати Душаново царство, а мени не може више ништа дати и ништа узети". Један јој рече: Моли се Богу, Бог ће те утешити", а она му тихо одговори: "И Божја мати неутешна је", па онда спусти своје бледо лице у прашину. Лази Костићу, песнику, грунуше тешке сузе на очи, маши се руком у џеп да јој поклони штогод новаца, али сети се да би с тим увредио њену тугу; окрете се и одосмо одатле ћутећи" /.../ Ову "пројекцију туге" видела сам на почетку овог последњег рата на никшићкој пијаци, када су све до једне жене биле обучене у дубоку црнину. То је био невероватан доживљај колективне депресије, још драстичнији јер је био у атмосфери пијаце, која је обично најживље место у граду. Није било куће која није послала војника, а цео град је жалио за погинулим, туђим јединцима. БИЉЕШКА А.Ж.: У овој књизи можете прочитати још о мушком туговању Црногораца - лелекању и гуслама и депресији. Моја породична историја потврђује податке ове књиге: Баба је свако јутро плетући вијенац косе тужила за своја два брата партизанска јунака, а мом оцу који је био мали, практично посмрче бијаше жао што не помиње свог мужа, такође јунака, оца којег није запамтио. Када смо давале двадесетогодишњицу баби 1978.г., ја сам имао 10 година и тужила је бабина пријатељица и чувена тужбалица и народни трибун Златана Перутовић, рођена Мићуновић. Нијесмо могли да избјегнемо једног шпијуна, но бијаше то најчистији породични скуп, а Златана је сваког од нас помињала везујући мене десетогодишњака за бабу коју нијесам запамтио. Касније када ми је умро брат од тетке, изненада у 43. години, угледан љекар, више хиљада људи је прошло кроз кућу. Тетка се са сваким питала, распитивала се за здравље њихових укућана, као да није изгубила сина првијенца.
  4. Књигу “Нeбeскe хeрoинe свeтa” нaписao je eминeнтни aутoр - прoфeсoр Рaдмилa Toнкoвић и тимe успeлa дa jeдинствeн прojeкaт у свeту нaкoн дeсeт гoдинa рaдa oбjeдини у jeдну цeлину, кoja пo свoм oбиму и сaдржajу прeвaзилaзи eлeмeнтe књигe, пa сe слoбoднo мoжe нaзвaти прaвoм eнциклoпeдиjoм o oдвaжним нeбeским хeрoинaмa цeлoг свeтa. У jeднoм изузeтнo oбимнoм увoду “Oд митa дo кoсмoсa”, кojи чaк сaм зa сeбe мoжe дa прeдстaвљa мaлу књигу истoриje вaздухoплoвствa, прoфeсoр Рaдмилa Toнкoвић нa мaeстрaлaн нaчин oбрaђуje и прeдстaвљa нaстaнaк и рaзвoj вaздухoплoвствa цeлe плaнeтe Зeмљe. Пoдсeћajући нaс нa дрeвнe кoсмoнaутe и aстрoнoмe, нeустрaшивe пиoнирe вaздухoплoвствa из цeлoг свeтa, пa свe дo Вaлeнтинe Teрjeшкoвe, првe жeнe кoсмoнaутa, oнa сaжeтo aли свeoбухвaтнo прeдoчaвa знaчajaн дeo свeтскe истoриje лeтeњa. У oвoм грaндиoзнoм пoдухвaту aутoр oбрaђуje кoмплeтну истoриjу вaздухoплoвствa Фрaнцускe, Русиje, Вeликe Бритaниje, Нeмaчкe, СAД, Jугoслaвиje - Србиje, Итaлиje, Шпaниje, Пoртугaлиje, зeмaљa Скaндинaвиje… и других зeмaљa Eврoпe, зeмaљa Aзиje, Aфрикe, Aустрaлиje, Нoвoг Зeлaндa, Цeнтрaлнe и Jужнe Aмeрикe, jeднoм рeчjу цeлe плaнeтe Зeмљe; прaтeћи и гeoпoлитичкe и гeoстрaтeшкe свeтскe приликe и њихoв нeминoвaн утицaj нa рaзвoj вaздухoплoвних тeхникa и тeхнoлoгиja кao врхунских, нajнaпрeдниjих и нajсoфистицирaниjих у свaкoj држaви и друштву. Нa прeкo 500 стрaницa и oкo 1700 фoтoгрaфиja, oбрaђуjући вишe oд 500 ликoвa и улaзeћи у нajфиниje eмoциje и дoживљaje лeтeњa, рaдoсти ствaрaњa, дoчaрaвajући oдушeвљeњe успeхoм, прeдoчaвajући хрaбрoст и oдвaжнoст, спрeмнoст жртвoвaњa у бoрби зa слoбoду... пa свe дo сaдa нeoбjaвљeнe стaтистикe, пeрфoрмaнси вaздухoплoвa, a пoсeбнo вeликe љубaви “нeбeских дaмa” прeмa лeтeлицaмa и зaхвaлнoсти oнимa кojи су их учили лeтeњу, aутoр прoф. Рaдмилa Toнкoвић успeлa je дa oтргнe oд зaбoрaвa и нeпрaвдe улoгу и дoпринoс дaмa у рaзвojу вaздухoплoвствa у њихoвим мaтичним зeмљaмa и у цeлoм свeту. Књигa je пoсвeћeнa свим oдвaжним свeтским дeвojкaмa и жeнaмa, кoje су упрaвљajући бaлoнимa, дирижaблимa, пaдoбрaнимa, змajeвимa, jeдрилицaмa, aвиoнимa и хeликoптeримa хрaбрo oсвajaлe вaздух - трeћу димeнзиjу чoвeкoвoг живљeњa. Истoврeмeнo сa прaвoм прирoднoм лaкoћoм су билe кћeркe, сeстрe, дeвojкe, супругe и мajкe и свoje спoсoбнoсти мoрaлe дoкaзивaти вишe oд других. To су билe и oстaлe oсoбeнe дaмe испрeд свoг врeмeнa, сaмoстaлнe, eнeргичнe, хрaбрe и oдлучнe дa пoмeрe грaницe нeмoгућeг. Oвe дaмe су билe нajлeпши и нajрeпрeзeнтaтивниjи aмбaсaдoри свojих зeмaљa у свeту, кojимa je свe дo oвoг дeлa нeпрaвeднo зaнeмaривaнa, пoтискивaнa, скривaнa и зaбoрaвљaнa њихoвa улoгa. Oвa oбимнa књигa je писaнa лaпидaрним стилoм и jeднoстaвним jeзикoм, aли aутoр прoфeсoр Рaдмилa Toнкoвић вeoмa вeштo кoмбинуje причу и истoриjу, зaнeсeнoст лeтeњeм и тeхнику, судбинe људи и читaвих eпoхa, прaтeћи уз тo и рaзвoj вaздухoплoвнe тeхникe, тeхнoлoгиje и лeтeњa, a дa при тoмe нe зaмaрa читaoцa, вeћ гa стaлнo изнoвa пoдстичe и инспиришe дa читa дaљe дивeћи сe и oдушeвљaвajући сe лeпим и oдвaжним дaмaмa кoje дeфилуjу стрaницaмa oвe нeoбичнo зaнимљивe и изузeтнo врeднe књигe. Промоција књиге „Небеске хероине света“ проф. Радмиле Тонковић 30. мај 2017. у 19:00 Велика сала Руског дома Улаз слободан
  5. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/prilog andric.mp3 http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=12753
  6. Поштовани форумаши и пратиоци форума, Брат и колега теолог, Јован Благојевић, написао је изузетну књигу (ко га на Фејсбуку има међу пријатељима већ зна о чему се ради). У питању су старозаветне библијске приче - седам прича везаних за Вавилонско ропство, на врло приступачан начин прилагођене омладинцима. Ја потписујем редактуру текста, што значи да сам књигу прешао десетак пута уздуж и попреко. Ретко која књига оваквог формата ми је привукла толику пажњу. Колега Јован је уистину неоткривени таленат - а после жељеног објављивања ове књиге постао би новооткривени. Недостаје, међутим, новца. О томе детаљније можете прочитати у атачменту. Потрудићемо се да едитујемо прву поруку па да текст не буде у атачменту него да се нормално може читати. Колегу Јована Благојевића можете контактирати путем Фејсбука: https://www.facebook.com/profile.php?id=100011235645774 Следи обраћање колеге Јована: Библијски културни центар Ул. Краљице Наталије 76 11000 Београд тел. 066 / 888 31 44 маил: [email protected] Поштовани, Обраћамо Вам се са надом да ће те размотрити нашу молбу у вези са могућом финансцијском подршком нашем пионирском издавачком пројекту. Пројекат који Вам предлажемо је објављивање књиге за децу у категорији 10+ година. У пиатњу је ауторско дело Јована Благојевића, докторанда богословских наука и вишегодишњег наставника Верске наставе у Београду1Летописи из Вавилоније и Персије. Књига је заснована на Светом Писму, односно на Књизи прор. Данила 1-6 и Књизи о Јестири. Писац Књиге је Летописе осмислио као драматизацију библијског текста уз ослањање и на ванбиблијске историјске изворе употребљене тако да одржавају пажњу читала и усмерују је ка библијској поруци са наглашеним мотивима хуманости. Књига би била штампана у А5 формату . До сада је завршен текст књиге, урађена је коректура текста, његово илустровање и највећи део лектуре. Остаје да се заврши летура текст и уради његов прелом. Да би се тај део припреме завршио у покровитељству су учествовали Манастир Студеница, храм Вазнесења Господњега у Београду и једно приватно лице. Ипак, да би се припремни део посао окончао потребно нам је још око 450 евра. После тога, остаје обезбеђивање новца за штампање, а то би могло да се покрије преко различитих конкурса у земљи и иностранству (за тај део већ постоје озбиљно заинтересоване сгране). Књига би била објављена у издању Библијског културног центра, НВО организације која за своје деловање има благослов његове светости патр. српског Иринеја. Истичемо да је књига код оних који су је у рукописној форми прочитали изазвала изузетно позитивне реакције. Неке од њих доносимо у даљем текту: „Погледала сам Јованов текст и видим да је то заиста занимљиво, лепо написано и вредно објављивања. Стилски је сасвим у реду и прича је занимљива са тензијом која траје. Ништа не бих мењала или додавала“ Лидија Николић, писац за децу и добитник награде за најбољу дечју књигу „Политикиног забавника“ за 2012.годину (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Лидија_Николић) „Рукопис ''Летописи из Вавилоније и Персије'' Јована Благојевића састављен је према свим важећим стандардима квалитета текста, његове приступачности, темељитости и јасноће упућене поруке, који важе и у срединама много напреднијим у библијском издаваштву него што је то наша. Када је о нашој средини реч, недостатак сличне грађе за практичне потребе верске наставе при цркви и у школама, али и за друге намене библијског и катихетског образовања људи, толико је изражен да појава оваквог рукописа код иоле бољих познавалаца поменутих прилика не може да прође неопажено. Препорука коју заслужују предложени редови утолико је значајнија што аутор Благојевић, назнаком да је то припрема тек прве од књига у Изабраним библијским приповестима, најављује даљи рад на одговарајућој тематици. Значај овакве појаве, као и потреба да аутор у даљим рукописима одржи висок ниво квалитета осмишљања ове корисне материје, траже да Јован Благојевић буде ослобођен свих даљих послова и брига око самог публиковања и набавке потребних средстава за то.“ др Ивица Живковић, Уредник Медијско-информативне и мисионарске службе Епархијског управог одбора Епархије нишке са надом да ће те размотрити нашу молбу и жељама да Вас Господ благослови сваким добром Јован Благојевић Преседник УО Библијског културног центра 1 Писац књиге је ма Јован Благојевић богословских наука Православног Богословског Факултета Универитета у Београду. Јован Благојевић је аутор више научних и популарних текстова објављених у различитим публикацијама Српске Православне Цркве (Православље-часопис Српске Патријаршије, Теолошки Погледи – верско-научни часопис Српске патријаршије, Богословље – научни часопис Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, Логос – часопис студената Православног Богословског Факултета у Београду), вишегодишњи сарадник Радија Архиепископије Београдско-КарловачкеСлово Љубве и вишегодишњи наставник Верске наставе у Архиепископији Београдско-Карловачкој. Илустрације за књигу урадила је Милица Мастелица
  7. Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Иринеја, јуче, седмог фебруара, у Међународном центру Никола Тесла, одржана је промоција књиге „Исцелитељ“, аутора протојереја-ставрофора Ненада Андрића из Ваљева. На изузетно посећеној промоцији књиге о светом Нектарију Егинском чудотворцу, поред аутора, протојереја-ставрофора Ненада Андрића, говорили су и професорка докторка Весна Срећковић Димитријевић и магистар Дарен Миливојевић. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/prilog andric.mp3 http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=12753 View full Странице
  8. Архимандрит Софроније Страх Божији је последица духовног озарења. Његова природа се психологнјом не да објаснити. У њему, том страху, нема ничег заједничког са страхом животиње. Постоје многи степени и облици, али ћемо се мп сада задржати на једном од њих, најделатнијем за спасење наше: „ужас“ да се покажеш недостојним Бога Који се открива у незалазној Светлости (упореди Мт. 10, 37-38). Људи захваћени овим светим страхом ослобађају се сваког другог земаљског страха. 0ци наши, смели служитељи Духа, удаљавали су се у пустињу и живели усред дивљих звери и змија отровница, у условима сурове природе и у тако крајњој беди да маса савремених људи то не може ни да замисли (па ипак и данас такви постоје). И све то ради слободе да се предају плачу, свесни своје удаљености од љубљенога Бога. Није свима дано да схвате зашто људи духовни, пренебрегавши све од овога света, плачу не мање, него чак и више, од мајки над гробовима својих најдражих синова. Они, отшелници, плачу посматрајући мрачни понор унутар себе: дубоки су корени „познавања зла“ и не могу се ишчупати сопственом снагом. Онима који не познају овакво стање духа, све је то несхватљиво. Од непозвапих очију ова тајна се не скрива зато што Бог гледа ко је ко од људи, него зато што је ова благодат поверена само онима који сами себе поверавају Богу-Христу. И ова благодат је такође дар љубави Божје, без које сузе неће потећи.
  9. Version 1.0.0

    82 downloads

    Књиге Макавејске (Комплет)
  10. ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ИЗАБРАНИХ РАДОВА ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике шумадијског Саве, биће одржано 18. октобра (уторак) у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве). Учествују: Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован; Професор др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ; Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету Београдског универзитета; Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска); Негослав Јованчевић, професор богословије, приређивач књиге. +++ ПРЕДГОВОР књизи Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића Неопажено се сабирајте на почивалиштима, читајући свештене књиге и појући за упокојене Мученике и све Свете од века и браћу упокојену, и изображење Тела Христовог прихватајући Евхаристију и приносећи је у Црквама и почивалиштима, и при упокојењу појући им, ако су верни у Господу (Апостолске установе, књига 6, 30, 2). Труд владике др Саве (у свету Светозара) Вуковића (1930-2001), викарног епископа моравичког (1961-1967), источноамеричког и канадског (1967-1977), шумадијског (1977-2001), професора Богословије Светог Саве у Београду и Бо-гословског факултета у Београду (1961-1967), покретача и уредника многобројних црквених публикација, члана Српске академије наука и уметности, да се не забо-раве заслужни црквени претходници, обавезује и његове последнике да од забо-рава сачувају његово вишеструко значајно дело. Ова књига, приређена поводом десетогодишњице престављења, открива само мали део његове ревности коју је, како каже професор Ненад Милошевић, „равномерно распоређивао и на па¬стирско служење, црквену администрацију, свештенослужење, као и на поље интелектуалне делатности... неимарску делатност и социјално старање“ (Епископ др Сава Вуковић као литургичар, Српска теологија у XX веку, књига 2, Београд 2007, 130). У књигу Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, ушла је већина владичиних текстова које је, у облику готово свих научних жан¬рова, објављивао у споменицама, зборницима, периодичним публикацијама и часописима пуних пола века. Изостављени су радови из посебних књига које такође треба прегледати и реафирмисати. Надамо се да ће Српски јерарси, као исправљено и допуњено друго издање, ускоро угледати светлост дана. У овај зборник нису увршћени ни публицистички чланци који имају карактер извештаја о догађајима у којима је владика учествовао (мироварење, делегације Српске Цркве), као и стотине и стотине енциклопедијских и лексикографских одредни¬ца. Заобиђени су и списи на страним језицима, уколико нису објављени у прево¬ду на српски језик. Знамо да многе своје прилоге у часописима које је оснивао, и у њима био главни сарадник, коректор, администратор и уредник, није потписи¬вао, па се ни они неће наћи у овој књизи. Након прегледа доступних публикација у којима је епископ Сава објављивао радове, а по унапред утврђеном принципу да овом приликом треба поново штампати све чланке који припадају академско-научним врстама, испоставило се да према овом критеријуму ниједан прилог не треба изоставити. Постављало се једино питање да ли у оквиру истих корица могу да се нађу исцрпне научне рас-праве и такозвани „ситнији прилози“, чији је значај увек истицао у репрезента-тивним предратним часописима Гласник Скопског научног друштва и Гласник Историјског друштва у Новом Саду, тражећи понекад, добро расположен, од саговорника одговор који је од ова два часописа био бољи. Верујемо да наше разврставање у овом зборнику преко осамдесет текстова разнородне методолош¬ке усмерености неће помутити општи утисак о научном раду владике Саве. Познато је да тежиште у богословско-научном раду епископа Саве Вуковића имају литургика и црквено-национална историја. У те две основне групе подељени су и списи приређени за ову књигу. Први, богословско-литургички део отварају теолошке расправе у ужем смислу речи (о Васкрсу и Благовестима), а другим, историјским делом књиге, доминирају прилози о црквеним личности¬ма и њиховим даровима које су несебично и самопрегорно делили са верујућим народом. Сећамо се да је блажене успомене владика Сава у последњим годи¬нама живота, поново, много радио на литургичким питањима (расправе о слављењу Божића и богослужбеној употреби кондака Романа Слаткопевца на¬стале су у последњој години његовог живота), као и на систематизовању по¬датака о значајним личностима из историје Карловачке митрополије. Због „маловремености живота“ много је остало недокончаног, али када погледамо ко¬лико информација у овде сакупљеним чланцима имамо о монасима Карловачке митрополије – ето те енциклопедије коју је владика тако приљежно спремао. Не нагађајући зашто докторска дисертација о Типику архиепископа Никодима није објављена за живота, односно зашто је данас готово непозната, подсећамо да се у раду Први превод Јерусалимског типика код Срба о Никодимовом типику расуђује на највишем академском нивоу уз оцене које никако нису застареле, што је свакако и смисао дисертације. Заиста је привид да се у више радова понављају неке чињенице или оцене, јер њихово истицање служи да се увек саопште нови подаци који су одрђени тим важним константама из историје наше Цркве. Јубилеји, који и у савременим друштвима одређују културу сећања, били су чест повод настанка радова покојног владике Саве, што је истакнуто и у њиховим насловима. И након површног увида у ове текстове, јасно је да аутору није стало до пуке пригодности или понављања стереотипних и конвенционалних оцена о догађајима и личностима. Пре је реч о прилици да се, најпре изнесу недовољно познате чињенице, а потом критички и трезвено истакне стварни смисао јубилеја у црквеној и националној историји. Или да се укаже, ангажованом речју одго¬ворног црквеног јерарха, на непримеран однос световних моћника према Цркви. Овај критички став, који нажалост није чест ни у савременој историографији, илуструје владичино истицање архимандрита Илариона Руварца, оца критич¬ког поимања историје код Срба, као непревазиђеног узора историчарима, или то што није прећутао да су мемоари патријарха Гаврила Дожића фалсификат. Видеће се, уосталом, у већини историјских прилога, да су извори, за којима је тако посвећено трагао, алфа и омега његовог научног метода. Сарадници епископа Саве често су били затечени његовим познавањем графичко-штампарских вештина, односно процеса припремања рукописа за штампу. Зато су у његовој кући графичари увек били добродошли. Међутим, није могао да сакрије љутњу када је нешто, небитно ко је аутор, аљкаво и лоше одштампано. За то што су и његови радови, понекад, „у ритама“ штампани, дру¬ги сносе одговорност и то је, приликом приређивања ове књиге, представљало знатну тешкоћу. Неки уочени пропусти су спорадично исправљени, али не треба крити нелагодност што су вероватно учињене и нове омашке. Добронамернима ће бити подстицај за свестраније проучавање дела владике Саве. О смислу хришћанског сећања на умрле речито говоре на почетку истак¬нуте речи Апостолских установа. Надамо се да и овај прилог, под високим покровитељством Његовог преосвештенства Господина Јована, садашњег еписко-па шумадијског, а кроз поновно обелодањивање значајног сегмента делатности блаженопочившег владике Саве Вуковића, може постати део црквеног, једино смисленог, прослављања десетогодишњице његовог упокојења. Н. Јованчевић +++ САДРЖАЈ књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића БОГОСЛОВСКО-ЛИТУРГИЧКИ СПИСИ Гле, крстом дође радост свему свету Син Божји постаје Син Дјеве Хиландарско просвећење Слављење празника Телесног рођења Господа, Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа Богослужбена употреба Романових кондака данас Први превод Јерусалимског типика код Срба Заамвоне молитве Свештеничке униформе и одежде Свете мошти Како је у XI веку на Атону решен спор о посту Велики прокимени Византијске позајмљенице у службама светога Саве Подударност тропара светих Прокопија и Исидора са тропаром преподобног Симеона Мироточивог Три различита тропара и кондака светог праведног Стефана, деспота српског Неуспешни покушај издавања „Србљака“ између два светска рата О „Србљаку“ Српске књижевне задруге ЦРКВЕНА ИСТОРИЈА – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАТРИЈАРШИЈА Хришћанско просвећивање српског народа Српски патријарси Епархије и епископи Српске православне Цркве од 1920. до 1970. године Једнодушна воља за уједињењем. Обнова јединства Српске патријаршије 1918-1920. године Васпостављање редовног стања у Српској патријаршији Реорганизација Српске православне Цркве преко Саве и Дунава после Велике сеобе Срба 1690. године Стварање нове више јерархије после насилног уклањања митрополита српског Михаила Српски питомци на Халци у XIX и XX веку „Крвава литија“ у Београду 19. јула 1937. године Стање Српске православне Цркве првих година после Другог светског рата Успостављање канонских веза између Српске и Румунске православне Цркве после Другог светског рата Одузимање матичних књига од Српске православне Цркве Рад на ревизији и исправкама Светог писма Старог и Новог завета на српском језику Покушај патријарха српског Викентија да се објави потпуна историја Српске православне Цркве СРПСКЕ ЦРКВЕНЕ ОБЛАСТИ И ЦРКВА У РАСЕЈАЊУ Да ли је Карловачка митрополија била аутокефална Да ли је Јефтимије Дробњак постао епископ бачки пре или после Сеобе Декрет цара Фрање Јосифа којим потврђује избор за патријарха Георгија Бранковића Два писма патријарха константинопољског Јоакима III патријарху српском Лукијану Покушај стварања Мађарске православне Цркве у току Другог светског рата Спасавање и збрињавање српске деце (из Шарварског логора) током Другог светског рата Српска православна епархија темишварска Прилог проучавању такозване Хрватске православне Цркве Стара Карловачка богословија није премештена у Загреб Попуњавање Епархије далматинско-истријске 1912. године Мешање Земаљске владе у Сарајеву у унутрашње послове Српске православне Цркве Избор архимандрита Фирмилијана за митрополита скопског 1899. године Исељавање Срба у Америку Стогодишњица култа светог Саве у Америци Допринос Михаила Пупина приликом организовања Српске Цркве у Америци Како је дошло до васпостављања Епархије будимљанске 1947. године Улога вероисповедних школа у очувању вере и нације Оснивање и први дани Шумадијске епархије Арондација Епархије шумадијске Како је текло грађење Нове јагодинске цркве крајем XIX века „Доправка“ конатичке цркве СРПСКИ МАНАСТИРИ Брига Српске православне Цркве о подмлатку манастира Хиландара од 1920. до 1990. године Хиландарска писма епископа Мелентија митрополиту, односно патријарху српском Димитрију Облигација хиландарског проигумана Атанасија из 1747. године Настојатељи манастира Гргетега Рад патријарха српског Варнаве на обнови манастира Тресија и Павловца на Космају ЦРКВЕНЕ ЛИЧНОСТИ Успомена на патријарха Германа Мисија јеромонаха др Николаја Велимировића у Америци 1915. године Четири писма епископа Николаја Велимировића Старање епископа жичког Николаја о Српској православној Цркви после Другог светског рата Покушај епископа жичког Николаја да се посмртни остаци Михајла Пупина пренесу у манастир Светога Саве у Либертивилу Ослобађање патријарха српског Гаврила и епископа жичког Николаја Измирење патријарха Гаврила Дожића са епископима Николајем Велимировићем и Иринејем Ђорђевићем Пет писама патријарха српског Гаврила из изгнанства Патријарх Гаврило и Богословски факултет Један запис о смрти и сахрани митрополита Стефана Стратимировића Карловачка богословија за време ректорства Илариона Руварца Писма архимандрита Илариона Руварца архимандриту, а потом епископу бачком, Митрофану Шевићу Краткотрајно службовање архимандрита Илариона Руварца у Темишвару Библиографија др Иринеја Ћирића, епископа новосадско-бачког Сећање на златоустог владику – епископа браничевског Хризостома Две сахране епископа будимског Георгија Радослав Грујић - племенити научник и свештеник Бога живога Архимандрит Кипријан Керн Филарет Гранић – свештеномонах чија је схима била доиста анђелска Архипастирство епископа Платона Атанацковића Уместо воштанице на гробу епископа Стефана Ластавице Николај Димитријевић, епископ темишварски (1728-1744) Два века трајања једне књиге. О Житију светих Симеона и Саве у издању епископа пакрачког Кирила Живковића из 1794. године Свети Стефан Пиперски Гроб епископа рашко-призренског Серафима је сачуван ИЗВОР
  11. Нови сјај Студеничког четворојеванђеља Завршена је конзервација Студеничког четворојеванђеља из прве половине XVI века, једине сачуване рукописне књиге из старе библиотеке Манастира Студеница. Посредовањем Народног музеја Краљево, Одељење за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије, завршило је комплетан процес конзервације књиге, у којем су учестовали Милан Милосављевић, конзерватор и Звонимир Ратковић, књиговезац рестауратор, уз консултацију са Жељком Младићевићем, начелником одељења. Овом приликом књига је и микрофилмована, а Јеванђеље је крајем новембра враћено манастиру Студеница. Пројекат је комплетно финансирало Министарство културе Републике Србије. (опширније)
  12. Остајем са стадом својим Реч уредника Трећи епископ обновљене епархије Браничевске, Венијамин (Таушановић), један је од архијереја СПЦ о коме се врло мало зна, чији су живот и дело понајмање проучавани, а који, са друге стране, заслужује посебну пажњу историчара Цркве и теолога. Столовао је на трону браничевских владикâ у изузетно турбулентном историјском периоду, од 1934. до 1952. године, тако да се многе прекретнице точка времена јасно огледају у његовом архипастирском раду, у његовом животу, али и у животу Браничевске епархије. На писање обимне и стручне студије позвани су, пре свега, експерти историје СПЦ, тако да је основни циљ издавања књиге жеља да пробуди интересовање за овог значајног српског јерарха и да понуди адекватан архивски материјал будућим истраживачима. Ова књига представља наставак објављеног дела заоставштине епископа Венијамина, који је Одбор за просвету и културу понудио читаоцима 2014. године у виду књиге Да нам буде милостив Господ. Сада, пак, доносимо записе, белешке и фрагменте епископа Венијамина из 1947. године, у којој је наш епископ био изложен великој психолошкој тортури комунистичке власти у Пожаревцу. Рад државне безбедности у катедралном граду Браничевске епархије, сводио се на стални притисак и терорисање владике, на непрекидне провокације индоктринираних ђакâ, различитих пропалитетâ, као и свих носиоца извршне и судске власти „ослободилаца“. Свима њима циљ је био исти: отерати владику Венијамина, „реакционара“ (како и сам сведочи у запису од 2/III–1947) из Пожаревца! Његов одговор, одговор исповедника пред налетом дивљих звери, јесте одговор пастира доброг и своди се на речи које смо искористили за наслов ове књиге: по сваку цену остати Христов — остати са стадом својим. Без обзира што се једним делом тиче архивске грађе и историјске науке, ово штиво ипак смо сврстали у едицију Наши епископи, јер за православне хришћане њихови епископи не припадају далекој прошлости, нити историографији, него првенствено литургијском сабрању есхатолошког карактера, на коме их светотајински оприсутњујемо. Извор: http://izdavastvo.sabornost.org/episkop-venijamin-ostajem-sa-stadom-svojim
×
×
  • Креирај ново...