Претражи Живе Речи Утехе

Од 24-26. октобра ове године у Скопљу ће се одржати мађународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога”, поводом 700 година од упокојења светог краља Милутина Немањића. Повезан садржај: Др Јасмина Ћирић: Краљ Милутин – градитељ цркава светске културне баштине Др Јасмина Ћирић: Свети Краљ Милутин је зидао Небо на земљи! ТВ Храм: Разговорник - др Јасмина Ћирић о научном скупу посвећеном Светом краљу Милутину Др Јасмина Ћирић: О манастиру Матејче Прилог Радио Светигоре Прилог Радија Слово љубве Поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action (19131), Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Коч Универзитет у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организују међународни интердисциплинарни научни скуп ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе", од 24. до 26. октобра у Скопљу. Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту. Отуда, научни скуп ,,Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима. Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку. Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба. На скупу очекујемо учешће историчара, историчара уметности и архитектуре, историчара и теоретичара књижевности, теолога, као и осталих научно опредељених историографа који би афирмисали нове перспективе сагледавања односа краља Милутина са династијом Палеолога. Рок за пријављивање тема са сажетком од 300 до 500 речи био је 6. мај 2021. на адресу [email protected] Излагања су ограничена на 20 минута. Званични језици научног скупа су српски и енглески. Књига сажетака биће објављена пре научног скупа, а тематски зборник после скупа. Стручне радове написане у складу са Упутствима за приређивање радова, неопходно је послати најкасније 31. јануара 2022. Очекујемо Ваше радове и надамо се сусрету са Вама у Скопљу. У случају евентуалне спречености да због епидемиолошких околности скуп организујемо уживо, конференција ће бити одржана онлајн о чему ћемо учеснике благовремено обавестити. У име Организационог одбора, др Јасмина С. Ћирић, доцент Универзитет у Крагујевцу Филолошко-уметнички факултет Одсек за примењену и ликовну уметност Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Капитално научно издање у част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) После двогодишње припреме, из штампе је изашао двотомни зборник саопштења са Међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе“, који је од 10. до 14. децембра 2018. године одржан на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Више о садржини и структури овог капиталног издања, чији је издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве и који са два тома од по приближно шест стотина страница обухвата осамдесет један научни рад, говоре одломци Предговора његових главних уредника – ванредних професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Владислава Пузовића и др Владана Таталовића: Из Предговора зборнику радова Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве Пред читаоцима је зборник саопштења са Међународног научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе“, који је од 10. до 14. децембра 2018. године одржан на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. У овом јубиларном тренутку, који је научно обележен по благослову [блажене успомене] Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством Светог Архијерејског Синода, осветљени су, из различитих углова, догађај стицања аутокефалије Српске Православне Цркве с почетка 13. века, као и садржина његовог богатог наслеђа, која је током осам векова похрањивана у откривеним и неоткривеним ризницама српске историје, културе и богословља. Захваљујући великом одзиву истакнутих научних институција и осведочених радника у области друштвено-хуманистичких наука у земљи и у иностранству, овим истраживачким и издавачким подухватом на јединствен начин су ангажовани значајни интелектуални и духовни потенцијали савременог српског бића, и то према мери коју је собом поставила управо непобитна историјска чињеница, узета и за наслов овог двотомног издања – осам векова Српске Православне Цркве. Полазећи од ових чињеница, главна идеја научног скупа посвећеног јубилеју аутокефалности Српске Православне Цркве садржана је у критичком сагледавању њеног историјског пута, богословског и културног наслеђа. Учесници су били позвани да синтетизују досадашња сазнања и пруже нове увиде у оквиру широког спектра предвиђених тема. У склопу главних тематских целина посебна пажња је била предвиђена за критичко промишљање и анализирање историјских и канонских чинилаца стицања самосталности Српске Православне Цркве у 13. веку. Поред овог, централног историјско-канонског питања, пажња је била посвећена и свим другим кључним аспектима осмовековне историје Српске Православне Цркве, са идејом да се пружи целовита слика, од средњег века, преко доба турске владавине и потоњег деловања српских покрајинских Цркава, до новијег времена, у којем је уједињена Српска Православна Црква прошла кроз сва историјска искушења кроз која је ишао и српски народ. Историјски пут Српске Православне Цркве праћен је путевима српског богословља, у оквиру којих је пажња посвећена дугачком хронолошком луку богословствовања у Срба, од Светог Саве до Јустина Поповића и Николаја Велимировића. Да би слика о осмовековном путу Српске Православне Цркве била целовита, пажња је посвећена њеном рукописном, просветном и уметничком наслеђу, као кључном сегменту целокупног српског културног наслеђа. Широки тематски оквири научног скупа подразумевали су интердисциплинарни приступ. Место и улога Српске Православне Цркве у историји, науци и култури српског народа, и шире, сагледани су из различитих углова: историографског, богословског, археографског, философског, правног, уметничког, филолошког. Поред наставника и сарадника Православног богословског факултета у Београду, у раду скупа учествовали су представници Српске академије наука и уметности, професори Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Бањој Луци, Источном Сарајеву, као и научни сарадници Византолошког института Српске академије наука и уметности, Историјског института у Београду, Института за новију историју Србије, Института за савремену историју, Института за филозофију и друштвену теорију у Београду, Народне библиотеке Србије. Поред српског, важан је био и поглед са стране, па су у скупу учешћа узели и инострани истраживачи из следећих високошколских и научноистраживачких институција: Московске и Санктпетербуршке духовне академије, Православног Светотихоновског универзитета у Москви, Института за историју Русије и Института за славистику Руске академије наука, Теолошког факултета Универзитета у Солуну, Хришћанске теолошке академије у Варшави, Православног богословског факултета Великотрновског универзитета у Бугарској, Колеџа Рипон у Оксфорду, Института за Источне Цркве у Регензбургу и Теолошког факултета у Љубљани. Први том зборника посвећен је историјском путу Српске Православне Цркве и он обухвата прву половину научних прилога – њих укупно четрдесет и један. У оквиру овог тома приметно је преовлађивање неколико тематских целина, које покривају целокупан осмовековни пут Српске Православне Цркве. Прву групу чине радови којима су представљене синтезе досадашњих погледа и изнети нови увиди у питање везано за стицање самосталности Српске Православне Цркве у 13. веку. Потом следе радови посвећени различитим питањима средњовековне српске црквене историје, а затим радови посвећени Српској Православној Цркви под османском влашћу, Карловачкој митрополији и другим српским покрајинским црквама. Први том зборника затвара група радова која обрађује теме из српске црквене историје у 20. веку. Други том зборника, у којем је смештен преостали део од четрдесет радова, састоји се из две целине. Прва целина обухвата тринаест радова и посвећена је путевима српског богословља, односно темама из историје српске богословске мисли. У оквиру ове тематске целине издвајају се три групе радова. Прву групу чине радови посвећени богословљу Светог Саве, другу – радови посвећени идеји светосавља, првенствено, кроз дела Јустина Поповића и Николаја Велимировића, док трећу групу чине радови у којима су представљени одређени сегменти развоја српске богословске науке у 19. и 20. веку. Друга целина је сачињена од двадесет седам радова, посвећених културном наслеђу Српске Православне Цркве. У оквиру ове тематске целине представљени су радови у којима се анализира српско рукописно наслеђе, просветна улога Српске Православне Цркве, као и њен допринос српској и европској уметности. Радови се објављују на језицима на којима су излагани на скупу, односно на српском, руском и енглеском језику. Напослетку, неопходно је упутити благодарност свима који су допринели настанку овог зборника. Одржавање скупа и објављивање зборника радова било је могуће првенствено захваљујући иницијативи [блажене успомене] Његове Светости патријарха српског господина Иринеја и покровитељству Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Посебна захвалност припада Митрополиту загребачко-љубљанском проф. др Порфирију Перићу и Епископу бачком проф. др Иринеју Буловићу за помоћ и подршку у свим фазама организације овог сложеног и слојевитог научног догађаја. Огроман допринос остварењу подухвата подједнако су пружили чланови научног и организационог одбора скупа, као и уређивачког, рецензентског и лекторског тима за припрему зборника. Целокупног догађаја свакако не би било без несебичне сарадње свих колега са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а нарочито без његових студената, који су својом пожртвованошћу и способношћу потврдили живо присуство светосавског духа. Главни уредници зборникa проф. др Владислав Пузовић и проф. др Владан Таталовић Извор: Инфо-служба СПЦ

Министарство културе и информисања Србије саопштило је да је на платформи Google Arts and Culture почело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На тој платформи аудио-визуелним материјалом на атрактиван начин за сада је представљено седам изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Синагога у Суботици, Смедеревска тврђава, Стамбена палата Ференца Рајхла, Рам тврђава и Црква манастира Покајница. У наредном периоду Министарство културе и информисања у партнерству са Google Arts and Culture планира повећање локалитета од изузетног значаја Србије, који ће се наћи на тој платформи. Пројекат омогућава свакоме ко има приступ интернету да када год пожели може да погледа збирке и изложбе у музејима које нема прилику да обиђе уживо. У саопштењу се наводи да су професори и студенти у прилици да организују виртуелна путовања, као и онлајн разговоре са музејским експертима из других организација у области културе. Извор: РТС

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 4. ЈУНА 2019. • Настојања да се новобрдска црква Св. Николе прогласи за римокатолички храм и да се тако посредно истргне из културног наслеђа православне цивилизације Старе Србије Извор: ТВ Мост Ново Брдо, Косово и Метохија, Србија – Рамуш Харадинај, председник сепаратистичке владе у Приштини, објавио је на свом Фејсбук профилу 27. маја како је немачка држава финансирала пројекат „важан за нашу културу и историју“. У питању су реконструктивни радови у српском средњовековној тврђави Ново Брдо (албански Kalaja e Artanës) и посебно на катедрали у овоj средњовековној утврди. „Артанска катедрала […] обогаћује наш идентитет и доказ је суживота у овим областима“, забележио је Рамуш Харадинај. „Данас је добар осећај да смо сведоци спровођења важне инвестиције, што указује на посвећеност једне пријатељске државе у идентификацији и обнови косовског културног наслеђа“, навео је на свом профилу Харадинај. Ове радове посетио је заједно са немачким представником при сепаратистичкој влади у Приштини Кристијаном Хелтом. У питању је српска сакрална грађевина из половине 14. века, посвећена Светом Николи. Према речима Марка Поповића, коаутора монографије коју је о овој цркви објавио Завод за заштиту споменика културе Србије, „испоставило се да је та катедрала у смислу развоја српске сакралне архитектуре значајније место имала него што смо ми и претпостављали“. „Катедрала је подигнута негде средином 14. века а онда је дограђена у доба деспота Стефана Лазаревића и после 1455. нажалост претворена у џамију. После сто година је срушена у једном земљотресу“, рекао је Марко Поповић, научни саветник у Археолошком институту у Београду. У овој цркви у 15. веку столовао је грачанички епископ. Поповић је упозорио на настојања да се ова црква прогласи за римокатолички храм и да се тако посредно истргне из културног наслеђа православне цивилизације Старе Србије. М. М. (Стање ствари)

Годину дана успешног рада Гостопримница ће обележити посебним програмом у уторак 27. новембра 2018. године. Духовно – мисионарски центар у Зајечару на годишњицу рада сабира десетине предавања, промоција књига, организовање филмских вечери, као и бројне пријеме за госте из земље и иностранства. Претходних месеци овај несвакидашњи простор, са садржајима и за најмлађе, окупљао је вернике и посетиоце, доказујући тако успешност, али и потребу постојања овог места за све оне који траже да њихов верски живот буде обогаћен и употпуњен културним садржајима. И више од тога, Гостопримница је прерасла у место међусобог дружења и мисионарског деловања, место где се прате савремена збивања у свету културе, издаваштва, документарног филма, али и где се могу чути најновија предавања на теме које су последица савремених незаобилазних догађања у друштву. Иза бројних збивања и квалитне услуге у претходном периоду, стоји велики рад и нове идеје, које се реализују у пријатном амбијанту савремене хришћанске заједнице са понудом врхунског угоститељског објекта. Извор: Епархија тимочка