Претражи Живе Речи Утехе

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије служио је 28. јула 2021. године, на дан сећања на Светог равноапостолног кнеза Владимира, поводом 1033. годишњице Крштења Русије, Божанствену Литургију на тргу испред Успенске саборне цркве у Кијеву. Повезане вести: Поздравна порука Патријарха српског г. Порфирија поводом прославе 1033. годишњице Крштења Русије Прослава празника Крштења Русије у Кијеву На Дан Крштавања Русије 350 хиљада верника учествовало на Великој литији у Кијеву Представници Српске Патријаршије на пријему код Митрополита Онуфрија поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије Посланство Српске Православне Цркве у Кијеву на прослави 1033. годишњице Крштења Русије Саслуживали су архијереји Украјинске Православне Цркве са гостима из Антиохијске Патријаршије, Српске Патријаршије и Православне Цркве Чешких земаља и Словачке. Хиљадама поклоника, који су стигли у Кијев из свих крајева Украјине, након читања Речи Божје обратио се Блажењејши Митрополит говоривши о значају Светог кнеза Владимира: - Будемо достојни јер смо потомци Светог равноапостолног крститеља Русије не само по телу, већ и у духу. Да би то постигли потребно је да се држимо заповести љубави према Богу и ближњем. Љубав према Богу се манифестује када се молимо, када постимо, када покушавамо да чинимо добра дела, када се уздржавамо од греха, док је наша љубав према ближњем у томе што прихватамо ближњег онакав какав јесте.. То је први степен љубави. Ако нам се не свиђа, не треба да га осуђујемо, већ треба да се молимо за њега и молимо Бога да му помогне да се побољша. Ово је љубав према ближњем, поручио је митрополит Онуфрије који се помолио за крај епидемије, снагу лекарима и опоравак оболелих. Српску Патријаршију на свечаностима представљали су изасланици Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, викарни епископи ремезијански г. Стефан и топлички г. Јеротеј који је прочитао поздравно писмо предстојатеља Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице

Извор: http://www.pravoslavie.ru/122707.html Данас, уочи празника Светог равноапостолног Владимира Кијевског, крститеља Древној Руси, у Кијеву је одржана литија од Владимирске горе на Дњепру до Свете Кијево-Печорске лавре. Молитве је узносио Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије уз бројне архијереје и свештенике УПЦ, као и триста хиљада верника који су дошли из целе земље (прошле године их је било око 250 000). У литији су ношене бројне чудотворне мошти и целебне иконе. Како јављају украјински црквени медији, у литији је учествовао и Преосвећени епископ нишки Арсеније. View full Странице

У оквиру емисије Православна Русија на таласима васељенског радија Светигоре јеромонах Игнатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира и уредник сајта Православие.ру говори о 1030. годишњици Крштења Русије. Благодарећи радију Светигори доносимо звучни запис овог занимљивог и надахнутог разговора. Звучни запис емисије View full Странице

На позив Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, а по благослову Светог Архијерејског Синода Српсе Православне Цркве, учешће у свечаностима поводом 1030-годишњице Крштења Руси у Кијеву узео је и Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Цркве у Москви. Свечаност поводом обележавања великог јубилеја 1030-годишњице од Крштења Руси у Кијеву трајала је два дана и обележена је низом богослужења. У навечерје празника Светог и равноапостолног кнеза Владимира, 27. јула 2018. године, обављен је свечани молебан на Владимирскоj гори у Кијеву. Молебном је началствовао Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије уз саслужење представника дванаест помесних Православних Цркава, као и великог броја свештенослужитеља из свих епархија Украјинске Православне Цркве. Молебну је присуствовало више стотина хиљада верника из Украјине, Белорусије, Молдавије, Румуније… Након молебна, Митрополит Онуфрије је одржао беседу у којој је нагласио да је пре тачно 1030 година Свети кнез Владимир крстио Русију и Кијев који је тада био државни и духовни центар, и на тај начин све Русе привео Богу. „Ми, као његови наследници, то свакако треба да имамо на уму, како би се непрекидно старали да будемо подобни Светом кнезу. Наши преци су изгубили право схватање о Богу, пали су у многобоштво, али је Свети кнез Владимир успео да их врати на прави пут који води ка Богу, на пут испуњен даровима Духа Светога. Свети кнез Владимир се и лично у потпуности променио након крштења, поставши други човек: од жестоког и грехољубивог он је постао благородан и милосрдан“, нагласио је митрополит Онуфрије. Потом је обављена свечана литија у којој је, поред свештенослужитеља, учествовало око 250 хиљада људи. Литија се кретала централним улицама Кијева, у правцу Кијево-Печерске лавре. На месту спомен-крста (у улици Грошевског), Његово Блаженство, заједно са свештенослужитељима и многобројном паством, узнео је молитве за упокојење свих погинулих у трагичним догађајима у фебруару 2014. године. У литији су ношене и велике светиње Кијево-Печерске лавре: мошти Светог благоверног кнеза Владимира, свештеномученика Климента Епископа Римског, Светог великомученика Георгија, Светог апостола Андреја Првозваног (његово свето стопало), затим чудотворне иконе Зимненске Пресвете Богородице, Светог Андреја Првозваног (са делићем моштију), Свештеномученика Владимира Митрополита кијевског (са делићем моштију) и преподобног Серафима Саровског. По доласку у Кијево-Печерску лавру, на саборном тргу Свето-успенске Кијево-Печерске лавре, предстојатељ Украјинске Православне Цркве Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије началствовао је свеноћним бденијем. Саслуживали су епископи и свештенство из свих епархија Украјинске Православне Цркве, као и представници помесних Православних Цркава. Централна прослава је обележена 28. јуна 2018. године, на сам дан празновања Светог и равноапостолног великог кнеза Владимира (у крштењу Василија), светом архијерејском Литургијом којом је, на тргу пред Успењским собором Кијево-Печерске лавре, началствовао је Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Његовом Блаженству су саслуживали: Митрополит хустски и виноградовски Марко, Митрополит каменец-подољски и городокски Теодор, Митрополит вишгородски и чернобиљски Павле, Митрополит лугански и алчевски Митрофан, Митрополит бориспољски и броварски Антоније, као и архијереји и свештенство – представници помесних Православних Цркава: Митрополит астанајски и казахстански Александар (Руска Православна Црква), Митрополит иринопуљски Димитрије (Александријска Православна Црква), Архиепископ јордански Теофилакт (Јерусалимска Православна Црква), Епископ моравички Антоније (Српска Православна Црква), Митрополит зугдидски и цаишски Герасим (Грузијска Православна Црква), Митрополит старозагорски Кипријан (Бугарска Православна Црква), Епископ арсинојски Нектарије (Кипарска Православна Црква), Митрполит елбасански Антоније (Албанска Православна Црква), Епископ гајновски Павле (Пољска Православна Црква), Архиепископ михајловски Георгије (Православна Црква Чешких земаља и Словачке), протојереј Јован Пицура (Румунска Православна Црква), протојереј Данило Андријук (Православна Црква у Америци), велики број епископа Украјине Православне Цркве, свештеномонаштво и гости Кијево-Печерске лавре. За време свете Литургије, свештенослужитељи су узнели молитву Господу за мир у Украјини. Одмах након причасног стиха, Митрополит бориспољски и гроварски Антоније прочитао је обраћање Епископата Украјинске Православне Цркве поводом 1030-годишњице Крштења Руси. Честитајући велики јубилеј, митрополит Онуфрије је нагласио: „Свети кнез Владимир дао је могућност како би сви пошли стазом Господа Исуса Христа, због чега смо сви ми – као деца Светог кнеза Владимира, дужни да се чувамо од греха, и без обзира колико то тешко било, да следујемо Христу.“ У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније уручио је на поклон Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине г. Онуфрију икону просветитеља: Светог благоверног и великог кнеза Владимира и Светог Саве, првог Архиепископа српског. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Литургијом на тргу испред Саборне цркве Кремља началствовали Патријарх александријски и све Африке г. Теодор и Патријарх московски и све Русије г. Кирил уз саслужење чланова делегација помесних Православних Цркава. Српску Патријаршију представљали Епископи бачки Иринеј и ремезијански Стефан. На челу величанствене литије и председник Руске Федерације г. Владимир Путин. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На празник Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, 28. јула 2018. године, у свима епархијама Руске Православне Цркве одслужена су богослужења поводом 1030-годишњице Крштења Кијевске Русије. Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве, на заседању од 24. до 29. јуна 2018. године у Москви, одлучио је да се у спомен на Крштење Русије на празник Светог равноапостолног кнеза Владимира 1/28. јула „одслужи богослужење по уставу великог празника, чиме ће се указати ваљана част крститељу Русије“. У Русији, Украјини и Белорусији дан Светог кнеза Владимира унет је међу државне празнике који се сведруштвено прослављају. На заседању 14. маја 2018. године Свештени Синод је донео одлуку да се у свима митрополијама и епархијама одрже празнична и спомен-догађања - конференције, концерти и изложбе посвећене 1030-годишњици Крштења Русије. Ради учествовања у свечаностима поводом овог значајног догађаја у Москву су допутовали Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор и делегације помесних Православних Цркава. Свечаност у престоници Русије отпочела је Божанском Литургијом којом су на тргу испред Саборне цркве Кремља началствовали Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор и Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. Ово је први пут да је овде под ведрим небом одслужена Литургија. Престо је био постављен на подијуму на јужној страни паперте патријаршијског Успенског Саборног храма. У богослужењу су учествовали чланови делегација помесних Православних Цркава: из Александријске Патријаршије: представник Патријарха александријског и све Африке при московском патријарашком престолу Митрополит кирински Атанасије, Митрополит јоханесбуршки и преторијски Дамаскин, генерални секретар Свештеног Синода архимадрит Данило (Бијазис); из Јерусалимске Патријаршије: представник Патријарха јерусалимског код московског патријарашког престола архимандрит Стефан (Диспиракис); из Српске Патријаршије: Епископ бачки Иринеј, Епископ ремезијански Стефан; из Грузијске Патријаршије: Епископ никорцминдски Вахтанг; из Бугарске Патријаршије: Митрополит ловчански Гаврило, генерални секретар Светог Синода Епископ мелнишки Герасим, преставник Патријарха бугарског при московском патријарашком престолу архимандрит Теоктист (Димитров); из Кипарске Православне Цркве: Митрополит пафски Георгије, архимандирт Стилијан (Стелеу); из Албанске Православне Цркве: Митрополит аполонијски и фијерски Никола; из Пољске Православне Цркве: Архиепископ вроцлавски и шчетински Георгије, јеромонах Спиридон (Кузјак); из Православне Цркве Чешких земаља и Словачке: представник ове Цркве при московском патријарашком престолу архимандрит Серафим (Шемјатовски), помоћник представника јеромонах Александар (Галушка). Представник Патријарха антиохијског при московском патријаршком престолу Митрополит филипопољски Нифон присуствовао је богослужењу. Саслужавао је вели број архијереја, клирика, ђакона, директора црквених синодских одељења, представника високих и нижих богословских школа... Богослужењу су присуствовали министар културе Руске Федерације В. Р. Медински, опуномоћени представник Председника Руске Федерације у Централном федералном округу И.О. Шчеголев, градоначелник Москве С.С. Собјанин, председник Комитета Државне Думе ФС РФ за развој грађанскго друштва, питања друштвених и религијских заједница С. А. Гаврилов, директор Департмана религионалне безопасности и за сузбијање корупције града Москве В.В. Черников, руководилац Департмана националне политике и међурегионалних веза града Москве В. И. Сучков. Међу вернима на тргу пред Саборном црквом молила се председница Синодалног одељења за манастире и монаштво, настојатељица Зачатјевског ставропигијалног манастира игуманија Јулијана (Каледа), као и настојатељице женских манастира, монаштво оба реда, парохијани московских храмова. Богослужење су директно преносили тв канали „Росија-24“, „Сојуз“ и „Спас“. На кремаљском тргу су били постављени икона и ковчег с честицом моштију Светог равноапостолног великог кнеза Владимира донети из катедралног Саборног храма Христа Спаситеља. Богослужење је улепшао здружени хор Московске градске епархије под управом заслужног уметника Русије А.А. Пузакова. На Литургији су певани празнични антифони Дана Крштења Русије састављени 1988. године поводом светковања 1000-годишњице овог историјског догађаја. На малом входу отпевани су тропари Живоначалној Тројици, Свима светима просијалим у земљи руској, Крштења Русије, Светом равноапостолном великом кнезу Владимиру. На сугубој јектенији произнесене су посебне прозбе састављене поводом 1030-годишњице Крштења Русије, а Патријарх сверуски је прочитао такође посебну молитву. Прочитана је и заупокојена јектенија са специфичним додацима. Епископ солнечногорски Сергије је прочитао Посланицу Руске Цркве њеним чедима поводом ове годишњице. Његова Светост патријарх Кирил посебно је поздравио Његово Блаженство Патријарха александријског г. Теофила похваливши његове мисионарске напоре у Африци. Одговорио је александријски Патријарх. На крају службе је Патријарх је одликовао градоначелника Москве С. Собјакина поводом 60. рођендана, а за његове велике заслуге указане Цркви при обнови цркава. Уследила је величанствена литија кроз Боровицка врата Кремља до споменика Светог Владимира коју су предводили патријарси Кирил и Теофил и г. Владимир Путин, председник Руске Федерације. Поздрављајући присутне, Патријарх московски и све Русије г. Кирил је рекао да заједничка вера и култура Руса, Украјинаца и Белоруса није само начин да се очува национални идентитет, већ и да се обезбеди утицај на цео свет од стране јединственог народа. -Данас је посебан дан за цео наш народ, православни народ, чији су преци учествовали у крштењу у кијевском купељу. Историја у трајању од 1030 година испуњена је и срећом и тугом, и победама и поразима. Међутим, упркос најтежим историјским изазовима, наш народ је сачувао своју веру, национални дух и културу - и не само сачувао, већ и ојачао, рекао је поглавар Руске Православне Цркве. Председник Русије г. Владимир Путин је казао да је Крштење Русије дало њеним прецима слободу избора између добра и зла. -Крштење је кључни тренутак у нашој историји, догађај цивилизацијских размера који је определио даљи развој Русије током векова, навео је председник Путин. У Москви је током дана одржан читав низ догађаја којима се обележава 1030-годишњица од Крштења Русије. Тачан датум када је Кијевска Русија прихватила Хришћанство 988. године је непознат, али се празник у Русији свечано обележава 28. јула као дан сећања на Светог кнеза Владимира, средњовековног руског владара који је донео светлост Православља у Кијевску Русију и крстио свој народ. Овај дан се званично обележава од 2010. године. Високу делегацију Српске Православне Цркве у свечаном обележавању 1030-годишњице Крштења Руси чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. У пратњи архијереја налазе се ђакони Мирослав Николић и Иван Васиљевић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Света Литургија је служена у свето-успенској кијево-печерској лаври у Кијеву. View full Странице

У свим храмовима Руске православне цркве у сећање на Дан крштења Русије зазвониће звона. По благослову Његове светости Патријарха московског и целе Русије Кирила, 28 јула 2018 године, звона ће зазвонити у подне по локалном времену, у свим храмовима и црквама Руске православне цркве ( у Москви – у 12:15). По први пут, 2012 године звона су звонила и ујединила храмове и манастире Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Азербејџана и Казахстана. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Свечаности поводом 1030-годишњице крштења Русије одржаће се 27. и 28. јула 2018. године у Кијеву, са молебном на Владимирском горју и литијом до манастира Кијево-печерске лавре, где ће се одслужити свеноћно бденије и Божанска Литургија у част Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, крститеља Кијевске Русије. Овај блистави догађај за православни свет биће увеличан учешћем делегација 12 помесних православних Цркава, изјавио је протојереј Николај Данилевич, заменик начелника Одељења за спољне црквене односе Украјинске Православне Цркве. Према његовим речима, Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије упутио је позивнице предстојатељима 14 помесних Православних Цркава широм света, а делегације из 12 Цркава присуствоваће светковинама. Међу делегацијама које су најавиле присуство налази се и делегације Васељенске Патријаршије. Румунску Православну Цркву и Православну Цркву у Америци представљаће свештеници, а само Цркве Антиохије и Грчке неће бити представљене, и то „једино из техничких разлога“, изјавио је протојереј Николај. Отац Николај је такође напоменуо да број и ниво црквених делегација које ће учествовати на прославама у организацији Украјинске Цркве Московске Патријаршпије јасно показују да све помесне Цркве подржавају канонску Украјинску Цркву и Његово Блаженсгтво митрополита Онуфрија, што су и саме Цркве често изражавале. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Дана 14. јула 2018. године под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила у Јекатеринбургу је одржана летња седница Светог Синода Руске Православне Цркве, преноси Патриархија.ru. Учесници седнице усвојили су Посланицу архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1030. годишњице Крштења Русије. Посланица Његове Светости патријарха Кирила и Светог Синода Руске Православне Цркве архипастирима, клиру, монасима и мирјанима поводом 1030. годишњице Крштења Русије Благословен је Господ Исус Христос, Који заволи нове људе, руску земљу, и просвети је светим крштењем. (Повест о древним временима) Вољени у Господу преосвећени архипастири, свечасни презвитери и ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре! Данас сва Пуноћа наше Цркве слави светог равноапостоног великог кнеза Владимира и са захвалношћу се сећа како се пре 1030 година трудом богоизабраног и духом снажног човека одиграла прекретница у историји словенских народа. Сведобрим дејством Светог Духа кнез се окренуо од паганских заблуда, поверовао је у Јединородног Сина Божијег Исуса Христа и примивши заједно са својим саборцима свето Крштење донео је у Русију спасоносну светлост Јеванђеља. Зашто догађај Крштења Русије називамо прекретницом у историји наших народа? Зато што је заувек променио обличје све словенске цивилизације и предодредио је даљи пут њеног развоја. То је био заиста одлучујући преокрет од таме ка светлости, од хођења у мраку лажних идеја и представа ка стицању богооткривене истине и спасења. Човекољубиви и милосрдни Господ даровао нам је милост која се ни са чим не може упоредити и велику срећу: могућност да припадамо Православној Цркви, да чинимо Јединствено Христово Тело и да постанемо заједничари неисцрпног Извора воде која тече у вечни живот (Јн. 4: 14). Дакле, нисмо више туђинци и нисмо дошљаци, већ суграђани светаца и своји Богу, пошто смо утврђени на темељу апостола и пророка и имајући Самог Исуса Христа као крајеугаони камен (Еф. 2, 19-20). Врло мало знамо о животу Русије пре Крштења. Историјска сведочанства која су до нас дошла сачувала су прилично противречну слику о нашим прецима као људима, с једне стране суровим и поквареним, а с друге – одважним и милосрдним. Поштујући законе крвне освете Словени су се истовремено одликовали изузетном гостољубивошћу и душевном ширином. А у време похода мирни Словен се претварао у страшног и немилосрдног војника: његова јарост није познавала границе и он је ради богатог плена био спреман на све. Словенски свет се на известан начин налазио на раскрсници између добра и зла показујући час племените душевне особине, час страшни бездан таме. Био је потребан одлучан и чврст корак како би се напокон начинио овај судбоносни избор. И овај избор је учинио свети равноапостолни кнез Владимир. Православна вера, утврђена у животу предака напорима великог кнеза преобразила је наш народ и одгајила је у њему дух самопрегорности и кротости, пожртвованости и стрпљења. У току векова који су уследили након крштења у благословеним водама Дњепра Русија се трудила да гради своје биће на темељу узвишених хришћанских идеала и верности Јеванђељу, трудила се да уређује свој живот оним што је мислилац Иван Иљин називао „целивањем Крста“, односно ватреном љубављу према Господу и свештеним страхом пред Његовом Жртвом Искупљења. Без обзира на тешке историјске перипетије, без обзира на све грешке, одступање, па чак и падове, за наш народ је увек било главно служење Божанској истини и живот у складу с њом. Заједничарење у православној духовности представљало је снажан импулс за развој самосвојне источнословенске културе. Религиозни избор кнеза Владимира, осим тога, био је и избор начина размишљања, хришћанског уређивања друштвеног живота и стила културе. То је био избор цивилизацијског пута. Сад више не можемо да замислимо своју књижевност, сликарство, архитектуру или музику без јеванђељских мотива и сижеа. Ова дела, прожета хришћанским моралним идеалима и вредностима уводе нас у богати духовни свет православне вере и позивају нас да размислимо о вечним питањима постојања и смислу људског живота. Међутим, хришћанима нас не чини само припадност православној култури по рођењу. Бити православни хришћанин није данак традицији због „љубави према гробовима отаца“ и националној историји. Бити православни хришћанин пре свега представља свестан избор животног пута, то је непрестано тражење Христа и Његове истине. Слично као што је равноапостолни Владимир, скинувши са себе старог човека с његовим делима и обукавши се у новог (Кол. 3: 9-10) заувек дао своје срце Господу Исусу, тако и ми, сећајући се каквог смо духа (Лк. 9: 55) нисмо призвани да будемо само слушаоци, већ и извршиоци речи (Јак. 1: 22), потпуно свесни да је наш живот скривен са Христом у Богу (Кол. 3: 3). Тражење Христове истине и њена одбрана је главни завет светог кнеза Владимира народима Свете Русије – наследницима Дњепарске крстионице. Сва наша заједничка историја и култура, сва вишевековна духовна и црквена традиција наших народа повезани су са спознајом ове истине. Она чини срж нашег бића и самосвести, она нас све уједињује и даје нам снагу да идемо путем историјског развоја савладавајући све незгоде, невоље и распре. И сад у братској Украјини, у земљи у којој се налази света Дњепарска крстионица народа Русије, стихије овог света устају против Цркве светог кнеза Владимира покушавајући да униште јединство ове свете Цркве. Клир и верници се подвргавају неправедним оптужбама и срамоћењу. Али верујемо да никакав спољашњи притисак неће моћи да уништи свете везе Христове љубави која нас уједињује у јединствено Тело Цркве. Верујемо да ће нам наша заједничка молитва помоћи да савладамо сва искушења и да сачувамо чистоту православне вере и верност канонској истини. Једним устима и једним срцем прослављајући Творца због Његове неизрециве милости према нама будимо достојни ове љубави Божије која се обилно излива и оног великог духовног приноса који је дао равноапостолни кнез Владимир свом народу. По молитвама овог дивног угодника Господњег нека Небески Владика благослови земље историјске Русије миром, нека укрепи пастире и вернике у Украјини који храбро остају верни канонској Цркви – и нека дарује Своју изобилну помоћ на путу спасења како се на бисмо саображавали овоме веку, него се преображавали обновљењем ума свога (Рим. 12: 2) и обављали своје служење Богу и људима сведочећи о сјајној лепоти и стваралачкој сили Христове вере. Извор: Православие.ру View full Странице