Претражи Живе Речи Утехе

Недеља по Вазнесењу 2020. године ће у летопису Храма Светог Саве остати посебно убележена зато што је тог дана извршено свечано отварање и освећење црквене продавнице са палиоником за свеће. Најпре је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин уз саслуживање братства Храма Светог Саве и протојереја-ставрофора Радована Стевановића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Заблаћу, протојереја Часлава Јовановића старешине храма у Врњачкој Бањи и ђакона Александра Јаћовића – досадашњег ђакона у Гучи. У олтару Владики су прислуживали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић, тројица младих помоћника – Аксентије, Драгутин и Павле – и господин Саша Поповић. Владика и свештеници из братства Храма су служили у црвеним одеждама протканим шарама златних нити, док су гостујући свештеници носили одежде шампањ боје са црвеним шарама. У оквиру Литургије, на радост Цркве која сваким рукоположењем обнавља своје постојање и поставља темеље за своју будућност која ходи ка коначном успостављању Царства Божијег, за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон гучки, рођени краљевчанин, Александар Јаћовић. Између осталих тема, и о томе је говорио Владика у својој беседи, рекавши да је рукополагање за службе у Цркви увек сведочанство победоносности Цркве и деловања Духа Светога у Њој. Владика нам је у данашњој беседи поручио да, упркос свим невољама и недаћама које су нас снашле током миленијума постојања и које ће нас снаћи, Црква увек излази као победник јер је Христос, Цар Царства Божијег, глава Цркве. Пошто се на данашњи дан прослављају Оци Првог Васељенског Сабора сабраног у Никеји 325. године, Владика нас је подсетио и на Светог цара Константина захваљујући коме је и дошло до тог величанственог сабрања огромног броја епископа са свих страна тада познатог света. Цар Константин је снажна слика непобедивости Цркве јер је након пуних три века гоњења Милански едикт о верској толеранцији дао слободу Цркви показавши немоћ сила зла против Цркве. Владика је поновио Христове речи обећања да ћемо у овом свету имати невољу и жалост, али је и изговорио и оне друге Христове речи: „Не бој се мало стадо (…) Ја сам са вама све до свршетка века.“ Победа је наша и на крају ће Господ доћи у слави, за разлику од првог пута када долази као слуга и добровољно прима страдања, и донеће коначну победу онима који славе Име Његово и који живе онако како нам је Господ заповедио. На крају беседе, Владика нам је у једном топлом тону, пожелео благослов Божији и да Мир Христов буде са свима нама. Литургији су поред бројног верног народа присуствовали г-дин др Предраг Терзић, градоначелник града Краљева, г-ђа Марица Мијајловић – председник Инжењерске коморе Републике Србије, г-дин Александар Несторовић – директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљева, г-дин Александар Лукић, архитекта и пројектант наше нове црквене продавнице. Након заамвоне молитве, литијски смо изашли из храма и прешли у новоизграђену продавницу где је одслужен чин освећења овог дома са молитвом за здравље свих оних који у њему буду радили и долазили. Владика нам је „у знак усељења“ уручио вредан поклон – реплику средњевековне фреске. Након завршеног чина освећења приређено је свечано послужење у просторијама Црквене општине у оквиру ког је наш старешина, протојереј Радоја Сандо, је у име свих нас изразио дубоку благодарност Владики и ЕУО-у Епархије жичке, на њиховим настојањима, жељи, труду и упорности захваљујући чему је и дошло до овог великог корака. И на самом крају неколико речи о нашој продавници. Најпре, то је један репрезентативан објекат који осим тога што испуњава своју првобитну намену, а то је да буде продавница црквених артикала, она представља и естетски украс црквене порте. И заиста такав објекат и приличи Саборном храму Епархије жичке. Изградњом овог објекта учињен је велики корак ка коначном уређењу Храма Светог Саве у Краљеву, а када све буде завршено верујемо да ће наш Храм бити на понос, не само Краљева већ и читавог овог дела наше земље. Извор: Епархија жичка

Под сводовима Светосавског храма предвођени својим Архијерејем Епископом жичким Г. Јустином, свештенство и верни народ сабрали су се да дочекају Богомладенца Христа који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. Догађај од кога је прошло више од две хиљаде година и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости. Уместо угрејане пећине која се Рођењем Христа удостојила да постане раскошнија од царских одаја, верни народ је припремио своја срца да прими Несместивог. Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили од Дјеве рођеног Христа, свештеници са појцима и верним народом су предвођени Предстојатељем жичког светосавског трона Епископом Јустином радосно појали дивне песме божићног славља. У Божићној посланици Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и свих Архијереја Српске Православне Цркве, коју је прочитао старешина храма протојереј Радоја Сандо, вернима су пренете поуке о празнику. Чаши спасења приступио је многобројни народ припремивши и загрејавши своја срца за велику и дивну Тајну Богомладенца Христа. Топла срца, загрејана Светим Причешћем радосно су узвикивала усклике: „Христос се роди – Ваистину се роди.“ Извор: Епархија жичка

У недељу 24. новембра Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин поводом своје крсне славе, Светог архангела Михаила, угостио је у своме дому, Владичанском двору у Краљеву, све архијерејске намеснике Епархије жичке, старешине храмова у Краљеву, као и службенике канцеларије Епископа и ЕУО-а. Домаћин је госте дочекао у пријемном салону Епископске резиденције, а потом су све званице прешле у свечану трпезарију где је послужена славска трпеза. У току вечере, по благослову Епископа, госте је поздравио најмлађи архијерејски намесник Епархије жичке, протонамесник Драган Ђорем. У свом поздравном слову намесник таковски, обратио се Епископу и сабраним свештеницима речима: „Како је то већ постала дивна традиција, и ове године окупили смо се на овој трпези љубави, на позив нашег духовног оца, пастира и учитеља, јединог и истинитог првосвештеника жртвеника Господњег Богоспасајеме Епархије жичке. Има ли веће радости од родитељског загрљаја за дете, има ли веће радости за духовне синове него када их отац позива себи, поучава и излива благослове на њих. Има ли данас веће радости и части за нас овде сабране свештенике, који свакодневно помињено нашег епископа, који по његовом благослову и у његово име служимо Свету Литургију и остале свештенорадње, од тога да смо на овој трпези данас са њим и око њега. Данас као и свакога дана, браћо свештеници, треба да благодаримо Богу, што нам је даровао Владику Јустина за нашег духовног оца и Епископа. Тек када повремено одемо из наше епархије, па видимо како је другде, схватамо и утврђујемо се у истини колико благо имамо у нашем Епископу. Бог нас је обилато даровао оваквим епископом по Својој великог љубави, упркос нашим гресима и слабостима. Преосвећени Владико, благодаримо Вам на свој љубави коју обилно изливате на нас, на свој жртви коју чините у вођењу и служењу и Богу и својој пастви. Хвала Вам на части и позиву да са Вама поделимо прославу Ваше славе. Честитамо Вам данас и 35 година како сте у свештеном чину, будући да сте на данашњи дан примили свештенички чин у Манастиру Дечани. Овом приликом и на овом месту ред је да се присетимо и велике прославе коју сте недавно организовали у Жичи поводом прославе 800 година аутокефалије Српске Цркве. Свештенство наше Епархије је поносно на успешну организацију овог важног јубилеја. На многаја љета Преосвећени Владико. На многаја љета браћо.“ Пошто су сви сабрани отпевали многољетствије, Епископ се обратио својим очинским речима поуке. Владика је најпре изразио радост што духовни живот у Епархији напредује. Притом, очински је поучио свештенство да служећи Богу и народу, да се чувају од лицемерја које представља велико искушење и у нашем времену. Преосвећени је приметио да је народ свештенику спреман да опрости погрешке и слабости, ако у њему види искреност, љубав и борбу са слабостима којима смо сви подложни. Као пример искрене борбе и истинског покајања Владика је навео случај једног руског епископа који је пао и сагрешио. Његов преступ је био толико велики да је захтевао рашчињење, али његово покајање је било још веће. И народ видевши искреност у његовом покајању и љубав и нелицемерје која су надоместиле његову слабост, све му је опростио и није хтео да се лиши таквог еписпопа. Као пример аутентичне светости наш Владика је навео Светог старца Порфирија Кавсокаливита, којег је имао благослов лично да упозна и да са њим поразговара. Управо једноставност и искреност са којом је старац прилазио људима откривала је дубину и лепоту његове светитељске личности. На крају обраћања, Епископ се осврнуо и на велика искушења која су задесила у наше дане васељенско Православље. Дубоко свестан опасности пред којом се налази Васељенска Црква и одговорности пред којом се налази Светосавска Црква позвао нас је да се искрено молимо Господу да сачува мир и јединство у Православној Цркви. Заблагодаривши Богу, растали смо се у радости са уверењем да сабрани око нашег Епископа и послушни њему као духовном оцу и пастиру можемо пребродити сва искушења која савремени свет ставља пред нас и пред Цркву. Извор: Епархија жичка

Одлика сваког доброг домаћина је брижљиво испитивање труда и рада на ономе што му је поверено. У случају кад иде и неки важан јубилеј, онда се подвиг умножава и захтева усрдност и једнодушност свих укућана. Са оваквим осећањем и жељом срца, окупили су се на дан 22. 01. 2019. године сви чланови савета, око свога домаћина, Епископа др Јустина, на редовом заседању Епархијског управног одбора Епархије жичке и седнице Савета Епархије жичке како би испитали резултате прошлогодишњег делања и поставили нове циљеве. Скупштина савета је отпочела молебаном за призив Светога Духа, који су у Храму Свете Тројице у Краљеву одслужили архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман студенички, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић и ђакон Милутин Балтић, секретар Црквеног суда. Радни део седнице одржан је у згради ЕУО, где је окупљене најпре поздравио Епископ жички Г. др Јустин, након чега се отпочело са разматрањима свих аспеката духовног и материјалног деловања у Епархији. Направљен је пресек рада и пословања кроз исцрпне извештаје о: финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије. Вођени су и разговори о актуелним проблемима свештеника, као и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота. Посебна пажња посвећена је припремама за прославу наступајућег јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у оквиру чега је Епископ др Јустин поставио смернице и дао задужења ради што квалитетније и свечаније организације овог историјског догађаја. Након радног дела, разговор је настављен за трпезом љубави. Извор: Епархија жичка

Славословљу пастира, свих старозаветних праведника који очекиваше Дан Христов и свих новозаветних проповедника овог Великог дана Незалазне Светлости, Предназначеног Циља и Архетипа иконолошког назначења човековог, присајединили су и сви сабрани под сводовима Светосавског храма у Краљеву. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ноћ као из дивних Божићних прича које носимо у сећањима још од детињства, као да је хтела да нас подсети да Господ ове године жели да нас изненади. Дошао је и огрејао срца наша призором пахуља чистих баш као бесемено Рођење Његово које прослављамо. Да је Чехов био са нама могао је приповетку нову да напише, па да опет са лица оних који излазе из Цркве са Свете службе Божије засија нека необична светлост, коју је описао можда и незнајући да су се око ње водили велики богословски спорови вековима уназад. Ту светлост пројавило је и литургијско сабрање око Епископа жичког Г. Јустина. Кроз словесну службу и псалмопој велегласни свештени Принос је узнет, а Духом Светим нам дариван на освећење душа и тела. Стаза поста овде је нашла свој циљ. У Чаши Христовој причасници су постали многи наши парохијани који нису пожалили ноћног сна како би дочекали Избавитеља рода људског кога нам по речима празничног кондака “Дјева данас рађа“. Речи Божићне посланице Архијереја СПЦ приближиле су умовима нашим Тајну надумну, “другу заједницу“ (Свети Максим Исповедник) пресаздатељну и далеко преславнију од прве творачке добродетељи, којом смо осењени у овој посве необичној ноћи када се небо на земљу спустило да Син Божији међу нас сиђе. ХРИСТОС СЕ РОДИ! провозгласио је наш Архијереј Јустин, а из многих срца се излио отпоздрав: ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка

Сабор Светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан, је дан који велики број православних Срба прославља као своју Крсну славу. У Храму Светог Саве у Краљеву овај празник је посебно свечано прослављен. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који на овај дан прославља своју Крсну славу. Епископу је саслуживао велики број свештенослужитеља. У евхаристијском сабрању учешће је узело мноштво монаштва, свештенства, као и верног народа Божијег. Присуствовао је и градоначелник града Краљева г. Предраг Терзић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечаним појањем и благољепијем свештенорадњи овај дан је наликовао ангелском прослављању око Престола Божијег на коме је принето бескрвно свештенодејство. На Малом входу Епископ је у чин архимандрита произвео протосинђела Саву (Илића), секретара при канцеларији Епископа жичког. Уз клицање “Аксиос“ заједница је пројавила сагласност препознајући труд и посвећеност којом отац Сава сведочи своје монашко живљење и служење у Цркви Божијој. Почаствовани Оваплоћењем Сина Божијег који је постао Човек, поставивши људску природу у Својој богочовечанској Личности са десне стране Бога Оца, имали смо радост да учествујемо у најприснијем јединству са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. По благослову Епископа, сабранима се беседом обратио архимандрит Сава. Он је изразио захвалност Епископу на чину и поверењу којег га је удостојио. Честитао је славу Епископу Јустину, архимандриту Дамјану (Цветковићу), секретару ЕУО Епархије жичке, игуманији Михаили са сестринством благовештењским, као и у храму присутним свечарима, а потом рекао: – Сабрани смо у овом храму око Свете тајне Евхаристије Духом Светим, прослављајући Светог архангела Михаила и и остале силе небеске. Оне постоје, личности су од Бога створене, што нам поручује и Символ вере говорећи о “Богу Творцу свега видљивог и невидљивог“. Кроз примере Светог Писма Старог и Новог Завета видимо мноштво догађаја јављања небеских сила изабраницима Божијим. Сам Господ је пред страдање рекао да може позвати мноштво легиона анђелских да спрече страдање, али да то не жели да учини. Дужни смо да укажемо поштовање овим неуморним помоћницима рода људског. Човек је по речима Светог Писма привремено мањи од анђела, али Оваплоћеним Сина Божијег почаствован је чашћу већом од анђела, о чему сведоче и богословствују богомудри Свети оци. Нека би Господ дао да и ми уз помоћ Божију и заступништвом небеских сила чујемо глас: Уђи у радост господара својега. Амин. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач нашег Епископа Јустина. За све присутне припремљено је послужење. У епископском двору где је домаћинско гостољубље пројавио Владика Јустин настављено је заједничење за трпезом љубави у ведром духу и хришћански радосном расположењу. Извор: Епархија жичка

Ово духовно укрепљење је дошло као залог Божје подршке предстојећем нам подвигу поста, којим успињући се од земље ка небу идемо у сусрет великом празнику Пресвете Богородице - Успењу. Осењени силом Часног Крста, који је на вечерњој служби изнет на средину наоса како би му се вером молитвено поклонили, сабрани су учествовали у чину освећења воде. Преосвећени Владика Јустин је поучио присутне о важности доброг почетка поста и између осталог рекао: -Овај дан као први у месецу (по старом календару) практично и симболично је благослов Божји. Зато је у братској Грчкој обичај да се на почетку сваког месеца освећује вода. Наш пут ка празнику Успења Богородице је овим започет као пут поста и молитве. О њиховој важности нас је поучио Господ наш Исусу Христос, рекавши ученицима да се чак и демони побеђују само постом и молитвом. Стога су и сви ученици Христови, свети подвижници постом и молитвом Бога у себе усељавали. По речима Светог Василија Великог: Без поста се не може угодити Богу. Заиста, ми не држимо заповести Божје само формално, већ зато што се кроз њих припремамо за Господа. То је најважније - да се Господ усели у нас; то је пуноћа хришћанског живота. Зато смо се и сабрали овде у Дому Божјем. По речима Псалмопевца: Обрадовах се кад ми рекоше у Дом Господњи пођимо! У овом посту појачавамо молитву за род наш, сећајући се и владике Теодосија са свештенством, монаштвом и верним народом на Косову и Метохији. -Нека Вам ова вода буде на освећење душа и тела, а Господ љубави, мира, радости и сваке утехе да буде са свима Вама, рекао је на крају поуке епископ Јустин. Извор: Епархија жичка

Краљево: Од добротвора Главчића и нови вртић Г. ЋИРОВИЋ | 15. март 2018. У Берановцу код Краљева одмиче изградња објекта на 810 квадрата. Савремени смештај за више од 100 малишана Фото Г. Шљивић У КРАЉЕВАЧКОМ приградском насељу Берановац гради се нови вртић који ће од наредне школске године примити више од стотину малишана из овог, али и околних места. Савремени објекат на 810 квадрата ће радити у саставу овдашње предшколске установе "Олга Јовичић Рита", канадски добротвор српског порекла Миломир Главчић је Краљевчанима за изградњу донирао 200.000 евра, а локална самоуправа је из свог буџета истоветну суму уложила у уређење инфраструктуре, те спољашње уређење и опремање вртића. - Малишани из овог, али и околних насеља више неће морати да иду у удаљене вртиће, па смо веома захвални господину Главчићу на још једном чину хуманости и огромном разумевању за потребе људи из овог краја - каже градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Подсетимо, Миломир Главчић (91) је 2013. - за изградњу новог моста преко Ибра - овом граду већ даровао милион евра, а две године касније је овдашњој Општој болници обезбедио 547.000 евра за куповину магнетне резонанце. Иначе, током минулих шест деценија доброчинстава у низу, процењује се да је наш земљак из Нијагара Фолса само свом родном крају подно Копаоника поклонио чак седам милиона евра - финансирајући изградњу вртића, цркве посвећене Светој Петки, библиотеке и сеоских путева... уз константну новчану помоћ мештанима. Незванично се сазнаје да са краљевачком локалном самоуправом Главчић управо преговара о још једној донацији - за још један капитални пројекат у граду на Ибру.

Прва израђена дела која ће красити иконостас овог параклиса представљају престоне иконе Господа Исуса Христа и Богородице. Осликавање Господа је инспирисано иконом Христа Пантократора из 6. века, похрањенoм у манастиру Свете Екатарине на Синају. Тамошња икона је израђена технологијом енкаустике – темпере од пчелињег воска. Иначе представља јединствен покушај ликовног приказивања двају сједињених природа у личности Христа Спаситеља – несливено, непромењиво, нераздељиво, неразлучно (Халкидонски Орос вере, 451). На икони за војни параклис у Јарчујку, Уметничка радионица Светог краља Милутина желела је да интерпретира исту идеју, али не приступајући копистички у односу на синајску икону, већ ауторски. Господ је приказан у хитону и химатиону ведрих боја, богато колорисан и осунчан, како држи отворену књигу са цитатом из Јеванђеља по Јовану 15,14: „Ви сте пријатељи моји, ако творите што вам ја заповедам.“ После израде Христове иконе, осликана је и икона Пресвете Богородице, чији је стил уједначен са пређашњом иконом Господа. Иконе су високе по 120 цм, при чему је величина лика око 25 цм, што је једна од природних величина. Израђене су технологијом акрилне темпере.

Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ жички г. Јустин, уз саслужење братства храма. Верни народ, сабран у великом броју, а генерацијски разноврстан да пројави Цркву као Тајну саборности свих у Христу, испунио је простор катедралног храма Епархије жичке. Небоземни идентитет Цркве пројављен је у свештеним радњама, бојама, звуковима, који су нас који херувиме изображавамо преносили ка Витлејему, источнику божићне радости. Рођење Бога у нама остварено је у једењу Тела и пијењу Крви Христове, којом се потврдисмо као они који знају где је духовни Витлејем – “дом хлеба“. Поучени Божићном посланицом, сви смо заблагодарили ради нас од Дјеве Рођеноме и у радости сусрета једних са другима наставили постлитургијску заједницу. Извор: Српска Православна Црква