Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'кирил'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Господин Кирил због сложене епидемиолошке ситуације обратио се путем видео конференције делегатима деветог Међународног фестивала "Вера и реч" који се одржава у Москви од 18 до 22 октобра. Патријарх Кирил је благословио учеснике фестивала, а у свом обраћању је, између осталог, поручио да је неопходно користећи друштвене мреже приближити Бога човеку. Традиционално сусрет се одржава у Сали црквених сабора Саборног храма у форми дијалога. У другом делу дана одржаће се завршне расправе. Учесници ће моћи да погледају видео спот "Српска колевка" и документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења" у продукцији Телевизије Храм. Данашњим даном затвара се Међународни свеправославни фестивал чија је тема била "Црква у свету који се мења: Изазови и поуке дигитализације". Извор: Телевизија Храм
  2. Печат 30/07/2021 БРОЈ 675 С руског превели: Иван С. Недић и Јелена Недић Редактура превода: епископ бачки Иринеј извор: https://spzh.news/ru/zashhita-very/81129-strasti-po-vakcine-i-vakcinacii (8. јул 2021) Пише Кирил Александров Вакцинација против болести ковид-19 већ одавно је из медицинског проблема прерасла у политички проблем, а сада прети да постане и верски. Хоћемо ли ускоро зачути анатеме вакцинисаних упућене невакцинисанима и обратно? Прети ли Цркви раскол око овог питања и какав је тренутни став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије]? Да видимо о чему се све ту ради. КАКВЕ ВАКЦИНЕ ПОСТОЈЕ Све вакцине се заснивају на истом принципу деловања: на ћелијском нивоу у људски организам се убацује нешто што изазива имуни одговор, а да при томе не узрокује болест. Ипак, у зависности од тога шта је то нешто, вакцине се деле на класичне, векторске и иРНК вакцине. Класичне вакцине се, даље, деле на неколико подврста, али ми се у то нећемо удубљивати. Размотрићемо само принцип њиховог деловања. Имуни одговор организма на дејство ових вакцина изазива вирус који је узрочник болести, али инактивисан или ослабљен помоћу разних технологија. Међу такве вакцине спадају, на пример, кинеска CoronaVac (у Украјини најзаступљенија) и руске ЕпиВакКорона и КовиВак. Класична технологија израде вакцина стара је већ око две стотине година, добро је проучена, али има најнижи степен ефикасности против вируса корона. По неким подацима, степен ефикасности вакцине CoronaVac износи свега 50%. Векторска вакцина се прави тако што се узме неки други вирус, који је потпуно безбедан за човека (он служи као вектор), па се у њега угради генетски материјал вируса који изазива болест, тако да у овом случају имуни одговор изазива генетски материјал. У ове вакцине спадају британско-шведска AstraZeneca, америчка Johnson&Johnson, руски Спутњик Ве и друге. Ефикасност ових вакцина износи 80–90% и више. Код иРНК вакцина реч је о сасвим новој технологији вакцинације, која је до појаве актуелне пандемије вируса корона прошла само клиничке стадијуме испитивања. Пре појаве ковида 19 ниједна вакцина израђена овом технологијом није била одобрена за примену код људи. Када се појавио вирус корона, донета је одлука да се зажмури на недостатак објективних података, како би се овај тип вакцине што пре увео у масовну примену. Вакцине иРНК не садрже сâм вирус (инактивисан или ослабљен) нити делић вируса уграђен у други вирус већ само одређено „упутство“ у виду молекула информационе рибонуклеинске киселине (иРНК) у којем је записана информација о беланчевини вируса SARS-CoV-2. Када доспе у ћелију људског организма, то „упутство“ је примора да синтетише дату беланчевину, на коју, даље, наш организам ствара жељени имуни одговор. У иРНК вакцине спадају америчко-немачка Pfizer-BioNTech и америчка Moderna. Њихова декларисана ефикасност износи 95%. Ова врста вакцине изазива највише контроверзи, с обзиром на сасвим логичну бојазан: не садржи ли, случајно, тај молекул иРНК, поред упутства за синтезу спајк-протеина, још и неке друге инструкције за које не знамо ни ми, а можда ни они који су вакцину направили? Какво ће дејство то упутство, убачено у људски организам, имати после неколико година или деценија? На које системе у организму поред имуног оно може деловати? Одговоре, дакле, на ова питања немамо, када је реч не само о вакцинама против вируса корона него и о иРНК вакцинама уопште. ШТА СЕ СВЕ ЗАМЕРА ВАКЦИНАМА Аргументи које износе противници вакцинације против ковида 19 условно се могу поделити на неколико група. 1. Чиповање. Неки сматрају да се под изговором вакцинације у људски организам убацује некакав микроскопски електронски уређај помоћу којег се може вршити контрола над човеком, то јест чип. Они, даље, сматрају да тај чип који се убацује под маском вакцине јесте управо жиг Антихриста о којем говори Свето Писмо. Ове тврдње се не заснивају апсолутно ни на чему осим на фантазијама оних који их износе у јавност. Пред искушењем стицања популарности међу људима склоним разним теоријама завере падају понекад и познате, поштоване личности. На пример, руски режисер Никита Михалков је [у својој емисији „Бесогон“] најпре веома убедљиво говорио о томе како се приликом вакцинације у људски организам убацује чип, а затим се после одређеног времена вакцинисао и тај податак изнео у јавност. У датом тренутку технички би било веома тешко изводљиво убацити чип у вакцину, као што би било тешко изводљиво и организовати јединствен систем управљања „чиповима“ у вакцинама различитих произвођача. 2. Мењање генетског кода. Постоји мишљење да вакцине против вируса корона имају способност да мењају човеков генетски код и да утичу на одређене функције организма. Ове замерке се односе углавном на иРНК вакцине. Оне у себи носе одређено упутство које људски организам треба да испуни. И мада произвођачи вакцина тврде да молекул иРНК не може да се угради у наше молекуле ДНК и РНК и да промени наш генетски код, поједини научници су опрезнији у својим тврдњама. Они говоре да могућност уграђивања молекула иРНК у човеков ДНК и РНК није доказана. Другим речима, наука располаже сувише малом количином података да би могла недвосмислено тврдити било једно било друго. Противници вакцина најчешће тврде како оне негативно утичу на репродуктивну функцију и како је вакцинација завера која за циљ има смањење броја становника на планети. Ова тврдња ће се моћи доказати или оповргнути тек за неколико деценија. Сем тога, на овако нешто се може сумњати само када је реч о иРНК вакцинама. Оптуживати друге типове вакцина за утицај на човеков ДНК и РНК исто је што и тврдити да на наш генетски код могу утицати одређене врсте хране. 3. Нежељена дејства. Није реч о томе да неко може накратко добити повишену температуру или свраб на месту убода већ о прилично озбиљним последицама. На пример, поједини медији, позивајући се на истраживање америчког Националног центра за биотехнолошке информације, тврде да је у САД код више од 80% (!!!) трудница које су у раном периоду трудноће вакцинисане против ковида 19 дошло до спонтаног побачаја. А поједине европске земље, као што су Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге, обуставиле су примену вакцине AstraZeneca због честих случајева тромбозе који доводе, између осталог, и до смртног исхода. 4. Низак степен ефикасности. Клиничка испитивања су показала да читав низ вакцина има веома низак степен ефикасности. У том погледу критикују се углавном кинеске вакцине Sinovac Biotech Ltd. (ефикасност 50,4%) и Sinopharm (72–79%). Али поједине европске вакцине такође имају низак степен ефикасности, на пример ефикасност вакцине немачке компаније Curevac је свега 47%. Ипак, низак степен ефикасности појединих вакцина и није толики проблем, будући да ефикасност вакцина Pfizer-BioNTech или Спутњик Ве износи 90%, а када је реч о тешким случајевима болести и целих 100%. Невоља је у томе што ковид-19 непрестано мутира и што су вакцине пред одређеним мутацијама потпуно немоћне. Колико пре неки дан, 5. јула 2021, генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебреисус изјавио је да се такозвани индијски или делта сој шири светом упркос свим вакцинама. „Овај сој се шири како у земљама са ниским, тако и у земљама са високим процентом вакцинисаних. То захтева пажљиво праћење ситуације и кориговање стратегије борбе против њега. Ширење индијског соја говори да произвођачи вакцина засад немају одговор на изазов појављивања нових мутација“ – рекао је Гебреисус. Поставља се оправдано питање: зашто се вакцинисати и излагати ризику појаве нежељених дејстава ако ће примљена вакцина већ сутра бити потпуно бескорисна пред новим сојем вируса корона? Засад се не може рећи да постоји директна веза између степена оболевања и степена вакцинисаности становништва у различитим земљама. На пример, у Украјини, где вакцинација протиче веома споро, пропраћена читавим низом скандала због кршења рокова и неиспоручивања вакцина, 6. јула 2021. за 24 часа регистровано је свега 610 новозаражених и 33 преминулих, с тим што по званичној статистици Украјина има око 40 милиона становника. У исто време, у Русији, где вакцинација напредује ударним темпом и где је вакцинисано већ скоро 18% становништва, истог датума је забележено 23.378 нових случајева вируса корона и 737 преминулих. 5. Главна замерка – верска или етичка. Све набројане замерке на рачун вакцина немају толико значаја за вернике, колико питање њихове етичке оправданости. Раније се ово питање није постављало на тако широком нивоу. Међутим, с појавом ковида 19 почели су да се сазнају поједини веома непријатни аспекти индустрије вакцина. Испоставило се да се многе вакцине (не само против вируса корона него и против других обољења) заснивају на биолошком материјалу добијеном путем абортуса. Испоставило се да многе светске лабораторије у развоју вакцина деценијама користе ћелијске линије које воде порекло од ткива абортиране деце. На пример, у производњи вакцине Спутњик Ве коришћена је једна од најпознатијих ћелијских линија на свету, HEK 293 (Human Embryonic Kidney), добијена 1973. од ћелија ембрионалних бубрега абортираног детета. Линија WI 38 је добијена 1964. од диплоидних ћелија плућног ткива девојчице абортиране у дванаестој недељи трудноће. Линија MRC 5 је добијена 1996. године од ћелија плућног ткива четрнаестонедељног дечака. Ове три линије представљају основ веома великог броја – ако не и већине – вакцина на свету, на пример против рубеола, хепатитиса А, овчијих богиња, беснила и других болести. Већина западних вакцина против вируса корона, укључујући вакцине Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, AstraZeneca и друге, такође је заснована на некој од ових линија. Наравно, у вакцинама нема абортираних ћелија, чак ни у траговима, нити су ти абортуси вршени у циљу добијања биолошког материјала, али чињеница остаје чињеница: многе вакцине се заснивају управо на греху абортуса. Произвођачи руских вакцина КовиВак и ЕпиВакКорона изјавили су да у њиховом развоју нису коришћене ћелијске линије које потичу од абортивног материјала. СТАВ ЦРКВЕ И ДРУГИХ ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Данас можемо рећи да ниједна од основних верских заједница на свету нема јасан и јединствен став према вакцинацији против вируса корона. У свакој од њих постоје заговорници радикалних ставова који сматрају да су вакцине средство чиповања или сузбијања плодности. Неке верске вође позивају да се вакцине разликују, да се једне одобре, а друге забране. На пример, у неким муслиманским земљама вакцине се деле на „халал“ (дозвољене) и „харам“ (забрањене). У ове друге спадају не само оне које су развијене помоћу абортивних ћелијских линија него и оне у чијој производњи се користи свињски желатин. У јудаизму постоје групације које разликују вакцине по томе да ли су „кошер“ или не. У хришћанству такође постоји подела вакцина на „етички беспрекорне“ и оне које то нису, у зависности од тога да ли су приликом њихове израде коришћене абортивне ћелије. Такође, у свим религијама и конфесијама постоје вође које уопште не обраћају пажњу на то да ли су вакцине „кошер“ или нису већ позивају људе да се вакцинишу било којом вакцином која им је доступна. Њихова аргументација је једноставна и јасна: потенцијал вакцина у спасавању људских живота надилази све расправе о њиховој прихватљивости или неприхватљивости. Многи сматрају да у ситуацији када од ковида 19 свакодневно умире на хиљаде људи нема места за расправе о греху абортуса учињеном пре пола века. С тим у вези, занимљив је став Ватикана који је формулисала Конгрегација за веру, а потврдио папа римски Франциско у децембру 2020: „Уколико не постоји алтернативна могућност примене ’етички беспрекорних’ вакцина, морално је прихватљива употреба вакцина против ковида 19 у чијем развоју и производњи су коришћене ћелије које потичу од абортираног плода.“ Значи, грех престаје да буде грех ако нема алтернативе. Веома католички! Ни у Православљу нема јединствене тачке гледишта када је реч о вакцинацији. Нећемо разматрати исказе спорних личности, као што је бивши игуман Средњеуралског женског манастира Сергије Романов. Међу противницима вакцинације има особа са високим ауторитетом, које своје ставове заснивају на озбиљним аргументима. На пример, велики ауторитет Кипарске Цркве, митрополит морфски Неофит сматра да је вакцинација један од елемената спровођења некаквог „новог светског поретка“, чији заговорници „отварају пут новој епохи високих технологија без морала, без врлина, без Богочовека Исуса Христа“. Овај архијереј сматра да „вакцинација представља један од начина смањивања бројности становништва путем узроковања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младих нараштаја“. Главни аргумент противника ставова митрополита Неофита веома је једноставан и логичан: док је непосредна штета по здравље коју вакцине узрокују минимална, а њихов дугорочан утицај није проучен, дотле од ковида 19 умире око десет хиљада особа свакодневно. Шта је то ако не смањивање броја становника против којег се залаже митрополит Неофит? Пре неколико дана два велика ауторитета међу јерарсима Руске Православне Цркве упутила су јавни позив на вакцинацију, користећи при томе веома оштре изразе. Начелник Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве, митрополит Иларион (Алфејев) изјавио је 5. јула 2021. да су они који одбијају да се вакцинишу потенцијалне убице: „Ја се и сада стално суочавам са ситуацијама када људи долазе к свештенику да би се покајали зато што нису вакцинисали себе и своје ближње и што су мимо своје воље били узрок смрти других људи. Долазе и говоре: ’Како сада да живим са тим?’ А мени је тешко чак и да кажем како сада с тиме живети. Цео живот се треба молити за опроштај учињеног греха.“ И поред логичности оваквог начина размишљања, не могу се превидети макар два слаба места: 1. Оваква логика се може применити на све инфективне болести, а не само на вирус корона. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године од болести повезаних с обичним грипом умире до 650 хиљада људи. Испада да су убице они који су те људе заразили. А да ли сам митрополит Иларион може бити сигуран да током свог живота никог није заразио? 2. Произвођачи вакцина не тврде да су они који их приме гарантовано заштићени од заразе. Претпоставља се само да вакцина може обезбедити заштиту од тешког тока болести. Према томе, чак ни вакцинисана особа не може бити стопроцентно сигурна да не представља извор заразе. Митрополит псковски Тихон (Шевкунов) је отишао још даље када је 2. јула 2021. изјавио да свештеници који се изјашњавају против вакцина могу бити подвргнути канонским мерама: „Ако се неки од оних који се нису вакцинисали захваљујући томе што сте их ви убедили да то не чине, не дај Боже, тешко разболе или умру (…), ако се тако нешто, не дај Боже, догоди, онда ће ти свештеници или монаси морати да сносе пуну канонску одговорност за такве поступке“ – изјавио је владика. Опет, све је логично. Али шта у случају ако неки конкретни верник на позив владике Тихона оде, вакцинише се и услед компликација умре или постане инвалид? Какву ће одговорност, канонску и другу, у том случају сносити сам псковски митрополит? Наравно, можемо рећи да су хиљаде живота вредније него десетине, али са богословског становишта, отворено речено, то и није баш неки аргумент. У контексту сукоба између заговорника и противника вакцинације, индикативно је оно што се догодило у Валамском манастиру. Намесник манастира, епископ Панкратије (Жедјајев) обавезао је не само братство него и све друге који се налазе у манастиру да се вакцинишу. У супротном је запретио истеривањем из манастира без икаквог права на издржавање – и братији, и свештенству, и трудбеницима, и плаћеним радницима. Владичин оштри потез потпуно је објашњив са психолошког становишта, будући да је он недавно веома тешко прележао индијски сој вируса корона. Ево како је он сам описао своје стање: „Недељу дана сам имао температуру од 38 до 39, није се спуштала. Паклена главобоља, паника, притисак 160, пулс 120. Ни непријатељу да не пожелиш.“ Поред свега што је преживео, видео је и ужасне патње других. Зато и не чуди што је по повратку у манастир написао: „Читаво братство нека се припреми за потпуну вакцинацију. Прва партија ће бити вакцинисана у суботу и недељу. У случају одбијања вакцине сваки виновник ће бити одстрањен из манастира без издавања средстава.“ При томе напомињемо да се владика Панкратије вакцинисао још у септембру 2020. вакцином Спутњик Ве. Поставља се питање: будући да је он недавно у тешком облику прележао вирус корона, да ли је вакцинација била бескорисна или га је, напротив, сачувала од смрти? Сваки одговор на ово питање биће чисто субјективан. Било како било, наредба епископа Панкратија је супротна тврђењу о добровољности вакцинације које су више пута износили како јерарси Руске Православне Цркве, тако и представници световне власти у Русији. На намесника Валамског манастира обрушиле су се оптужбе за деспотизам и кршење људских права. Све се завршило тиме што је 30. јуна 2021. целој Московској епархији и свим ставропигијалним манастирима разаслато циркуларно писмо са потписом првог викара патријарха московског и све Русије за град Москву, митрополита воскресенског Дионисија (Порубаја), у којем, поред позива на вакцинацију, стоји: „Документи са упутствима у погледу вакцинације службеника верских установа, издати на иницијативу њихових руководилаца, саветодавног су карактера.“ Исто тако, заменик канцелара Руске Православне Цркве, епископ зеленоградски Сава (Тутунов) написао је на свом Телеграм-каналу: „Што се тиче Валама, данас је тема принуде отклоњена. Владика Панкратије се труди да очински саветује браћу. Ни о каквом ’исељавању’ због невакцинисања не може бити речи.“ Дана 20. маја 2021. у Москви је одржан округли сто на тему „Вакцинација: етички проблеми у светлу православног учења“, у којем су учествовали епископи Руске Православне Цркве, свештенство, верни народ, научници и медицински радници. Смисао документа који је донет као закључак округлог стола своди се на следеће: – православно учење не захтева одрицање од вакцинације; – против пандемије вируса корона треба се борити, између осталог, и путем вакцинације; – појединац сам треба да донесе одлуку о вакцинацији; – не треба да постоји никаква разлика у правима између вакцинисаних и невакцинисаних; – нежељена дејства вакцинације, укључујући и тешке последице, постоје, те стога треба обезбедити квалитет вакцина и самог процеса вакцинације; – мишљење о чиповању или стављању Антихристовог жига помоћу вакцина је погрешно, а ширење таквог мишљења је грех; – по могућству треба бирати вакцине које су развијене без коришћења абортивних ћелијских линија. У последњој тачки резолуција округлог стола готово у потпуности понавља формулацију Ватикана. Цитат: „У датом тренутку, у случају да не постоји доступна алтернатива, имајући у виду претњу коронавирусне инфекције ковид-19 по здравље и животе људи, православни хришћанин који прими вакцину против те болести, развијену или тестирану уз примену људске ембрионалне ћелијске културе, нема удела у греху абортуса чији је резултат било стварање те ћелијске културе.“ С обзиром на непостојање саборског документа Руске Православне Цркве о питању вакцинације, резолуција овог округлог стола може се веома условно сматрати ставом Руске Православне Цркве о датом питању. ПРЕТЊА РАСКОЛА Очигледно је да се питањима која цепају Цркву, као што су признање „Православне Цркве Украјине“ [од стране Цариградске Патријаршије] и претендовање Фанара на врховну власт у Цркви, придружило још једно питање – однос према вакцинацији. Већ смо поменули веома оштар негативан став митрополита морфског Неофита према вакцинацији. Реагујући на тај став, Свети Синод Јеладске Православне Цркве упутио је писмо Синоду Кипарске Православне Цркве са захтевом да се проповеди митрополита Неофита против вакцинације „ограниче“. При томе, у писму се јасно каже да проповеди митрополита Неофита носе у себи опасност од „прекида односа између Кипарске Цркве и Цркве у Грчкој“. Но и у самој Јеладској Цркви постоје противници вакцинације. Ситуацију у Руској Православној Цркви већ смо описали. У многим другим помесним Црквама одвијају се слични процеси. Заговорници вакцинације истичу застрашујућу статистику оболевања и смртности, претећи противницима вакцинације канонским мерама. Противници вакцинације пак постављају веома оправдана питања о ефикасности вакцина, о нежељеним дејствима и етичким аспектима примене вакцина заснованих на биоматеријалу добијеном путем абортуса. Постоји и група заговорника теорије чиповања или печатирања Антихристовим жигом, који све оне који су се вакцинисали посматрају као одступнике од вере. Да ли ће сукоб ових групација довести до раскида црквеног општења? Данас је вероватноћа таквог развоја догађаја мала, али ствар је у нечем другом. Већ данас се могу чути мрачне прогнозе, како из уста научника у области вирусологије, тако и из уста моћника овога света. На пример, Бил Гејтс, кога многи називају „аутором“ пандемије вируса корона, у јануару 2021. године, у интервјуу датом новинама Süddeutsche Zeitung, најавио је наредну пандемију, која би могла бити „десетинама пута страшнија“ него ковид-19, наводећи при томе и могући рок појаве следећег смртоносног вируса – за две до три године. Наравно, ми ћемо рећи: „Не дај Боже!“ и прекрстити се. Али ако се то заиста догоди, можемо само замислити колико ће у црквеним круговима сукоб између заговорника и противника вакцина и других епидемиолошких мера бити интензивнији него сада. У том случају, Цркви би заиста могао претити раскол. СТАВ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ [МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ] У поређењу са тиме како се предводници унијата или „Православне Цркве Украјине“ [признате од стране Цариградске Патријаршије] вакцинишу уживо у телевизијском програму, став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије] на први поглед делује доста аморфно. Нема никаквих званичних изјава, округлих столова, позива на вакцинацију, нити одбацивања исте. Ми не делимо људе на вакцинисане и невакцинисане, не осуђујемо заговорнике нити противнике вакцинације, не организујемо јавне расправе које би нас још више могле удаљити једне од других. У тренутним околностима такав став се чини као једини исправан, будући да све што има везе са вирусом корона оставља више питања него одговора: – Због чега не постоји директна веза између степена вакцинисаности и степена обољевања? – Због чега и вакцинисане особе болују, понекад и тешко? – Због чега код једних болест протиче у лаком облику, а код других у тешком, независно од узраста и, често, независно од присуства хроничних болести? – Због чега се код неких ствара имунитет, а код неких не? – Које могу бити дугорочне последице примене вакцина? – Не подривају ли, случајно, вакцине човеков имуни систем? Докле год на сва ова (и многа друга) питања нема јасног одговора, Црква не може да заузме ово или оно становиште. Уосталом, вакцинација је медицинско, а не црквено питање, изузев када се тиче коришћења абортивних ћелија у развоју вакцина. Ипак, Украјинска Православна Црква [Московске Патријаршије] требало би да изрази свој став, како у погледу саме вакцинације, тако и у погледу њених правних аспеката. Сматрамо да би било сврсисходно да тај став садржи два основна момента: добровољност вакцинације и једнака права независно од вакцинације. И, што је главно, мора се имати у виду да, ма колико човеков живот на земљи био драгоцен, његов удео у вечности је неупоредиво важнији. Господ је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28). Господ од нас очекује да волимо ближње, а ако их будемо мрзели због тога што се њихов став о вакцинацији разликује од нашег, какав ћемо онда одговор дати Богу? View full Странице
  3. Вакцинација против болести ковид-19 већ одавно је из медицинског проблема прерасла у политички проблем, а сада прети да постане и верски. Хоћемо ли ускоро зачути анатеме вакцинисаних упућене невакцинисанима и обратно? Прети ли Цркви раскол око овог питања и какав је тренутни став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије]? Да видимо о чему се све ту ради. КАКВЕ ВАКЦИНЕ ПОСТОЈЕ Све вакцине се заснивају на истом принципу деловања: на ћелијском нивоу у људски организам се убацује нешто што изазива имуни одговор, а да при томе не узрокује болест. Ипак, у зависности од тога шта је то нешто, вакцине се деле на класичне, векторске и иРНК вакцине. Класичне вакцине се, даље, деле на неколико подврста, али ми се у то нећемо удубљивати. Размотрићемо само принцип њиховог деловања. Имуни одговор организма на дејство ових вакцина изазива вирус који је узрочник болести, али инактивисан или ослабљен помоћу разних технологија. Међу такве вакцине спадају, на пример, кинеска CoronaVac (у Украјини најзаступљенија) и руске ЕпиВакКорона и КовиВак. Класична технологија израде вакцина стара је већ око две стотине година, добро је проучена, али има најнижи степен ефикасности против вируса корона. По неким подацима, степен ефикасности вакцине CoronaVac износи свега 50%. Векторска вакцина се прави тако што се узме неки други вирус, који је потпуно безбедан за човека (он служи као вектор), па се у њега угради генетски материјал вируса који изазива болест, тако да у овом случају имуни одговор изазива генетски материјал. У ове вакцине спадају британско-шведска AstraZeneca, америчка Johnson&Johnson, руски Спутњик Ве и друге. Ефикасност ових вакцина износи 80–90% и више. Код иРНК вакцина реч је о сасвим новој технологији вакцинације, која је до појаве актуелне пандемије вируса корона прошла само клиничке стадијуме испитивања. Пре појаве ковида 19 ниједна вакцина израђена овом технологијом није била одобрена за примену код људи. Када се појавио вирус корона, донета је одлука да се зажмури на недостатак објективних података, како би се овај тип вакцине што пре увео у масовну примену. Вакцине иРНК не садрже сâм вирус (инактивисан или ослабљен) нити делић вируса уграђен у други вирус већ само одређено „упутство“ у виду молекула информационе рибонуклеинске киселине (иРНК) у којем је записана информација о беланчевини вируса SARS-CoV-2. Када доспе у ћелију људског организма, то „упутство“ је примора да синтетише дату беланчевину, на коју, даље, наш организам ствара жељени имуни одговор. У иРНК вакцине спадају америчко-немачка Pfizer-BioNTech и америчка Moderna. Њихова декларисана ефикасност износи 95%. Ова врста вакцине изазива највише контроверзи, с обзиром на сасвим логичну бојазан: не садржи ли, случајно, тај молекул иРНК, поред упутства за синтезу спајк-протеина, још и неке друге инструкције за које не знамо ни ми, а можда ни они који су вакцину направили? Какво ће дејство то упутство, убачено у људски организам, имати после неколико година или деценија? На које системе у организму поред имуног оно може деловати? Одговоре, дакле, на ова питања немамо, када је реч не само о вакцинама против вируса корона него и о иРНК вакцинама уопште. ШТА СЕ СВЕ ЗАМЕРА ВАКЦИНАМА Аргументи које износе противници вакцинације против ковида 19 условно се могу поделити на неколико група. 1. Чиповање. Неки сматрају да се под изговором вакцинације у људски организам убацује некакав микроскопски електронски уређај помоћу којег се може вршити контрола над човеком, то јест чип. Они, даље, сматрају да тај чип који се убацује под маском вакцине јесте управо жиг Антихриста о којем говори Свето Писмо. Ове тврдње се не заснивају апсолутно ни на чему осим на фантазијама оних који их износе у јавност. Пред искушењем стицања популарности међу људима склоним разним теоријама завере падају понекад и познате, поштоване личности. На пример, руски режисер Никита Михалков је [у својој емисији „Бесогон“] најпре веома убедљиво говорио о томе како се приликом вакцинације у људски организам убацује чип, а затим се после одређеног времена вакцинисао и тај податак изнео у јавност. У датом тренутку технички би било веома тешко изводљиво убацити чип у вакцину, као што би било тешко изводљиво и организовати јединствен систем управљања „чиповима“ у вакцинама различитих произвођача. 2. Мењање генетског кода. Постоји мишљење да вакцине против вируса корона имају способност да мењају човеков генетски код и да утичу на одређене функције организма. Ове замерке се односе углавном на иРНК вакцине. Оне у себи носе одређено упутство које људски организам треба да испуни. И мада произвођачи вакцина тврде да молекул иРНК не може да се угради у наше молекуле ДНК и РНК и да промени наш генетски код, поједини научници су опрезнији у својим тврдњама. Они говоре да могућност уграђивања молекула иРНК у човеков ДНК и РНК није доказана. Другим речима, наука располаже сувише малом количином података да би могла недвосмислено тврдити било једно било друго. Противници вакцина најчешће тврде како оне негативно утичу на репродуктивну функцију и како је вакцинација завера која за циљ има смањење броја становника на планети. Ова тврдња ће се моћи доказати или оповргнути тек за неколико деценија. Сем тога, на овако нешто се може сумњати само када је реч о иРНК вакцинама. Оптуживати друге типове вакцина за утицај на човеков ДНК и РНК исто је што и тврдити да на наш генетски код могу утицати одређене врсте хране. 3. Нежељена дејства. Није реч о томе да неко може накратко добити повишену температуру или свраб на месту убода већ о прилично озбиљним последицама. На пример, поједини медији, позивајући се на истраживање америчког Националног центра за биотехнолошке информације, тврде да је у САД код више од 80% (!!!) трудница које су у раном периоду трудноће вакцинисане против ковида 19 дошло до спонтаног побачаја. А поједине европске земље, као што су Немачка, Француска, Шведска, Италија, Шпанија и друге, обуставиле су примену вакцине AstraZeneca због честих случајева тромбозе који доводе, између осталог, и до смртног исхода. 4. Низак степен ефикасности. Клиничка испитивања су показала да читав низ вакцина има веома низак степен ефикасности. У том погледу критикују се углавном кинеске вакцине Sinovac Biotech Ltd. (ефикасност 50,4%) и Sinopharm (72–79%). Али поједине европске вакцине такође имају низак степен ефикасности, на пример ефикасност вакцине немачке компаније Curevac је свега 47%. Ипак, низак степен ефикасности појединих вакцина и није толики проблем, будући да ефикасност вакцина Pfizer-BioNTech или Спутњик Ве износи 90%, а када је реч о тешким случајевима болести и целих 100%. Невоља је у томе што ковид-19 непрестано мутира и што су вакцине пред одређеним мутацијама потпуно немоћне. Колико пре неки дан, 5. јула 2021, генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебреисус изјавио је да се такозвани индијски или делта сој шири светом упркос свим вакцинама. „Овај сој се шири како у земљама са ниским, тако и у земљама са високим процентом вакцинисаних. То захтева пажљиво праћење ситуације и кориговање стратегије борбе против њега. Ширење индијског соја говори да произвођачи вакцина засад немају одговор на изазов појављивања нових мутација“ – рекао је Гебреисус. Поставља се оправдано питање: зашто се вакцинисати и излагати ризику појаве нежељених дејстава ако ће примљена вакцина већ сутра бити потпуно бескорисна пред новим сојем вируса корона? Засад се не може рећи да постоји директна веза између степена оболевања и степена вакцинисаности становништва у различитим земљама. На пример, у Украјини, где вакцинација протиче веома споро, пропраћена читавим низом скандала због кршења рокова и неиспоручивања вакцина, 6. јула 2021. за 24 часа регистровано је свега 610 новозаражених и 33 преминулих, с тим што по званичној статистици Украјина има око 40 милиона становника. У исто време, у Русији, где вакцинација напредује ударним темпом и где је вакцинисано већ скоро 18% становништва, истог датума је забележено 23.378 нових случајева вируса корона и 737 преминулих. 5. Главна замерка – верска или етичка. Све набројане замерке на рачун вакцина немају толико значаја за вернике, колико питање њихове етичке оправданости. Раније се ово питање није постављало на тако широком нивоу. Међутим, с појавом ковида 19 почели су да се сазнају поједини веома непријатни аспекти индустрије вакцина. Испоставило се да се многе вакцине (не само против вируса корона него и против других обољења) заснивају на биолошком материјалу добијеном путем абортуса. Испоставило се да многе светске лабораторије у развоју вакцина деценијама користе ћелијске линије које воде порекло од ткива абортиране деце. На пример, у производњи вакцине Спутњик Ве коришћена је једна од најпознатијих ћелијских линија на свету, HEK 293 (Human Embryonic Kidney), добијена 1973. од ћелија ембрионалних бубрега абортираног детета. Линија WI 38 је добијена 1964. од диплоидних ћелија плућног ткива девојчице абортиране у дванаестој недељи трудноће. Линија MRC 5 је добијена 1996. године од ћелија плућног ткива четрнаестонедељног дечака. Ове три линије представљају основ веома великог броја – ако не и већине – вакцина на свету, на пример против рубеола, хепатитиса А, овчијих богиња, беснила и других болести. Већина западних вакцина против вируса корона, укључујући вакцине Pfizer, Moderna, Johnson&Johnson, AstraZeneca и друге, такође је заснована на некој од ових линија. Наравно, у вакцинама нема абортираних ћелија, чак ни у траговима, нити су ти абортуси вршени у циљу добијања биолошког материјала, али чињеница остаје чињеница: многе вакцине се заснивају управо на греху абортуса. Произвођачи руских вакцина КовиВак и ЕпиВакКорона изјавили су да у њиховом развоју нису коришћене ћелијске линије које потичу од абортивног материјала. СТАВ ЦРКВЕ И ДРУГИХ ВЕРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Данас можемо рећи да ниједна од основних верских заједница на свету нема јасан и јединствен став према вакцинацији против вируса корона. У свакој од њих постоје заговорници радикалних ставова који сматрају да су вакцине средство чиповања или сузбијања плодности. Неке верске вође позивају да се вакцине разликују, да се једне одобре, а друге забране. На пример, у неким муслиманским земљама вакцине се деле на „халал“ (дозвољене) и „харам“ (забрањене). У ове друге спадају не само оне које су развијене помоћу абортивних ћелијских линија него и оне у чијој производњи се користи свињски желатин. У јудаизму постоје групације које разликују вакцине по томе да ли су „кошер“ или не. У хришћанству такође постоји подела вакцина на „етички беспрекорне“ и оне које то нису, у зависности од тога да ли су приликом њихове израде коришћене абортивне ћелије. Такође, у свим религијама и конфесијама постоје вође које уопште не обраћају пажњу на то да ли су вакцине „кошер“ или нису већ позивају људе да се вакцинишу било којом вакцином која им је доступна. Њихова аргументација је једноставна и јасна: потенцијал вакцина у спасавању људских живота надилази све расправе о њиховој прихватљивости или неприхватљивости. Многи сматрају да у ситуацији када од ковида 19 свакодневно умире на хиљаде људи нема места за расправе о греху абортуса учињеном пре пола века. С тим у вези, занимљив је став Ватикана који је формулисала Конгрегација за веру, а потврдио папа римски Франциско у децембру 2020: „Уколико не постоји алтернативна могућност примене ’етички беспрекорних’ вакцина, морално је прихватљива употреба вакцина против ковида 19 у чијем развоју и производњи су коришћене ћелије које потичу од абортираног плода.“ Значи, грех престаје да буде грех ако нема алтернативе. Веома католички! Ни у Православљу нема јединствене тачке гледишта када је реч о вакцинацији. Нећемо разматрати исказе спорних личности, као што је бивши игуман Средњеуралског женског манастира Сергије Романов. Међу противницима вакцинације има особа са високим ауторитетом, које своје ставове заснивају на озбиљним аргументима. На пример, велики ауторитет Кипарске Цркве, митрополит морфски Неофит сматра да је вакцинација један од елемената спровођења некаквог „новог светског поретка“, чији заговорници „отварају пут новој епохи високих технологија без морала, без врлина, без Богочовека Исуса Христа“. Овај архијереј сматра да „вакцинација представља један од начина смањивања бројности становништва путем узроковања смрти, неизлечивих болести и стерилизације младих нараштаја“. Главни аргумент противника ставова митрополита Неофита веома је једноставан и логичан: док је непосредна штета по здравље коју вакцине узрокују минимална, а њихов дугорочан утицај није проучен, дотле од ковида 19 умире око десет хиљада особа свакодневно. Шта је то ако не смањивање броја становника против којег се залаже митрополит Неофит? Пре неколико дана два велика ауторитета међу јерарсима Руске Православне Цркве упутила су јавни позив на вакцинацију, користећи при томе веома оштре изразе. Начелник Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве, митрополит Иларион (Алфејев) изјавио је 5. јула 2021. да су они који одбијају да се вакцинишу потенцијалне убице: „Ја се и сада стално суочавам са ситуацијама када људи долазе к свештенику да би се покајали зато што нису вакцинисали себе и своје ближње и што су мимо своје воље били узрок смрти других људи. Долазе и говоре: ’Како сада да живим са тим?’ А мени је тешко чак и да кажем како сада с тиме живети. Цео живот се треба молити за опроштај учињеног греха.“ И поред логичности оваквог начина размишљања, не могу се превидети макар два слаба места: 1. Оваква логика се може применити на све инфективне болести, а не само на вирус корона. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године од болести повезаних с обичним грипом умире до 650 хиљада људи. Испада да су убице они који су те људе заразили. А да ли сам митрополит Иларион може бити сигуран да током свог живота никог није заразио? 2. Произвођачи вакцина не тврде да су они који их приме гарантовано заштићени од заразе. Претпоставља се само да вакцина може обезбедити заштиту од тешког тока болести. Према томе, чак ни вакцинисана особа не може бити стопроцентно сигурна да не представља извор заразе. Митрополит псковски Тихон (Шевкунов) је отишао још даље када је 2. јула 2021. изјавио да свештеници који се изјашњавају против вакцина могу бити подвргнути канонским мерама: „Ако се неки од оних који се нису вакцинисали захваљујући томе што сте их ви убедили да то не чине, не дај Боже, тешко разболе или умру (…), ако се тако нешто, не дај Боже, догоди, онда ће ти свештеници или монаси морати да сносе пуну канонску одговорност за такве поступке“ – изјавио је владика. Опет, све је логично. Али шта у случају ако неки конкретни верник на позив владике Тихона оде, вакцинише се и услед компликација умре или постане инвалид? Какву ће одговорност, канонску и другу, у том случају сносити сам псковски митрополит? Наравно, можемо рећи да су хиљаде живота вредније него десетине, али са богословског становишта, отворено речено, то и није баш неки аргумент. У контексту сукоба између заговорника и противника вакцинације, индикативно је оно што се догодило у Валамском манастиру. Намесник манастира, епископ Панкратије (Жедјајев) обавезао је не само братство него и све друге који се налазе у манастиру да се вакцинишу. У супротном је запретио истеривањем из манастира без икаквог права на издржавање – и братији, и свештенству, и трудбеницима, и плаћеним радницима. Владичин оштри потез потпуно је објашњив са психолошког становишта, будући да је он недавно веома тешко прележао индијски сој вируса корона. Ево како је он сам описао своје стање: „Недељу дана сам имао температуру од 38 до 39, није се спуштала. Паклена главобоља, паника, притисак 160, пулс 120. Ни непријатељу да не пожелиш.“ Поред свега што је преживео, видео је и ужасне патње других. Зато и не чуди што је по повратку у манастир написао: „Читаво братство нека се припреми за потпуну вакцинацију. Прва партија ће бити вакцинисана у суботу и недељу. У случају одбијања вакцине сваки виновник ће бити одстрањен из манастира без издавања средстава.“ При томе напомињемо да се владика Панкратије вакцинисао још у септембру 2020. вакцином Спутњик Ве. Поставља се питање: будући да је он недавно у тешком облику прележао вирус корона, да ли је вакцинација била бескорисна или га је, напротив, сачувала од смрти? Сваки одговор на ово питање биће чисто субјективан. Било како било, наредба епископа Панкратија је супротна тврђењу о добровољности вакцинације које су више пута износили како јерарси Руске Православне Цркве, тако и представници световне власти у Русији. На намесника Валамског манастира обрушиле су се оптужбе за деспотизам и кршење људских права. Све се завршило тиме што је 30. јуна 2021. целој Московској епархији и свим ставропигијалним манастирима разаслато циркуларно писмо са потписом првог викара патријарха московског и све Русије за град Москву, митрополита воскресенског Дионисија (Порубаја), у којем, поред позива на вакцинацију, стоји: „Документи са упутствима у погледу вакцинације службеника верских установа, издати на иницијативу њихових руководилаца, саветодавног су карактера.“ Исто тако, заменик канцелара Руске Православне Цркве, епископ зеленоградски Сава (Тутунов) написао је на свом Телеграм-каналу: „Што се тиче Валама, данас је тема принуде отклоњена. Владика Панкратије се труди да очински саветује браћу. Ни о каквом ’исељавању’ због невакцинисања не може бити речи.“ Дана 20. маја 2021. у Москви је одржан округли сто на тему „Вакцинација: етички проблеми у светлу православног учења“, у којем су учествовали епископи Руске Православне Цркве, свештенство, верни народ, научници и медицински радници. Смисао документа који је донет као закључак округлог стола своди се на следеће: – православно учење не захтева одрицање од вакцинације; – против пандемије вируса корона треба се борити, између осталог, и путем вакцинације; – појединац сам треба да донесе одлуку о вакцинацији; – не треба да постоји никаква разлика у правима између вакцинисаних и невакцинисаних; – нежељена дејства вакцинације, укључујући и тешке последице, постоје, те стога треба обезбедити квалитет вакцина и самог процеса вакцинације; – мишљење о чиповању или стављању Антихристовог жига помоћу вакцина је погрешно, а ширење таквог мишљења је грех; – по могућству треба бирати вакцине које су развијене без коришћења абортивних ћелијских линија. У последњој тачки резолуција округлог стола готово у потпуности понавља формулацију Ватикана. Цитат: „У датом тренутку, у случају да не постоји доступна алтернатива, имајући у виду претњу коронавирусне инфекције ковид-19 по здравље и животе људи, православни хришћанин који прими вакцину против те болести, развијену или тестирану уз примену људске ембрионалне ћелијске културе, нема удела у греху абортуса чији је резултат било стварање те ћелијске културе.“ С обзиром на непостојање саборског документа Руске Православне Цркве о питању вакцинације, резолуција овог округлог стола може се веома условно сматрати ставом Руске Православне Цркве о датом питању. ПРЕТЊА РАСКОЛА Очигледно је да се питањима која цепају Цркву, као што су признање „Православне Цркве Украјине“ [од стране Цариградске Патријаршије] и претендовање Фанара на врховну власт у Цркви, придружило још једно питање – однос према вакцинацији. Већ смо поменули веома оштар негативан став митрополита морфског Неофита према вакцинацији. Реагујући на тај став, Свети Синод Јеладске Православне Цркве упутио је писмо Синоду Кипарске Православне Цркве са захтевом да се проповеди митрополита Неофита против вакцинације „ограниче“. При томе, у писму се јасно каже да проповеди митрополита Неофита носе у себи опасност од „прекида односа између Кипарске Цркве и Цркве у Грчкој“. Но и у самој Јеладској Цркви постоје противници вакцинације. Ситуацију у Руској Православној Цркви већ смо описали. У многим другим помесним Црквама одвијају се слични процеси. Заговорници вакцинације истичу застрашујућу статистику оболевања и смртности, претећи противницима вакцинације канонским мерама. Противници вакцинације пак постављају веома оправдана питања о ефикасности вакцина, о нежељеним дејствима и етичким аспектима примене вакцина заснованих на биоматеријалу добијеном путем абортуса. Постоји и група заговорника теорије чиповања или печатирања Антихристовим жигом, који све оне који су се вакцинисали посматрају као одступнике од вере. Да ли ће сукоб ових групација довести до раскида црквеног општења? Данас је вероватноћа таквог развоја догађаја мала, али ствар је у нечем другом. Већ данас се могу чути мрачне прогнозе, како из уста научника у области вирусологије, тако и из уста моћника овога света. На пример, Бил Гејтс, кога многи називају „аутором“ пандемије вируса корона, у јануару 2021. године, у интервјуу датом новинама Süddeutsche Zeitung, најавио је наредну пандемију, која би могла бити „десетинама пута страшнија“ него ковид-19, наводећи при томе и могући рок појаве следећег смртоносног вируса – за две до три године. Наравно, ми ћемо рећи: „Не дај Боже!“ и прекрстити се. Али ако се то заиста догоди, можемо само замислити колико ће у црквеним круговима сукоб између заговорника и противника вакцина и других епидемиолошких мера бити интензивнији него сада. У том случају, Цркви би заиста могао претити раскол. СТАВ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ [МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ] У поређењу са тиме како се предводници унијата или „Православне Цркве Украјине“ [признате од стране Цариградске Патријаршије] вакцинишу уживо у телевизијском програму, став Украјинске Православне Цркве [Московске Патријаршије] на први поглед делује доста аморфно. Нема никаквих званичних изјава, округлих столова, позива на вакцинацију, нити одбацивања исте. Ми не делимо људе на вакцинисане и невакцинисане, не осуђујемо заговорнике нити противнике вакцинације, не организујемо јавне расправе које би нас још више могле удаљити једне од других. У тренутним околностима такав став се чини као једини исправан, будући да све што има везе са вирусом корона оставља више питања него одговора: – Због чега не постоји директна веза између степена вакцинисаности и степена обољевања? – Због чега и вакцинисане особе болују, понекад и тешко? – Због чега код једних болест протиче у лаком облику, а код других у тешком, независно од узраста и, често, независно од присуства хроничних болести? – Због чега се код неких ствара имунитет, а код неких не? – Које могу бити дугорочне последице примене вакцина? – Не подривају ли, случајно, вакцине човеков имуни систем? Докле год на сва ова (и многа друга) питања нема јасног одговора, Црква не може да заузме ово или оно становиште. Уосталом, вакцинација је медицинско, а не црквено питање, изузев када се тиче коришћења абортивних ћелија у развоју вакцина. Ипак, Украјинска Православна Црква [Московске Патријаршије] требало би да изрази свој став, како у погледу саме вакцинације, тако и у погледу њених правних аспеката. Сматрамо да би било сврсисходно да тај став садржи два основна момента: добровољност вакцинације и једнака права независно од вакцинације. И, што је главно, мора се имати у виду да, ма колико човеков живот на земљи био драгоцен, његов удео у вечности је неупоредиво важнији. Господ је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10, 28). Господ од нас очекује да волимо ближње, а ако их будемо мрзели због тога што се њихов став о вакцинацији разликује од нашег, какав ћемо онда одговор дати Богу?
  4. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил састао се 16. априла 2021. године у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у Даниловском манастиру у Москви са министром спољних послова Србије г. Николом Селаковићем. У име Руске Православне Цркве састанку су присуствовали председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион и његов заменик, протојереј Николај Балашов. Са српске стране састанку су присуствовали службеник Патријаршије Српске г. Дејан Накић и виши саветник Амбасаде Србије у Москви г. Бранислав Радојчић. Његова Светост је топло поздравио госта, уз напомену да се претходно састао са г. Селаковићем 2015. године, када је био министар правде Републике Србије. Честитајући г. Селаковићу именовање на садашњу функцију, Његова Светост му је пожелео успех на месту челника српског Министарства спољних послова. У наставку разговора, Патријарх је приметио да су се скоро све државе, укључујући Русију и Србију, прошле године суочиле са пагубном пандемијом коронавируса. „Наравно, ово намеће одређена ограничења, укључујући и друштвене активности“, рекао је патријарх Кирил. „Ипак, живот иде даље. Упркос пандемији, дешавају се многе добре ствари. Мислим да ово сведочи о томе да савремено друштво још увек има одређену резерву снаге, знања и образовања да се одупре таквим изазовима као што је епидемија“. Његова Светост је са жаљењем констатовао да је пандемија коронавируса однела животе многих људи, укључујући јерархе и свештенослужитеље. „С тим у вези, посебно бих желео да поменем блаженопочивше Патријарха српског Иринеја и митрополита Амфилохија, као и нашу осталу браћу Србе који су преминули од ове болести“, рекао је предстојатељ Руске Цркве. „Сећам се своје посете Србији 2014. године, сусрета са патријархом Иринејем и братског дружења са архијерејима Српске Православне Цркве“, наставио је Његова Светост патријарх г. Кирил. „С тим у вези, још једном бих нагласио да посебну важност придајемо односима са Српском Православном Црквом. Односи наших Цркава – Српске и Руске – веома су важан, можда и одлучујући чинилац који одређује добре односе наших држава. Баш због тога придајемо посебан значај развоју тих односа“. Његова Светост је такође посведочио да је вест о упокојењу блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, који је био веома вољен у Србији и широм православног света, примљена са осећањем дубоке туге у Руској Православној Цркви. „Патријарх Иринеј је свима нама био пример како се и у поодмаклим годинама живота може бити активан и физички јак и достојно представљати свој народ и своју Цркву“, рекао је Његова Светост. У фебруару 2021. године Српска Православна Црква је добила новог предстојатеља. Према речима Његове Светости патријарха Кирила, Руска Црква је са великим задовољством примила вест о избору Његовог Високо-преосвештенства Порфирија, Митрополита загребачко-љубљанског, на древни престо српских првојерараха. „Одмах, на дан избора, позвао сам телефоном Светејшег брата Порфирија. Имали смо срдачан разговор. Уверио ме је да ће се све што је исправно и добро, уграђено у темељ односâ између наших Цркава, развијати уз његово активно учешће“, рекао је Његова Светост. Обраћајући се Његовој Светости патријарху Кирилу, г. Селаковић је захвалио Предстојатељу Руске Православне Цркве за пријем. „Захвалан сам Вам на овом благослову да после више од пет година могу поново да се сусретнем са Вама, сада у својству министра иностраних послова. Наш први сусрет био је један од најважнијих у мом животу. Данас, као министар спољних послова, имам прилику да Вам пренесем најтоплије поздраве и жеље нашег председника Александра Вучића, који Вас је назвао великим човеком и великим пријатељем Србије и српског народа“, рекао је први човек Министарства иностраних послова Републике Србије. Он је такође захвалио Његовој Светости патријарху Кирилу на лепим речима о блаженопочившим јерарсима Српске Цркве, Патријарху српском Иринеју и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију. „Патријарх Иринеј је имао особину која одликује и Вашу службу, Ваша Светости. То је борба за јединство Цркве и за јединство вере. Патријарх Иринеј је имао следећи обичај: када би се постављало неко питање, увек је питао шта ће о томе рећи сестринска Руска Православна Црква“. Како је истакао г. Селаковић, председник Републике Србије Александар Вучић и блажене успомене патријарх Иринеј су успоставили веома добре, стабилне односе између државе и Српске Православне Цркве. „Наш новоизабрани патријарх Порфирије ће наставити тим путем. Односи између Републике Србије и Српске Православне Цркве су онакви каквима их је успоставио патријарх Иринеј“, нагласио је министар спољних послова Србије. Говорећи о последицама пандемије коронавируса, г. Селаковић је изразио захвалност Руској Федерацији и председнику Владимиру Путину на помоћи пруженој српском народу. „Лични односи између председникâ наших земаља, Александра Вучића и Владимира Владимировича Путина, у великој мери су допринели превазилажењу последицâ пандемије у Србији“, изјавио је г. Селаковић. „Од јуче је у нашој земљи почела производња Спутњика V. Блискост наших сестринских Цркава, Руске и Српске, у много чему доприноси добрим пријатељским односима између наших држава“, додао је. Током разговора је било речи и о питањима даље сарадње двеју Цркава у обнови низа црквених објеката у Хрватској, као и у Босни и Херцеговини. Дотакнуте су и теме повезане са значајем традиционалних вредности у животу народâ Русије и Србије. Министар Селаковић је изразио дубоку захвалност за учешће Руске Православне Цркве, Русије и руских добротвора у украшавању Храма Светог Саве у Београду и изразио наду да ће његово свечано освећење постати догађај од великог значаја у животу српског народа. Извор: Информативна служба Одељења спољних црквених веза московске Патријаршије (Патриархия.ru)
  5. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил разговарао је 7. априла 2021. године телефоном са Архиепископом охридским г. Јованом, који борави у посети Руској Православној Цркви са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Патријарх Кирил је топло поздравио архијереја Српске Православне Цркве и изразио жаљење што се њихов лични сусрет, који је требало да буде тог дана, није могао одржати због епидемије. Предстојатељ Руске Православне Цркве се распитао о здравственом стању и лечењу архиепископа Јована обављеном током посете, изразивши жељу да се уважени гост врати својој пастви са новом снагом. Архиепископ Јован је захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на бризи коју је указао организовањем његовог лечења у Русији и поделио утиске о боравку у Москви и плану да посети Санкт Петербург. Архиепископ охридски Јован је предстојатељу Руске Православне Цркве изнео своје виђење тренутног стања међуправославних односа и црквене ситуације у Украјини. По мишљењу архијереја Српске Патријаршије, Православна Црква је сада у стању нарушеног јединства, што је унело напетост и разједињеност у живот свих помесних Православних Цркава. Архиепископ Јован је нагласио потребу очувања вековног канонског поретка. Православна Црква, како је истакао, „никада није имала и не може имати један центар по узору на Римокатоличку Цркву“, јер свака од помесних Православних Цркава поседује пуноћу апостолског наслеђа. Архијереј је нагласио да је Украјинска Православна Црква „савршена апостолска Црква која је добровољно одлучила да остане под јурисдикцијом Московске Патријаршије и ужива аутономију у границама Руске Православне Цркве“. Архиепископ Јован је приметио да се при одређивању редоследа поступања у вези са расколницима увек сматрало кључним мишљење киријархалне Цркве, која најбоље познаје ситуацију у оквиру своје надлежности. „Немогуће је да Синод било које географски удаљене Цркве детаљније и више зна о расколницима и самопроглашенима (самосветима, саморукоположенима) у Украјини“. „Српска Православна Црква поштује организациону структуру Московске Патријаршије, чији је саставни део самоуправна Украјинска Православна Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Српска Православна Црква је увек била и остала чувар догмата, то јест на страни истине и канонског поретка”, рекао је архиепископ Јован. На молитвено сећање, Архиепископ охридски г. Јован је поклонио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу икону Свих охридских светитеља, од Светог Климента Охридског до последњег канонизованог који је службовао на тој древној столици, светог Николаја Велимировића. Извор: Служба за комуникацију Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (https://mospat.ru/ru/news/86962/)
  6. МОСКВА – Неверовање у пандемију корона вируса и занемаривање мера предострожности подједнако су опасни као и неверовање у Бога, изјавио је данас руски патријарх Кирил и позвао на позвао на поштовање свих антиепидемиолошких мера. „Веома је опасно кад људи не верују у Бога, ово је смртоносно опасно. То је подједнако опасно као када се данас људи који не верују у ширење заразе не штите од ове заразе“, рекао је патријарх Кирил у божићној беседи, преноси ТАСС. Он је указао да би само обичан немар током пандемије могао изазвати избијање болести. „Дакле, позивам све вас, драги моји, да се понашате у складу са овим захтевима савремене медицине за све нас данас, за цело човечанство. Не смеју се занемарити сви ове захтеви и препоруке“, рекао је патријарх Московски и целе Русије. Поглавар Руске православне цркве такође је позвао вернике да не забораве на мере предострожности приликом посете црквама и обрате пажњу на своју породицу током пандемије. https://stanjestvari.com/2021/01/11/patrijarh-kiril-neverovanje-u-pandemiju-korona-virusa-kao-neverovanje-u-boga/
  7. Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске Зорану Милановићу поводом губитка људских живота у земљотресима, који су погодили Хрватску 28. и 29. децембра, у ком каже: Предсједнику Републике Хрватске Њ. Е. господину Зорану Милановићу Ваша Екселенцијо, уважени господинеПредсједниче! Дубоко сам ожалошћен вијешћу о разорном земљотресу у Хрватској, у коме је погинуло и пострадало дестак људи и причињена огромна штета градској инфраструктури. Изражавам искрено саучешће Вама, цијелом хрватском народу и становницима града Петрињe, који се нашао у епицентру природне катаклизме. Молим Вас да пренесете ријечи подршке сродницима и ближњима пострадалих, као и жеље за брзо оздрављење повријеђених, те за снагу и храброст спасиоцима, који продужавају потрагу за људима који су под рушевинама. Извор: Руска Православна Црква / Митрополија загребачко-љубљанска
  8. Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је 31. маја 2020. Његовом Блаженству митрополиту варшавском и све Пољске Сави годишњицу устоличења. У поруци се вели: Молим Вас, примите моју срдачну честитку за 22. годишњицу Вашег првојераршког устоличења. Ваше плодно служење на престолу блажењејших митрополита варшавских и све Пољске побуђује на обилно захваљивање Богу (2 Кор 9,12). На овај значајан дан узносим молитве Пастиреначалнику Христу да ојача Ваше духовне и телесне снаге, да Вам ниспошље обилну помоћ у даљима предстојатељским трудовима, да предано делате на учвршћењу Светог православља на пољској земљи и просвећујете људе светом апостолском вером. Са братском љубављу у Господу, + К и р и л, Патријарх московски и све Русије Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Свјатејши Патријарх московски и све Русије Кирил савршио је сам, без других свештених лица, архијерејску Литургију на празник Вазнесења Господњег у цркви Светог благоверног кнеза Александра Невског у истоименом скиту близу Переделкина. Проповед Његове Светости верници су могли пратити преко интернета. Подсећамо да је Сверуски патријарх богослужио сам и на празник словенских просветитеља Кирила и Методија, када је обележио и свој имендан. Наиме, руске цркве нису још отворене за све вернике. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Његова Светост патријарх московски и све Русије г. Кирил данас је телефоном честитао Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеју крсно име и пожелео му, молитвеним заступништвом његовог небеског покровитења, Четвородневног Лазара, изобиље Божјих благослова у патријарашком служењу. За време разговора споменуте су и друге теме. Оба патријарха су изразили забринутост због ширења пандемије изазване вирусом корона и сложили се да сви треба да појачамо своје молитве Господу Богу, Дародавцу свих небеских и овоземаљских добара, за њено брзо окончање. Свјатјејши патријарх Иринеј је овим поводом изразио своју захвалност Његовој Светости патријарху г. Кирилу на хуманитарној и медицинској помоћи коју су Руска Федерација и њен председник Владимир Путин упутили Председнику Србије г. Александру Вучићу, а преко њега Србији и свему српском народу, у циљу сузбијања пандемије. Оба предстојатеља Цркава сложили су се да и у овим критичним временима треба наставити са редовним савршавањем светих богослужења у црквама, с тим што се верници имају држати здравствених мера које су њихове здравствене и политичке власти предвиделе, не одричући се притом свог богоданог и људског права на саборну молитву, пре свега на свету Литургију, у храму и у дому. У писаној честитки Патријарх московски и све Русије Кирил честитао је крсно име Патријарху српском Иринеју: Ваша Светости, љубљени Брате и Саслужитељу при престолу Божјем! Од срца вам честитам крсно име. Ово духовно торжество обележава Ваша Светост када Црква светкује васкрсење праведног Лазара. Идући на крсно страдање и свима дајући божански опроштај (канон Лазареве суботе. Икос), Господ Исус Христос пројавио је ово велико чудо на путу за Јерусалим, где је требало да пострада, претрпи распеће и славно устане из мртвих. Придружујући се молитвама које данас за Вас уздижу сва верна чеда Српске Православне Цркве, желим Вам мир и благодатно јачање Ваших телесних и духовних сила, како би срцем, испуњеним светлом и изобилном радошћу, ишли у сусрет предстојећој Христовој Пасхи. Са братском љубављу у Господу, Кирил Патријарх московски и све Русије Извор: Инфо-служба СПЦ
  11. Сверуски патријарх је одлсужио јутрењу уз читање Акатиста Пресветој Богородици. Дана 3. априла 2020. године, уочи суботе 5. недеље Великог поста – празника Похвале Матери Божјој (акатистна субота), Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је јутрењу с читањем Акатиста Пресветој Богородици пред чудесном Серафимо-Дивјејевском иконом Матере Божје „Умиленије“ у Богојављенском катедралном собору у Елохови, у Москви. Пред почетак богослужења, Предстојатељ Руске Православне Цркве обавио је обилазак Москве са иконом Матере Божје „Умиленије“, пред којом се молио преподобни Серафим Саровски. Икона Серафимо-Дивјејевска Мати Божја „Умиленије" - келијска икона преподобног Серафима чува се годину дана у цркви Владимирске иконе Матере Божје при Патријарховој резиденције у ул. Чистиј переулок у Москви. По традицији, уочи акатистне суботе икону Предстојатељ Цркве доноси у Богојављенски катедрални саборни храм. Претходно је Свјатјејши Владика упутио позив верницима да, док су у својим домовима, заједно се моле, почевши са читањем Акатиста Пресветој Богородици и додају молитву за избављење од велике опасности - заразе вирусом корона - почев од 16:00 ч. по московском времену (од почетка обиласка). По обављеној литији Његова Светост патријарх Кирил вратио се у у Богојављенски саборни храм. За време литије певао је хор при Богојављенском саборном храму, а два ТВ канала су пратила литију уживо све време. Извор из Москве наводи да је са Сверуским патријархом у молитвенмом ходу учествовало више архијереја ове Свете Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  12. Патријарх Кирил пронеће икону Умиленије улицама Москве У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви. Вест преноси инфо служба Српске Православне Цркве. У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо два тв канала. Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима, заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне - почев од 16:00 ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године. ** Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године. У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе. После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи. У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч. патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва). Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38). Извор: Patriarchia.ru (с руског протођакон Радомир Ракић)
  13. „Већина руских грађана верује у Бога. Не говорим само о православнима, него и о муслиманима и о многима другим,“ изјавио је патријарх московски и све Русије Кирил 1. фебруара 2020. године на свечаном пријему поводом 11-годишњице свога устоличења. Према речима Предстојатеља РПЦ, ако се у химни Русије, која је једна од државних симбола земље, налазе речи „Хранимаја Богом роднаја страна“ (Богом чувана отаџбина), зашто се то исто не може казати у нашем Уставу“. Треба се молити, трудити се, тако да се у нашем Основном закону спомене Бог, позвао је Свјатејши владика. „Иако тога још нема, мислим да својим заједничким напорима и молитвама можемо припомоћи како би се тако узвишена идеја каква је вера у Бога, која формира морал и личну и друштвену и политичку личност, била присутна и у нашем Уставу,“ истакао је Свјатјејши. По његовом мишљењу, већ данас се може почети са разматрањем тога питања. Извор: Инфо-служба СПЦ
  14. Поводом 11. година патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је данас, 02. фебруара 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројце, подворју Московске Патријаршије у Београду. Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј је рукоположио у презвитерски чин ђакона проф. др Зорана Ранковића декана Православног богословског факутлета (ПБФ) Универзитета у Београду. Његовој Светости су саслуживали: протојереј – ставрофор Трајан Којић, протојереј – ставрофор Милан Топић, протојереј Виталиј Тарасјев, протојереј Небојша Тополић, јереј Арсеније Арсенијевић, јереј Иван Делић из Епархије браничевске, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумане, ђакон Александар Секулић и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. После Великог входа исповедно писмо за ђакона Зорана Ранковића прочитао је његов духовник протојереј – ставрофор Милан Топић, а затим је ђакон Зоран прочитао свештеничку заклетву и том приликом је целивао Часни Крст и Свето Јеванђеље. Потом је уведен у олтар где је Његова Светост Патријарх Иринеј, пред Часном Трпезом, рукоположио ђакона Зорана у свештеника. На крају свете Литургије и Причешћа верних старешина Подворја Московске Патријаршије протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се Његовој Светости Патријарху Иринеју на очинској бризи и љубави и, том приликом, даривао му је икону Светог Ђорђа, указујући да је Св. Ђорђе заштитник града Москве и све Русије. Свјатјејши се захвалио на дару и у беседи подсетио на велику блискост наша два братска народа која се у највећој мери огледа и пројављује управо у литургијском заједништву. Светој архијерејској Литургији присуствовали су министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, академик Димитрије Стефановић, директор Руског дома Надежда Викторовна Кушченковна, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Републици Србији Андреј Н. Хрипунов, професори ПБФ и многобројни верни народ. На крају, подсетимо, декан проф. др Зоран Ранковић рођен је 1971. године у Пожаревцу, ПБФ у Београду је завршио 1997. године. 2001. године магистрирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију је одбранио 2006. године на истом факултету. Од 2017. године је редовни професор ПБФ за црквенословенски језик. Научне области којима се јереј проф. др Зоран Ранковић бави у својим истраживањима су палеославистика, црквенословенски језик, српскословенски језик, теолингвистика, литургика, историја српске средњовековне културе. Аутор је многобројних монографија, студија, чланака и огледа објављених у еминентним научним часописима. Извор: Радио Слово љубве
  15. Поводом 11. година патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј началствовао је данас, 02. фебруара 2020. године, светом архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројце, подворју Московске Патријаршије у Београду. Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј је рукоположио у презвитерски чин ђакона проф. др Зорана Ранковића декана Православног богословског факутлета (ПБФ) Универзитета у Београду. Његовој Светости су саслуживали: протојереј – ставрофор Трајан Којић, протојереј – ставрофор Милан Топић, протојереј Виталиј Тарасјев, протојереј Небојша Тополић, јереј Арсеније Арсенијевић, јереј Иван Делић из Епархије браничевске, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Тумане, ђакон Александар Секулић и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. После Великог входа исповедно писмо за ђакона Зорана Ранковића прочитао је његов духовник протојереј – ставрофор Милан Топић, а затим је ђакон Зоран прочитао свештеничку заклетву и том приликом је целивао Часни Крст и Свето Јеванђеље. Потом је уведен у олтар где је Његова Светост Патријарх Иринеј, пред Часном Трпезом, рукоположио ђакона Зорана у свештеника. На крају свете Литургије и Причешћа верних старешина Подворја Московске Патријаршије протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се Његовој Светости Патријарху Иринеју на очинској бризи и љубави и, том приликом, даривао му је икону Светог Ђорђа, указујући да је Св. Ђорђе заштитник града Москве и све Русије. Свјатјејши се захвалио на дару и у беседи подсетио на велику блискост наша два братска народа која се у највећој мери огледа и пројављује управо у литургијском заједништву. Светој архијерејској Литургији присуствовали су министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, академик Димитрије Стефановић, директор Руског дома Надежда Викторовна Кушченковна, шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Републици Србији Андреј Н. Хрипунов, професори ПБФ и многобројни верни народ. На крају, подсетимо, декан проф. др Зоран Ранковић рођен је 1971. године у Пожаревцу, ПБФ у Београду је завршио 1997. године. 2001. године магистрирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску дисертацију је одбранио 2006. године на истом факултету. Од 2017. године је редовни професор ПБФ за црквенословенски језик. Научне области којима се јереј проф. др Зоран Ранковић бави у својим истраживањима су палеославистика, црквенословенски језик, српскословенски језик, теолингвистика, литургика, историја српске средњовековне културе. Аутор је многобројних монографија, студија, чланака и огледа објављених у еминентним научним часописима. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  16. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил честитао је Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју десетогодишњицу устоличења, као и предстојећи празник његовог небеског покровитеља. Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеју Ваша Светости, вољени сабрате и саслужитељу при престолу Божјем! Примите срдачне поздраве поводом десетогодишњице Вашег уздизања на високи и славни вековни првојераршки престо архиепископа пећких, митрополита београдско-карловачких и патријараха српских, као и поводом предстојећег дана прослављања богомудрог светитеља Саве. Господ је просудио да се Ви налазите на кормилу Српске Православне Цркве у посебно време када она обележава важне датуме свог историјског постојања: осам векова аутокефалности, као и сто година поновног уједињења и успостављања патријаршества. Као добар пастир који живот свој полаже за овце (Јован 10,11), Ви својом надахнутом очинском речју и молитвама подржавате своју многострадалну паству на Косову и Метохији, у Црној Гори и свуда где је угрожено српско Православље. Остајући веран светим канонима и ревносно бринући се за јединство Православне Цркве, Ви сте достојан настављач дела великог светитеља српског Саве. Овог значајног дана узносим своје сугубе прозбе да се ниспошаљу Вашој Светости духовне и физичке силе, неоскудевајућа радост и изобилна помоћ у високом патријарашком служењу, а Вашој богољубивој пастви - мир и благостање. Са братском љубављу у Господу + Кирил, Патриарх московски и све Русије Извор: Инфо-служба СПЦ
  17. За време заседања Свештенога Синода Руске Православне Цркве, 26. децембра 2019. године, Његово Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је патријарашком намеснику Московске епархије, митрополиту крутицком и коломенском Јувеналију 54- годишњицу архијерејске хиротоније , која је обележена тога дана. Предстојатељ Руске Цркве такође је честитао митрополиту Јувеналију 60-годишњицу служења у свештеном достојанству и предстојећу 60-годину свештеничког рукоположењ., Наиме, 4. новембра 1959. године у катедралној цркви кнеза Владимира у Лењинграду монах Јувеналије (Појарков) рукоположен је за јерођакона, а 1. јануара 1960. у катедрали Светог Николе-Богојављења у Лењинграду рукопопложен је за јеромонаха. Одлуком патријарха Алексија II и Свештеног Синода, 25. новембра 1965. године, архимандрит Јувеналије (Појарков) изабран је за епископа зарајског, викара Московске епархије. Хиротонисао га је 26. децембра у Светотројичној саборној цркви Лавре Александра Невске митрополит лењинградски и ладошки Никодим. Извор: патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)За време заседања Свештенога Синода Руске Православне Цркве, 26. децембра 2019. године, Његово Светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је патријарашком намеснику Московске епархије, митрополиту крутицком и коломенском Јувеналију 54- годишњицу архијерејске хиротоније , која је обележена тога дана. Предстојатељ Руске Цркве такође је честитао митрополиту Јувеналију 60-годишњицу служења у свештеном достојанству и предстојећу 60-годину свештеничког рукоположења. Наиме, 4. новембра 1959. године у катедралној цркви кнеза Владимира у Лењинграду монах Јувеналије (Појарков) рукоположен је за јерођакона, а 1. јануара 1960. у катедрали Светог Николе-Богојављења у Лењинграду рукопопложен је за јеромонаха. Одлуком патријарха Алексија II и Свештеног Синода, 25. новембра 1965. године, архимандрит Јувеналије (Појарков) изабран је за епископа зарајског, викара Московске епархије. Хиротонисао га је 26. децембра у Светотројичној саборној цркви Лавре Александра Невске митрополит лењинградски и ладошки Никодим. Извор: Инфо-служба СПЦ
  18. На оданије празника Ваведења, 8. децембра 2019. године, патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је Божанску Литургију у катедралној Саборној цркви Христа Спаситеља у Калињинграду, уз саслужење више архијерејеа и свештеника, а у присуству губернатора Калињинградске области и других високих службеника у овој области, као и команданта Балтичке флоте. На сугубој јектенији произнесене су прозбе за јединство Православне Цркве и њено очување од подела и раскола. Проповедао је свештеник Игор Иљиницки, архијерејски намесник Приморског црквеног округа Калињинградске епархије. Патријарх Кирил се на крају обратио верницима са својом проповеди, а на дар Балтичкој флоти предао је икону Светог благоверног великог кнеза Александра Невског, а самој цркви у Калињинграду икону московских светитеља Јова, Ермогена и Тихона. Извор: Инфо-служба СПЦ
  19. На светој Литургији у 20. недељу по Духовима, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил, богослужећи у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, није споменуо име Његовог Блаженства архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима у диптисима. Свештени Синод Руске Православне Цркве је својом одлуком од 17. октобра 2019. године овластио Његову Светост Патријарха московског и све Русије Кирила „да престане да помиње име Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Јеладе у диптисима ако предстојатељ Грчке Цркве почне да помиње поглавара једне од украјинских расколничких групација или предузме друге радње које сведоче о његовом практичном признавању украјинских расколника.“ Обелодањено је 29. октобра 2019. године да је 21. октобра архиепископ Јероним упутио писмо поглавару такозване Православне Цркве Украјине, чиме је Грчка Црква посведочила да признаје ову расколничку структуру. Према одлуци Свештеног Синода, Руска Православна Црква наставиће да са својом сабраћом у Грчкој Православној Цркви одржава „живу молитвену, канонску и евхаристијску везу - преко свих оних архипастира и пастира који су се већ успротивили или ће се успротивити признавању украјинског раскола, односно који се неће упрљати саслуживањем са расколничким псеудојерарсима.“ Извор: Инфо-служба СПЦ
  20. Патријарх московски и целе Русије Кирил је у телефонском разговору с архиепископом Јованом, поглаваром Архиепископије западноевропских епархија руске традиције, рекао да се радује због присаједињења Руског егзархата Московској патријаршији. „Поглавар Руске православне цркве је рекао да се радује због историјског догађаја и честитао архиепископу Јовану, захваливши му за мудро руковођење паством“, наведено је у саопштењу РПЦ. Свети синод РПЦ је претходно примио архиепископа Јована, све свештенике под његовим руководством и епархије које га подржавају у окриље Московске патријаршије. То је учињено на основу молбе коју је архиепископ Јован упутио патријарху Кирилу. У новембру прошле године цариградски патријарх Вартоломеј је поништио статус Руског егзархата, која је пре тога деценијама била у саставу Васељенске патријаршије. Архиепископија се није сложила с том одлуком и почела је да преговара с другим помесним црквама о присаједињењу с њима. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. За време састанка са католикосом Василијем Павлом II од Истока, моковски патријарх Кирил је изјавио да је „за многе људе такорећи било откриће да постоји снажна хришћанска заједница у Индији, која није настала као плод западњачког мисионарског рада, него је постајала од самог почетка хришћанства, од апостолског времена,“ рекао је Предстојатељ Руске Цркве. Штавише, Патријарх је говорио о страдањима маланкарских хришћана од стране европских колонијалних мисионара. У одговору је католикос Василије рекао да је „посредством апостола Андреја и свих светих Ваша Црква постала духовно врело за сав свет. А што се тиче нас, свети апостол Тома нам је отворио пут ка Христу,“ рекао је Предстојатељ Маланкарске Цркве. Патријарх Кирил је примио католикоса Василија Павла у манастиру Светог Данила у Москви 4. септембра 2019. године, и ово је прва посета првојерарха Маланкарске Цркве Русији за последњих четрдесет година. Свјатејши патријарх Кирил је приметио да су се народи Русије одавно односили према Индији с посебним интересовањем. „Било је таквих људи који су пешке одлазили у Индију, а потом се враћали у Русију и приповедали и писали о тој земљи коју су посетили. За многе од њих то је било такорећи откриће да у Индији постоји веома снажна хришћанска заједница и да та заједница није настала као плод неке западњачке мисије, већ је постајала од самог почетка хришћанства, од апостолског времена. Оснивач те хришћанске заједнице био је апостол Тома.“ Патријарх је напоменуо да је прилично давно, 1851. године, са стране индијских хришћана било предлога да се успоставе односи са Руском Православном Црквом, али су ратови, вођени у то време, омели остварење те иницијативе. Високи гост из Индије је напоменуо да је 1988. године присуствовао свечаностима поводом 1000-годишњице крштења Руса. Он је истакао и посебан допринос блаженопоч. митрополита Никодима и поч. митрополита Павла (Вергезе) међуцрквеним односима, који је утро пут званичним посетама предстојатеља обеју Цркава. Он се обратио Руској Цркви с молбом да развијају сарадњу на академском пољу, да добију помоћ око квалификовања живописаца и припремања црквених хорова, а и да верници његове Цркве боље упознају руско монаштво. Предложена је размена поклоничких путовања, организовање летњих института, као и позивање стручњака на учешће у разним научним конференцијама. Руски Патријарх је предложио да се боље развија сарадња на пољу социјалног служења. По мишљењу Патријарха, рад социјалних служби је важан сигнал за савремено друштво. Гостима је посебно казивао о раду болнице Светога Алексија Московског и позвао госте из Индије да је посете. Патријарх је такође казао да треба активно радити на социјалном, омладинском и просветном пољу, посебно на нивоу парохија, јер таквим радом се млади људи привлаче у Цркву и постају њени активни чланови. Извор: Инфо служба СПЦ
  22. Увече, 28. августа 2019. године, у Саборној цркви Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил служио је јутрење са чином Погребења Пресвете Богородице. Његовој Светости саслуживали су: eпископ васкресењски Дионисије, први викар Патријарха mосковског и све Русије у Москви; епископ павловопосадски Тома, шеф Административног секретаријата Московске патријаршије; протојереј Михаил Рјзанцев, настојатељ Саборне цркве Христа Спаситеља, и свештенство Москве. Литургијска појања су извели патријаршијски и камерни хорови при Саборној цркви Христа Спаситеља. Богослужење је емитовано уживо на телевизијском каналу Сојуз. После ове службе Његова Светост Патријарх водио је литију с плаштаницом са изображењем Успења Пресвете Богородице. Извор: Инфо служба СПЦ
  23. На Дан спомена светог равноапостолног великог кнеза Владимира, што је Дан крштења историјске Русије, 28. јула 2019, Свјатјејши патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је Божанску Литургију у Успенском саборном храму Московског Кремља. По окончању Литургије Предстојатељ Руске Цркве је предводио литију и олдслужио молебан код споменика Крститељу Руса на Боровецком тргу. Извор: Православие.ру (са руског Инфо служба СПЦ)
  24. Свјатјејши патријарх Кирил овим поводом, између осталог, пише „Примајући благодат епископства, Ви сте се прибројали великом Сабору апостолских прејемника, који као сарадници Бога (1 Коринћанима 3,9) предају људима Његове спаноносне дарове. Као предстојатељ Српске Православне Цркве Ви сте на данашњи дан, на празник бесребреника Козме и Дамјана, постали и један од најстаријих њених архијереја. Мудрост и непоколебива чврстина у држањуу канонских норми придали су Вам високи ауторитет у целом православном свету. Oвог за Вас свечаног дана молитвено желим Вашој Светости јачање духовних и телесних сила и изобилну помоћ Пастиреначалника Господа у веома напорној патријарашкој служби,“ истиче се у поруци Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила. Извор: Српска Православна Црква
  25. Патријарх московскии све Русије Кирил налази се у посети у Спасо-Преображенском валаамском ставропигијалном мушком манастиру од 8 до 11. јула 2019. године. Под његовим председавањем 9. јула почело је заседање Свештеног Синода Руске Цркве. У свом поздраву архијерејима Патријарх је истакао да је „Валаам свето место, познато по многим подвизима многих поколења монаха, то је наш руски Атос, с тим што Свету Гору запљускују топле воде за разлику од студене воде Ладошког језера где се налази наша Света Гора. Овде су постојали одлични услови за подвижнички живот, и сад кад сам у посети Валааму, видимо како је сила људског духа, лишена сваке физичке, политичке, економске силе, створилс ово велико чудо. Неколико подвижника је основало ову свету обитељ, чија историја није била једноставна, али без обзира на то видимо да су рукама људи, које је покретала дубока вера и преданост Господу, били саздани ови величанствени храмови, а Валаам је стварно постао руска северна Света Гора.“ Чланови Сталног Свештеног Синода су митрополити, као и чланови летњег заседања (март-август) специјално позвани митрополити и епископи. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...