Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'игор'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 63 results

  1. „Једино што је истински важно у животу је наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу јер уподобљавање Христу у Његовом смирењу је једино што нас чини блискима Богу“, поручио је отац Игор Балабан у литургијској проповједи у Цркви Светог Николе у Дугом Долу. Литургијом, коју је служило свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа, и благосиљањем славског колача ова светиња на Његушима данас је прославила своју храмовну славу – Пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца. Јереј Игор Балабан је у својој бесједи подсјетио да се Господ на овоме свијету, насупрот очекивањима израиљског народа да ће Месија доћи у слави и ослободити их, очекујући овоземаљску срећу и благостање, појављује као скромни човјек који живи међу Јеврејима и тек у својој 30. години почиње да проповиједа и чини чудеса. Господ открива себе и каже да је један од доказа да је послан од Бога то што не тражи себи славу, него славу узноси Богу: „Господ Исус Христос као Син Божији то говори, Он у чије име се ми до данас крштавамо и Његово име призивамо! Он који има право да себи даде славу, Он то не ради, него се смирива. Своју силу и славу приказује у свом смирењу. “ Нагласивши колико је то различито од онога што ми свакога дана чинимо, тражећи прво сами пред собом славу, цијенећи кад нам други одају признање за наше дјело и труд, отац Игор истиче да нас Господ учи да другачије треба да радимо. Уколико нисмо подобни Христу, ако примимо плату на овоме свијету, не можемо стићи до Царства Божијега: „Уподобљавање Христу, сада и овдје, данас и сјутра и прекосјутра, и сваки дан нашега живота до самога издисаја, оно је што нас чини блискима Богу. Сама по себи, не чини нас блискима Богу ни наша добра дијела, ни наша права и чиста вјера, и ако све то треба да буде, већ уподобљавање Христу у Његовом смирењу.“ Сам Христос каже да уколико себи одајемо славу нисмо Божији, а да Њега доказује то што одаје славу ономе који Га је послао, казао је свештеник Игор Балабан и запитао се зар нисмо сви ми послани и потпуно немоћни за разлику од Њега који је имао силу и моћ као Син Божији!? Појаснио је да је све што чинимо на сопствном украшавању, угодноме животу је због страха од смрти и да зато желимо да што боље искористимо овај живот, али да је све то испразно. Не значи то, наравно, да можемо оставити све овоземаљско и бринући се само о небескоме, али можемо бринући се о овоземаљскоме да се не везујемо за њега: „Можемо бринући се о овоземаљскоме уподобљавати се Христу, знајући да је то о чему се бринемо пролазно и неважно и да је једино што је истински битно и важно у нашему животу наша жеља и подвиг, наш двиг према вјечноме животу. Чинимо ли тако бићемо подобни Христу. Нека би дао Господ да познајемо Исуса као онога који је послан од Бога, да се учимо од Њега и да Његово име прослављамо. Да нас Он препозна као своје у последњи дан када дође и преобрази овај свијет у свијет вјечни и узнесе га у небески Јерусалим, у Царство Оца и Сина и Светога Духа“, поручио је јереј Игор Балабан на крају своје бесједе на Његушима. Црква Светог Николе у Дугом Долу према народном предању подигнута је у 17. вијеку. Познато је да је овај храм обновљен 1898. године, како то пише Лазар Томановић у књизи „Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910“ (Цетиње,1910). Црква је детаљно обновљна прије неколико година а поред ње се налази и новосаграђена метох-кућа Светог Василија Острошког са којом чини јединствену и складну цијелину. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Глумац Игор Первић преминуо је у 52. години, у свом стану, преносе београдски медији. Рођен је у Београду 29. октобра 1967. године. Са седам година добио је своју прву улогу у филму Породични оркестар. Глумио је у многим филмовима као што су „Црни бомбардер“, „Лајање на звезде“, „Буре барута“, „Сиви дом“ и познатим серијама „Рањеник“, „Вук Караџић“, а први пут се појавио на јавној сцени са само седам година. Јавности је био познат и по признању да је почео да узима дрогу и о сведочењима како се од ње одвикавао. Игор Первић се на једно време и повукао из јавности, а у последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот“, „Ургентни центар“, „Жигосани у рекету“ и „Немањићи – рађање краљевине“. Игор Первић је био оснивач и вокал култног београдског бенда "Дух Нибор", који су чинили другари из Осме београдске...
  3. Пала са моста правећи селфи! Девојка снимала видео па пала са зграде! Туриста уништио статуу из 19. века правећи селфи. Нишлија рањен у стану када је хтео да направи селфи са оружјем. Жена изгубила руку док се фотографисала са лавом. Одавно су дечја игралишта заменили телефони, а комуникацију уживо поруке. Ипак, оно што не може да не забрине, јесте "живот у лајковима". О утицају друштвених мрежа, опседнутости младих својим дигиталним идентитетом, као и о томе да ли нам је свима потребна дигитална детоксикација – у емисији „Оче, да те питам“ на таласима радија Беседе говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику.
  4. Достојевски је рекао да је молитва светог Јефрема Сирина - молитва која изражава суштину хришћанства и представља народни катихизис. Зашто ова кратка и једноставна молитва заузима тако важан положај у целокупном богослужењу за време поста? На ово и многа друга питања, у емисији „Оче, да те питам“, реализованој 21. марта 2019. године, одговарао је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику.
  5. У недељу сиропусну 10. марта 2019. године, у дворани Црквене општине при Светојовановском храму у Бачкој Паланци, презвитер Игор Игњатов, свештеник при храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику, одржао је предавање на тему: Великопосна молитва светог Јефрема Сирина. Извор: Радио Тавор
  6. Материјална жртва плаћа се духовном платом. Духовна жртва ученога плаћа се материјалном платом неукога. Физичка услуга здравога плаћа се духовном платом болеснога, и обратно. Све је уткано као ћилим разнобојан. Једнобојан свет ослепео би све очи. Свети Владика Николај Велимировић Да ли је сиромаштво оскудица у основним материјалним стварима или, пак, стање духа? Је ли богатство само по себи зло а сиромаштво усуд? На ова питања, 28. фебруара 2019. године, у емисији „Оче, да те питам“ одговарао је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику. Благодарећи Радију Беседи доносимо звучни запис.
  7. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина Иринеја, у недељу 10. фебруара 2019. године, почео је пролећни семестар у Школи православне духовности при Црквеној општини новосадској. Тим поводом, гост Јутарњег програма Радија Беседе био је презвитер Игор Игњатов. Отац Игор је слушаоце упознао са програмом и темама предавањâ у пролећном семестру Школе православне духовности. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе. Извор: Радио Беседа
  8. Интернет школа појања Тројеручица је прва школа такве врсте на свијету. Ради веома успјешно од 2008. године. Њен програм је истовјетан са програмом званичних грчких појачких школа, са разликом што се настава одвија на српском језику, а материја која се обрађује је на црквенословенском језику. Резултати које до сада имамо су изванредни. У рад наше школе су укључени осим појединаца и манастири (нпр: манастир Хиландар, манастир Св. Архиђакона Стефана у Горњем Жабском код Врања и др.). Могућност учења на даљину је изузетна прилика за све који хоће да науче и озбиљно се баве црквеном музиком, а нису у могћности да проведу минимално шест година у Грчкој. Принцип наставе је такав да сваки ученик има један час седмично. (У изузетним случајевима, могу да се договоре и два часа седмично). На сваком часу ученик одговара сво градиво које му је на претходном часу задато. Уколико је задовољио нивоом напретка, професор му даје упуства и материјал како да настави са учењем. Програм званичних грчких појачких школа, кога се и ми у општим цртама придржавамо, обухвата градиво које се прелази за пет школских година. Свакако, постоји могућност, у складу са брзином усвајања градива и напретка ученика, да се градиво пређе за мање или више од пет година. Градиво које се проучава у школи обухвата цјелокупни појачки репертоар, што практично значи да ће један успјешан ученик по завршетку учења бити у стању да отпјева сваку пјесму, са било ког богослужења. Наравно, након усвајања овог петогодишњег градива, ученици имају могућност да наставе учење и на напреднијем нивоу. Оно што је веома важно нагласити је то да ће ученици који то желе, након савлађивања петогодишњег градива, које поред практичног појачког знања подразумијева и знање теорије музике, као и других сродних области, имати могућност да своје знање озваниче у нашем атинском одсјеку, који је званично признат од грчке државе и Цркве. То практично значи да ће имати прилику да положе пред званичном комисијом неопходне испите, и дипломски рад, и да добију званичну појачку диплому. Постоје два нивоа часова: Почетни ниво (изучавање неумске нотације, која је основа за прелазак за наредни ниво) Напреднији ниво (за оне који су већ савладали комплетну неумску нотацију) Постоје три категорије часова: Појединачни часови Часови у малим групама (2-3 ученика) Часови у већим групама (4-8 ученика) Трећа категорија се односи само на полазнике почетног нивоа. Цијена школарине је различита за сваку од три категорије часова. Школарина се уплаћује на почетку сваког мјесеца. Наставу обавља професор византијског појања и протопсалт г. Игор Зиројевић из Атине. Упис у школу је могућ у току читаве године. Почетак рада сваке нове групе, тј. групног часа, почиње искључиво у првој недељи мјесеца. Прије почетка наставе, професор и ученик су дужни да потпишу Уговор о сарадњи, којим се детаљно описује и одређује сваки детаљ сарадње. За све додатне информације заинтересовани могу да се обрате на телефон +306945588434, или електронском поштом на адресу: zirojevic@gmail.com, са обавезном назнаком у наслову „Интернет школа појања Тројеручица“.
  9. Поводом празника преподобног Серафима Саровског, у Јутарњем програму смо разговарали са презвитером Игором Игњатовим о животу и најзначајнијим духовним поукама овог великог подвижника и светитеља наше свете Цркве. Извор: Радио Беседа
  10. Поводом празника преподобног Серафима Саровског, у Јутарњем програму смо разговарали са презвитером Игором Игњатовим о животу и најзначајнијим духовним поукама овог великог подвижника и светитеља наше свете Цркве. Извор: Радио Беседа
  11. „Свети Јован Лествичник мора да је познавао човечју природу боље него и Ви и ја кад је рекао, да ̍нико осим светитеља не може чути о себи похвале од људи без штете̍. Јер само свети људи прозиру човека и виде, од куда извиру похвалне речи. Због тога свети људи и свете жене чујући о себи похвале цене их или као незнање или као намерну лаж“. Свети Владика Николај Велимировић Има ли човек потребу за похвалом? Може ли похвала да буде подстицај? Како да реагујемо када нас хвале/куде? Хвалити или кудити децу – како то може да утиче на младу душу? На ова питања говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику. Емисија је емитована 6. децембра 2018. године.
  12. Један од четири велика годишња поста, Божићни пост, почео је у среду 28. новембра и трајаће до Божића 7. јануара. Тим поводом гост радија Глас Православне Епархије нишке био је јереј Игор Стојковић свештеник у храму Светих апостола Петра и Павла у Јелашници. Звучни запис разговора
  13. Es ist eine der berühmtesten Erzählungen: Der Rattenfänger von Hameln. Beraubte dieser seltsame Mann die mittelalterliche Stadt wirklich ihrer Kinder? Hameln ist eine große selbständige Stadt in Niedersachen... Пружа се око реке Весер и главни је град округа Хамелн-Пирмонт. Али можда је најпознатији по причи о Фрулашу из Хамелина. Легенда каже да је лета Господњег 1284. слободни град Хамелин погодила незапамћена пошаст. На хиљаде пацова преплавило је градске улице, окупирало куће поштених бургера, сиромашних као и оних богатих. Уништавали су житнице и све чега су могли да се дочепају, нападали живину и мање животиње, па чак и децу у колевкама! Више нико није био сигуран. Градски оци су објавили да ће богато наградити пацоловца који их реши несреће која их беше задесила. Али упркос труду многих истребљивача број пацова као да се повећавао из дана у дан. Страх и очај се увукао у срца поштених људи града Хамелина... Све док једнога дана на врата Већнице није покуцао човек обучен у шарену одећу са фрулом заденутом за појас. Тврдио је да ће се баш он решити пацова. Био је сигуран у оно што је обећавао а градски оци превише очајни тако да је договор пао - 100 златника ако пацови нестану! Сутрадан је необични човек стао на градски трг и засвирао у своју фрулу. Зачуђени људи су гледали како пацови излазе из скровишта, рупа и подрума, из зидова и отвора на светлост дана. Десетине, хиљаде пацова је хрилио ка фрулашу омађијано његовом музиком. А он је свирао идући ка градској капији праћен хордом глодара обојивши калдрму у црно и сиво. Људи су се крстили, неки захваљујући Богу а други из страха говорећи да је ово сам ђаво и да неће изаћи на добро. Било како било, фрулаш је пацове извео из града, право преко моста наводећи их у реку. Ускоро је површина воде била преплављена телима утопљених глодара... И то је био њихов крај. Али, како ће се испоставити, не и крај мукама поштених грађана Хамелина. После обављеног посла фрулаш се вратио у градску Већницу по обећану награду. Али градски оци су га одбили говорећи да је то превелика сума за мало свирања. Договор је договор, рекао је фрулаш, пацова више нема. Не, били су неумољиви оци, узми десет златника, толики ти дајемо, иако је и то превише. Договор је био стотину, захтевао је фрулаш. Не, не и не! Фрулаш је бацио десет златника на под већнице и запретио својом фрулом. Оци и присутно грађанство су се грохотом смејали, свирај у своју фрулицу, рекоше му ругајући се. Преварен и посрамљен, фрулаш се запути ка вратима и пре но што је нестао рече: треба да знате поштени грађани Хамелина да се све на овом свету плаћа а они који не плате договорено - платиће стоструко и узеће им се оно највредније! Кроз отворена врата за њим се ваљао смех поштених грађана Хамелина... Живот се вратио у свој устаљени ток. Пацова више није било а фрулаша у шареној одори су брзо заборавили... Али онда се догодило нешто што ће Хамелин памтити и данас, 700 година после. Једнога дана, у рану зору, необични човек у шареној одори је прошао уздуж и попреко улицама града свирајући фрулу. Деца су привучена мелодијом устајала из кревета и као у трансу пратила фрулаша играјући на калдрми. А он је свирао неумољиво, извео их кроз градску капију, преко моста, пољана и даље, према планинама... Одвео је са собом децу поштених грађана Хамелина. По легенди, само је троје деце остало у граду и они су били ти који су очајним родитељима испричали шта се десило. Једно дете је било хромо и није могло да стигне фрулаша, друго је било слепо и није могло да их прати а треће је био глуво и није могло да чује музику. Туга је завладала у граду... Сетили су се фрулаша и његове клетве и сетили су се свог дуга и свог смеха који се сада претворио у плач. На овом свету све се плаћа поштени грађани Хамелина... Rattenfänger von Hameln “Стигли смо.” пренуо ме је глас. Збуњено сам погледао око себе покушавајући да удахнем стварност. Такси је стао а возач је гласније, већ видно изнервиран, поновио : “Кажем стигли смо!” “Хм, да. “ рекао сам смушено док сам враћао књигу у ранац. Са радија је допирала нека чудна музика, звук фруле? Чудно, помилио сам. “Колико сам дужан?” Таксиста је куцнуо прстима по пластици изнад таксиметра. Посматрао ме је у ретровизору док сам вадио новчаник. “Примате евре?” “Примам све” , рече љигаво се кезећи. Прерачунао сам се у глави и извадио му две новчанице. Окренуо се, узео новац и рекао : “Нећу имати да ти вратим кусур.” “Не треба, то је...” покушавао сам да се сетим како се каже на српском. Мозак ми је стао. “Не треба кусур.” Очекивао сам хвала, јер ипак је то била добра напојница! Ах, да, напојница! Хтедох да усхићено кажем `напојница` али ме је његов поглед у ретровизору пресекао. Ни хвала? Изашао сам из таксија стављајући ранац на леђа и посматрао како аутомобил нестаје иза угла. Осврнуо сам се по улици града где сам некада живео. Нисам био овде годинама и тражио сам неке промене: нови локали и мале радње, неке угашене, оронуле фасаде, прљавштина и смеће по улицама. Мало тога се променило. Људи су пролазили својим послом глава увучених у зимске јакне. Било је поприлично хладно. Кренуо сам према згради СУП-а попречном улицом пењући се бетонским степеницама које су на више места биле одваљене. Гвоздена арматура је претећи вирила и да нисам пазио готово сигурно бих стао на једну. Зашто ово нико не поправи, деца би могла да се повреде! Прескочио сам последња два степеника и заломио лево ка низу локала где мој добар пријатељ М. има радњу. Хтео сам да га изненадим. Али када сам се ухватио за кваку, већ замишљајући његово израз лица када ме угледа, врата се не отворише. Гурнуо сам јаче. Ништа, закључано. Погледао сам на сат. Било је пола десет и морао је бити у радњи. “Кога тражите?” Осврнуо сам се. Старији човек у олињалом капуту ме је посматрао. Учинило ми се да га однекле знам. “Тражим М. Видим да је закључано...” “Та радња је затворена пријатељу. Локал је празан. Ту нема никог.” “Затворена? Али када? , ово ме је изненадило. Немогуће да сам погрешио локал. “Пре мање од годину дана можда, не знам.” , рече човек одмахујући руком. Са М. се чујем бар једном месечно, преко порука углавном. Није ми рекао да је затворио радњу! Ово је био необично. Опет сам прешао погледом по локалима. Већина је била празна. Човек у капуту је још једном одмахнуо руком, као да жели да каже да нема времена да се натеже са мном, и крену својим путем. Окренуо сам се као локалу, нашао име фирме и М. име на вратима. То је то. Покушао сам да кроз рупе у испуцалој фолији провирим унутра, али било је мрачно. Нађох један локал који је радио и питао сам девојку унутра шта се десило са М. И она је потврдила да је радња већ дуже време затворена. Захвалио сам се и изашао. Зашто ми није рекао да је затворио радњу? Наставио сам ка СУП-у чешући се по глави. Хајде да бар завршим ово због чега сам и дошао па ћу се после бавити другим стварима, рекох себи. Или сам можда ипак све требао да одложим за сутра јер у путу готово да нисам ни спавао? Не могу да размишљам. Испред СУП-а ме је дочекало ново изненађење. Ред! Готово педесет људи је стајало напољу, на хладноћи. Дефинитивно сам се одвикао од Србије, помислих док сам заобилазио људе и улазио у зграду. Али у том тренутку испред мене се створи полицајац и руком ме грубо заустави. “Где си ти пошао?” “Ја...” рекох збуњено док сам држао папире у руци. Он их зграби и узе да љутито листа не скидајући притом израз лажне строгоће са лица. Напослетку ми их, помешане и мало изгужване врати у руке и рече: “Стани у ред.” “Тамо?”, упитао сам шокирано показујући на сами крај реда дугачког двадесет метара. “Не него на Марс.” Неколико људи из реда се насмеја. Подвијеног репа сам узео своје папире и отишао на крај реда. Ово је било тако понижавајуће! Размишљао сам, како ме третирају у земљи где сам Ausländer - странац, са колико људскости и поштовања, а како у земљи у којој сам рођен и чији сам, још увек, држављанин. И зашто је то тако? А онда сам бацио поглед по осталим мученицима из реда, који су шћућурени као врапци на жици од далековода чекали да буду примљени у ту одвратну зграду подигнуту у време социјализма. Грб те старе државе, урађен у рељефу је још увек стајао изнад врата. Неко је мислио да ће бити довољно да га само прекречи, да ће то бити довољно да се сакрије. Глупо. Чак се и та нова боја љуштила и спадала. Осећам да је много рељефа који су само прекречени да би се сакрили. Спавало ми се... А онда је почела и киша. Још само и то! На тренутак сам помислио да ће нас пустити унутра, да не киснемо као стока на отвореном, али врло брзо ме је резуверио онај полицајац који је ушао унутра и затворио врата за собом. Неко из реда извади кишобран, пар људи чак и кесе које ставише на главе. Господин испред навуче велику жуту кесу која се притом надувала и давала му изглед неког јужноамеричког божанства. Или јужноевропског клошара... Са глупим мислима сам покушавао да прекратим време. Подигао сам поглед и на оближњој раскрсници угледао билборд са ликом Великог Вође. У нове победе! Како згодно, помислих. Пастир надгледа своје стадо. Померих главу лево, па десно, али Вођин одлучни поглед је пратио мој. Као икона. Свети Великомученик Вођа. Згадила ми се и ова зграда, и полиција, и овај ред. Вратило ми се све оно због чега сам и отишао. А врло брзо сам заборавио. На лепо је лако навићи се. А од ружног изгледа тешко одвићи се... А онда сам напокон ушао и дошао на ред. Старија госпођа је зграбила моје папире, на брзину их прелистала а онда гракнула кроз малени отвор у доњем делу шалтера. Морао сам добро да се сагнем да бих је чуо. “ А где ти је образац број...” рекла је неку шифру, нешто. Звучало је врло важно. “ Извините, али на сајту је писало да треба само то од докумената..” “На чему је писало?” извила је свој врат ка стаклу. “На сајту..” “Хахахаххххххахаха” смејала се гласом пушача са вишедеценијским стажом “ Треба ти образац број ****** и вероватно и *******. Узећеш оба за сваки случај, попуни па се врати после два.” готово да је бацила моје папире назад кроз отвор на шалтеру. “Где то да нађем?” “У књижари. Следећи!” “Али, али...” покушао сам да се одбраним, али већ сам био изгуран из реда. Стајао сам тамо, понижен и збуњен. Мој стари другар, комични полицајац ухватио је мој поглед и рекао : “Јел имаш неки проблем?” Учинило ми се да у том гласу није било назнаке да пита зато што жели да ми помогне. Изашао сам на кишу и ваздух. Махинално сам се спустио улицом ка центру града питајући се како то да се ништа није променило. Било је чак и горе. И то упркос хвалоспевима о делима и напорима Великог Вође које сам у пролазу прочитао са насловница већине изложених новина. Протрљао сам очи, желећи да се пробудим из овог сна. Требала ми је кафа. Пресекао сам преко дечијег игралишта у намери да брже стигнем до градских локала на шољицу окрепљујуће течности. Боље да нисам. Игралиште, ако се тако може назвати, било је прекривено гомилама смећа, док су справе били сломљене и покидане... Зарђалог метала је било на све стране. Ни једна клупа није била читава. Сцена из постапокалиптичних фимова. Није било ни деце. Стресао сам се. А онда сам се осврнуо, погледао ка школи испред које је стајала велика табла са заставом Европске Уније. Пришао сам из знатижеље и почео да читам : ...од донација Европске Уније... “Та школа не ради пријатељу.” Осврнуо сам се. Исти човек од јутрос. Одакле ми је само познат? “Како не ради”, занимало ме је. Чинило се да се старац поиграва самном. “Мало одељења, премало ученика...Па су сви премештени у ********* школу.” “А ову су обновили...” “Јер је платила Јевропска Унија.” “Схватам.” рекао сам и погледао опет ка школи. Некада је врвело од деце, од буке. А сада? Аветињски празна, као и град сам. Када сам се осврнуо старац већ беше одмакао, одмахујући руком као да тера мушице. А хтео сам да га позовем на кафу. Одакле ми је познат..? Из једног од градских локала је допирала она чудна песма од јутрос. Звук фруле ме је подсетио на причу о фрулашу из Хамелина. Каква случајност, помислих опет. Сео сам у тај локал, можда баш због хипнотишуће музике која се чула на радију а можда и због телевизора који је је био укључен - жељан нашег програма, нашег језика и наших људи! Бука ми није сметала. Али програм је био очајан, на ТВ екрану су се смењивале сумњиве њушке политичара, обећања, претње и хвалоспеви...Чекао сам да ми донесу кафу да их замолим да пребаце на други канал. За то време, док сам се нервозно превртао по столици до мене је допирао разговор две средовечне жене. “Па како им је тамо?” “ Шта да ти кажем, одлично. Стефан је кренуо у школу, учи језик...” “Где су твоји?” “Хоће ли скоро долазити?” “Овог другог унука нисам још ни видела.” “Скупа је авионска карта.” “Неће.” “Нека су живи и здрави.” Тужна мелодија са радија ми није давала мира. Нешто није било у реду. Гледао сам улице, посматрао људе који су пролазили тог новембарског дана, покушавајући да докучим шта то може бити. Али сам био превише уморан, неиспаван и нервозан за било какво дубље размишљање. За било какво делање. Чак им нисам рекао ни да промене канал када су ми донели кафу. Сцене отворених фабрика и сумњива лица политичара су се смењивала. Све је добро, све је супер, не може бити боље. Све је супер... *** Нисам желео да сретнем било кога. И ја сам, као и сви, увукао врат дубље у јакну и журно кренуо ка болници. Остало је још то да обавим. Неки картони за децу, нешто. Један аутомобил је прошао и попрскао ме водом из велике рупе на коловозу. Застао сам, али аутомобил је само продужио даље. Нисам могао да верујем. Можда ме је мало утешила чињеница да је више оштетио свој точак него моје панталоне. Уосталом, рупу тешко да је могао да избегне, биле су свуда. Из те улице сам ушао у другу која је била, на моје велико чуђење, нова, асфалт раван као стакло, дрвореди, украсне цигле, скулптуре... Осврнуо сам се ка улици из које сам управо изашао па опет погледао ову нову. Као да прелазим из Индије директно у Шведску. Негде на половини нове улице камере су снимале неког од локалних политичара. Отвара се улица! Отвара се улица..? Врата дечијег диспанзера су била закључана! На једном од папира обавештење: дечији диспанзер због недостатка лекара и особља ради само четвртком од 7 до 14! Сада већ потпуно поражен правим корак назад, и још једном, врло пажљиво читам обавештење. Лоше ми је. Удаљавам се од врата. Однекле допире песма и звук фруле. Гутам кнедлу, осврћем се, билборд са ликом Великог Вође, ледени јесењи дан, сивило празног и оронулог града, тишина. На другој страни улице стоји старац у олињалом капуту и одмахује руком. Сам је. Он не води унука, шета сам по овом гробљу и чека смрт. А онда ме сазнање попут маља удара и избија ми ваздух. Успевам да се ухватим за преостали део урушене ограде да не бих пао. Гледам у Вођу а звук фруле је све јачи. Фрулаш из Хамелина...Фрулаш из Хамелина... “Где су вам деца?”
  14. „Јудин грех је већи од свих грехова људских. Он Бога издаје, Бога чијом је силом васкрсавао и сâм мртве и чинио безбројна чудеса са осталим светим апостолима“, рекао је Свети Јустин Ћелијски. О разним врстама издаја које се рађају у међуљудским односима, о издаји вере - да ли по вечитом курсу износе тридесет сребреника? Да ли је свако од нас, хтео не хтео, у неком тренутку свог живота издао некога, нешто? Зашто издаја толико боли, потреса цело наше биће? На ова и многа друга питања, у емисији „Оче, да те питам“ одговарао је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона у Ветернику. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  15. У септембру ове године обележена је осамдесета годишњица блаженог упокојења преподобног Силуана Атонског и тридесета годишњица од када је прибројан лику светитељâ Цркве. Тим поводом, у данашњем издању Јутарњег програма разговарали смо са презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким, о личности, животу, богословљу и духовним саветима преподобног Силуана Атонског. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе
  16. У септембру ове године обележена је осамдесета годишњица блаженог упокојења преподобног Силуана Атонског и тридесета годишњица од када је прибројан лику светитељâ Цркве. Тим поводом, у данашњем издању Јутарњег програма разговарали смо са презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким, о личности, животу, богословљу и духовним саветима преподобног Силуана Атонског. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  17. Постоји ли духовни закон давања и примања? Да ли су ови термини искључиво везани за материјална добра или је то много шири контекст? Има ли давање везе са жртвом? На ова и многа друга питања, у емисији „Оче, да те питам“, одговарао је презвитер Игор Игњатов, парох ветернички. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе View full Странице
  18. У недељу, 7.октобра 2018. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитери Жељко Латиновић и Игор Игњатов одржали су предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Епископ - икона Христова“. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  19. Предавањем Епископа мохачког господина Исихија на тему „Епископ – икона Христова“, које ће бити одржано у недељу 7. октобра 2018. године са почетком у 19 часова у Свечаној дворани Гимназије “Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, започеће нови циклус предавања Школе православне духовности. О почетку и темама новог циклуса разговарали смо овога јутра са пречасним презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  20. Апостол Павле у овој Посланици објашњава да дјела закона немају силу да спасу никога, јер су дјела закона само један спољашњи вид вјерности Богу. Још су пророци древни јудејски прозивали Јевреје, тадашњи изабрани Божији народ, зато што се обрезују а своја срца нису обрезали. Отац Игор је казао да је важно да живот свој ускладимо са оним што је смисао закона а не да се држимо његовог мртвог слова. „Данас знамо да је читаво друштво устројено стотинама хиљада некаквих правила, правилника закона, устава, разних статута, али знамо врло често да оно што је законито није увијек и праведно, није увијек добро и не може се чак ни звати добрим“, казао је отац Игор и додао да Христос тражи да се не уздамо у своја дјела, закон, него да се уздамо у Њега, да наду положимо на Њега. Из ове Посланице апостола Павла, долазимо до Јеванђеља по Светом апостолу Луки гдје Господ каже Петру- Симону да забаци рибарску мрежу у језеро. Искусни рибар Симон и његови другови на броду сво своје знање и умеће су уложили да нешто улове, али то им није помогло, као што ни закон не може да помогне: „Кад им је помогло? Кад каже да су им се мреже напуниле и хтјеле да пукну од улова силнога? Онда кад су послушали Господе, кад су положили на Њега своју наду. “ У бесједи је јереј Игор Балабан нагласио да кад се уздамо у Господа онда ћемо моћи да будемо Његови, као и да се не уздамо у испуњење закона и да себе због тога сматрамо праведанима: „Не значи да не треба да испуњавамо заповијести, него значи да не треба због тога себе проведнима да сматрамо, треба да сматрамо себе као што апостол Павле каже у Посланици: Да не живим више ја, него живи Христос у мени.“ Истакао је да добро које смо учинили, чинимо снагом коју нам Господ даје. „Кад се уздамо у Њега и Његову снагу, Његову моћ и љубав према нама, тада да постојемо Његови и ходимо Његовим путем. Нека би Господ дао да наше мреже рибарске које свакодневно забацујемо – узимајући од овога свијета оно што нам треба – буду свагда пуне и препуне зато што их бацамо у Његово име, зато што бацамо Његовом а не нашим снагама“, закључио је отац Игор бесједећи у Саборном храму у Бару. Вјерни народ се причестио Тијелом и Крвљу Христовим. Празник Св. мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије је слава кола српских сестара из Бара тако да је уз присуство великог броја народа, освештан и пререзан славски колач. Након тога заједничарење је настављено уз славску трпезу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Create New...