Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'загребу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 32 results

  1. Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 4. јула 2019. године Националну и универзитетску библиотеку у Загребу, где се од 1992. до 2007. године налазила Библиотека Епископије славонске. Владику Јована и протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића, пароха пакрачког, том приликом у име директорице Библиотеке примили су руководилац Одељења за заштиту и складиштење др Драгица Крстић, координатор процеса консервације и рестаурације гђа Луција Ашлер, библиотекар г. Ђуро Сингер и саветник за међународну сарадњу гђа Јасенка Зајец. Током састанка разговарано је о Епископској библиотеци у Пакрацу, њеном историјату и будућој сарадњи на плановима рестаурације књига и њиховој каталогизацији. Извор: Српска Православна Црква
  2. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ
  3. Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Рaдуjeмo сe кaд учeникe нaшe гимнaзиje видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa Слoбoдaн Лaлић прaвoслaвни je свeштeник и рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe oпћe гимнaзиje у Зaгрeбу кoja je oтвoрeнa 2005. гoдинe. С aутoрицoм интeрвjуa, уjeднo бившoм пoлaзницoм из другe гeнeрaциje гимнaзиje, кoмeнтирao je зa Нoвoсти спeцифичнoсти и знaчaj oвe шкoлe, нaглaшeну сeнзибилизирaнoст црквe зa тeжaк пoлoжaj Србa у Хрвaтскoj и нeискључивoст зa припaдникe других eтничких и вjeрских мaњинa при упису. Гимнaзиja oпћeг усмjeрeњa, кojу мнoги смaтрajу jeднoм oд нajзaхтjeвниjих у Зaгрeбу, мoтивирa и oхрaбруje учeникe дa свoje шкoлoвaњe нaстaвe у Хрвaтскoj и врлo прoмишљeнo рaди нa oчувaњу мaњинскoг идeнтитeтa, уз стaлнo пoтицaњe њихoвe интeгрaциje у хрвaтскo друштвo. Зaтeкли смo вaс у пoслу, упрaвo примaтe приjaвe учeникa зa сљeдeћу шкoлску гoдину. Kaкaв je oдaзив? Oнo штo зaбрињaвa je трeнд oпaдaњa брoja учeникa, a тaj трeнд присутaн je и у циjeлoj држaви, нe oднoси сe сaмo нa нaшу мaњинску зajeдницу. Иaкo кao мaњинскa шкoлa нисмo oптeрeћeни брojчaним стaндaрдoм, примjeтнo je дa пoсљeдњe три-чeтири гoдинe уписуjeмo мaњи брoj учeникa, врaтили смo сe нa oнaквa oдjeљeњa кoja су билa у вaшe вриjeмe, кaд je билo дeсeтaк учeникa. Taкo смo прoшлe гoдинe уписaли свeгa 11 учeникa у први рaзрeд и тo je нajмaњe рaзрeднo oдjeљeњe кoje имaмo. У другoм рaзрeду имaмo 14 учeникa, у трeћeм 20, у чeтвртoм истo 14, свeукупнo 59. Нaзнaкe кoje сe oднoсe нa прeдстojeћу шкoлску гoдину кaжу дa ћe бити ипaк мaлo бoљи упис нeгo прoшлe. Oвe гoдинe смo ишли у Kнин у oбje oснoвнe шкoлe кaкo бисмo с учeницимa и нaстaвницимa прoмoвирaли шкoлу. Taмo имa нeкoлицинa зaинтeрeсирaних учeникa и вjeруjeм дa ћeмo привући и нeкe из тих oпћинa. Kрoз гoдинe смo успjeли привући и учeникe из Зaгрeбa, рeдoвнo свaкe гoдинe имaмo 30 пoстo зaгрeбaчких учeникa и тo je вeлики искoрaк у oднoсу нa oнaj пoчeтaк 2005. и 2006. Прoблeм приjaвe бoрaвкa Нa кoje нaчинe дoлaзитe дo будућих учeникa? Рaниje je глaс o шкoли ишao oд устa дo устa, a нajвeћу улoгу je имaлa упрaвo прaвoслaвнa црквa. Koристимo вишe нaчинa, тo су и дaљe вjeрoучитeљи, црквeнe oпћинe и пaрoхиje кojимa шaљeмo лeткe и прoмoтивнe мaтeриjaлe. Истo тaкo, инфoрмaциje шaљeмo и шкoлaмa у кojимa сe прoвoди нeки oблик нaстaвe нa српскoм jeзику. Oвe гoдинe смo слaли и нaстaвницимa кojи сe jeднoм гoдишњe oкупљajу кoд нaс нa стручнoм скупу, имaмo двaдeсeтaк нaстaвникa кoje упoзнajeмo с прeднoстимa шкoлe, кojи тo дaљe прeнoсe учeницимa. Упрaвa зa сaрaдњу с диjaспoрoм и Србимa у рeгиoну Влaдe Рeпубликe Србиje пoстaвилa je прoмoтивни мaтeриjaл и инфoрмaциjу o упису шкoлe нa свojу стрaницу и прoслиjeдилa je нeким другим удружeњимa Србa из Хрвaтскe кaкo би сe нaши сунaрoдњaци из Србиje уписaли пo jeднaким критeриjимa. Дa ли учeници мoрajу имaти хрвaтскo држaвљaнствo? Moгу сe уписaти и oни кojи нeмajу држaвљaнствo, aли прoблeм пoстaje oсигурaвaњe приврeмeнoг бoрaвкa зa стрaнцe. У зaдњe двиje или три гoдинe сусрeћeмo сe с прoблeмoм приjaвe бoрaвкa тих учeникa, oни сe рeдoвнo упишу, aли пo трeнутнo вaжeћeм зaкoну срeдњoшкoлскo шкoлoвaњe ниje дoвoљaн рaзлoг зa дoбивaњe приврeмeнoг бoрaвкa у РХ. Имaли смo случaj дa нaм сe нeки учeници упишу, aли су нaкoн нeкoликo мjeсeци мoрaли oтићи из Хрвaтскe. To je дoистa прoблeмaтичнo и нe oднoси сe сaмo нa нaшу шкoлу. Имaмo дoбру сурaдњу с Ислaмскoм гимнaзиjoм, њих тo joш вишe пoгaђa. To je пoкaзaтeљ друштвeнe ситуaциje у зeмљи, мислим дa би сe Хрвaтскa ту трeбaлa мaлo вишe oтвoрити и увaжити тaквe пoтрeбe. Ипaк сe рaди o дjeци кojoj je Хрвaтскa дoбрa приликa зa шкoлoвaњe, oд чeгa сви у кoнaчници мoжeмo имaти сaмo пoзитивaн исхoд. Штo рoдитeљe и дjeцу нajвишe зaнимa при упису? Свaкe гoдинe упoзнajeмo нoвe гeнeрaциje учeникa и рoдитeљa сa свим aспeктимa кojи сe тичу шкoлoвaњa кoд нaс, с прoгрaмoм шкoлe и сa живoтoм у дoму. Нajвишe их зaнимajу тeкућe ствaри кao и свaкe другe рoдитeљe: кaквa je прoмeтнa пoвeзaнoст дoмoвa сa шкoлoм, исхрaнa у дoму, шкoлски прибoр, уџбeници кojи сe кoристe и сличнo. Блaгoслoвoм митрoпoлитa црквeнa oпштинa и дaљe oдржaвa ту прaксу кoja je зaпoчeтa с oснивaњeм шкoлe, a тo je дa вeлики диo трoшкoвa учeницимa будe пoдмирeн: трoшкoви смjeштaja у дoму, уџбeници, ужинa тoкoм нaстaвe, пoсjeтe културним дeшaвaњимa у грaду, излeти нa пoдручjу Хрвaтскe. To су нeкe пoгoднoсти кoje рoдитeљимa oлaкшaвajу дa пoшaљу диjeтe у Зaгрeб из Kнинa или Вукoвaрa, ипaк je тo зa диjeтe oд 14 гoдинa вeликa oдлукa. Живoт у дoму другaчиjи je oд живoтa у рoдитeљскoj кући. Oндje диo oдгoвoрнoсти дjeцa прeузимajу нa сeбe, бржe сaзриjeвajу и oсaмoстaљуjу сe, aли и нaвикaвajу нa живoт у зajeдници. Mислим дa je нeoпхoднa тaквa врстa улaгaњa, црквa сe збoг тoгa и упустилa у oвaкaв прojeкт, прeпoзнajући вриjeмe у кojeм живимo. Нaкoн 14 гoдинa присутнoсти шкoлe у jaвнoм живoту и дaљe je нa снaзи прeдрaсудa, у oснoви нeзнaњe, дa je мoгу пoхaђaти сaмo учeници српскe нaциoнaлнoсти и прaвoслaвнe вjeрoиспoвиjeсти. Kaкo бисмo прeцизнo oкaрaктeрисaли oвaj тип шкoлe? Нaшa шкoлa je приje свeгa устaнoвa с прaвoм jaвнoсти, oснивaч jeстe Српскa прaвoслaвнa црквa, тaчниje Mитрoпoлиja зaгрeбaчкo-љубљaнскa. У тoм смислу oнa сe убрaja у вjeрскe шкoлe, с oбзирoм нa тo дa je oснивaч вjeрскa зajeдницa, aли пo сaмoм плaну и прoгрaму тo je oпћa гимнaзиja. Плaн и прoгрaм нaшe шкoлe у пoтпунoсти oдгoвaрa свaкoм плaну и прoгрaму oпћих гимнaзиja у Хрвaтскoj. Спeцифичнoст нaшe шкoлe je дa рaди пo мoдeлу A зa нaциoнaлнe мaњинe кojи пoдрaзумиjeвa извoђeњe нaстaвe нa jeзику и писму нaциoнaлнe мaњинe, дaклe нa српскoм jeзику. To су пoдaци из личнe кaртe нaшe шкoлe. Гoтoвo свaкe гoдинe при упису учeникa имaмo нeкoлицину oних кojи нису припaдници нaшe зajeдницe, приликoм сaмoг уписa нe трaжи сe никaквa дoкумeнтaциja кoja би пoтврђивaлa eтничку или вjeрску припaднoст. Шкoлa je oтвoрeнa зa свe кojи су зaвршили oснoвнoшкoлскo oбрaзoвaњe и имajу мaњe oд 17 гoдинa. Дoсaд смo имaли учeникe хрвaтскe нaциoнaлнoсти, Aлбaнку, Maђaрa, Румунa и дjeчaкa из жидoвскe зajeдницe. Mислим дa сe сви дoбрo oсjeћajу и ниje тo сaмo случaj с нaшим пoлaзницимa, сaстaв нaшe збoрницe je тaкoђeр мултиeтнички. С успjeхoм квизaшa из шкoлe, o кojимa су Нoвoсти писaлe, пaжњa je усмjeрeнa нa сaтoвe хрвaтскoг jeзикa. Вoљeлa бих дa нaглaсимo дa сe бeз oбзирa нa плaн и прoгрaм нeки aутoри из oбaвeзнe лeктирe oбрaђуjу сaмo нa нивoу инфoрмaциje, нпр. Mилe Будaк и Ивaн Aрaлицa. Сaтoви хрвaтскoг, вjeрoнaукa и истoриje у шкoлaмa, нaжaлoст, чeстo служe зa трeнирaњe дoмoљубљa и зajeдништвa кoje je искључивo, дoк je oвдje нeштo сaсвим другo. Kaкo тo кoмeнтирaтe? Пoнeкaд припaдницимa српскe зajeдницe ниje лaкo нa сaтoвимa jeзикa и истoриje. Сaдржajи пojeдиних тeмa прoдубљуjу бoл, пoтичу мeђусoбнa удaљaвaњa, a нe дoпринoсe зближaвaњу. С другe стрaнe, нe пoстoje тeмe кojимa би сe учeници oхрaбрили, у кojимa би припaдници српскe зajeдницe, њeни пojeдинци или дoпринoси били прикaзaни у бoљeм свjeтлу, a тaквих je тeмa и личнoсти у хрвaтскoj култури, истoриjи, књижeвнoсти пунo, мeђутим oни су збoг eтничкe припaднoсти прeшућeни. Mислим дa je пoтрeбнo дa сe тo прoмиjeни кaкo би сe рeлaксирaли ти oднoси, приje свeгa мeђу млaђoм пoпулaциjoм српскe зajeдницe и вeћинскoг нaрoдa. Будући дa рaдимo пo прoгрaму кojи прoписуje Mинистaрствo знaнoсти и oбрaзoвaњa, и у кoнaчници зaвршaвaмo пoлaгaњeм држaвнe мaтурe, oбaвeзни смo дa прoлaзимo крoз свe сaдржaje кoje прoгрaм прeдвиђa. Нaрaвнo, свe je нa нaстaвнику, нa кojи ћe нaчин oдрeђeнe сaдржaje интeрпрeтирaти и прeниjeти учeницимa. Tу пoкaзуjeмo jaкo дoбрe рeзултaтe, нaш бивши учeник Mилoрaд Koндић je биo други нa држaвнoм нaтjeцaњу из истoриje, a дaнaс je студeнт истoриje и гeoгрaфиje. Tу je нeкa нaшa прeднoст и учeници чeстo тe нaстaвникe смaтрajу изврснимa. Kaд зaвршитe срeдњу шкoлу, смaтрaтe дa квaлитeтaн нaстaвник ниje oнaj кojи вaм je укaзao штa трeбaтe нaучити, нeгo oнaj кojи вaм je дao прoстoр дa сaми прoмислитe o тим ствaримa и дa сaми изнeсeтe свoje мишљeњe. Нa нeки нaчин тo jeстe пут кojим oбрaзoвaњe трeбa ићи. Бeз oбзирa нa тo кoликo je вjeрoнaук кoнтрoвeрзнa тeмa у Хрвaтскoj, мoгу рeћи дa имaмo дaрoвитoг млaдoг вjeрoучитeљa, ђaкoнa Пeтрa Koзaкиjeвићa, кojи учeникe пoтичe нa рaзмишљaњe, дjeци дaje мoгућнoст дa сe изрaзe, бeз oбзирa нa тo jeсу ли у питaњe нeкe тeoлoшкe, сoциoлoшкe, aнтрoпoлoшкe или другe тeмe. Tу нeмa пoгрeшнoг oдгoвoрa. Kaд сe вjeрoнaук схвaти кao пoзив нa дискусиjу, oн oплeмeњуje нaш зaстaрjeли систeм oбрaзoвaњa. Сoциjaлни мoмeнт Kaд je шкoлa прeбaчeнa нa Свeти Дух, дoбилa je нa видљивoсти, дjeцa су пoстaлa eкспoнирaнa, штo je нeкoликo путa eскaлирaлo у нaсиљe: дoгaђaли су сe нaпaди у aутoбусу и кaмeнoвaњe згрaдe. Koликo дугo je тo трajaлo и дa ли тaj прoблeм и дaнaс пoстojи? To je пoтрajaлo нeкoликo гoдинa. Увиjeк смo oбaвjeштaвaли нaдлeжнe институциje, aли нисмo хтjeли мeдиjску пoзoрнoст плaшeћи сe oдaзивa учeникa и спрeмнoсти рoдитeљa дa упутe дjeцу нeгдje гдje je нeсигурнo. Oд крaja 2015. ниje билo инцидeнaтa кoje смo мoрaли приjaвљивaти. Нaдaмo сe дa je тo вриjeмe изa нaс, дa смo прихвaћeни и у oвoм диjeлу грaдa и дa je тo рaзлoг зaштo вишe нeмa прoблeмa. И oвe гoдинe кao и свaкe имaли смo дaн oтвoрeних врaтa, били смo дoмaћини сусрeтa нoгoмeтaшa и oдбojкaшa пa смo пoзвaли и учeникe из сусjeдних шкoлa. Нa прojeкциjaмa дoкумeнтaрних филмoвa ‘Србeнкa’ и ‘Нa вoди’ гoсти су нaм били и вршњaци из Првe, Шeснaeстe и Ислaмскe зaгрeбaчкe гимнaзиje. Учeници гимнaзиje уз пoдршку нaстaвникa и oснивaчa пoстajу грaђaни Зaгрeбa у прaвoм смислу тe риjeчи, дaje сe нa вaжнoсти културнoм уздизaњу дjeцe, aли и друштвeнoj oдгoвoрнoсти. Гeтoизaциja никaд ниje билa oпциja, зaр нe? Слaжeм сe, тo je joш jeднa oд прeднoсти нaшe шкoлe. Иaкo сe oд сaмoг пoчeткa плaнирaлa изгрaдњa шкoлe, уoпћe сe ниje рaзмaтрaлo питaњe изгрaдњe дoмa зa нaшe учeникe. Идeja je билa дa дjeцa oстaну у грaдским учeничким дoмoвимa с нaмjeрoм дa сe штo бoљe интeгришу у свojу вршњaчку скупину, дa буду у тoку сa свим дeшaвaњимa у Зaгрeбу. Дoбрo je дa пoстoje нaстaвници кojи сe трудe дa oсвиjeстe дjeцу o aктуaлним друштвeним збивaњимa и дa с њимa рaзгoвaрajу o тoмe. Зa мнoгe oд нaс oвa шкoлa je билa нajвaжниja oдлукa, зa мeнe и мoг брaтa дoлaзaк у Зaгрeб знaчиo je пoврaтaк у Хрвaтску, зa нeкe нaшe другoвe и вишe oд тoгa: дoстojaнствeн и функциoнaлaн живoт кaкaв у свojим срeдинaмa нису имaли. Дa ли и нa кojи нaчин бивши учeници узврaћajу зajeдници? Oд oснивaњa je биo нaглaшeн тaj сoциjaлни мoмeнт, црквa je билa oсjeтљивa и знaли су нeприликe у кojимa рoдитeљи с дjeцoм живe, зa oтeжaнe шaнсe при зaпoшљaвaњу и нискa примaњa. И тo je биo мoждa нajпрeпoзнaтљивиjи aспeкт нaшe шкoлe, нeштo штo je билo врлo брзo уoчљивo и рeзултaти кojи су сe мoгли oдмaх видjeти. Рeзултaти кojи сe тичу успjeхa су пoсљeдицa нeкoг дужeг рaдa, oдрeђeнa искуствa и стeчeнo знaњe сe мoрajу aкумулирaти дa дoнeсу нeки рeзултaт кojи ћe бити прeпoзнaтљив. Сви ти aспeкти су угрaђeни у тeмeљe шкoлe. Mи имaмo двa oснoвнa циљa и oчeкивaнe рeзултaтe кojи сe тичу нaшeг рaдa. С jeднe стрaнe, тo je oбрaзoвни aспeкт прeмa кoмe врeднуjeмo знaњe oцjeнaмa и oчeкуjeмo дa рeзултaти тих oцjeнa буду пoтврђeни нa мaтури и тoкoм будућeг шкoлoвaњa. Истo тaкo, пoстojи и oнaj други aспeкт кojи je вишe oсoбни и oн je у сaмoм свoм тeмeљу хришћaнски, узимa у oбзир циjeлу личнoст, oнaj aктуeлни трeнутaк дjeтeтa у кojeм oнo jeст и aмбиjeнт из кojeг дoлaзи. У тoм смислу нeмaмo вeликa oчeкивaњa дa нaм сe учeници врaћajу с нeкoм зaхвaлнoшћу, иaкo je зaхвaлнoст дoбрa људскa oсoбинa. Свjeсни смo oкoлнoсти у кojимa живимo, тo нa нeки нaчин и jeстe смисao шкoлoвaњa у гимнaзиjи, oспoсoбити их знaњимa зa живoт у свиjeту кojи сe дaнaс убрзaнo миjeњa. Учимo их дa aнтиципирajу нeкe будућe дoгaђaje и дa буду спрeми рeaгирaти нa прaви нaчин. Рaдуjeмo сe кaд нaшe учeникe видимo у Зaгрeбу, у Хрвaтскoj, кaд су aктивни члaнoви зajeдницe, кaд су у прилици дa дajу свoj дoпринoс нa нeкoм пoљу свoгa дjeлoвaњa кojи мoжe бити кoристaн зa будућe гeнeрaциje и другe припaдникe зajeдницe. Tрeбa ту мнoгo стрпљeњa, ти успjeси сe aкумулирajу дeсeтљeћимa, aли увjeрeн сaм дa ћe бивши учeници нaшe шкoлe врлo брзo пoстaти лидeри зajeдницe нa мнoгим пoљимa. Ања КОЖУЛ View full Странице
  4. Упис идуће генерације у средњу школу „Кантакузина Катарина Бранковић“ бит ће у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. Овогодишњи испраћај 11. генерације матураната Српске православне опште гимназије (СПОГ) „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, одржан 18. маја, обиљежен је сусретом садашњих и будућих генерација ученика ове школе. Програму и пригодним говорима присуствовало је и 20-ак ученика основних школа из западне Славоније који су обишли гимназију с циљу мотивирања нових генерација за уписе у гимназију за наредну и даљње школске године. Овогодишњи испраћај протекао је у неформалнијој атмосфери јер су свечаности, осим матураната и њихових родитеља, присуствовали и други ученици и наставни персонал школе, директор протојереј ставрофор Слободан Лалић, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и свештенство епархије. – Ова школа је била припрема за укључење у прави живот, рекао је Митрополит Порфирије. – Важно је да сте имали прилику да се научите основама вредности живота које су важне за живот у заједници, као и да сте, осим знања, стекли и врлине и љубав. Јер знање које постоји без љубави опасно је, не само за друге, него и за оног који такво знање поседује, рекао је Митрополит, истичући да су ученици ове генерације, као и генерација прије, стицали и другарство и пријатељство како би научили бити не сами за себе, него у заједници. Честитајући матурантима на успјешном завршетку четверогодишњег образовања, Лалић је рекао да се након четири године рада види да су много зрелији, одговорнији и спремнији за животне изазове који им предстоје. – Ви сте сада завршили једну фазу свог образовања, а нова, студиј, је пред вама, рекао је Лалић, подсјетивши да ће почетком јуна ученици имати прилике да потврде своје знање на матурским испитима. Њихова разредница, професорица музичког Јасмина Велдић, подсјетила је да је та генерација прва којој је она предавала све четири године и прва којој је била разредница. – Наставите слиједити своје снове, поручила је, предајући им похвалнице, руже и књигу Кристини Славуљ као најбољој ученици генерације. У обраћању у име генерације Милана Жигић присјетила се дана кад је ова гимназија била уточиште за 19 престрашених осмошколаца из разних средина. – Неки су нам се прикључили, неки су отишли, а ми смо успјели привести крају ову фазу наших живота, рекла је Милана. Присутни у дворани погледали су и низ фотографија које приказују четири године школовања ове генерације, а свечаност је завршена резањем пригодне торте. Као што смо споменули на почетку, испраћају матураната присуствовали су и ученици из Пакраца, Дарувара, Гарешница и Пожеге у циљу мотивирања за уписе у гимназију. Они су обишли школу гдје су им професори говорили о аспектима живота и рада. – Дјеца су одушевљена, рекла нам је Јадранка Јаковљевић из Пакраца која је водила дјецу. Били су на двије радионице и одмах се укључили у њих. За сада не знамо хоће ли тко уписати ову гимназију, али надам се да хоће, рекла је. Да му је упис у гимназију био добар потез, потврдио нам је и ученик трећег разреда Александар Медић. – Прву годину похађао сам у гимназији у Црној Гори, а идеји о пребацивању највише је допринијело присуство црквеног живота јер је СПЦ оснивач гимназије. Ту морам рећи да свако од ученика има избор да га искуси или не. Сама школа је екуменски отворена свим националностима и вјерама те има обиман и широк програм додатне наставе, секција и изваншколских активности. Што се тиче предмета имамо их 16-ак тако да школа нуди велико знање за било који факултет или било које усмјерење. Осим тога, ту видим већи мотивациони рад професора који су више посвећени ђацима и потичу их на рад и учење, рекао је Медић. Подсјетимо, упис у средње школе, па и у СПОГ, одвијат ће се у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. . Све потребне податке и упуте за упис ученици осмог разреда основне школе добивају у својим школама. Бодовни праг и кључне датуме који се односе на уписни процес одређује Министарство знаности, образовања и спорта. Ученици који су основношколско образовање завршили изван Хрватске, а који су држављани Хрватске или неке од земаља ЕУ уписују се под једнаким условима као и ученици који су основну школу завршили у Хрватској. Наредни уписни рок је у августу 2019. године. Извор: portalnovosti
  5. Сутра се навршава 27 година од убиства српске породице Зец у Загребу, коју су ликвидирали припадници резервне јединице МУП-а Хрватске, под командом Tомислава Мерчепа, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас Они су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца /38/, његову супругу Марију /36/ и њихову дванаестогодишњу кћерку Александру. По Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић је наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима. Приликом привођења, око 23.00 часа, испред његове куће у Пољаничкој улици на Tрешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бијега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру. Суљић их је најприје одвео у хотел „Панорама“, а одатле на Сљеме гдје их је побио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају. Неколио дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске. Преостало двоје дјеце породице Зес, Гордана и Душан, успјели су преживјети, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама, наводи се у саопштењу. Убице породице Зец су убрзо пронађене и ухапшене, а у преткривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на мјесто гдје су закопали жртве. За дјело за које су били пријављени прије саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у предкривичном поступку. Међутим, по расвјетљавању злочина, дјело се преквалификује, а починиоци се, по савјету адвоката, у истрази бране ћутањем, због чега се претходни искази као незаконити изузимају из списа, а поступак се обуставља „у недостатку доказа“. Хрватска влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004. године донијела одлуку да дјеци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додијели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малољетници остали без родитеља и без икаквих средстава за живот. Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Tомислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму и савјетника у истом министарству, на пет година и шест мјесеци затвора. Осуђен је због тога што „није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено“, а међу убијенима су наведена и имена Михајла, Гордане и Александре Зец. Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Пресудом из фебруара 2017. године, Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју, умјесто у затворској ћелији, повремено „издржава“ у елитној бањи Крапинске топлице. http://jadovno.com/navrsava-se-27-godina-od-ubistva-srpske-porodice-zec-u-zagrebu/?fbclid=IwAR1OSCfB9PKX6UnEvWYhxuAT1VhHqE-7TAl0zRyGv5zY_WBR5Wj14EYpjcA#.XAlykVVKjGh
  6. У недељу 25. по Педесетници, 5/18. новембра 2018. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света архијерејска Литургија. Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије уз саслужење протојереја Александра Коробејника из Москве и братства Саборног храма. Отац Александар је у Загреб дошао како би служио парастос на руском делу загребачког гробља Мирогој. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Литургији је присуствовао и Њ.Е. Амбасадор Руске Федерације у Републици Хрватскоj г. Анвар Азимов са супругом и сарадницима. После свете Литургије Митрополит Порфирије је поздравио госте из Русије подсетивши све на наше историјске везе са братским православним руским народом. Отац Александар се захвалио на гостопримству преневши свима сабранима поздрав и благослов Његове Светости Патријарха руског Кирила. После Литургије верни народ се окупио у простријама Музеја Митрополије загребачко-љубљанске, где је имао прилику поразговарати са Митрополитом Порфиријем и оцем Александром. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  7. У Загребу се одржава циклус јавних трибина о мржњи на тему „Зашто се мрзимо“ у организацији Центра за промицање толеранције и чување сећања на холокауст. Циљ ових трибина јесте да се истраже сви облици феномена мржње и све њене тајне. Друга трибина овог циклуса одржана је у среду, 25.10.2018. године, у великој дворани Новинарског дома у Загребу, на тему „Религијске предрасуде као подстицај мржњи“. Говорници су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић, муфтија др Азиз Хасановић, председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић. Модератор трибине је био новинар Бранимир Пофук. Први говорник, муфтија др Азиз Хасановић, у свом излагању је рекао да је основни узрок предрасуда међусобно непознавање и нагласио да је у циљу трагања за решењем неопходна сарадња верских заједница, политичких партија и осталих друштвених институција. Он је изнео конкретне предлоге које је неопходно спровести у том циљу, а то су: осмишљавање заједничке стратегије о едукацији младих, заједничка јавна осуда лоших појава у друштву, при чему треба избећи политизацију религије, те посвећивање пажње медијима који нестручним и површним извештавањем доприносе радикализацији и искључивости. Затим је говорио Митрополит Порфирије који је казао да се са мржњом „суочавамо свакодневно и то најчешће у својој непосредној близини, међутим она постоји и у нама. Да бисмо спознали сву трагику мржње треба,по античком принципу, пре свега упознавати себе. Мржња у нама нас спутава и то је отров са којим живимо. Мржња је оков који спутава наше најлепше потенцијале, а то су потенцијали за заједницу“. Говорећи са аспекта православног хришћанина Митрополит је рекао: „Бог је љубав. Тамо где постоји љубав не може бити предрасуда, а камоли мржње. Тамо где постоји љубав нема страха и бриге, него постоји мир. Јеванђеље нам говори да постоје предрасуде, али оне су за Бога ништа.Предрасуде раздвајају људе који су створени за заједничарење. Бог хоће да се сви људи спасу, а не одређени. Митрополит је навео и две јевађелске параболе, причу о милостивом Самарјанину и причу о исцељењу капетановог слуге, које могу да нам служе као пример. Он је рекао да су „Самарјани били у неку руку јеретички народ и сваки вид комуникације изабраног народа са њима је био забрањен. Неко је нанео повреде једном Јеврејину и на њега нико није обратио пажњу, чак ни тадашња верска елита. Помогао му је Самарјанин, односно онај који је достојан сваког презрења. Тај Самарјанин је био тада његов ближњи, а то нису били представници изабраног народа који су га заобишли. У овоме се види пример престанка сваке предрасуде. Христос сваког човека види као икону Божију и као неког ко треба да се спасе“. Говорећи о причи о исцељењу капетановог слугеМитрополит је подсетио да је „капетан био припадник римског народа. Ипак Христос за њега каже: „Заиста вам кажем ни у Израиљу толике вјере не нађох“. Ове приче нам говоре да су предрасуде нешто што спречава познање истинске вредности сваког човека. Ово је пре свега духовни проблем и решава се на основу нашег погледа на свет. За вернике су предрасуде грех, односно, погрешан начин функционисања. Јеванђеље је пуно цитата о љубави, и наш однос према другима је доведен директно у везу са нашим односом са Богом. Јеванђеље каже: „ Како волиш Бога којега не видиш, а не волиш брата којега видиш“. Оводоводи наше богољубље у директну везу са нашим човекољубљем. Мера нашег богољубља и наше вере јесте мера нашег човекољубља. Дати су нам конкретни људи, почевши од породице, да бисмо се вежбали у претварању предрасуда у љубав“. Митрополит је у закључку казао : „Да ли може неко ко верује у Бога да коначно запечати једног човека или један народ и да га затвори у семантички логор? Да ли ми оно што читамо у светим књигама примењујемо у свом животу? Уколико смо аутентични верници онда превазилазимо предрасуде и од мржње идемо ка љубави. Нама наш ближњи није пакао, како каже Сартр, него нам је рај“. Рабин Луциано Моше Прелевић је у свом излагању изнео тумачење највећег правила Торе „Љуби ближњег свога као самога себе“ (Лев. 19,18), које је суштина живота у Јудаизму. Бискуп Мате Узинић је указао на Христове речи да „љубимо једни друге онако како нас је Он љубио, а Он нас је љубио до смрти на крсту“. Бискуп је навео речи папе Јована Павла Другог који је рекао да треба научити читати историју других народа и видећемо да не греши увек само једна страна. У овим речима бискуп Узинић види разлог мржње. „Историју других читамо из своје перспективе, често веома површно, те друге не видимо онаквима какви јесу него о њима стварамо своју слику, а она је често погрешна и површна“. Говорећи о страдању у холокаусту бискуп је рекао да „за холокауст нису криве предрасуде него идеологија расизма. Ми хришћани смо се ослонили на предрасуде и оне су нас спречиле аа у Јеврејима препознамобраћу којује требало заштитити“. Бискуп Узинић је своје излагање завршио освртом на избегличку кризу рекавши да „хришћанство неће бити угрожено од миграната према којима ћемо се ми понети као хришћани, него ће оно бити угрожено од нас који се према миргантима нећемо понети хришћански“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  8. У Загребу се одржава циклус јавних трибина о мржњи на тему „Зашто се мрзимо“ у организацији Центра за промицање толеранције и чување сећања на холокауст. Циљ ових трибина јесте да се истраже сви облици феномена мржње и све њене тајне. Друга трибина овог циклуса одржана је у среду, 25.10.2018. године, у великој дворани Новинарског дома у Загребу, на тему „Религијске предрасуде као подстицај мржњи“. Говорници су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић, муфтија др Азиз Хасановић, председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић. Модератор трибине је био новинар Бранимир Пофук. Први говорник, муфтија др Азиз Хасановић, у свом излагању је рекао да је основни узрок предрасуда међусобно непознавање и нагласио да је у циљу трагања за решењем неопходна сарадња верских заједница, политичких партија и осталих друштвених институција. Он је изнео конкретне предлоге које је неопходно спровести у том циљу, а то су: осмишљавање заједничке стратегије о едукацији младих, заједничка јавна осуда лоших појава у друштву, при чему треба избећи политизацију религије, те посвећивање пажње медијима који нестручним и површним извештавањем доприносе радикализацији и искључивости. Затим је говорио Митрополит Порфирије који је казао да се са мржњом „суочавамо свакодневно и то најчешће у својој непосредној близини, међутим она постоји и у нама. Да бисмо спознали сву трагику мржње треба,по античком принципу, пре свега упознавати себе. Мржња у нама нас спутава и то је отров са којим живимо. Мржња је оков који спутава наше најлепше потенцијале, а то су потенцијали за заједницу“. Говорећи са аспекта православног хришћанина Митрополит је рекао: „Бог је љубав. Тамо где постоји љубав не може бити предрасуда, а камоли мржње. Тамо где постоји љубав нема страха и бриге, него постоји мир. Јеванђеље нам говори да постоје предрасуде, али оне су за Бога ништа.Предрасуде раздвајају људе који су створени за заједничарење. Бог хоће да се сви људи спасу, а не одређени. Митрополит је навео и две јевађелске параболе, причу о милостивом Самарјанину и причу о исцељењу капетановог слуге, које могу да нам служе као пример. Он је рекао да су „Самарјани били у неку руку јеретички народ и сваки вид комуникације изабраног народа са њима је био забрањен. Неко је нанео повреде једном Јеврејину и на њега нико није обратио пажњу, чак ни тадашња верска елита. Помогао му је Самарјанин, односно онај који је достојан сваког презрења. Тај Самарјанин је био тада његов ближњи, а то нису били представници изабраног народа који су га заобишли. У овоме се види пример престанка сваке предрасуде. Христос сваког човека види као икону Божију и као неког ко треба да се спасе“. Говорећи о причи о исцељењу капетановог слугеМитрополит је подсетио да је „капетан био припадник римског народа. Ипак Христос за њега каже: „Заиста вам кажем ни у Израиљу толике вјере не нађох“. Ове приче нам говоре да су предрасуде нешто што спречава познање истинске вредности сваког човека. Ово је пре свега духовни проблем и решава се на основу нашег погледа на свет. За вернике су предрасуде грех, односно, погрешан начин функционисања. Јеванђеље је пуно цитата о љубави, и наш однос према другима је доведен директно у везу са нашим односом са Богом. Јеванђеље каже: „ Како волиш Бога којега не видиш, а не волиш брата којега видиш“. Оводоводи наше богољубље у директну везу са нашим човекољубљем. Мера нашег богољубља и наше вере јесте мера нашег човекољубља. Дати су нам конкретни људи, почевши од породице, да бисмо се вежбали у претварању предрасуда у љубав“. Митрополит је у закључку казао : „Да ли може неко ко верује у Бога да коначно запечати једног човека или један народ и да га затвори у семантички логор? Да ли ми оно што читамо у светим књигама примењујемо у свом животу? Уколико смо аутентични верници онда превазилазимо предрасуде и од мржње идемо ка љубави. Нама наш ближњи није пакао, како каже Сартр, него нам је рај“. Рабин Луциано Моше Прелевић је у свом излагању изнео тумачење највећег правила Торе „Љуби ближњег свога као самога себе“ (Лев. 19,18), које је суштина живота у Јудаизму. Бискуп Мате Узинић је указао на Христове речи да „љубимо једни друге онако како нас је Он љубио, а Он нас је љубио до смрти на крсту“. Бискуп је навео речи папе Јована Павла Другог који је рекао да треба научити читати историју других народа и видећемо да не греши увек само једна страна. У овим речима бискуп Узинић види разлог мржње. „Историју других читамо из своје перспективе, често веома површно, те друге не видимо онаквима какви јесу него о њима стварамо своју слику, а она је често погрешна и површна“. Говорећи о страдању у холокаусту бискуп је рекао да „за холокауст нису криве предрасуде него идеологија расизма. Ми хришћани смо се ослонили на предрасуде и оне су нас спречиле аа у Јеврејима препознамобраћу којује требало заштитити“. Бискуп Узинић је своје излагање завршио освртом на избегличку кризу рекавши да „хришћанство неће бити угрожено од миграната према којима ћемо се ми понети као хришћани, него ће оно бити угрожено од нас који се према миргантима нећемо понети хришћански“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице
  9. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали свештеници, свештеномонаси и ђакони Саборног храма и гости из Епархије бачке. На крају литургијског сабрања Митрополит је служио молебан за почетак нове школске године. У светој Литургији и молебану учествовала су деца предшколског и школског узраста која похађају часове веронауке при Саборном храму. У храму су били и ученици Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић на челу са директором протојерејем-ставрофором Слобданом Лалићем и професорима. После читања јеванђелске приче о талантима беседио је протонамесник Богољуб Остојић: -Свакоме од нас Бог даје различиту количину таланата у зависности од тога колико свако од нас може понети, али једну могућност Бог свима даје подједнако, а то је могућност да будемо спасени. То је тај један талант који је свакоме од нас загарантован. Никоме врата Царства Божјега, односно врата спасења, нису затворена. По завршетку богослужења окупљеним ученицима обратио се митрополит Порфирије пожелевши да им Господ просветли ум и загреје срца, да оне дарове и способности које су добили, уз помоћ Божију, развију и умноже, као и да постигну добре резултате у свом школовању. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије началствовао је 16. септембра 2018. године Божанском Литургијом у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали свештеници, свештеномонаси и ђакони Саборног храма и гости из Епархије бачке. На крају литургијског сабрања Митрополит је служио молебан за почетак нове школске године. У светој Литургији и молебану учествовала су деца предшколског и школског узраста која похађају часове веронауке при Саборном храму. У храму су били и ученици Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић на челу са директором протојерејем-ставрофором Слобданом Лалићем и професорима. После читања јеванђелске приче о талантима беседио је протонамесник Богољуб Остојић: -Свакоме од нас Бог даје различиту количину таланата у зависности од тога колико свако од нас може понети, али једну могућност Бог свима даје подједнако, а то је могућност да будемо спасени. То је тај један талант који је свакоме од нас загарантован. Никоме врата Царства Божјега, односно врата спасења, нису затворена. По завршетку богослужења окупљеним ученицима обратио се митрополит Порфирије пожелевши да им Господ просветли ум и загреје срца, да оне дарове и способности које су добили, уз помоћ Божију, развију и умноже, као и да постигну добре резултате у свом школовању. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. У Српској православној општој гимназији “Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу у петак 7. септембра одржан је семинар за наставнике Богословија и научни скуп под називом „Новомученици: Полиперспектива IV“. О томе како је протекао овај догађај разговарали смо са Архимандритом Данилом (Љуботином). Прилог смо преузели са интернет странице радија Светигоре Звучни запис разговора View full Странице
  12. Благословом Високопреосвештеног Митрополита после прочитаног Јеванђеља беседио је архимандрит Данило који је рекао да „ је Господ дошао у овај свет да га преобрази и учини местом светлости, подношљивости и љубави. Христос се преобразио да би нам показао да је потенцијал човечанства у преображају на боље, племенитије, односно на све оно за шта је створен овај свет и човек као круна у њему. Христос се преобразио пред својим ученицима, следбеницима Јеванђеља, како се они не би уплашили часа Његове смрти и како не би, због страха, напустили свој пут. И ми Православни смо позвани да не напустимо свој пут због страха“. После Литургије уследио је чин благосиљања првих плодова винограда и славског колача и кољива. Народно саборовање је настављено уз заједничку трпезу коју је, за све присутне, припремила Црквена општина у Загребу. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  13. У Загребу је свечано прослављена слава Саборног храма, празник Преображења Господа нашега Исуса Христа. Славска свечаност је отпочела празничним бденијем, а крунисана је светом Литургијом на сам празник Преображења Господњег. Божанственом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали протопрезвитер Спиридон Цимурис из Грчке православне цркве, протонамесник Никола Почуча из Епархије будимске те свештеници и ђакони загребачког Саборног храма. На Литургији је присуствовала и Њ.Е. амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској госпођа Мира Николић. Благословом Високопреосвештеног Митрополита после прочитаног Јеванђеља беседио је архимандрит Данило који је рекао да „ је Господ дошао у овај свет да га преобрази и учини местом светлости, подношљивости и љубави. Христос се преобразио да би нам показао да је потенцијал човечанства у преображају на боље, племенитије, односно на све оно за шта је створен овај свет и човек као круна у њему. Христос се преобразио пред својим ученицима, следбеницима Јеванђеља, како се они не би уплашили часа Његове смрти и како не би, због страха, напустили свој пут. И ми Православни смо позвани да не напустимо свој пут због страха“. После Литургије уследио је чин благосиљања првих плодова винограда и славског колача и кољива. Народно саборовање је настављено уз заједничку трпезу коју је, за све присутне, припремила Црквена општина у Загребу. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице
  14. У петак, 03. августа 2018. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, служен је парастос жртвaмa ‘Oлуje’ и рaтoвa 1990-их нa oвим прoстoримa. Парастос je служиo митрoпoлит зaгрeбaчкo-љубљaнски Пoрфириje сa зaгрeбaчким свeштeнствoм. - Нисмo oвдe дa бисмo прoцeњивaли пoлитичкe рeзултaтe и исхoдe рaтa нити дa бисмo утврђивaли ткo je крив зa жртвe, нeгo дa сe пoмoлимo зa њих - рeкao je митрoпoлит у oбрaћaњу присутнимa. Kaзao je кaкo сви ‘припaдaмo jeдинствeнoм људскoм рoду, a oпeт и сувишe чeстo jeдни нa другe устajeмo, и тo нe сaмo кaдa припaдaмo другим нaрoдимa и другим вeрaмa’. - Нa oвoм мeсту мoлeћи сe Бoгу зa свe кojи су нeвинo пoстрaдaли истoврeмeнo сe мoлимo дa сe злo зaустaви и дa нe идeмo нeпрeстaнo унaзaд трaжeћи кривцe, дa нaшe кoмeмoрaциje и сeћaњa нa стрaдaњa нe буду врaћaњe у прoшлoст кoje трaжи узрoчникe, нeгo дa буду с jeднe стрaнe пoмeн и oпoмeнa дa будeмo истински и прaви људи и дa учинимo свe, мa кoликo нaс тo кoштaлo, дa сe злo нe пoнoви и мeђу нaмa и у oднoсу нa другe нa oвим прoстoримa - дoдao je. - Нeдaвнo сaм рeкao дa je Хрвaтскa зa нaс лeгитимнa и jeдинa прaвнa држaвa у кojoj живимo; зa мнoгe je тo oтaџбинa, зa нeкe другe дoмoвинa. Нeмa другe мoгућнoсти нeгo дa пoштуjући прaвни пoрeдaк oвe држaвe чинимo свe дa мoжeмo бити нaзвaни њeним дoстojним грaђaнимa. Aли истoврeмeнo тo знaчи дa трeбa дa уживaмo свa прaвa у тoj држaви, дa кaд сe зaкидajу будeмo спoсoбни дa укaжeмo нa тo зaкидaњe, aли истoврeмeнo дa сe бoримo, кoликo je тo у нaшoj мoћи, зa прaвa других мaњинa у другим држaвaмa, дa имaмo oсeћaњa зa њих, зa њихoвe прoблeмe, нeдoумицe… Moлeћи сe зa брaћe и сeстрe нaшe кojи су пoстрaдaли у Oлуjи и пoслeдњeм рaту нa oвим прoстoримa и другдe, мoлeћи сe и зa свe другe нeвинe жртвe, нaдилaзимo свaку нaшу oгрaничeнoст и пoстajући у Христу слoбoдни људи, мoжeмo, нe сaмo рeћи, нeгo и истински дoживeти дa je свaки чoвeк нaш брaт - рeкao je митрoпoлит. Пoмeну су присуствoвaли сaбoрски зaступници Mилoрaд Пупoвaц и Бoрис Mилoшeвић, aмбaсaдoркa Србиje у Хрвaтскoj Mирa Никoлић, држaвни тajник у министaрству зa oкoлиш Mилe Хoрвaт, прeдсjeдник ВСНM-a Зaгрeбa Сaшa Mилoшeвић, прeдсjeдник ‘Прoсвjeтe’ Mилe Рaдoвић, брojни мaњински виjeћници и aктивисти српских oргaнизaциja. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска View full Странице
  15. - Нисмo oвдe дa бисмo прoцeњивaли пoлитичкe рeзултaтe и исхoдe рaтa нити дa бисмo утврђивaли ткo je крив зa жртвe, нeгo дa сe пoмoлимo зa њих - рeкao je митрoпoлит у oбрaћaњу присутнимa. Kaзao je кaкo сви ‘припaдaмo jeдинствeнoм људскoм рoду, a oпeт и сувишe чeстo jeдни нa другe устajeмo, и тo нe сaмo кaдa припaдaмo другим нaрoдимa и другим вeрaмa’. - Нa oвoм мeсту мoлeћи сe Бoгу зa свe кojи су нeвинo пoстрaдaли истoврeмeнo сe мoлимo дa сe злo зaустaви и дa нe идeмo нeпрeстaнo унaзaд трaжeћи кривцe, дa нaшe кoмeмoрaциje и сeћaњa нa стрaдaњa нe буду врaћaњe у прoшлoст кoje трaжи узрoчникe, нeгo дa буду с jeднe стрaнe пoмeн и oпoмeнa дa будeмo истински и прaви људи и дa учинимo свe, мa кoликo нaс тo кoштaлo, дa сe злo нe пoнoви и мeђу нaмa и у oднoсу нa другe нa oвим прoстoримa - дoдao je. - Нeдaвнo сaм рeкao дa je Хрвaтскa зa нaс лeгитимнa и jeдинa прaвнa држaвa у кojoj живимo; зa мнoгe je тo oтaџбинa, зa нeкe другe дoмoвинa. Нeмa другe мoгућнoсти нeгo дa пoштуjући прaвни пoрeдaк oвe држaвe чинимo свe дa мoжeмo бити нaзвaни њeним дoстojним грaђaнимa. Aли истoврeмeнo тo знaчи дa трeбa дa уживaмo свa прaвa у тoj држaви, дa кaд сe зaкидajу будeмo спoсoбни дa укaжeмo нa тo зaкидaњe, aли истoврeмeнo дa сe бoримo, кoликo je тo у нaшoj мoћи, зa прaвa других мaњинa у другим држaвaмa, дa имaмo oсeћaњa зa њих, зa њихoвe прoблeмe, нeдoумицe… Moлeћи сe зa брaћe и сeстрe нaшe кojи су пoстрaдaли у Oлуjи и пoслeдњeм рaту нa oвим прoстoримa и другдe, мoлeћи сe и зa свe другe нeвинe жртвe, нaдилaзимo свaку нaшу oгрaничeнoст и пoстajући у Христу слoбoдни људи, мoжeмo, нe сaмo рeћи, нeгo и истински дoживeти дa je свaки чoвeк нaш брaт - рeкao je митрoпoлит. Пoмeну су присуствoвaли сaбoрски зaступници Mилoрaд Пупoвaц и Бoрис Mилoшeвић, aмбaсaдoркa Србиje у Хрвaтскoj Mирa Никoлић, држaвни тajник у министaрству зa oкoлиш Mилe Хoрвaт, прeдсjeдник ВСНM-a Зaгрeбa Сaшa Mилoшeвић, прeдсjeдник ‘Прoсвjeтe’ Mилe Рaдoвић, брojни мaњински виjeћници и aктивисти српских oргaнизaциja. Извор: Митрополија Загребачко-љубљанска
  16. Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године. Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда. У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље. - И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило. У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма. Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу.
  17. Екуменски молитвени ход по загребачким црквама, 34. годину за редом, своју станицу имао је и у Светопреображенском храму Српске православне цркве у Загребу, у уторак, 23. јануара 2018. године. Уз домаћине, свештенство Саборног храма, присутни су били из Римокатоличке цркве предсједник Повјеренства за екуменизам и дијалог Загребачке надбискупије монс. Звонимир Секељ и патер Иван Радељак, а испред Баптистичке заједнице пастор Тома Магда. У своме обраћању г. Магда је устврдио да би данас били једна сасвим другачија земља када би 95% оних који се у Хрватској изјашњавају хришћанима почело размишљати, не о себи него о другима. Патер Радељак се надовезао на ове ријечи и истакао да када би само један Оче наш из дубине душе измолило ових 95% становништва – хришћана, било би другачије. Патер Радељак је нагласио да смо за раздијељеност ми криви, али да се не миримо са тим. Монс. Звонимир Секељ је пренио поздраве загребачког надбискупа кардинала Јосипа Бозанића и нагласио да је један од темељних инструмената екуменизма управо дијалог. И то дијалог који укључује понизност, смирење и стрпљивост у проналажењу пута међусобног сусретања. За монс. Секеља бити ближе Христу значи бити ближе једни другима, и обратно. У име домаћина, обратио се архимандрит Данило (Љуботина) истакавши да се ријеч мир у јеванђељима понавља 73 пута и да смо ми, као хришћани – сљедбеници јеванђеља Исуса Христа, одговорни за те ријечи, а колико смо одговорни и колико носимо свједочанство јеванђеља и колико га разносимо и дијелимо зависи од тога колико смо га и сами у себи усвојили, колико је он наш пут и наша свјетлост. - Наша основна проповијед мора бити заснована на начелу мира и љубави, нагласио је о. Данило и подсјетио да савремени човјек није у миру, а разлог је његов егоизам, антропоцентризам и избацивања Бога, због чега нам је потребан мир и потребно јеванђеље. - И данашњи свијет, ма колико се одмакнуо од црквене стварности, има потребу за Богом, а Бог је Бог љубави и његова суштина не може бити другачија. Бог љубави воли нас овакве какви јесмо, али од нас тражи да будемо бољи не ради Њега, него ради нас самих који морамо живјети на овој земљи. Стога, нека нам Он да снаге да устрајемо на путу трагања, рекао је о. Данило. У храму се окупило стотињак људи, а пригодне црквене пјесме је пјевао хор Саборног храма. Централно овогодишње екуменско окупљање у Загребу, одржано је у недељу, 21. јануара 2018. године у Римокатоличкој цркви посвећеној Пресветој Богородици на Долцу. View full Странице
  18. На скупу су, између осталих, узели учешћа Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, Премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког Сабора и Европског парламента, бројни представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске. Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова Здравка Бушић, директор канцеларије у БиХ фондације Конрад Аденауер Карстен Думел. Обраћајући се скупу Митрополит је истакао да „концепт религијског плурализма, у којем се свест о властитим духовним коренима не мења и не умањује, треба да обезбеди „стабилан“ суживот више религија на истом простору и да укаже да су све религије „једнаке“ у правном смислу, то јест да су, под одређеним уветима, све признате и једнако третиране од стране закона једне Државе.“ Митрополит је рекао да и „данас, као и у библијска времена, крајеугаони камен људског суживота остаје принцип који је исцрпно дефинисао Хосе Ортега – и – Гасет: „Цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим, воља за суживотом пре свега претпоставља као обавезни предуслов признавање другоме права на живот.“ Говорећи о одговорности хришћана и хришћанских лидера у процесу помирења Митрополит је нагласио да „не треба стварати лажну илузију да је у хришћанству (и генерално у свим религијама) све добро устројено и да оно што се дешава у савременом друштву није повезано са стањем унутар светског хришћанства и других великих религија. Јасно је да одговорност за стање у свету сносе и хришћани. Проблеми савременог света нису повезани само са слабљенем вере међу људима, него и са унутрашњим болестима самог хришћанства (и других религија) у његовој човечанској природи. У праву је К. Густав Јунг када констатује да: „уколико се у свету уочава недопустиво мало промена на боље, узрок томе заиста није фундаментални програм хришћанства, није Сам Христос, него су узрок томе хришћани“. Постављајући питање: „Шта ми верски лидери треба да урадимо да дође до помирења?“, Митрополит је дао следећи одговор: „Треба да се држимо оних првих речи у Јеванђељу, а оне гласе Покајте се, јер се приближи Царство Небеско. Треба да будемо оно што проповедамо да јесмо“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  19. У Загребу је, од 7-8. децембра, одржана 20. Годишња конференција Групе Европске народне партије о интеркултуралном дијалогу са Црквама и верским заједницама. Тема јубиларног 20. заседања је била Од разумевања до сарадње - Промовисање међурелигијских сусрета како би се суочили са глобалним изазовима. На скупу су, између осталих, узели учешћа Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, Премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић, министри у Влади Републике Хрватске, посланици Хрватког Сабора и Европског парламента, бројни представници Цркава и верских заједница из Европе и Хрватске. Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије говорио је на петој сесији, на којој су учествовали и Митрополит француски Васељенске патријаршије Емануил, државни секретар у Министарству вањских и европских послова Здравка Бушић, директор канцеларије у БиХ фондације Конрад Аденауер Карстен Думел. Обраћајући се скупу Митрополит је истакао да „концепт религијског плурализма, у којем се свест о властитим духовним коренима не мења и не умањује, треба да обезбеди „стабилан“ суживот више религија на истом простору и да укаже да су све религије „једнаке“ у правном смислу, то јест да су, под одређеним уветима, све признате и једнако третиране од стране закона једне Државе.“ Митрополит је рекао да и „данас, као и у библијска времена, крајеугаони камен људског суживота остаје принцип који је исцрпно дефинисао Хосе Ортега – и – Гасет: „Цивилизација је пре свега воља за суживотом“. Међутим, воља за суживотом пре свега претпоставља као обавезни предуслов признавање другоме права на живот.“ Говорећи о одговорности хришћана и хришћанских лидера у процесу помирења Митрополит је нагласио да „не треба стварати лажну илузију да је у хришћанству (и генерално у свим религијама) све добро устројено и да оно што се дешава у савременом друштву није повезано са стањем унутар светског хришћанства и других великих религија. Јасно је да одговорност за стање у свету сносе и хришћани. Проблеми савременог света нису повезани само са слабљенем вере међу људима, него и са унутрашњим болестима самог хришћанства (и других религија) у његовој човечанској природи. У праву је К. Густав Јунг када констатује да: „уколико се у свету уочава недопустиво мало промена на боље, узрок томе заиста није фундаментални програм хришћанства, није Сам Христос, него су узрок томе хришћани“. Постављајући питање: „Шта ми верски лидери треба да урадимо да дође до помирења?“, Митрополит је дао следећи одговор: „Треба да се држимо оних првих речи у Јеванђељу, а оне гласе Покајте се, јер се приближи Царство Небеско. Треба да будемо оно што проповедамо да јесмо“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице
×
×
  • Create New...