Претражи Живе Речи Утехе

У суботу, 13. марта 2021. године, поводом одржавања заједничке седнице Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је Чин призива Светога Духа у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свих архијерејских намесника Епархије бачке и присуство осталих чланова наведених епархијских тела. Обраћајући се присутнима у Саборном храму, Преосвештени владика Исихије је пренео молитвене поздраве и благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја. „Часни оци, драга браћо и сестре, извршили смо молитвени призив Светога Духа за наступајућу седницу Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке. Свима вама преносим молитвени поздрав и благослов нашег Преосвештеног епископа Иринеја, који богомудро управља речју Истине у Богом спасаваном граду Новом Саду и у читавој Епархији бачкој. Молим вас да се сви молитвено придружите нама да, као што су ове богонадахнуте молитве указале, сви мислимо једно у Господу и да – надахнути Духом Светим – доносимо одлуке које су на корист Цркве”, навео је Епископ мохачки Исихије. Седница Епархијског савета и Епархијског управног одбора настављена је у дворани Црквене општине новосадске. На овом редовном заседању чланови Епархијског савета усвојили су извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2020. годину и предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2021. годину. На крају заседања, Епископ мохачки Исихије је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

13. јан.2021/31. дец. 2020 Милтон, Онтарио Саопштење за јавност Епархије канадске Поводом Саопштења Епархијског савета Српске Православне Епархије источноамеричке од краја децембра 2020. године, опет мора се, на жалост и сада за ове велике и свете празнике, бавити истим предметима. Међутим, неопходно је, ради истине и историје, одговорити на бројне нетачне тврдње које се налазе у том тексту, јер као што пише Св. Апостол Павле: ’’Ништа не можемо против истине него за истину’’.(2.Кор. 13.8) Пада нам на памет недавно изнесено запажање угледног епископа Српске Православне Цркве: ’’Околности су такве да нема много користи од ’дипломатског језика’ и еуфемизама. Лепше је, свакако, и отменије, користити што суптилније изразе, али у сучељавању са булдожер-дипломатијом то је изгубило смисао’’. 1. У уводу саопштења, у трећем пасусу, тон текста се јасно поставља кроз тезу да све критике које су упућене тројици епископа у Сједињеним Америчким Државама везано са нерегуларни Црквени Сабор одржан у јулу 2019. године у Либертивилу, и пререгистровање имовине, централних тела Српске Православне Цркве у САД, у корпорације које су противне канонима и пракси Српске Православне Цркве, засноване су на личном анимозитету и неистинама. Стиче се утисак да чланови Епархијског савета Епархије источноамеричке тврде да су Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило, који је архијереј у најсложенијим условима мисије наше Цркве, или Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. др Митрофан, који служи на северноамеричком континенту 34. године у својству Епископа, износили неважне ставове, владајући се личним осећањима, а не интересима Цркве. Ово, званично саопштење, и истовремено, претпостављамо незваничне, али јавне, поруке члана Епархијског савета Епархије источноамеричке, уједно и члана Одбора за правни ризик Централног Савета Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, који је правно спровео у дело неодобрено формирање бројних корпорација, су у најмању руку, саблазан за читаоце, а увреда за оне који су упућени у дотична збивања. Саопштење оправдава формирање једночланих корпорација у источноамеричкој Епархији, изврћући истину са тврдњом да је у јуну 2016. године Њ.П. Епископ Митрофан, тада још увек пуноправни Епископ источноамерички, одлучио, уз целокупни Епархијски савет, да се отпочне процес регистровања Епархије источноамеричке у верски непрофитаблни ентитет државе Њу Џерзи. Целокупна истина јесте да је Њ.П. Епископ Митрофан умољен да тражи компетентне правнике који би могли да дају савете по овом питању. О томе сведочи записник седнице Епархијског савета од 19. јуна 2016. године. Ни једном у току свога архипастирског рада у источноамеричкој Епархији Њ.П. Епископ Митрофан није оснивао једночлане корпорације, нити потписивао било какав документ који би регистровао Епархију као корпорацију – шта више, да је он једини члан корпорације, уз два, себи директно потчињена, директора. Даље, Њ.П. Епископ Митрофан није постављао своје свештенике за директоре корпорација без њиховог знања, користећи њихов потпис без одобрења. Да ли постоји макар један документ који је Епископ Митрофан потписао за регистрацију Епархије источноамеричке у облику овакве корпорације? Сва ова збивања су се догодила након примопредаје епархије, 30. септембра 2016. године. (Види приложену регистрацију корпорације Епархије источноамеричке од 18. јула 2017.) Њ.П. Епископ Митрофан није никада био против корпорација и свестан је да, као што је случај у већини храмова Епархије канадске, оне су често најпогоднији легални ентитет којим се омогућава рад Цркве у дијаспори. Понекад су потребне и непокретне корпорације (holding entity). Епископ Митрофан је против корпорација које су једночлане, са само епископом, или његовим замеником и секретаром, као власницима црквених тела и имовине. Такве корпорације, макар и власништво било у правном, или приватном, лицу епископа, нису у складу са канонима Православне Цркве, нити досадашњом праксом Српске Православне Цркве на овом континенту; почевши од Св. Мардарија који је основао првобитну корпорацију, па до промена које су консеквентно доношене. Увек је већи део, ако не цео, Епархијски савет учествовао у правном руковођењу имовине епархије. Ово је чак била пракса и у заједницама које од 1963-1992. године нису биле у административном јединству са Српском Православном Црквом. Даље, и данас чврсто стоји да неискрен начин на који су нове корпорације регистроване, па накнадно тражено одобрење за исте, је нетранспарентан и не доликује раду црквених тела. Хвала Богу, на радост већине верника, и свештеника, Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, на Ванредном Црквеном Сабору, одржаном у просторијама храма Св. Великомученика Георгија у Клирвотеру, Флорида, 28. фебруара 2020. године, акламацијом је прихваћена одлука блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да се све одлуке о преуређењу Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци врате у стање у каквом су биле 2017. године. О овоме постоје видео, и аудио, снимци говора блаженопочившег патријарха. Дакле, корпорације којима су се супротставили Њ.П. Епископ Кирило, и Њ.П. Епископ Митрофан, као што је више пута Свети Архијерејски Синод налагао, требају да се врате у пређашње стање – у неким случајевима ово означава комплетно гашење новостворених. Забрињава да се ставови Епархијског савета Епархије источноамеричке и даље не поклапају са одлукама Ванредног Црквеног Сабора из фебруара 2020. године, нити са одлукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. 2. Епархијски савет Епархије источноамеричке тврди да је Свети Архијерејски Сабор наложио да се резиденција Епископа источноамеричког измести у град Њу Јорк, алудирајући да је садашњи Епископ источноамерички коначно испунио одлуку Светог Архијерејског Сабора која није била спроведена у дело раније. Истина је да је, након обиђених преко 100. имања, Епархијски савет Епархије источноамеричке одлучио да прода епископску резиденцију и епархијски центар са капелом, и купи четверособну кућу у Ворен, Њу Џерзи, (9 Friar Tuck Cir. Warren, New Jersey). Ова кућа, свега 60км (45 минута вожње) од Саборног храма Св. Саве на Манхетену купљена је за $1,131,311.00USD, након продаје претходне резиденције у Пенсилванији ($836,604.58USD) и ђаконског стана ($94,535.69USD). (Види приложени записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. фебруара 2016.) Избегнуте су надуване цене њујоршког тржишта, али остало се у завидној близини храмова овога дела Епархије, особито међудржавним аутопутевима и међународним аеродромима, што је било свакако згодно за прилике једне од највећих метропола света. Намера је увек била да се, ако је потребно, епархијско особље, жртвује мало више, али да се олако не разбацује са епархијским новцем. Ово је све учињено уз одобрење Светог Архијерејског Сабора, уз то да је при Саборном храму Св. Саве у Манхетену отворена епархијска канцеларија, која је, на жалост, поплављена поводом гашења пожара који се догодио 1. маја 2016. године. (Види записникe седницa Епархијског савета од 5. јула 2013, и 7. маја 2016.) Први пројекат који је започет чим се уселило у нову резиденцију јесте уређење придворне капеле Св. Никодима. О овоме, и другим граћевинским радовима у Епархији, можете видети у записницима Епархијских годишњих скупштина, и извештајима о раду Епископа за Свети Архијерејски Сабор 2005, 2006, 2007, 2010, и 2011. и 2015, којима је једино и подносио извештаје. Хвала Богу, у капели се служило свакога јутра и вечери, уз молитвено учешће осталог особља Епархије, које је живело у истом дому. У том дому су примани свештеници, верници, и други гости. У њему су одржаване седнице Епархијског управног одбора, и Епархијског савета. Све у свему, то је било скромно, али репрезентативно, епархијско седиште и резиденција Епископа источноамеричког –сразмерно тадашњим могућностима Епархије. Епископ Митрофан није имао прилику да посети садашњу резиденцију у Њу Рошел, која је 40км (35 минута вожње) удаљена од Саборног храма Св. Саве, али одбрана од критике, не од Епископа Митрофана, упућене поводом куповине исте, основана на понижавању рада и услова претходног Епископа источноамеричког, је неукусна. 3. Нетачна је тврдња да је Епископ Митрофан био једини који је одобравао трошкове за реновацију Саборног храма Св. Саве на Манхетену. Сваки пројекат, и трошак везан за исти, прво је одобраван од Управног одбора Саборног храма Св. Саве у Манхетену, па онда као такав разматран од стране Епархијског савета, и тек на крају, у улози председника Епархијског савета Епископ Митрофан је потписивао одобрења за пројекте. На пример, 5. јула 2013. године, на седници Епархијског савета одлучено је да се предлог реновације сале Саборног храма Св. Саве на Манхетену врати истој парохији на одобрење. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013). Та одлука, као и у осталим сличним ситуацијама, била је да прво парохијани морају да одобре свој предлог, па ће тек тада Епархијски савет размотрити, односно одобрити исти. Сличне одлуке, дискусије и дописе можете наћи у много наврата, особито када је у питању Саборни Храм Св. Саве. Епископ Митрофан чак је тражио одобрење од Епархијског савета за минорне трошкове попут мењања камене плоче у кухињи, или тепиха у епископској резиденцији. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. фебруара 2014, и 31. јануара 2015) Само у последње две године епископовања Епископа Митрофана 3. пута је званично примљена делегација, тј. чланови Управе њујоршке парохије (18. јуна 2014, 5. фебруара 2016, 7. маја 2016.). Чак су одржаване седнице Епархијског савета посвећене искључиво раду Саборног храма Св. Саве. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016) Истина је да је ова парохија изазовна, и има специфичну историју. Међутим, увек је одржавана отворена комуникација са Управним одборима, и парохијанима, ове заједнице. Одлуке финансијске природе никада нису доношене једнострано од стране Епископа Митрофана, већ у договору са свим релевантним црквеним телима. Оне одлуке, попут при којим парохијама службују свештеници, све док није извршена примопредаја Епархије источноамеричке, 30. септембра 2016, доносио је Епископ Митрофан лично, у складу са свим канонима и праксом Православне Цркве. Њ.П. Епископ канадски Г. др Митрофан служи Српској Православној Цркви на северноамеричком континенту у својству епископа преко 34. године. Никада није био повод за саблазан кроз драматичну реорганизацију, скривено инкорпорисање, или неодобрено реструктурисање онога што су претходни Епископи чинили. Ово није било тема у Епархијама Српске Православне Цркве на овом континенту све до 2018. године, када је накнадно откривено да је 22. јуна 2017, односно 18. јула 2017, (Види регистрацију корпорације “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America) спроведена реформа без знања двојице чланова Епископског савета. Епископ Митрофан је за време свога архипастирског рада на овом континенту учествовао у измирењу болне поделе Цркве у Америци и Канади, избегавао је судове, и било какав вид сукоба, са Православним Србима. Епархију источноамеричку је предао свом наследнику у здравом духовном, административном, и финансијском стању (Види Записник о примопредаји Епархије источноамеричке 30. септ. 2016). Питање његове лојалности Српској Православној Цркви, и искључиво њеним ставовима, никада није било предмет разматрања. Овим скрећемо пажњу члановима Епархијског савета Епархије источноамеричке, да су се у покушају одбране свога садашњег Епископа од прозивки које не долазе од Епископа Митрофана, послужили нетачним подацима, полуистинама, и клеветом, сигурно у оним деловима који се тичу Владике Митрофана. Он никада није избегавао одговорност за нешто што је могло боље да се одради тако што је на своје претходнике покушавао да свали кривицу. Да ли по тој логици Њ.П. Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин, или Њ.П. умировљени Епископ славонски Г. Сава, некадашњи Епископи аустралијско-новозеландски, требају да сносе одговорност за бројне судске парнице, и болну поделу Српске Православне Цркве у Аустралији? Црква на овом континенту не жели такве појаве и зато поврх свега забрињавајуће је да, након смутног периода за Српску Православну Цркву у Северној, Централној, и Јужној Америци, којем су се сви надали да је дошао крај после Ванредног Црквеног Сабора у Клирвотеру, фебруара 2020, Епархијски савет Епархије источноамеричке истрајава у тумачењу спорних корпорација супротно одлукама Светог Архијерејског Синода. У интересу Цркве је, првенствено, да се напише истина о овим ставкама, мање ради личности Епископа Митрофана, већ ради будућности Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци. Канцеларијa Епархије канадске Прилози достављени Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве: Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 19. јуна 2016. Документ о инкорпорисању Епархије источноамеричке од 18. јула 2017. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. феб. 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. феб. 2014. Записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 31. јан. 2015. Документ о инкорпорисању Епархија у САД од 22. јуна 2017. Записник примопредаје Епархије источноамеричке од 30. септембра 2016. http://www.istocnik.ca/uploads/images/2020/08/image_750x500_5f32ab882fe4b.jpg Саопштење за јавност Епархије канадске WWW.ISTOCNIK.CA

У суботу 30. маја 2020. године на празник Светих апостола Андроника и Јунија , Његово Преосвштенство Епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу. Повезана вест: Одражана седница Епархијског управно одбора Епархије нишке Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Рафаило (Голушин) игуман манастира Височка Ржана, протојереј – ставрофор Зоран Стојановић архијерејски намесник власотиначки, в протојереј – ставрофор Бранислав Цинцревић архијерејски заменик, Јован Илић члан Епархијског црквног суда, протојереј – ставрофор Слободан Петровић архијерејски намесник топлички, протојереј Миодраг Павловић архијерејски намесник први нишки, протојереј Златко Василић архијерејски намесник трећи нишки, протојереј Братислав Вукићевић архијерејски намесник алексиначки, протојереј Далибор Стефановић архијерејски намесник лесковачки, протојереј Душко Капларевић архијерејски намесник косанички, јереј Славиша Смиљић архијерејски намесник белопаланачки, протојереј Дејан Арсић секретар ЕУО-а, јереј Иван Марковић архијерејски намесник јабланички, протођакон Стеван Кричка управник Централног магацина Епархије нишке, ђакон Ђорђе Филиповић секретар Епископа. Након заамвоне молитве Његово Преосвештенство прочитао је молитву за успешан и плодоносан рад седнице Епархијског Савета и са освећеном водом покропио чланове Савета. У просторијама Светосавског дома отпочео ја радни део седнице Епархијаског Савета под председавањем Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија. Његово Преосвештенство је поздарвио све присутне чланове савета, указавши најпре да је ова седница требала да буде одржана знатно раније али због пандемије вируса Ковид 19 до тога није могло доћи, па је одржавање одложено док се нису стекли услови за то. Утврдивши присутност чланова Савета на седници, Његово Преосвештенство је заједно са члановима Савета једногласно донео одлуку о томе да Савет упути писмо Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју као израз благодарности, љубави и синовске одансоти Савета Православне Епархије нишке. Упознавши све присутне са дневним редом седнице, Његово Преосвештенство је дао реч протојереју Дејану Арсићу секретару ЕУО-а који је прочитао запсиник са претходне седнице Савета и извештај о раду Епархијског управног одбора Православне Епархије нишке. Поред финансијских података, поднет је извештај о раду шумске службе, архивске службе, канцеларије за верску наставу, Радија Глас, затим се говорило о грађевинској и мисијској делатности, а посебно је истакнута харитативна делатност. Напослетку је усвојен завршни рачун ЕУО-а за 2019. и предлог буџета за 2020. годину. Након успешно завршене седнице уследила је трпеза љубави. Извор: Епархија нишка

У петак, 03. априла 2020. године, у ванредним околностима због Корона вируса, одржана је седница Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије осечкопољске и барањске. Свету Литургију пређеосвећених дарова у придворној капели Светог архиђакона Стефана служио је јереј др Марко Шукунда уз саслужење ђакона Војислава Николића. Чин призива Светог Духа служио је Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење јереја др Марка Шукунде и ђакона Војислава Николића. Седница Епархијског управног одбора одржана је у седишту Епархије уз председавање Његовог Преосвештенства Епископа Херувима. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У четвртак 20. фебруара 2020. године у Зајечару одржана је редовна седница Епархијског управног одбора којом је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Пре почетка седнице у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару служен је Чин призива Светог Духа, а затим је седница настављена у просторијама зајечарске Црквене општине. Седници су присуствовали сви архијерејски намесници Епархије тимочке, чланови Епархијског савета и Епархијског управног одбора. На овогодишњем заседању поднет је извештај о раду Епархијског управног одбора током 2019. године уз процену извршења одлука претходног Савета. Посебна пажња посвећена је утврђивању распореда епархијског разреза за 2020. годину и члановима Савета је предочен и образложен начин на који ће се убудуће задуживати Црквене општине и манастири. Важна тема овогодишње Седнице била је оснивање наменских фондова – ВДС-а и Пољопривредног и шумског фонда. Ђакон Вук Јовановић, секретар Верског добротворног старатељства Епархије тимочке, поднео је извештај о раду ВДС-а износећи податке о активностима током протекле године као и план рада за текућу годину. Дејан Живковић, управник Одбора за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, поднео је извештај о досадашњем раду и најавио програм за наредни период. На крају седнице владика Иларион је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на уложеном труду и доприносу у унапређењу црквеног живота у Епархији. Извор: Епархија тимочка

Заседање је почело призивом Светог Духа у храму Силаска Светог Духа на Апостоле, који су служили архијерејски намесник посавски протонамесник Слободан Илић и протонамесник Александар Вучај. Епископ Милутин покропио је освећеном водом чланове одбора, а потом је у парохијском дому одржана седница. -Секретари, благајници, рачуноиспитачи, намесници и све епархијске службе раде савесно и добро, и на мени је да им заблагодарим, овим речима је eпископ Милутин отворио редовно годишње заседање епархијских органа управе. Из агилности служби проистичу исцрпни и добри извештаји који су и ове године једногласно усвојени. У Епархији ваљевској у 2019. години урађено је много тога на разним мисионарским пољима, а начињени су и планови за предстојећи период, које су чланови епархијских тела радо подржали. У оквиру боравка у Обреновцу епископ Милутин посетио је Геронтолошки центар и благословио запослене и оне који у установи бораве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Са благословим Његовог Преосвештенста Епископа крушевачког Гоподина Давида, у четвртак 20. фебруара 2020. године, одржана је редовна седница Епархијског управног одбора и Епархијског савета. Седницом је председавао Његово Преосвештенство Епископ др Давид, а сви чланови узели су активно учешће. Са радошћу се говорило о досадашњем, али и оном предстојећем, особито када је реч о градњи храма Светих Архангела на Багдали у Крушевцу. протођакон Андрија Јелић Извор: Епархија крушевачка

Седница Епархијског савета Шумадијске епархије СПЦ одржана је у Владичанском двору у Крагујевцу 17. фебруара 2020. године, на дан када Црква прославља Преподобног Исидора Пелусиота (+436) и Преподобног Николаја (+868), у Недељи о блудном сину. Пре радног дела, чланови Савета учествовали су у Светој Литургији, коју је, у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице, служио Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски. Током Литургије произнесене су молитве Призива Светог Духа за благословен рад овог високог органа епархијске црквене самоуправе, на чијем заседању се разговарало о свему што је остварено у свим доменима црквеног живота у Шумадијској епархији током 2019. године. Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски, председник Епархијског савета, заседање је отворио излагањем о свом архипастирском деловању током претходне године, односно о томе како је вршио своју Богом поверену свештеничку, учитељску и пастирску власт на подручју своје дијецезе. Богом поверену дужност Епископ Господин Јован током 2019. године (двадесет седме архијерејске службе) вршио је у складу са јеванђељским начелом, делотворно позивајући своју духовну децу да буду савршени као што је савршен Отац на небесима (Мт 5, 48) и показујући да је “с нама Бог” (Мт 1, 23), Који “сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху” (Дап 2, 47). Ова мисија најделетворнија је била кроз готово свакодневно начелствовање Светим Литургијама, које је у претодној години служио 331 пута поучавајући свештенство, монаштво и верни народ кроз проповеди на јеванђељска зачала о смислу и начину хришћанског живота, имајући у виду како “престојници Цркава треба да сваки дан, а посебно у дан Господњи, поучавају сав клир и народ речима благочешћа, бирајући из Божанственог Писма мисли и расуђивања о истини и да се држе установљених одлука и предања богоносних Отаца” (19. канонско правило Трулског сабора). У Владичином експозеу је истакнуто да су у Епархији шумадијској током претходне године освештане новоподигнуте цркве Светог архангела Гаврила у Шопићу, Ваведења Пресвете Богородице у Главинцима код Јагодине, Светог великомученика Георгија у Великом Борку, Светог великомученика Георгија у Шумарицама, Зачећа Светог Јована Крститеља у Поскурицама, Покрова Пресвете Богородице у Гунцатима и две потпуно обновљене цркве. Освештано је и девет нових иконостаса као и знатан број других црквених објеката. Његово преосвештенство Господин Јован, Епископ шумадијски, обавестио је чланове Епархијског савета да је у подручној Епархији благодатни призив за свештеничку службу и даље изражен, тако да је током године у први разред богословских школа уписано шест кандидата, да је богословије завршило четири ученика. Богословски факултет уписало је седам матураната, док постдипломске студије похађа два студента. Епархија је у 2019. години добила и новорукоположене пастире на њиви Господњој, два ђакона и три свештеника који су сви дипломци богословских факултета и чија је оспособљеност за свештеослужење проверавана путем испита које Епископ организује. О унапређењу црквеног живота у Шумадијској епархији сведочи и чињеница, која је предочена члановима Савета, да је на свим богослужењима, посебно архијерејским, све више учесника, нарочито младих, који се редовно причешћују. Многи верници су заинтересовани и за предавања, концерте и изложбе о црквеним темама. И вишегодишња пракса да свештеници током Васкршњег поста за братске састанке припремају богословске реферате о најактуелним теолошким питањима сведочанство је о унапређењу црквеног живота. Нарочито важна активност у Шумадијској епархији током 2019. године, када се навршило осам векова од добијања аутокефалије наше Цркве, одвијала се у прослављању и подсећању на ова велики јубилеј. Епископ је, као члан Светог архијерејског синода, дао значајан допринос приликом организовања централне прославе у манастиру Жичи и у Београду, а на нивоу Епархије ова важна годишњица обележена је великим молитвеним сабрањем у опленачкој цркви Светог великомученика Георгија. Епископ је имао и одговорне дужности, имајући у виду све израженије тешкоће са којима се Црква сусреће у појединим подручјима своје мисије, у раду Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора. Био је и члан делегације СПЦ која је на челу са Његовом светошћу Господином Иринејем, Патријархом српским, посетила Антиохијску патријаршију и Патријарха Јована X. Шумадијски архијереј је имао и друге важне сусрете са одговорнима из друштвеног и културног живота како би се разрешавала важна питања од интереса за Цркву, свештенство и верни народ. Наведени су и многи примери добре сарадње Епархије са Управом за односе са Црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије и да је та сарадња дала конкретне резултате у оживљавању верског живота. Приљежно архијерејско старање, у смислу духовног надзора кроз редовне посете, али и бриге за материјални статус, ужива и Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Напоменуто је и да свештенство и манастири и даље, сходно својим могућностима, материјално помажу ову школу. Чланови Епархијског савета су упознати да тренутно у Шумадијској епархији има 213 парохија, 134 парохијска и 83 филијална храма. Констатовано је и да је све више парохија у којима се смањује број верних и да многе од њих имају велике тешкоће у обезбеђивању средстава за редовну делатност. Све ове чињенице из експозеа Његовог преосвештенства Господина Јована наишле су на одобравање и похвалу свих чланова Епархијског савета, уз појединачна залагања да се и даље верски живот у Епархији заснива на овим добрим примерима архипастирског старања. Чланови Епархијског савета прихватили су и уз похвале одобрили финансијско пословање у Епархији. Једногласно сви органи и тела Епархије шумадијске подржавају напоре православног народа у Црној Гори да се изборе за достојанствен однос државе и друштва према историјским и актуелним правима Српске Цркве у овој држави. Многе мисијске делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи “Каленић”, излажење епархијског часописа “Каленић”, функционисање епархијске радио станице “Златоусти”, централног епархијског продајно-складишног центра, предузећа које се стара о епархијском шумском газдинству и епархијске поклоничке агенције (Фонда “Ходочашће”) добиле су позитивну оцену Архијереја, али и чланова Епархијског савета, уз сагласност свих да се свака од ових делатности може још више унапређивати. Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева. Извор: Епархија шумадијска

Седница Епархијског управног одбора Епархије нишке одржана је у четвртак, 26. децембра 2019. године у Епархијском двору у Нишу. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, председник Епархијског управног одбора, најпре је поздравио све присутне: потпредседника Епархијског управног одбора г. Јовицу Стојановића, чланове: архимандрита Рафаила (Голушина), протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића из Ниша, протојереја-ставрофора Зорана Стојановића из Власотинца, протојереја-ставрофора Слободана Петровића из Прокупља, г. Славишу Ђорђевића из Ниша, г. Дејана Станојевића из Лесковца, г. Младена Стојановића из Лесковца, г. Перицу Јанковића из Каоника и секретара Епархијског управног одбора протојереја Дејана Арсића. Седници су присуствовали: протојереј Борислав Стаменковић, књиговођа и рачуноиспитивач Епархије нишке, протођакон Стеван Кричка, управник Централног магацина Епархије нишке, ђакон Далибор Мидић, архивар Епархије нишке, г. Драган Тадић, управник радија "Глас" и г. Мирослав Стевановић, управник шумске службе Епархије нишке. У току седнице сумирани су резултати рада у протеклој години и поднети су извештаји о раду Епархијских служби, Радија „Глас“, шумарске службе и Централног магацина.Теме седнице биле су поред пословања Епархијског Управног одбора, и отварање црквене књижаре и кројачнице, покретање сајта за интернет продају, издавачка делатност и пројекти Епархије нишке. На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније је упознао присутне и са резултатима обележавања важних јубилеја у организацији Епархије. Извор: Епархија нишка

Према указаној потреби, а на основу члана 149. Устава Српске Православне Цркве, председник Епархијског управног одбора Епархије горњокарловачке, Епископ горњокарловачки г. Герасим, сазвао је редовну седницу Епархијског управног одбора Епархије горњокарловачке дана 19. септембра 2019. године у канцеларији Епископског двора у Карловцу. На поменутој седници разматрана су текућа питања из живота и рада Епархије горњокарловачке, Црквених општина и подручних парохија. Епископ г. Герасим по окончању заседања, закључио је рад седнице захваливши се присутнима на одазиву и учешћу у раду одбора. Извор: Епархија горњокарловачка

У недељу једанаесту по Духовима, на празник Светог Андреја Стратилата, дана 01. септембра текуће године у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијскога у Карловцу торжествено је прослављена дуго очекивана свечаност у Епархији горњокарловачкој. Новоподигнути Епархијски двор и црквеноопштинска сала у порти Саборног храма окупио је велики број верног народ Епископије горњокарловачке али и са свих других крајева, затим представнике културног и политичког живота како Републике Хрватске тако и Републике Србије и Републике Српске. Повезана вест: Свечано вечерње у карловачком Саборном храму Прослава је започела Литургијским сабрањем којем је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије. Са Високопреосвећеним митрополитом саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим и домаћин, Епископом горњокарловачки г. Герасим као и бројно свештенство Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије горњокарловачке. После завршетка Свете Литургије, епископ г. Герасим обратио се верницима благодарећи Богу за овај дан и уступио реч митрополиту г. Порфирију. Митрополит г. Порфирије обратио се беседом у којој је нагалсио да је „епископ Герасим одговорио на дарове Божије тако што се целим својим бићем предао Богу“ и приметио да враћањем православној вери народа овог краја, долази до свеукупног преображаја о чему и овај катедрални храм као и новоподигнути епархијски центар сведоче. Осврћући се на речи Светог Јеванђеља, митрополит г. Порфирије осврнуо се на саживот истакавши да је „тајна царства небеског у нашим међусобном односима те да без опроштаја сво наше постојање бива обесмишљено.“ Након беседе мтрополита г. Порфирија, епископ г. Фотије освештао је зграду новог епархијског центра и црквеноопштинске сале. У порти храма уприличен је ручак за уважене госте и верни народ, око чега се у својству доброг домаћина побринуо епископ г. Герасим. У току агапијског обеда, у свом архипастриском обраћању присутнима епископ г. Герасим је истакао да је „мали труд живота нашега а велико и бесконачно добро које за собом оставља, те непосустајући, истрајавамо са православнима овог краја. Наше постојање није пасивно, оно није немо и посматрачко, него ткалачки фактор у свим сферама јавнога живота и као Црква Христова градили смо на темењу који је Истина, на крајугаоном камену који је Христос.“ Епископу г. Герасиму се пред окупљенима обратили и господин Бранко Ружић министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије, и господин Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске, честитајући епископу г. Герасиму овај велики историјски дан за Епархију горњокарловачку. Извор: Епархија горњокарловачка

У петак, 12. априла 2019. године, одржана је седница Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије осечкопољске и барањске. Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је овом приликом Чин призива Светог Духа у капели Светог архиђакона Стефана у Даљу, уз саслужење протојереја-ставрофора Чеде Лукића, архијерејског намесника боровског. Седница Епархијског управног одбора одржана је у седишту Епархије уз председавање Његовог Преосвештенства Епископа Херувима. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У суботу, 6. априла 2019. године, поводом одржавања седнице Епархијског савета и Епархијског управног одбора, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је Чин призива Светога Духа у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свих архијерејских намесника Епархије бачке, и присуство осталих чланова наведених епархијских тела. Седница Епархијског савета и Епархијског управног одбора настављена је у дворани Црквене општине новосадске. Седницама је председавао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. На овом редовном заседању чланови Савета усвојили су извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2018. годину и предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2019. годину. На крају седнице, владика Иринеј је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе. Извор: Епархија бачка

У складу са древним предањем Цркве о управљању животом Цркве и црквеним добрима и сагласно поретку наше помјесне Православне Цркве Српске – Пећке Патријаршије, данас је одржана сједница Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, највишег самоуправног тијела наше Митрополије, у којем је заступљено како свештенство, тако и вјерни народ. Сабрање је молитвено започело Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице Цетињског манастира, којом приликом је одржан помен и свим упокојеним члановима овог тијела Митрополије, а настављено је у Његошевој сали на економији Цетињског манастира. Епархијски савјет је саслушао и усвојио извјештај Преосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија о његовом раду као надлежног епархијског архијереја у претходној 2018. години, чувши о мноштву активности: освећењу нових и обновљених храмова, парохијских домова, манастирских конака, рукоположењу свештеника и ђакона и монашењу нових монаха и монахиња, као и велики број крштења и вјенчања. Нарочито је наглашено обиљежавање значајних јубилеја у нашој Митрополији у претходној години: 330 година страдања два свештеномученика и четрдесет мученика момишићких, 680 година манастира Стањевићи (обиљежено научним скупом ”Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи” и освећењем обновљеног манастира), вијек мученичког страдања цара Николаја II Романова, великог добротвора Црне Горе (обиљежено освећењем споменика царске породице код манастира Дајбабе), као и 300-годишњица оснивања Топаљске комунитади свечано обиљежена у храму Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, којом приликом је Општини Херцег Нови додјељен орден Светог Саве првог степена. Особита благодарност је изражена Његовом Блаженству Патријарху Антиохијском и цијелог Истока господину Јовану на историјској посјети у октобру прошле године којом приликом је посјетио Цетињски манастир, манастир Острог и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је извијестио Епархијски савјет о избору доскорашњег викара Митрополије црногорско-приморске Епископа диоклијског Кирила Бојовића за редовног епархијског архијереја Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, чиме је престала обавеза Митрополита као дугогодишњег Епископа-администратора те Епархије, али не и помоћ наше Митрополије тој Епархији, чији вјерници су, великим дијелом, управо исељеници са подручја Црне Горе. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је, на Митрополитов предлог, изабрао архимандрита Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, за Епископа диоклијског, викара наше Митрополије, чија архијерејска хиротонија је обављена прошлог љета, а који ће помагати Митрополиту у обављању архипастирских дужности. Епархијски савјет је, у оквиру својих надлежности, усвојио Завршни рачун за 2018. и Предлог буџета за 2019. годину благајне Епархијског управног одбора и саслушао основне податке о приходима и расходима црквених општина и манастира наше Митрополије. Поднијет је и извјештај о раду Богословије Светог Петра Цетињског и Савјет је упознат са напорима на интегрисању Богословије у црногорски школски систем. Богословија ради на задовољавајућем нивоу, благодарећи многим добротворима и непрестано се ради на унапређењу њене мисије. Савјет је имао прилику и да се упозна са радом Катихетског одбора и стању вјеронауке у Митрополији. У Митрополији тренутно дјелује преко четрдесет школа вјеронауке са око хиљаду и по полазника. Вјеронауку предају и свештеници и лаици, при храмовима и манастирима, а нажалост, вјерска настава, мимо праксе већине европских земаља, још није дио државног школског система. Савјет и овом приликом апелује на надлежне у држави да ступи у дијалог са Црквама и вјерским заједницама ради што скоријег увођења конфесионалне вјерске наставе у јавне основне и средње школе у Црној Гори. У том смислу, Савјет поздравља расположење Владе Црне Горе за дијалог са Црквама и вјерским заједницама у погледу доношења новог, модерног закона о уређењу односа државе са свим традиционалним и новооснованим вјерама у Црној Гори. Савјет и овом приликом понавља принципијелни став Митрополије да је претходни нацрт тог закона из 2015. године такав да га није могуће поправити, јер је највећи број његових рјешења супротан добрим праксама сличног европског и демократског законодавства те проблематике, како је и оцјењен од експерата Венецијанске комисије, те грубо задире у једну од основних људских слобода, коју треба да јемчи свака демократска држава – слободу вјере. Поменути нацрт, за којега се надамо да више неће фигурирати као варијанта, грубо нарушава и право имовине, прописујући нову национализацију, и то драстичнију од оне коју је спроводила тоталитарна послијератна власт, будући да тадашња власт није предвиђала подржављење самих вјерских објеката, за разлику од нацрта из 2015. године. И поред обећања са високих државних адреса, у претходном периоду се наставила незаконита пракса да се, свештеницима, њиховим породицама и монасима и монахињама, који нису држављани Црне Горе, одбијају захтјеви за боравак у Црној Гори. Позивамо надлежне органе да прекину са оваквим поступањем, нарочито имајући у виду да њихова одбијајућа рјешења редовно бивају поништавана пред другостепеним и судским органима Црне Горе. Грађевинско-архитектонски и Економски савјет Митрополије су такође поднијели своје извјештаје о раду и дјеловању током 2018. године о градњи и обнови, односно заштити економских интереса Митрополије, а Савјет је саслушао и извјештај о активностима на пољу евиденције непокретности Митрополије, стварања јединственог информационог система катастра Митрополије и дјеловању у погледу заштите њене имовине. Директор Информативно-издавачке установе ”Светигора” је поднио свој извјештај о пројектима књишког и издаваштва часописа ”Светигоре” у претходној години, а директор Радија Светигоре, у оквиру којег ради и портал Митрополије, поднио је извјештај о раду тих медија за 2018. годину. Радио покрива преко 80 посто територије Црне Горе на дванаест фреквенција. Савјет је са пажњом саслушао извјештај Добротворног фонда Митрополије ”Човјекољубље” и подржао његове активности од којих се издвајају: 175 хиљада подјељених бесплатних оброка у три народне кухиње – у Подгорици, на Цетињу и Беранама (у јануару ове године је отворена и народна кухиња у Бијелом Пољу). Преко канцеларије ”Човјекољубља” у Подгорици новчана и помоћ у намирницима и гардероби је подјељена за око 500 породица и појединаца, а у овај број не улазе они којима се помогло из благајне Епархијског управног одбора на Цетињу, из манастира Острога и других црквених јединица (треба имати у виду да ове црквене јединице дају и немали број стипендија ђацима богословије, других средњих школа, као и студентима теологије и других факултета), гдје се такође јавља велики број потребитих. Човјекољубље је, у току претходне године, организовало и стамбена збрињавања једне осмочлане и једне десеточлане породице, које су добиле куће са припадајућим земљиштем. При ”Човјекољубљу” дјелује и програм ”Њега лица у потреби” у оквиру кога 18 волонтера свакодневно или више пута недељно помаже старијим и немоћним појединцима на Цетињу и у Подгорици. Друштво добровољних давалаца крви ”42 момишићка мученика” у Подгорици има око 250 чланова и имало је више акција током претходне године. Значајна помоћ је, након увођења такси на производе из Србије и БиХ на територији Косова и Метохије, упућена у Народне кухиње Рашко-призренске епархије ”Мајка девет Југовића”, и она износи око 125 тона хране и основних хигијенских производа, прослијеђених у седам шлепера, чиме су Митрополија и народ Црне Горе показали колико им је стало до нашег народа на Косову и Метохији. Епархијски савјет је саслушао и извјештај о пословању Централног магацина Митрополије, у којем су централизоване робне набавке свих црквених потрепштина за потребе храмова и манастира Митрополије, као и о активностима Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија”, која је организовала велики број ходочасничких путовања до хришћанских светиња у окружењу, али и до Свете Горе Атонске, Јерусалима и Свете Земље. Епархијски савјет подсјећа јавност на велики јубилеј који наша помјесна Српска Патријаршија прославља ове године – 800 година независности Жичке Архиепископије, потоње Пећке Патријаршије, обновљене у лику Српске Православне Цркве након историјског ослобођења и уједињења нашег народа након Првог свјетског рата. Светосавска Епископија, односно Митрополија зетска (добила статус Митрополије, онда кад је Пећка Архиепископија уздигнута на степен Патријаршије) органски је дио Пећке Патријаршије од њеног оснивања и овом приликом Савјет изражава своју приврженост јединству наше помјесне Српске Патријаршије и свеукупног Православља, одбацујући све позиве за непотребно, неканонско и нецрквено преиспитивање статуса Православне Цркве на територији Црне Горе, ма од кога долазили. Савјет се посебно обраћа медијима, апелујући на њих да буду пажљивији и одговорнији према институцији која дијели добро и зло са Црном Гором већ осам вијекова, те да не подлежу притисцима, ширећи неистине и непровјерене чињенице о Православној Цркви. Критика сваке институције, па и Цркве, може бити корисна и благотворна, али пропаганда и кампања која од људи и институција прави мете, неодговорна је и није у складу са усвојеним медијским стандардима и елементарним етичким и људским нормама. Искривљивање чињеница и фактичког стања директно вријеђа православне вјернике у Црној Гори, који су већинско становништво Црне Горе. Епархијски савјет изражава своје искрено саучешће породицама несрећно пострадалих у несрећи у близини манастира Врањине, молећи се непрестано за њих – искрене и посвећене православне хришћанске вјернике. Молећи се Господу нашем Исусу Христу за све овдашње православне вјернике, за све грађане наше земље и добробит Црне Горе, Цркве васељенске и свих људи добре воље, желимо да нас Света Четрдесетница која је у току достојно припреми за прослављање Великог и Свијетлог празника Васкрсења Христовог. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У суботу 09. марта 2019. године, на дан када наша црква празнује Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, одржана је прва конститутивна и радна седница новог сазива Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије нишке. Сабрање је отпочело у храму Силаска Светог Духа на апостоле служењем Свете архијерејске Литургије, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније уз саслужење високопреподобног архимандрита Серафима (Мишића), протојереја-ставрофора Зорана Стојановића, Архијерејског намесника власотиначког, протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића, Архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Јована Илића, протојереја-ставрофора Слободана Петровића, Архијерејског намесника топличког, протојереја Миодрага Павловића, Архијерејског намесника првог нишког, протојереја Братислава Вукићевића, Архијерејског намесника алексиначког, протојереја Марка Адамовића, Архијерејског намесника првог лесковачког, протојереја Далибора Стефановића, Архијерејског намесника јабланичког, протојереја Златка Василића, Архијерејског намесника трећег нишког, протојереја Сава Крча, Архијерејског намесника другог нишког, протојереја Душка Капларевића, Архијерејског намесника косаничког, протојереја Дејана Арсића, секретара ЕУО-а, протојереја Дејана Станковића, Архијерејског намесника другог лесковачког, јереја Славише Смиљића, Архијерејског намесника белопаланачког, јереја Душка Видачића, Архијерејског намесника пиротског, јеромонаха Нектарија (Ђурића) и ђакона Ђорђа Филиповића. У току Свете Литургије служен је и молебан за почетак рада. По завршетку службе уследила је радна седница на којој је, након избора нових чланова Епархијског савета и Епархијског управног одбора, поднет извештај о раду ЕУО-а у 2018. години. Поред финансијских података, поднет је извештај о раду шумске службе, архиварске службе, канцеларије за верску наставу, информативних служби Епархије, сајта и издаваштва, Радија Глас, затим се говорило о грађевинској и мисијској делатности, а посебно је истакнута харитативна делатност. Напослетку је усвојен завршни рачун ЕУО-а за 2018. и предлог буџета за 2019. годину. Извор: Епархија нишка

У свештеном периоду Триода, у суботу сиропусну, 2019. године, на позив Преосвећеног Епископа бијељинског и зворничко-тузланског Г. Фотија одржано је прво засједање новог сазива (2019-2024) Епархијског савјета Епископије зворничко-тузланске. Прије почетка сједнице новоименовани чланови савјета из реда лаика свечано су положили заклетву у храму манастира Светог Василија Острошког у Бијељини. Након молитвеног почетка и благослова, у поздравном слову Епископ Фотије је заблагодарио на раду и труду члановима претходног сазива савјета. У наставку сједнице Епископ је чланове савјета упознао са својим архипастирским дјелањем у току протекле године, као и плановима и настојањима за наредни период. Потом су чланови савјета именовали нови сазив Епархијског управног одбора. Сви извјештаји епархијских тијела су детаљно презентовани и једногласно усвојени. Сагледани су савремени изазови са којима се сусрећу свештенство и народ свештене Епископије зворничко-тузланске и српске Цркве у цјелини, са изразима непоколебљиве наде и позивом на саборна прегнућа, а како бисмо у предању Отаца и искуству Цркве пронашли одговарајућа рјешења. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Редовне седнице Епархијског управног одбора и Епархијског савета одржане су 28. фебруара 2019. године у Зајечару. У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице узнесене су молитве призива Светога Духа за благословен рад, а потом су новоизабрани чланови Епархијског савета положили заклетву. Седницама је председавао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Поднети су извештаји о административном раду, грађевинској делатности и укупном финансијском пословању у претходној години. Савет је размотрио и усвојио ове извештаје, као и план о предстојећим активностима у Епархији тимочкој. Пажња је посвећена квалитетнијем искоришћавању потенцијала у области пољопривреде и шумарства и у ту сврху ће бити формирана радна група чији је први задатак израда стратегије и вишегодишњег плана. У текућој години потребно је наставити ангажовање на захтевима за легализацију црквених објеката и одређивања геодетских оквира црквених порти. Такође, наставити изградњу и реновирање цркава у циљу што бржег васпостављања литургијског живота. Најављено је освећење четири новоподигнута сеоска храма, чија је изградња започела пре више година уз велику помоћ Управе за сарадњу с црквеним заједницама Владе Републике Србије и локалних самоуправа. Од ове године свештеницима је препоручена могућност за додатно пензионо и социјално осигурање код приватних осигуравајућих кућа, чиме би статус свештеничких породица био значајно сигурнији. Епархијском савету је поднет извештај о раду Верског добротворног старатељства. Ђакон Вук Јовановић, секретар ВДС-а, изнео је податке о активностима у протеклој години као и план рада за предстојећи период. Дејан Живковић, управник Агенције за поклоничка путовања „Ходочашће“ и управник Гостопримнице, члановима Савета је презентовао извештај о досадашњем раду Агенције. Такође, представио је годишњи план путовања који ће бити истакнут на информативним таблама при црквама и епархијском сајту. Духовно мисионарски културни центар „Гостопримница“ наставља са организовањем разноврсних садржаја који окупљају наше суграђане. На крају седнице Владика Иларион је захвалио свим члановима Савета на одазиву да допринесу напорима да се црквени живот у Тимочкој епархији унапреди на добробит верног народа и радост Цркве Христове. епархија тимочка

Пленарно заседање Савета Епархије шумадијске одржано је 20. фабруара 2019. године у Владичанском двору у Крагујевцу након Свете Литургије коју је у Саборној крагујевачкој цркви Успења Пресвете Богородице, уз учешће чланова овог саборног тела црквене епархијске управе и верног народа, служио Првојерарх Цркве Божије у Шумадији Његово Преосвештенство Господин Јован. Током Литургијског сабрања узнесене су молитве призива Светог Духа за благословен рад док су нови чланови Епархијског савета на крају Свете Литургије положили заклетву. Радни део почео је уводним излагањем Епископа Господина Јована о архипастирској делатности током 2018. године у којем је приказано оно што је остварено у Богом повереној свештеничкој, учитељској и пастирској власти. Најпре је истакнуто да црквену мисију у знатној мери условљавају друштвене и економске карактеристике времена у којем живимо. И поред ограничења која Цркви намеће историјски тренутак, старање о спасењу сваког човека било је у центру рада архијереја, клира и свих оних који учествују у литургијском и молитвеном животу, који граде Живу Цркву у Шумадијској епархији. Брига Епархије, манастира и парохија о потребитима, односно харитативна мисија, са навођењем врло запажених од шире друштвене заједнице конкретних резултата, имала је значајно место у експозеу Владике Господина Јована. Као горуће проблеме у Епархији шумадијској Епископ Јован је поменуо проблем наталитета, развода бракова, сиромаштва и драстичног смањења броја становништва, поготово у сеоским срединама Током двадесет шесте године свог архијерејског служења Господу, а седамнаесте у Шумадијској епархији, Његово преосвештенство Господин Јован је у току 2018. године одслужио 338 Светих Литургија на којима је кроз проповед на Јеванђеље или апостолске посланице поучавао верни народ, али и свештенство и монаштво о смислу и начину хришћанског живота, као и о утицају на наше спасење празника и светитеља који се прослављају црквеним сабрањима. У Шумадијској епархији током 2018. године освештани су ове богомоље: обновљени храм Светог архангела Гаврила у манастиру Венчацу (20. маја), обновљени храм Светог архангела Гаврила у Рабеновцу (21. јула), новоподигнута црква Светог деспота Стефана Лазаревића у селу Бабама (29. јула), новоподигнута црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју (22. септембра), обновљени храм Светих апостола Петра и Павла у Грошници (22. октобра). Епископ је освештао и крстове за звоник и летњиковац при храму Вазнесења Господњег у манастиру Саринцу, иконостас за обновљени храм Светог архангела Гаврила у манастиру Венчацу, палионицу свећа при храму Силаска Светога Духа у Јунковцу, фрескопис у храму Светог Атанасија Великог у Селевцу, палионицу свећа при храму Светог Саве на Липару у Трбушници, обновљени парохијски дом при храму Свете великомученице Недеље у Десимировцу, иконостас за обновљени храм Светог архангела Гаврила у Рабеновцу, парохијски дом при храму Свете великомученице Марине у Горњој Сабанти, чесму са иконом Пресвете Богородице при храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову, фрескопис и иконостас за храм Светог Николаја Мирликијског у Калудри, шест крстова за храм Покрова Пресвете Богородице у Јагодини, звона за храм Успења Пресвете Богородице у манастиру Денковцу, звоно за храм Светог Симона Монаха у манастиру Прерадовцу, иконостас за новоподигнути храм Светих Јоакима и Ане у Међулужју, палионицу свећа за храм Светог Симеона Мироточивог у Грчцу, чесму за храм Светог Симеона Мироточивог у Грчцу, звоно за храм Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, крстове за храм Светог великомученика Димитрија у истоименом манастиру у Бајчетини. У чин свештеника рукоположено је 13 кандидата, а у чин ђакона 4 кандидата док су монашки чин примиле 3 искушенице. У прослављање великог јубилеја, двестогодишњици подизања Старе крагујевачке цркве Силаска Светог Духа, задужбине кнеза Милоша Обреновића, придворне цркве обновљене Србије и катедралног храма првих српских митрополита XIX века, били су укључени многи црквени посленици Шумадијске епархије. Округли сто Два века Старе крагујевачке цркве (1818-2018) одржан је 1. јуна 2018. у Крагујевцу, а централна прослава била је 2. октобра када је Епископ служио Литургију у цркви Силаска Светог Духа у Крагујевцу и када су одржане и друге манифестације поводом овог јубилеја. У част двестогодишњице подизања Старе крагујевачке цркве објављена је репрезентативна Споменица која је проглашена за најбољу књигу у Крагујевцу у 2018. години. И чињеница да су током 2018. године приведени крају радови на изградњи нових епархијских просторија, пре свега за складиштење архивског материјала и за унапређење постојећих далатности, добила је позитивну оцену свих чланова Савета Шумадијске епархије. Истакнуто је, у излагању Владике Јована, више примера о добрим резултатима, на добробит многих, сарадње Шумадијске епархије са Управом за односе са Црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. У периоду од 16. до 20. априла 2018. године, на позив Митрополита аркадијског (Антиохијска патријаршија) Господина Василија, Његово преосвештенство Господин Јован посетио је његову Митрополију. Приликом ове посете Епископа Јована примио је и Патријарх антиохијски и свега Истока Господин Јован. На мајском заседању Светог архијерејског сабора наше Цркве Владика Јован шумадијски изабран је за члана Светог архијерејског синода. На тој дужности обављао је многе одговорне послове, пре свега старајући се о завршетку храма Светог Саве на Врачару. Епископ је у име СПЦ учествовао у организацији посете нашој Цркви Његовог блаженства патријарха антиохијског и свега Истока Господина Јована X који је боравио у Србији, Црној Гори и на Косову и Метхији. Уз Патријарха, током свих дана посете, био је у пратњи. Посетио је, као члан делагације СПЦ, са Његовом светошћу Господином Иринејем, Патријархом српским, парохије наше Цркве у Јужној Африци и Боцвани. Учествовао у освећењу новоподигнуте цркве Светог Саве у Габрону, главном граду Боцване. Многе делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи “Каленић”, која је у току 2018. године објавила 11 наслова, излажење епархијског часописа “Каленић”, чији ће сви бројеви ускоро бити доступни у дигитализованом формату, функционисање епархијске радио станице “Златоусти”, централног епархијског продајно-складишног центра, предузећа које се стара о епархијском шумском газдинству и епархијске поклоничке агенције (Фонда “Ходочашће”) добиле су позитивну оцену Архијереја, али и чланова Епархијског савета, уз сагласност свих да се свака од ових делатности може још више унапређивати. У знак захвалности и признања за показану љубав према Епархији шумадијској на пословима организације и успостављања предузећа за газдовање црквеним шумама Епархије шумадијске, Епископ Јован је одликовао проф. др Слободана Вучићевића, дугогодишњег професора Шумарског факултета у Београду. Приљежно архијерејско старање, у смислу духовног надзора кроз редовне посете, али и бриге за материјални статус, ужива и Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, коју тенутно похађа преко 80 ученика. Особита пажња посвећена је и питањима која се односе на унапређење катихетске наставе у основним и средњим школама. Епископ је упознао чланове Савета и са плановима за централну прославу 800 година од стицања аутокефалности Српске Православне Цркве, а такође је нагласио и потребу да се у току ове године пригодним свечаностима овај јубилеј обележи и на нивоу Епархије шумадијске. Током трпезе љубави, коју је за чланове Савета приредио Његово преосвештенство Господин Јован, епископ шумадијски, настављени су разговори о саборном деловању свих чланова Цркве на још ефикаснијем остваривању свих њених мисијских циљева. Извор: Епархија шумадијска

На редован позив и са благослов Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, 24. јануара 2019. године, у преподневним часовима, у просторијама Епархије бихаћко-петровачке одржана је седница Епархијског црквеног суда Епархије бихаћко-петровачке. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије председавао је седницом којој су присуствовали чланови: архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмња, и протопрезвитер-ставрофор Чедомир Арамбашић и свештеник Здравко Богојевић. На седници су решени процеси који се тичу судских спорова са територије Епархије бихаћко-петровачке. Извор: Српска Православна Црква

Одлика сваког доброг домаћина је брижљиво испитивање труда и рада на ономе што му је поверено. У случају кад иде и неки важан јубилеј, онда се подвиг умножава и захтева усрдност и једнодушност свих укућана. Са оваквим осећањем и жељом срца, окупили су се на дан 22. 01. 2019. године сви чланови савета, око свога домаћина, Епископа др Јустина, на редовом заседању Епархијског управног одбора Епархије жичке и седнице Савета Епархије жичке како би испитали резултате прошлогодишњег делања и поставили нове циљеве. Скупштина савета је отпочела молебаном за призив Светога Духа, који су у Храму Свете Тројице у Краљеву одслужили архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман студенички, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић и ђакон Милутин Балтић, секретар Црквеног суда. Радни део седнице одржан је у згради ЕУО, где је окупљене најпре поздравио Епископ жички Г. др Јустин, након чега се отпочело са разматрањима свих аспеката духовног и материјалног деловања у Епархији. Направљен је пресек рада и пословања кроз исцрпне извештаје о: финансијско-материјалном пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, социјалној делатности, успешном пословању на обнови и санацији шума, подизању винограда и унапређењу винарије. Вођени су и разговори о актуелним проблемима свештеника, као и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота. Посебна пажња посвећена је припремама за прославу наступајућег јубилеја осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у оквиру чега је Епископ др Јустин поставио смернице и дао задужења ради што квалитетније и свечаније организације овог историјског догађаја. Након радног дела, разговор је настављен за трпезом љубави. Извор: Епархија жичка

ОДРЖАНА СЈЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЈЕТА ЕПАРХИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО- ЉУБЉАНСКЕ У Светопреображенском храму у Загребу, призивом Светог Духа за благословен рад Епархијског савјета, који је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, у суботу 24. марта 2018. године отпочело је редовно, годишње засједање Епархијског савјета Епархије загребачко-љубљанске. Радни дио сједнице настављен је у просторијама Епархије. У уводном дијелу Митрополит је нагласио да је циљ сједнице овог црквеног тијела сагледати, колико је то могуће, догађаје и резултате рада који су иза нас и у предстојећем периоду настојати инсистирати на ономе што је било добро. У наставку су разматрани резултати обнове храмова, поврата имовине, рада Српске православне опште гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић и Господара у Загребу. Усвојени су Завршни рачун Епархијског управног одбора за 2017. годину и Приједлог буџета за 2018. годину. Истакнуто је да се у сарадњи са Министарством културе Републике Хрватске обнављају и цркве у оним мјестима у којима практично нема наших људи. У ове просторе се улажу прилично велика средства, а нажалост, ријетко када и коме се врата тих цркава отварају. Током протекле године настављени су радови на обнови храма Манастира Лепавине. Посебна пажња посвећена је сагледавању и дубљој анализи околности у којима данас живе православни Срби у Хрватској и Словенији. Српска заједница у Хрватској, слично као и већинска популација, посљедњих неколико година у прилично великом броју напушта своја мјеста одлазећи у европске земље гдје релативно лако проналазе послове и квалитетније услове живота. Овај тренд је присутан и у Републици Словенији. Митрополит је истакао да је пред нама велики изазов како да анимирамо наше људе да сачувају и продубљују свој духовни идентитет. - Без очувања тог духовног идентитета и савосвести тешко је да можемо имати било какву перспективу. Важне су и добре све друге институције које постоје у нашем народу, чак и партије. Међутим, колико год да су оне важне у датом тренутку, на дуге стазе оне могу бити нека врста илузије и обмане да је то простор у коме се ми можемо очувати. Неопходно је и овде неговати тај духовни корен из кога сви извиремо, а то је наша Православна Црква. То потврђује сва наша историја. Погледајте сву нашу дијаспору. Само они који су везани уз Цркву остају свесни и свога идентитета, истакао је Митрополит. На завршетку сједнице Митрополит се захвалио члановима Савјета на труду и љубави које несебично улажу на добро Цркве Христове.