Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епархије'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Нови број листа Епархије бачке Виноград Господњи доступан је у пдф формату на званичној интернет страници Информативне службе Епархије бачке. Преузмите пдф примерак
  2. Епископ Херувим: ”Црква увек сведочи да без обзира каква су искушења ништа није без наде, већ да колико су већа страдања толико смо ближе васкрсењу и ближи истини која је искључиво испуњена у Светом Јеванђељу. Захвалио бих се својој драгој браћи архијерејима, вама политички представници нашег народа на овим просторима, и вама драги народе који сте се данас сабрали, не само из Барање већ широм наше епархије. Дошли смо сви овде на сабор да се помолимо Господу, да добијемо благослов и задобијемо благодат Божју. Дошли смо се помолимо да нас љубав Божја увек негује и храни, да нас она упућује ка јединству и братској слози, то је оно што нам је потребно и што нас увек као људе треба красити на овим просторима.” У суботу, 16. октобра 2021. године, Епархија осечкопољска прославила је свог патрона Светог Стефана Штиљановића. Светом архијерејском Литургијом у храму Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима началстовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије уз саслуживање браће архијереја пакрачко-славонског г. Јована, далматинског г. Никодима, ваљевског г. Исихија, ремезијанског г. Стефана и осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва из више епархија. Светој Литургији присуствовали су госпођа Олгица Лаконић, представница Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Влади Републике Србије, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО, господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар и заменик градоначелника, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут и господин Јово Вуковић. Епископ Херувим честитао је славу својим епархиотима те се свим сабранима обратио речима љубави: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо архијереји и оци, драги народе Божји, радујем се данас што смо се сабрали овде у Кнежевим Виноградима, у нашој Барањи која од самога почетка свога постојања увек негује светосавски дух, светосавски етос, а то је етос љубави, етос мира. Нажалост, и Барања као и остали делови наше епархије суочени су са разним искушењима. Данашњи сабор овде говори нам да ништа није изгубљено, нада увек постоји и увек у томе духу треба да мислимо и у том духу да размишљамо. Са доласком наших архијереја, који су данас са нама били у молитви да останемо на путу светосавља, на путу истине, на путу Јеванђеља којим се искључиво изграђује љубав и јединство, ми смо сигурно данас добили велики благослов и велику благодат. Добили смо благодат да ходимо тим путем, открива нам се да ова наша Барања није заборављена, да је она дубоко у нашим срцима, да је дубоко у нашим мислима. Црква увек сведочи да без обзира каква су искушења ништа није без наде, већ да колико су већа страдања толико смо ближе васкрсењу и ближи истини која је искључиво испуњена у Светом Јеванђељу. Захвалио бих се својој драгој браћи архијерејима, вама политички представници нашег народа на овим просторима, и вама драги народе који сте се данас сабрали, не само из Барање већ широм наше епархије. Дошли смо сви овде на сабор да се помолимо Господу, да добијемо благослов и задобијемо благодат Божју. Дошли смо се помолимо да нас љубав Божја увек негује и храни, да нас она упућује ка јединству и братској слози, то је оно што нам је потребно и што нас увек као људе треба красити на овим просторима. Замолио бих нашег владику Фотија да нам се обрати, да нам упути речи Јеванђеља, речи љубави и мира, и да нас благослови својим архијерејским благословом. Владика Фотије је затим проузнео своју архипастирску беседу: -Ваше Преосвештенство, драги владико Херувиме, часни оци, драга браћо и сестре, владика је довољно рекао пастирску реч, ја немам много шта да кажем, али ево рећи ћу неку реч о данашњем Јеванђељу које кад год чујемо некако нас подсети изнова и изнова које је значење те приче. У Јеванђељима се врло често користе обичне ствари из живота човека, као што ми данас разумемо надницу, неко иде у надницу и треба да ради читав дан за један динар. И по људском је да сви који раде један дан добију динар. Читав дан, осам сати или десет сати. А у Јеванђељу није тако. Неко ко дође у последњи час, пети, шести час поподне, он ради један сат и добије исто један динар. То је Божја правда која превазилази људску правду. Е кад би разумели да тај динар који се добије јесте спасење људско. Онда не можемо добити више него што је то спасење. Бог хоће спасење свих људи и оних који су у младости били крштени и радили читав дан, читав живот свој провели у Цркви, они ће задобити спасење. Али има људи који ће се крстити пред крај живота и биће хришћани можда годину, две дана и они ће задобити спасење. има народа који су крштени у првом веку хришћанства и биће хришћани до другог доласка Христовог, хиљаду, две, три, пет хиљада година. Они су дакле радили пет хиљада година за спасење, а има народа који ће се крстити пред крај, пред други долазак Христов и они ће задобити спасење, биће хришћани можда неколико месеци или дана. Е то је љубав Божја браћо и сестре. Она превазилази све оно људско и земљаско, наша гледишта. Бог види другачије него ми људи. Ми смо ускогруди, рачунамо математички и тако даље. То је ова прича која је веома потресна за нас и оно што је владика рекао - имамо наде. Увек имамо наде за спасење и треба да призивамо људе на спасење. Бог је тај који нас благосиља и то нам припрема, не ништа мање од спасења, вечног живота, све друго би било мало. Да владамо хиљаду година мало је то, као што је у Старом Завету било са царем Давидом, Немањићима, у Средњем веку смо владали, мало је то. Желимо спасење, желимо вечни живот, то је оно на шта нас Бог призива, то је једна ствар. А друга ствар је житије Светога Стефана Штиљановића. Он је био толико велики јунак, тачно нас подсећа на наше косовске јунаке, косовске мученике. Ми Срби смо одувек имали тако велике људе које су поштовали чак и наши непријатељи, противници, Турци и други с којима смо се борили. Тако је једном приликом Свети Стефан Штиљановић био заробљен и турски паша га сам откупи од тих људи што су га заробили и да му слободу. Јер каже такав јунак не приличи да буде погубљен кад је тако диван, величанствен јунак. И Турци су поштовали такве људе и такве личности. Као што је био Свети Стефан Дечански, Аелксандар Невски у Русији и многи други. Једноставно, такви људи су толико велики. Зато је добро да овај крај буде под заштитом Светог Стефана Штиљановића, великога угодника Божјег човека који се бавио земаљским пословима, влашћу и да је то спојио са светошћу. Е то је заиста велики подвиг, е то је мучеништво. Ми, црквени делатници, да кажемо, епископи, свештеници, некако смо призвани непрестано да будемо уз олтар и уз житија светих и уз богослужења. А људи који се отисну у живот овако у политичком смислу, друштвеном, уђу у токове животне, то није једноставно, али да остане човек заиста ту светим и достојанствен и узвишен, такав је био Свети Стефан Штиљановић. Имамо његове мошти у Београду, у Саборној Цркви. Дуго година су биле у манастиру Шишатовцу у Срему. На његовом гробу се светлост појављивала и тако су људи открили где је његов гроб док нису ископали његове мошти. Имамо примере пред собом таквих људи, из нашега народа, увек има наших косовских мученика и новомученика и косовских јунака у народу нашем, има увек. Можда се не виде, али Бог их позива када је потребно. Имајмо наду на спасење из ове Јеванђељске приче. Без обзира кад сам постао истински православни хришћанин, кад сам заиста почео некако да верујем. Старац Тадеј Витовнички, за њега сте вероватно чули сви. Он је говорио: ”Она моја вера у младости, коју сам имао, а просто је била невера ја бих данас рекао у односу на ово што сам ја”. Био је хришћанин, као дете од 12 година дошао у манастир. У вери се напредује, у вери се из једнога подвига у други напредује. Не можемо остати на нивоу основне школе у вери, идемо ка факултету, докторату, да постанемо савршени. Е то је та вера коју нам Бог даје, спасење нам нуди и призива нас на спасење. Без обзира кад смо дошли, да ли смо овог тренутка приступили Цркви и вери или не. Да не бих много дужио, рекао сам да нећу много дужити. Радујем се да нас је владика Херувим данас сабрао, увек се код владике осећамо пријатно, осећа се његова топлина, осећа се његова безазленост. И то сви осећамо и у Сабору и овде када долазимо, у његовом дому, и заиста се радујем да сте добили правога владику овде из вашега краја, који с вама дели добро и зло. Буде добро, буде, буде наравно и распеће. Где су Срби ту је распеће. Али хвала Богу верујемо дубоко и у васкрсење, то је наша победа. Живели и свако добро! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  3. У уторак, 12. октобра 2021. године, у Крагујевцу је одржан једнодневни стручни скуп за представнике верских медија, под називом: „Стратегија верских медија у управљању друштвеним мрежама за потребе остваривања јавног интереса у информисању, са посебним освртом на кризне ситуацијеˮ. Повезане вести: У Крагујевцу одржан стручни скуп "Наступ верских медија на друштвеним мрежама" Наступи верских заједница у медијима и слика сукоба у верским медијима Благословом Епископа шумадијског г. Јована, скуп је организовао Радио Златоусти Епархије шумадијске, уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, у Богословији „Светог Јована Златоустаˮ. На стручном скупу учествовали су представници четрнаест медија православне, римокатоличке и исламске вероисповести. У име црквених радио-станица Епархије бачке учествовали су представници из Радио-Беседе и Радио-Тавора. Програм скупа је започео поздравним словом протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректора Крагујевачке богословије, који је пренео благослов Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована. Прота Зоран је, између осталог, истакао да је овај стручни скуп једна карика у побољшању рада црквених медија. Главни уредник Радија Златоусти, прота Милић Марковић, истакао је значај непосредне комуникације у раду медијских делатника при црквеним медијима и појаснио суштину теме скупа. Ђакон Александар Савић, управник Центра за проучавање савремених технологија Српске Православне Цркве, који је на овом скупу говорио на тему: „Наступи верских заједница у медијима – где су грешке и како их побољшати?ˮ, истакао је да треба имати свест о томе коме се обраћамо у медијима, да широки аудиторијум треба да разуме наш језик. Радио и телевизија, као медији, нису превазиђени, казао је ђакон Александар и додао да је улога ових медија додатно употпуњена учешћем на друштвеним мрежама. Ипак, сматра ђакон, нису све мреже подједнако пријемчиве за мисијску делатност Цркве. Цитирајући Патријарха српског г. Порфирија, ђакон Александар је истакао да ми треба да причамо о светлости, да се не бавимо тамом и да је то наша медијска мисија. Професор др Растко Јовић, са Православног богословског факултета у Београду, говорио је на скупу у Крагујевцу на тему „Медији и слика сукоба у Црквиˮ, указавши да поједини изазови произилазе из недостатка јасног идентитетског односа ко смо. Сузана Миличић, директорка ПР агенције „Контактаˮ, говорила је на тему „Традиционални медији и друштвене мреже – сарадници или супарнициˮ. Она је, представљајући и објашњавајући статистичке податке везане за медије и друштвене мреже, истакла да комуникација на друштвеним мрежама захтева озбиљне ресурсе и организацију, као и добро осмишљену стратегију комуникације. На скупу су говорили и поједини представници црквених емитера. Истакнуто је да су изазови о којима се говори заједнички, с обзиром на историјски тренутак у којем се налазимо. Такође, учесници скупа су се сагласили да је стратегија за унапређење кључна у усавршавању и професионалнијем деловању. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Марчанска епархија, такође позната и као Вретанијска, била је најзападнија епархија Српске патријаршије на заграничним крајишким подручјима у Хабзбуршкој монархији од краја 16. до краја 17. века. Накратко је обновљена 1734. године као Лепавинска, односно Северинска епархија, у саставу тадашње Београдско-карловачке митрополије. Коначно је укинута 1750. године и од тада се њено подручје налазило у саставу суседних српских епархија. Њена данашња наследница је Митрополија загребачко-љубљанска, која је образована 1931. године. У спомен на стару Марчанску епархију, Српска православна црква је установила службу и наслов викарног "епископа марчанског". Марчанска епархија је почевши од краја 16. века обухватала све православне Србе у Хабзбуршкој монархији, на ширем простору од сењског приморја у Хрватској, преко тадашње Горње Славоније (Словиње), до западноугарских области и градова Ђера и Коморана на Дунаву. Већ од половине 15. вијека, а нарочито послије битке на Мохачком Пољу (1526) и пада Лике и Крбаве под Турке (1528), почело је снажно исељавање Срба, турских крајишника и кметова, у слободне крајеве Хрватске, а помало и у Крањску и Штајерску. Прве знатније сеобе биле су 1530. и 1538, из Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе у сењско приморје, Крањску и Жумберак. Главне сеобе биле су крајем 16. и током 17. вијека, из разних српских крајева на Балкану, преко Славоније, Босне и Далмације. Ти Срби настанили су се око Сења, Огулина, Карловца, Иванића, Крижеваца, Копривнице и Ђурђевца, као главних градова на Крајини према Турцима. Њихови вође обично су већ прије прелаза на аустријску страну склапали уговоре са аустријским војним заповједницима: да ће увијек остати војници на Крајини, да ће бити слободни од спахија и да ће несметано моћи исповиједати православну вјеру. С тим Србима, које су највише звали Власима и Ускоцима, а рјеђе Рашанима и Србима, подигла је Аустрија два своја најзнатнија генералата, карловачки и вараждински. Са народом обично су прелазили и његови свештеници и калуђери, те су они, чим се населило довољно народа по хрватској и славонској Крајини, приступили црквеном уређењу. Први српски владика на хабзбуршким подручјима у Вараждинском генералату био је Василије, избегли митрополит пожешки који је 1595. године пребегао са турске на хабзбуршку страну. У хрватској Крајини, између Сења и Огулина, подигнут је 1602. године манастир Гомирје, а у славонској Крајини, око 1609, манастир Марча код Иванића, и манастир Лепавина, око 1636, између Крижеваца и Копривнице. Ти су манастири убрзо постали главна црквена и просвјетна средишта свих Срба под тадашњом Хабзбуршком монархијом. Марча је, пошто је имала централни географски положај, изабрана за резиденцију нове српске епархије, коју је 1609. основао српски патријарх Јован Кантул за све православне по западним странама у Хрватској, Славонији, Крањској, Штајерској и западној Угарској, уколико су те земље потпадале под власт аустријских царева. Патријарх је тој епархији у западним странама дао име Вретанијска (в. Вретанија), те је она тако називана све до почетка 18. века, али су је звали и марчанском и ускочком. Иако је епископ Симеон Вретања био постављен од стране патријарха Јована, на наговор и под притиском римокатоличког свештенства и војних власти отпутовао је 1611. године у Рим на поклоњење папи. Пошшто је пристао да се поунијати, добио је условну потврду да буде бискуп "грчког обреда" чиме је положен камен темељац за настанак стогодишњих невоља за православне Србе у Хабзбуршким земљама. Међутим, по повратку из Рима, Симеон се нашао између две ватре. Са једне стране, државна власт и римокатолички бискупи су се надали да ће унија пустити корена у свештенству и народу, али убрзо се показало да је народ одлучан у намери да остане у православљу. Стога је Симеонова унија остала на речима, као његов појединачни чин. Временом се показало да ни он сам нема намеру да стварно спроводи унију у раздраженом народу. Након његове смрти (1630), за новог марчанског владику је изабран Максим Предојевић (1630—1642) који је примио посвећење од српског патријарха и тиме потврдио опстанак православне марчанске епархије. И он је трпео притиске у циљу спровођења уније, као и његови наследници, који су упркос забранама налазили начин да приме посвећење од српског патријарха и православних епископа. Остали су постојани у православљу и нису ништа мијењали ни у вјеровању, ни у православним обичајима. Поред назива вретанијски, аустријски цареви давали су овим епископима и име свиднички. Међутим сви су се они потписивали увијек на српским актима само: епископ Србљем вретанијским. До промена је дошло тек након уклањања владике Гаврила Мијакића који је 1671. године оптужен за учесништво у побуни Зринског и Франкопана, те је стога затворен, а у тамници је и умро 1686. године. Тада је државна власт онемогућила народ да изабере православног епископа и покушала је да му наметне правог унијату. То је био Павле Зорчић (1671—1685), који је био питомац римске пропаганде у Болоњи те је стога још у младости постао увјерени унијат. Такови су били и његови наследници, које није више, као раније, сам народ бирао, него постављао аустријски цар, а рукополагали русински унијатски епископи. Стога је од Павла Зорчића наступила тешка унутрашња борба између унијатских бискупа и по неког њиховог калуђера са народним представницима, парохијским свештенством и осталим калуђерима, који су, готово без изузетка, остали вјерни православљу и најзад побиједили. Током 1692. и 1693. године, на подручју Марчанске епархије је боравио српски патријарх Арсеније III Црнојевић. Пошто хабзбуршке власти у то време нису дозвољавале постављање новог православног епископа за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је морао да пронађе друго решење за уређење црквених односа на том подручју, што је отварено тек 1705. године, приликом именовања Софронија Подгоричанина за пакрачко-славонског епископа. Под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово изнуђено решење није било по вољи хабзбуршким властима, услед чега су пакрачко-славонски епископи наилазили на многе потешкоће приликом вршења своје надлежности у областима горње Славоније. Стога је тамошњи православни народ заједно са својим свештенством наставио да се залаже за обнову посебне епархије на подручју Вараждинског генералата. Велики успех је остварен 1734. године, када је успостављена Лепавинска епархија са средиштем у манастиру Лепавини, а потом у Северину. Међутим, убрзо се показало да је државна власт противна опстанку ове епархије. Након смрти њеног првог епископа Симеона Филиповића (1743), Лепавинском епархијом су неколико година управљали администратори, а потом је 1750. године укинута и њено подручје је прикључено суседној Костајничкој епархији. Управо у то време, распламсала се борба око манастира Марче, који је 1753. године спаљен. Услед нередовних прилика, тадашњи унијатски бискупи морали су се држати подаље од Вараждинског генералата. Када је 1771. године укинута и Костајничка епархија, подручје бивше Лепавинске епархије је прикључено Пакрачкој епархији, у чијем је саставу остао све до 1931. године, када је на том подручју створена Загребачка епархија. Дио марчанске епархије који се налазио у Карловачком генералату, већ је крајем 17. вијека, послије ослобођења Хрватске од Турака, здружен са Горњокарловачком епархијом. У том је дијелу унијатска пропаганда успјела, око 1761, да цијели Жумберак поунијати, и Жумберчани су данас главни дио унијатске или грчкокатоличке Крижевачке бискупије, која је 1777. установљена, пошто је покушај са унијаћењем цијеле бивше Марчанске епархије пропао. Ризница литургијског богословља и живота: Историјат Епархије марчанске BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM Марчанска епархија, такође позната и као Вретанијска, била је најзападнија епархија Српске патријаршије на заграничним крајишким подручјим...
  5. Патрон Епархије бачке, Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), прослављен је у недељу, 6/19. септембра 2021. године, у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду. На празничном вечерњем богослужењу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, новохиротонисани викар Епископа бачког, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије бачке. Молитвено су учествовали Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и топлички Јеротеј. Благољепије празничне вечерње службе украсили су чланови хора Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин, који је предводио ђакон др Владимир Антић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. После вечерњег богослужења, Преосвећени владика Дамаскин је извршио чин благосиљања славских дарова. Честитајући епархијску славу свештенству, монаштву и благочестивом народу Епархије бачке, Епископ бачки г. Иринеј је истакао: „Радујем се да и ове године могу све вас да поздравим у овај дан – дан спомена чуда које је учинио свети архангел Божји Михаило у граду Хони или Колоси у Малој Азији, а које увек траје кроз литургијски спомен тога дана и тога чуда, уколико се ми са вером, надом и љубављу обраћамо светим архангелима, свим светим анђелима, свим светим Божјим угодницима, а преко свих њих – Самоме Господу. Посебна ми је радост што смо управо данас, на овај дан када ми прослављамо патрона наше Епархије, из руке Његове Светости Патријарха српског Порфирија и из руку саслужитељâ епископâ, добили новог викарног епископа наше Епархије, са звањем Епископа мохачког, који ће у Име Божје, са љубављу и ревношћу помагати мени, и ви ћете сви имати у њему увек добру вољу, разумевање и молитвену подршку.ˮ Потом се присутнима обратио нови викар Епархије бачке, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, који је заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју на указаном поверењу, љубави и пажњи. „Надам се да ћу својим трудом и радом, уз Божју помоћ, учинити све како бисмо служили Богу и вама, нашем благочестивом народу. Опростите ми ако због своје слабости будем показивао било шта што не би било достојно чина епископа, јер епископски чин јесте највиши чин који човек може да прими у Цркви. Зато и ја тражим опроштај унапред од свих вас и молим вас за ваше молитве да ми Господ дâ снаге да овај удео, а то јесте службу Божју коју сам добио благодаћу Божјом преко Његове Светости Патријарха српског и Сабора епископâ наше Цркве, изнесем на спасење своје и на спасење народаˮ, поручио је Преосвећени владика мохачки Дамаскин. Вечерњем богослужењу у Светосавском храму присуствовали су г. Милан Ђурић, заменик градоначелника Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Патрон Епархије бачке – Чудо светог архангела Михаила у Хони, биће прослављен у недељу, 19. септембра 2021. године, у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду. Дочек архијерејâ биће уприличен у 17:30, а вечерње богослужење биће служено са почетком у 18 часова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  7. Поводом одлуке апелационог суда у Приштини да се српски посланик Иван Теодосијевић осуђује на две године затвора поводом његових изјава у јавности пре пар година, изазвала је озбиљну забринутост и узнемирење међу нашим народом на Косову и Метохији. Не само да је реч о потпуно несразмерној пресуди, већ је прекршен договор у Бриселу да у судским предметима над српским грађанима морају бити ангажована двоје судија српског и један албанског порекла како би се избегле једностране одлуке, док је у доношењу ове пресуде у судском већу седело троје судија косовских Албанаца. Док се Србима мери свака реч, косовски лидери без икаквих проблема износе ставове о српском народу који подстичу на готово свакодневне инциденте који угрожавају општу безбедност и вређају наш народ који овде 20 година живи под константном етничком дискриминацијом. Епархија рашко-призренска, изражавајући највећу забринутост због ове одлуке и последица које она може да изазове на међуетничке односе на Косову и Метохији апелује да се нађу сви правни начини како би се неправедна одлука променила. Напомињемо да су косовске институције веома селективне у правосуђу када је реч о случајевима који се односе на припаднике српског народа јер се, на пример, одлука Уставног суда Косова о земљи манастира Високи Дечани без икаквих правних последица игнорише од стране институција већ пет година, иако је реч о отвореном кршењу закона. Етничка једностраност и искључивост у правосуђу озбиљно нарушава поверење у институције и нимало не води унапређењу међунационалних односа. Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве Призрен-Грачаница, 25. август 2021.
  8. Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу. Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“ У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“. У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја. Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу. У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку. Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања. У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу. Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића. Извор: Епархија нишка
  9. Дана 18 јула 2021. год у селу Брод косовска полиција је ибавестила локалног свештеника у Штрпцу да су приликом рутинског обиласка храмова видели оштећена врата на храму Св. Ап. Петра и Павла у селу Брод. Парохијски свештеник затекао је поломљену браву на улазној капији, на силу отворена врата на храму и графите ОВК у храму. Полиција је у току дана уз присуство тима из Приштине извршила увиђај и отворена је истрага. Епархија рашко-призренска изражава забринутост због овог још једног у низу више вандалских напада на наше храмове на Косову и Метохији и апелује на поштовање основних верских слобода, као и духовне и културне баштине православних Срба на КиМ. Епархија рашко-призренска Призрен-Грачаница, 21. јули 2021. Извор: Епархија рашко-призренска
  10. У суботу, 17. јула 2021. године Господње, са великом радошћу, благодарећи Богу, народ града Карловца и Епархије горњокарловачке заједно са својим предстојатељем Патријархом српским г. Порфиријем прославио је свога заштитника и небеског покровитеља Светог Саву Горњокарловачког. Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, коме су саслуживали Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Епископ горњокарловачки г. Герасим са свештенством Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије горњокарловачке. По заамвоној молитви Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са архијерејима, свештенством и верним народом, благословио је славске дарове који су принесени у славу Божју и у част Светог Саве Горњокарловачког. По окончању свештеног сабрања епископ Герасим се пригодном беседом обратио Њеоговој Светости, благодерићи на љубави и посети: - Свака посета Патријарха како свештенству тако и народу значи и потврђује да никада овде нисмо сами. Ваша светости, добро дошли у земљу натопљену крвљу мученика, како рече народни песник у земљу где је, „гроб до гроба“, многе јаме и стратишта, спаљени храмови, уцвељене мајке и очеви, изгубљена деца пострадала за веру отаца наших. Добро дошли у земљу где су подземни градови, мртвих и замучених „братском руком“, већи од оних који су над земљом, где се још битише и удише ваздух подарен од Творца и Животодавца Господа. Добро дошли у земљу Светога свештеномученика Саве Горњокарловачкога, чији празник данас заједно са осталим новомученицима горњокарловачикм литургијски прослављамо као небеског покровитеља наше Богочуване свештене Епископије. Свети свештеномученик Сава, је истрајни и трудољубиви посланик у Карловачком владичанству, служитељ мира и истинске Христове љубави, засејао је добро семе у овим крајевима од којих и ми данас, после осамдесет година, сабирамо непролазне плодове. Својим овоземаљским животом заједно са својим свештенством, монаштвом и народом, остао је до смрти веран Господу, својој Цркви и народу, посведочивши речи да се крвљу Црква не руши, већ зида! У својој поучној архипастирској беседи патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: - Позвани смо да све људе видимо као своју браћу. Човек је створен љубављу Божјом. Он је икона Божја створена за вечност у Христу кроз Цркву у светој Литургији. - Свети људи облагодарени Христом, као што је Свети свештеномученик Сава Горњокаловачки моле се за сав људски род. Свети Сава је био пун љубави према свима и када му је понуђено да избегне, он је рекао да ће остати и бити уз свој народ. Због тога га је Господ прославио као светитеља, истакао је патријарх Порфирије. Препознавши вишедеценијски труд г. Хрвоја Ђаконија, начелника Конзерваторског одељења Личко-сењске жупаније, на обнови духовног и свештеног наслеђа Епархије горњокарловачке, Свети Архијерејски Синод му је доделио орден Светог Саве другог реда. Високо одликовање г. Ђаконију је уручио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, истакавши универзалност духовних вредности и посебно похваливши г. Ђаконија што је својим несебичним трудом остао доследан универзаној снази јеванђелске поруке сачуване у духовном наслеђу Епархије горњокарловачке. Прослави патрона Епархије горњокарловачке присуствовали су: председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) проф. Милорад Пуповац, конзул Републике Србије у Ријеци г. Владимир Марјановић, градоначелник Добоја г. Борис Јеринић, народни посланик у Народној скупштини Републике Српске и председник Социјалистичке партије Српске (СПС) г. Горан Селак, дожупан Жупаније карловачке г. Дејан Михајловић, начелник општине Крњак г. Перица Матијевић, начелник Вргинмоста г. Милан Врга. Извор: Епархија горњокарловачка
  11. - Реч Епископа треба да се темељи на вери у живог Бога. Ништа боље и ништа лакше, јер Епархија у коју долазите јесте Епархија вере, Епархија молитве и Епархија љубави, поручио Патријарх српски г. Порфирије новоустоличеном Епископу ваљевском г. Исихију. - Епископ Исихије је данас је постао Епископ Епархије ваљевске, која је у јединству са помесном Српском Православном Црквом, а то значи - не представник једне људске организације, која је у комуникацији са другим организацијама овог света, јер Црква није напросто људска организација, ни најважнија организација у једном народу и држави. Црква је тело Христово, чија је глава сам Господ Христос, а сви они који су крштењем сједињени чине један организам. Стога, Епископ је на месту и обличју Христовом и он је представник Христов, поучио је у беседи о узвишености епископске службе Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије приликом увођења Епископа Исихија у трон Епархије ваљевске. - Увели смо владику Исихија у трон Епархије, која је 2006. године обновљена на челу са блажене успомене епископом Милутином, који је био Епископ Цркве Христове онако како су апостоли проповедали, Свети оци сведочили и како ми православни хришћани верујемо. Уведен је у трон Епархија, која је у другој половини 20. века била извор и стециште истинске и аутентичне вере и богословља, али и стециште људи са свих страна који су били жељни живог Бога, истакао је патријарх Порфирије. - Одавде су поникли пре свега Свети владика Николај, Нови Златоусти, затим онај који се наслањао на владику Николаја и у истом духу у ком је он, а пре њега Свети оци Цркве, сведочио реч Христову, Преподобни отац Јустин Поповић. Мало је данас православних Срба које није дотакла реч владике Николаја или оца Јустина, а најчешће реч обојице, и који нису њиховом речју обогаћени. Реч Епископа треба да се темељи на вери у живог Бога. Ништа боље и ништа лакше, јер Епархија у коју долазите јесте Епархија вере, Епархија молитве и Епархија љубави. Народ ове Епархије јесте честит и побожан, лепе су речи патријарха Порфирија о завичајцима новопросијавших светитеља, које завређују благодарје свих који живе у ваљевском крају, али и на нова прегнућа у славу Божју обавезују. - Честити и побожни народе овог краја, добијате, сигуран сам, достојног наследника владике Милутина, великих старих Епископа ове Епархије, али и човека који је израстао у истом духу којим ви живите. То је дух Светога Саве, Светог владике Николаја и оца Јустина. Кажем „дух“, а то значи начин живота – однос према Богу и ближњем, јер то двоје не може да буде раздвојено, поручио је патријарх Порфирије, благосиљајући владику Исихија и његове епархиоте – народ који је, према његовим речима, „украс Цркве Христове“. По благослову Патријарха српског г. Порфирија, одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Исихија за Епископа ваљевског прочитао је Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. У тексту одлуке се обнародује његов избор и позива верни народ да му својим молитвама помогне у тој узвишеној служби. Извор: Инфо-служба СПЦ
  12. Поводом недавне изјаве г. Хајрула Чекуа, министра културе при косовским институцијама, да су “у програму рестаурације културног наслеђа три православне цркве” (манастир Драганац, црква Св. Богородице у Косовској Каменици и манастир Тамница), сматрамо за потребно да нагласимо да Епархија рашко-призренска није имала никакав састанак и договор са институцијама из Приштине у вези обнове горепоменутих светиња. Представници Епархије су о обнови три горепоменуте светиње разговарали само са представницима УНДП (организације Уједињених нација за развој), који су изразили спремност да као међународна организација финансирају процес обнове, у сарадњи са канцеларијом за духовну и културну баштине Епархије. На састанку није било никаквог говора о учешћу министарства културе из Приштине. Грачаница-Призрен 22. јун 2021. године Извор: Епархија рашко-призренска и косовско метохијска
  13. Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива". Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници. Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе. Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин. Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године. Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
  14. Поводом провокативних изјава политичких представника косовских Албанаца и отворених претњи у штампи у вези јучерашње Свете Литургије у храму Христа Спаса у Приштини, које нескривено подстичу етничку и верску нетрпељивост, Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве принуђена је да још једном нагласи да је прослављање верских празника у објектима који су власништво Српске Православне Цркве питање фундаменталних верских права која су законски регулисана и мора да буду поштована без икаквог условљавања. Јучерашња прослава празника Вазнесења Христовог у храму Христа Спаса у центру Приштине, који је у власништву СПЦ стога не може и не сме да се третира као политичко питање, као што се тако не могу посматрати ни обреди које врше представници других верских заједница у својим верским објектима. Храм Христа Спаса је уписан у катастру, налази се на земљишту које се по катастарским подацима води на СПЦ (о чему сведоче валидни катастарски изводи), а не Универзитета у Приштини, који годинама упорно и без икакве правне основе покушава да уклони овај храм који одговорне на Универзитету ваљда подсећа на 40.000 Срба у Приштини који су протерани након завршетка оружаног сукоба 1999. год и чија је имовина у више случајева и даље бесправно узурпирана. Не постоји било који правно валидан акт који негира имовинска права СПЦ над овом црквом, нити овај објекат сматра нелегалним и стога Црква није дужна по закону да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда на својој имовини. Служење верских објеката у још незавршеним храмовима сасвим је уобичајено у пракси наше Цркве јер храм на освештаним темељима представља свето место. Наметати Цркви обавезу да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда унутар својих храмова не представља само кршење цивилизацијских норми у поретку успостављеном након Другог светског рата, већ и правних прописа које су донеле управо власти у Приштини и који су и даље важећи. Стога, они који би да се јавно позивају на прописе како би њима покушали да прикрију отворену мржњу и дискриминацију према једној верској заједници, те исте прописе прво треба да прочитају. Иако траје судски процес у комe Универзитет без иједног доказа покушава да натера Цркву да сруши сопствени храм, то не значи да Црква, као власник који је уписан у катастру нема права да користи свој легално саграђени верски објекат. Са друге стране, власти у Приштини већ пет година не спроводе судску пресуду поводом манастира Високи Дечани, и стога јавна позивања на судске поступке који су у току и немају никакво дејство на власништво Цркве могу само да поруче да је на Косову примена правде селективна када је у питању Српска Православна Црква. Све чешћи и интензивнији покушаји негирања верских и имовинских права, идентитета и уставом загарантованог имена Српске Православне Цркве на Косову и Метохији од стране косовских институција тужан су показатељ озбиљног погоршања општег стања верских слобода на овом простору, што нимало не доприноси помирењу и заједничком животу, већ додатно подстиче верску и етничку мржњу која угрожава безбедност православног српског становништва и нашег духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Прославом Христовог Вазнесења у нашој цркви у Приштини Епископ Теодосије није одржао политички скуп, већ је одслужио Свету Литургију на којој је позвао на мир и толеранцију у нашем још незавршеном храму који је годинама на мети албанских екстремиста који су га некажњено палили, скрнавили, нападали, претварали у јавни тоалет и депонију смећа, што је на срамоту посебно града Приштине и Универзитета, чији званичници редовно траже уклањање овог храма, док се политичари такмиче у језику мржње и увредама на рачун СПЦ. Наша Црква стоји чврсто на темељу да све цркве и верске заједнице морају да имају загарантовано право да несметано врше своје верске обреде у објектима који су у њиховом власништву и спремна је, уколико је то потребно, да своја права одлучно брани и на локалним судовима, али и пред међународним организацијама за верска права и слободе, пошто поседује сву валидну правну документацију. Као посебан скандал је и вест која нам је дошла након свих реакција које смо имали прилике да видимо, а то је да је на вратима једног верског објекта исписана парола мржње, што у овом случају сматрамо и отвореном претњом. Очекујемо од Полиције Косова да починиоце ове отворене претње према нама, као једној од верских заједница, одмах пронађе и преда тужилаштву на даље поступање. Такође тражимо од Полиције Косова да се овај акт прогласи оним што јесте – ширењем верске и националне мржње и отвореном претњом, уместо да се као до сада овакве нескривене претње проглашавају вандализмима или уништењем имовине како би се прикриле размере мржње и дискриминације према Српској Православној цркви које у овом друштву владају. Није нормална ситуација у којој, уместо да се неко заппита какво је то друштво у коме се у 2021. години једној верској заједници прети због одржаног верског обреда унутар сопственог верског објекта, и на том верском објекту се исцртавају графити мржње и претњи против те верске заједнице само због тога што је вршиила верски обред унутар сопственог верског објекта, појединци још најављују и протесте против одржања верског обреда унутар верског објекта, још и злоупотребљавајући студенте у својој несхватљивој кампањи распиривања мржње. Беспримеран језик и напади у косовској албанској штампи против служења Литургије у нашем српском православном храму, веома је снажан показатељ безакоња и нескривене нетолеранције које шире не само појединци и одређене невладине организације, већ и званични представници косовске власти, као што се види из доле приложеног прегледа реакција. Прилог: Реакције косовских политичких представника у прегледу Коссев инфо портала- https://kossev.info/reakcije-iz-pristine-na-spasovdan-u-istoimenom-hramu-nece-se-tolerisati-provokacije-ne-nasedajte-na-zamku-da-ponovimo-17-mart/ Извор: Епархија рашко-призренска
  15. Поводом провокативних изјава политичких представника косовских Албанаца и отворених претњи у штампи у вези јучерашње Свете Литургије у храму Христа Спаса у Приштини, које нескривено подстичу етничку и верску нетрпељивост, Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве принуђена је да још једном нагласи да је прослављање верских празника у објектима који су власништво Српске Православне Цркве питање фундаменталних верских права која су законски регулисана и мора да буду поштована без икаквог условљавања. Јучерашња прослава празника Вазнесења Христовог у храму Христа Спаса у центру Приштине, који је у власништву СПЦ стога не може и не сме да се третира као политичко питање, као што се тако не могу посматрати ни обреди које врше представници других верских заједница у својим верским објектима. Храм Христа Спаса је уписан у катастру, налази се на земљишту које се по катастарским подацима води на СПЦ (о чему сведоче валидни катастарски изводи), а не Универзитета у Приштини, који годинама упорно и без икакве правне основе покушава да уклони овај храм који одговорне на Универзитету ваљда подсећа на 40.000 Срба у Приштини који су протерани након завршетка оружаног сукоба 1999. год и чија је имовина у више случајева и даље бесправно узурпирана. Не постоји било који правно валидан акт који негира имовинска права СПЦ над овом црквом, нити овај објекат сматра нелегалним и стога Црква није дужна по закону да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда на својој имовини. Служење верских објеката у још незавршеним храмовима сасвим је уобичајено у пракси наше Цркве јер храм на освештаним темељима представља свето место. Наметати Цркви обавезу да тражи било какву дозволу за вршење верских обреда унутар својих храмова не представља само кршење цивилизацијских норми у поретку успостављеном након Другог светског рата, већ и правних прописа које су донеле управо власти у Приштини и који су и даље важећи. Стога, они који би да се јавно позивају на прописе како би њима покушали да прикрију отворену мржњу и дискриминацију према једној верској заједници, те исте прописе прво треба да прочитају. Иако траје судски процес у комe Универзитет без иједног доказа покушава да натера Цркву да сруши сопствени храм, то не значи да Црква, као власник који је уписан у катастру нема права да користи свој легално саграђени верски објекат. Са друге стране, власти у Приштини већ пет година не спроводе судску пресуду поводом манастира Високи Дечани, и стога јавна позивања на судске поступке који су у току и немају никакво дејство на власништво Цркве могу само да поруче да је на Косову примена правде селективна када је у питању Српска Православна Црква. Све чешћи и интензивнији покушаји негирања верских и имовинских права, идентитета и уставом загарантованог имена Српске Православне Цркве на Косову и Метохији од стране косовских институција тужан су показатељ озбиљног погоршања општег стања верских слобода на овом простору, што нимало не доприноси помирењу и заједничком животу, већ додатно подстиче верску и етничку мржњу која угрожава безбедност православног српског становништва и нашег духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији. Прославом Христовог Вазнесења у нашој цркви у Приштини Епископ Теодосије није одржао политички скуп, већ је одслужио Свету Литургију на којој је позвао на мир и толеранцију у нашем још незавршеном храму који је годинама на мети албанских екстремиста који су га некажњено палили, скрнавили, нападали, претварали у јавни тоалет и депонију смећа, што је на срамоту посебно града Приштине и Универзитета, чији званичници редовно траже уклањање овог храма, док се политичари такмиче у језику мржње и увредама на рачун СПЦ. Наша Црква стоји чврсто на темељу да све цркве и верске заједнице морају да имају загарантовано право да несметано врше своје верске обреде у објектима који су у њиховом власништву и спремна је, уколико је то потребно, да своја права одлучно брани и на локалним судовима, али и пред међународним организацијама за верска права и слободе, пошто поседује сву валидну правну документацију. Као посебан скандал је и вест која нам је дошла након свих реакција које смо имали прилике да видимо, а то је да је на вратима једног верског објекта исписана парола мржње, што у овом случају сматрамо и отвореном претњом. Очекујемо од Полиције Косова да починиоце ове отворене претње према нама, као једној од верских заједница, одмах пронађе и преда тужилаштву на даље поступање. Такође тражимо од Полиције Косова да се овај акт прогласи оним што јесте – ширењем верске и националне мржње и отвореном претњом, уместо да се као до сада овакве нескривене претње проглашавају вандализмима или уништењем имовине како би се прикриле размере мржње и дискриминације према Српској Православној цркви које у овом друштву владају. Није нормална ситуација у којој, уместо да се неко заппита какво је то друштво у коме се у 2021. години једној верској заједници прети због одржаног верског обреда унутар сопственог верског објекта, и на том верском објекту се исцртавају графити мржње и претњи против те верске заједнице само због тога што је вршиила верски обред унутар сопственог верског објекта, појединци још најављују и протесте против одржања верског обреда унутар верског објекта, још и злоупотребљавајући студенте у својој несхватљивој кампањи распиривања мржње. Беспримеран језик и напади у косовској албанској штампи против служења Литургије у нашем српском православном храму, веома је снажан показатељ безакоња и нескривене нетолеранције које шире не само појединци и одређене невладине организације, већ и званични представници косовске власти, као што се види из доле приложеног прегледа реакција. Прилог: Реакције косовских политичких представника у прегледу Коссев инфо портала- https://kossev.info/reakcije-iz-pristine-na-spasovdan-u-istoimenom-hramu-nece-se-tolerisati-provokacije-ne-nasedajte-na-zamku-da-ponovimo-17-mart/ Извор: Епархија рашко-призренска View full Странице
  16. Епархија pашко-призренска обавештава јавност да извесни Дејан Кусало, италијански грађанин српског порекла, који се представља као велики добротвор Eпархије, који сакупља новац за Србе са Косова и Метохије, није као такав познат Епархији. Истине ради, треба рећи да је Унија Срба у Италији, чијим се референтом за хуманитарна питања г. Кусало представља, једном приликом у сарадњи са хуманитарним удружењем „Амићи ди Дечани“ које делује под окриљем Епархије, делом помогла један пројекат, но то не може бити изговор г. Кусалу да се позива на Eпархију, будући да са њим ни тада нисмо имали директан контакт, нити сада имамо било каквих сазнања о томе каквим се активностима бави. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  17. На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова. Од марта месеца ове године емисија се премијерно емитује на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке, која благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, своју мисију врши више од једне деценије. Као вид плодне сарадње два значајна црквена медија, екранизацију емисије приредила је Телевизија Храм. Наведена емисија представља допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца Острошког. Ово је изузетна прилика да, кроз циклус од десет емисија, укажемо на све важније детаље из Светитељевог житија, почев од његовог чудесног рођења и васпитања у побожном родитељском дому, до одласка у манастир и његове хиротоније у архијерејски чин. Будући да су мајчинске молитве и пажња Ане Јовановић, мајке светога Василија, дале свој благословени плод, једну од емисија посветићемо управо њој, док ће овај циклус нове емисије бити употпуњен и следећим темама: Историјски и духовни значај манастира Острог; Мошти Светога Василија Острошког; Свети Василије Острошки као чудотворац; О правилном поимању чуда; Свети Василије у химнографији; Свети Василије походи народ свој. Циклус закључујемо емисијом на тему: 350-годишњица упокојења светога Василија Острошког. Надамо се да ће ова емисија, која је слична семену које сејемо, дати свој плод, како у катихетском смислу, тако и у погледу сарадње медијских делатника Српске Православне Цркве. Извор: Телевизија Храм
  18. Епархија зворничко-тузланска, у ово свето и страшно време, када празнујемо страдања и само Распеће Христово, приморана је да се зарад истине и изречених дезинформација разне природе, јавно огради од јучерашњег гостовања свештеника Радивоја Круља из Мостара у емисији Пулс Бн телевизије. Свештеник Радивоје Круљ је клирик Епархије захумско-херцеговачке који је, у емисији Пулс Бн телевизије, у студију у Бијељини, учествовао без претходне најаве, односно без знања и благослова Епархије зворничко-тузланске. Самим тим поменути свештеник је учинио велики црквени преступ, јер се јавно појављивао и као свештеник деловао на простору друге Епархије, што канони Православне Цркве строго забрањују. Следствено томе, све што је свештеник Круљ рекао у поменутој емисији представља само и искључиво његово приватно мишљење, а никако став Епархије зворничко-тузланске и Српске Православне Цркве. Због овог нецрквеног поступка свештеника Круља, бићемо приморани да се одмах по празнику Васкрсења обратимо његовом надлежном Епископу, захумско-херцеговачком г. господину Димитрију, као и Светом Архијерејском Синоду. Ово ћемо учинити са намером да се овим и сличним црквено-неканонским деловањима стане на крај. У Цркви све треба да буде благообразно и чино и у црквеном поретку јер се једино тако доприноси изграђивању тела Цркве, а не, не дао Бог, Њеном рушењу. У Бијељини, на Велики петак, 30. април 2021. год. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  19. Састанак свештеничког братства Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, које се сваке године одржава у манастиру Покрова Пресвете Богородице – Новој Грачаници код Чикага пете недеље Великог поста, ове године, 12. априла, одржан је преко он лајн видео апликације. За Епархију новограчаничко-средњезападноамеричку, ово сабрање је било од историјског значаја зато што је, на молбу епископа Лонгина, поздравно слово одржао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. Његова Светост Патријарх је благословио сабрање и одржао беседу на тему подвига током Великог поста. - Увек имајмо на уму да Црква Христова по ниједном питању садашњице нема став него проповеда Истину. Став Цркве по сваком питању је Истина коју проповедамо већ два миленијума и коју носимо у себи као део свог бића ако смо црквени људи. Важно је да истакнемо ову чињеницу у ово време у коме живимо – време релативизације, где је сваки дијалог и сваки знак добре воље од стране Цркве прихваћен од стране нецрквеног света као спремност на компромис. Црква ће увек радо да се упусти у сваки дијалог са било киме, са циљем да том свом саговорнику пренесе вечну, спасоносну Истину, а не да компромитује саму суштину свог бића. У суштини нашег бића се налази одговор на сва питања и све изазове, и из нашег бића се у моменту формулише наш такозвани став према темама с којима се суочавамо, став који не може ни појединац ни некаква радна група да промени по потреби или жељи друштва у коме се тренутно налазимо. Епископ Лонгин и свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке изразили су захвалност Његовој Светости Патријарху на посвећеном времену, бризи и пажњи. У виртуално сабрање се такође укључио и Епископ аустралијско-новозеландски Силуан. Свештенству је било од велике важности да чује кроз каква искушења пролазе братија са друге стране земаљског шара и каква мишљења и коментаре о томе има Епископ који је рођен и одрастао у дијаспори. Владика Силуан је пренео искуства из земље у којој су анти-корона мере месецима биле много интензивније него у САД. - Показало се у току овог искушења које још није сасвим прошло да грађанске власти Аустралије не сматрају Цркву Христову за суштински фактор у животу свог друштва и да су пробали на разне начине да Цркву ставе у службу државе до мере где би се свето Предање и сама мисија Цркве компромитовали на начин који би можда и трајно саблазнио верни народ. Било је чак и захтева од грађанских власти да Црква промени начин дељења светог Причешћа вернима. Ово искушење сада пролази али да је могло да нам послужи на буђење и отрежњење од неких заблуда у којима смо можда живели и да на основу овог искуства треба да размислимо како ћемо изаћи у сусрет неким већим искушењима с којима ћемо се можда ускоро срести, заључио је владика Силуан. Свештеници су нагласили да су се вишеструко пронашли у излагању епископа Силуана и поистоветили са многим проблемима с којима се суочава његов клир и верни народ у Аустралији. Следећи гост на сабрању је био Епископ Толеда и Средњег Запада Антоније из Антиохијске Православне Цркве, који је истакао да световно друштво око нас жели да постане само по себи религија и на томе интензивно ради али се суочава с једним проблемом – није у стању да људима понуди вечни живот. - То може само Црква Христова. Док световно друштво око нас покушава да своје помисли, уверења, осећаје, ритуале и обичаје уздигне на већи ниво од оног на коме би требали да буду, Црква мора да буде жива и да пружа љубав, да буде невеста живог Бога који свима пружа љубав, и да понуди свету око себе богатство које поседује – љубав, силу, лепоту, музику, литургију, све оно што нас усмерава према вечности кроз искуство истог овде и сада. Ово сведочанство живота је поготово важно у ово време када излазимо из периода пандемије у коме су се многи суочили са смрћу, истакао је владика Антоније. Виртуелно сабрање свештенство Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке окончано је поруком захвалности Патријарху и Архијерејима на душекорисним речима и благослову са надом да ће се ускоро у манастирима Светог Саве и Новој Грачаници сусрести лицем у лице и приступити једној Чаши коју је сами Господ предао пре два миленијума након што је рекао: Оче, ... да буду једно као што смо ми једно (Јован 17: 22). Извор: Инфо-служба СПЦ
  20. Издавачка установа Епархије бачке Беседа, током Страсне и Светле седмице, од 26. априла до 9. маја 2021. године, нуди попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Бернар и Ризница. Поводом предстојећег празновања Христовог Васкрсења, књиге по попусту је могуће купити у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  21. У навечерје суботе Светог Праведног четвородневног Лазара, 23. априла 2021. године, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" задужен за односе са медијима, посетио је Радио Епархије сремске "Српски Сион". Уваженог и драгог госта дочекали су чланови редакције наведеног радија, који своју плодну мисионарско-информативну службу обавља у окриљу храма Преноса моштију Светога Николаја у Руми. У разговору са уредником Радија Епархије сремске Г. Мирославом Крсмановићем и новинаром-водитељем Мирјаном Босић, катихета Бранислав је истакао значај мисије као заједничког - саборног дела, које је утемељно на Спаситељевој заповести о проповеди - Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19). Гост је пренео молитвене поздраве целокупне редакције званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, на челу са презвитером др Оливером Суботићем. Ова претпразнична посета потврдила је вишегодишњу сарадњу Православног мисионара и Радија Српски Сион, а гостољубље и делатно пројављена љубав дивних домаћина, подстакли су актуализовање Спаситељевих речи које је упутио својим ученицима: По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн 13,35). Извор: Православни мисионар
  22. Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког. Повезан садржај: Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас) Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас) Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић. На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче. Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју. Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена. У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности. Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“. У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа. У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике. У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година) и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године. Извор: Радио Глас
  23. Поводом најављеног ,,крсног хода” улицама Новог Сада, 28. марта 2021. године, обавештавамо верни народ да ова ,,литија”, као ни претходна одржана 7. марта текуће године, није организована са благословом Цркве. Наши верници све духовне потребе могу да задовоље у својим храмовима где се редовно служе сва света богослужења. У нашој светој Цркви у току Часног поста нема места за литије као вид свечане поворке. Литија улицама Новог Сада коју ће предводити епископ и свештенство биће традиционално организована на Лазареву суботу, односно на Врбицу, 24. априла текуће године. Из Kанцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  24. На територији Епархије рашко-призренске, у протеклих неколико недеља, десио се низ провала и пљачки Православних Храмова. Само у последњих 10 дана 6 наших храмова и црквених објеката су проваљени и опљачкани Према извештајима које су Епархији доставили парохијски свештеници, провале су се догодиле на следећим локацијама: – Црква Св. апостола Петра и Павла у Клокоту. Дана 6. 3. 2021. године, на Задушнице, непознати починиоци су провалили у храм, при чему су оштетили улазна врата, поломили прозор, тупим предметом покушали да састружу златне листиће којима је централна икона била прекривена(при чему су је уништили) и украли око 200 евра. – Црква Свете Тројице у Партешу. Дана 6. марта 2021. године, у раним јутарњим часовима, проваљен је храм од стране непознатог лица. Том приликом је извршена преметачина и обијена је каса, у којој се налазио новац од дневног прихода оствареног од продаје свећа поводом задушница. Непознато лице је из храма однело Плаштаницу са Христовог гроба, икону Св. Јована Крститеља и новац из касе у износу од 15.000,,00 динара и 70 евра. – У селу Горња Гуштерица у општини Грачаница, у ноћи између 15. и 16. марта обијена је и опљачкана црква Свете Недеље. Из цркве је украден новац са икона у вредности од 5000 динара (45 евр), улазна врата су проваљена и причињена је друга материјална штета, а провалу су приметили мештани овог села у јутарњим часовима са својим свештеником о томе обавестили полицију која је направила увид. У општини Штрпце, у селима Драјковце и Доња Битиња 13. марта надлежни свештеник је пријавио провалу и пљачку у две цркве у његовој парохији: У селу Драјковце, у цркви Светих 40 мученика Севастијских, непознате особе су насилно ушле и украле одређену количину новца. У Доњој Битињи проваљена је црква и црквени звоник храма Светог Димитрија при чему су демолирана улазна врата, а из цркве је однешено 3.000 динара. – У општини Пећ, селу Витомирици, свештеник је 12. марта пријавио да је проваљен парохијски дом у изградњи поред храма св. апостола Луке. У провали је украден грађевински материјал у вредности од око 4000 евра. Сви случајеви су пријављени косовској полицији и овом приликом Епархија Рашко-призренска још једном изражава дубоку забринутост због учесталих случајева обијања наших храмова на Косову и Метохији. Оволико провала и крађа у кратком времену изазива узнемиреност међу нашим свештенством и народом, посебно у ове свете дане Великог поста. Епархија апелује на Косовску полицију, али и међународне организације да учине максималан напор да се напади на верске објекте спрече и да се одговорни приведу правди. Учестале крађе и провале на нашим храмовима такође показују да је неопходно да се предузму додатне мере безбедности. Извор: Епархија рашко-призренска
  25. У суботу, 13. марта 2021. године, поводом одржавања заједничке седнице Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије служио је Чин призива Светога Духа у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свих архијерејских намесника Епархије бачке и присуство осталих чланова наведених епархијских тела. Обраћајући се присутнима у Саборном храму, Преосвештени владика Исихије је пренео молитвене поздраве и благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја. „Часни оци, драга браћо и сестре, извршили смо молитвени призив Светога Духа за наступајућу седницу Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије бачке. Свима вама преносим молитвени поздрав и благослов нашег Преосвештеног епископа Иринеја, који богомудро управља речју Истине у Богом спасаваном граду Новом Саду и у читавој Епархији бачкој. Молим вас да се сви молитвено придружите нама да, као што су ове богонадахнуте молитве указале, сви мислимо једно у Господу и да – надахнути Духом Светим – доносимо одлуке које су на корист Цркве”, навео је Епископ мохачки Исихије. Седница Епархијског савета и Епархијског управног одбора настављена је у дворани Црквене општине новосадске. На овом редовном заседању чланови Епархијског савета усвојили су извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2020. годину и предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2021. годину. На крају заседања, Епископ мохачки Исихије је заблагодарио присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...