Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'дом'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 33 results

  1. Ја призивам из најдубљих својих сјећања успомене на најраније дјетињство, како се, у оно доба, већ у суботу поподне почела осјећати недјељна, празнична, атмосфера; како су се послови – ма колико да их је било и ма како да су важни били – полако почели приводити крају; а жене би пролазиле поред наше куће, на свом путу према гробљу, одакле би се, потом, чуло њихово ритуално запомагање и запијевање, да би на крају дана, када је све свом концу приведено било, мајка припремила кадионицу и цијелу кућу кадила мрмљајући у себи само њој знане молитве и ми сви, с татом на челу, одстојали редовну кућну молитву, прије но што се за софру сјело и вечерало. И то све у неком свечаном и побожном реду. У мојим данашњим сјећањима, наша парохијска црква, са прастарим попом Бранком, који је крстио наше родитеље и све нас, дјецу, редом, долази као да је са самих небеса спуштена била Сада, са ужасом, посматрам стравичну небригу већине Срба, од најстаријих до најмлађих, који никако, ни у најмањи ћошак свога бића, не могу да удјену своју Цркву и да за духовну страну свога постојања бар мало времена изнађу. Тако, без Цркве и Бога, стасале су и, за увијек, изгубљене многе генерације. С каквом се небригом према Цркви односимо сви су жалосни изгледи да ни у будућности ништа боље неће бити „Хтео бих да се молим али – немам времена – вели једна пјесма. Хтео бих да вам помогнем али – немам времена. Дете се игра – нема времена. Ђак учи – нема времена. Студент има предавање – нема времена.“ И све тако пјесма ређа док не дођу, и пјесма и живот, свом неминовном завршетку, па се каже: „Болесник треба да се лечи – нема времена. Смртник – нема … Доцкан је – више заиста нема времена. Тако трчећи пролазимо кроз живот, журно, нервозно, нестрпљиво. Не молим Те, Господе, да ми даш времена да учиним ово или оно. Молим Те да ми помогнеш да савесно извршим, у времену које си ми дао, Оно што очекујеш од мене.“ (Православни мисионар, 2. 79. Неко је израчунао, што није тешко израчунати, да „у току дана и ноћи, за 24 часа, прође 1440 минута. Запитајмо се и искрено одговоримо колико од тих 1440 минута дневно посветимо молитви – разговору душе са Богом?“ (Исто) При томе имајмо у виду да је за Молитву Господу, Оченаш, потребна само једна једина минута. Православље је заједница, сабор дјеце Божије, окупљене истом вјером. Света Црква је и установљена у заједници. Дјела апостолска свједоче да рани хришћани „сваки дан бијаху истрајно у храму“. ( Дап. 2, 46-47) Прави хришћанин живи своју вјеру заједно са људима међу које га је Бог поставио ”Богу се можемо молити свуда и на сваком мјесту али Он нам сам, својим примјером, показује да је храм, ипак, то одабрано и посвећено мјесто гдје се сила Божије благодати најјаче излива. Заједничка молитва у храму има већа преимућства над посебном. На ова преимућства Господ је мислио када је рекао: „Гдје су два или три сабрани у име моје, онда сам ја међу њима.“ (Мт. 18, 20) „Разуме се – вели прота Живан Маринковић – Бог је присутан свуда и на сваком месту, али његово присуство особито се осећа у храму, за време заједничке молитве. Зато се ту у највећој мери осећа благодат Божја и изливају њени дарови на учеснике у заједничкој молитви. Зато су заједничке молитве снажније од појединачних. То нарочито истиче свети Јован Златоусти: „Ја могу, веле неки, да се молим и код куће… Вараш се ти, човече, разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздиже песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити успешан, молећи се Господу код куће сам, као молећи се са својом браћом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника. Зато и предстоје свештеници, да би се молитве народа, као слабије, сјединиле са њиховим, јачим, молитвама и заједно са њима узлазиле на небо… Молитва са народом има више смелости него молитва која се врши код куће у осами.“ У потврду реченог светитељ као примјер наводи светог апостола Петра, кога су топле и силне молитве јерусалимске цркве избавиле из окова и тамнице, (Дап. 12, 5-17) и светог апостола Павла, који је у својим посланицама молио Цркве да се моле за њега Богу. (Рим. 15, 30; 2. Кор. 1, 10-11; Ефес. 6, 18-19) А он је то тражио зато што је знао моћ заједничке молитве. „Ако је Петру помогла молитва Цркве и извела га из тамнице, како онда ти, реци ми, пренебрегаваш њену моћ и какво оправдање можеш имати?“ пита свети Златоусти. Он затим наводи да је заједничка молитва становника Ниневеје спасила њихов град од казне којом је Бог запријетио преко пророка Јоне Заједничке молитве у храму, по ријечима светог оца Јована Кронштатског, подстичу узајамну љубав међу хришћанима тиме што им указују да су они дијелови једног тијела у Господу, па треба да живе у јединству и међусобној љубави, какво јединство и љубав постоји између лица Божанске Тројице, (Јн. 17, 21) да помажу једни друге; имућнији – сиромашног, мудрији – простијег, школовани – необразоване, моћнији – слабијег. Посебна молитва, ако се хришћанин само на њу ограничи, издваја га од заједнице и потхрањује у њему себичност, поред тога што га лишава оних благодатних дарова, које Бог излива на верне приликом њихове заједничке молитве. Издвајање од заједнице у молитви води у духовну смрт, као што би у сигурну смрт одвело руку или ногу, која би се одвојила од тела и престала да се храни крвљу, од које живе сви делови и ћелије тела. Оно што је крв за наше тело, то је благодат Духа Светога за тело Цркве. Као што рука или нога не могу физички живети ван тела, тако ни хришћанин не може живети духовно ван црквене заједнице, сам за свој рачун“, закључује прота Маринковић „Господе, кушала сам моћ храма Твога – пјева Исидора Секулић. Гле, кућица је то као и свака друга кућица крај друма, између неколико дрвета. Улазила сам у тај храм када сам била горка и мргодна и измучена као сиротињски коњ који хоће да угине. Улазила сам у њега када сам била беспомоћна и уморна као далеко терана овца, која четири своје ноге не уме да расплете, и једва одвоји две предње да падне на њих на колена, и спусти главу на свежу земљу, и жели смрт, смрт, смрт. Боже, излазила сам из храма права и одморена, бистра погледа, знајући шта ћу и куда ћу тога дана, и још и сутрашњег дана. Кушајмо и ми, чешће и приљежније, моћ храма Божијега и хранимо се благодатним даровима Духа светога, у заједници браће и сестара, вјерних, на спасење наше. https://www.vasilijeprotatomic.com/?p=3743
  2. Чућете често неке да кажу да у цркву, на заједничку молитву не долазе, јер се они, веле, моле сами, у својој кући. Ту и свијеће пале и кандила прислужују. У своје оправдање, или похвалу, рећи ће да је Бог свуда и на сваком мјесту па да је тако свеједно гдје се човјек молио Заиста, Бог је свуда и на сваком мјесту, али из светог јеванђеља видимо да је Он Сам испуњавао црквене заповијести свога доба и, попут свију, у прописано вријеме, у дом молитвени долазио. „И учаше у једној синагоги суботом“, (Лк. 13, 10) вели свети јеванђелист Лука. На другом мјесту јеванђелист наводи да је одлазак у храм, на молитву, Господу нашем био редовни и уобичајени посао. „И дође у Назарет, гдје бјеше одгојен, и уђе, по обичају своме, у дан суботњи у синагогу и стаде да чита.“ (Лк. 4, 16 Нама, у овом хектичавом и брзолетећем времену, много што шта се изобичајило. Нема више некадашњег природног циклуса смјењивања радних и празничних дана, посних и мрсних времена. Ја призивам из најдубљих својих сјећања успомене на најраније дјетињство, како се, у оно доба, већ у суботу поподне почела осјећати недјељна, празнична, атмосфера; како су се послови – ма колико да их је било и ма како да су важни били – полако почели приводити крају; а жене би пролазиле поред наше куће, на свом путу према гробљу, одакле би се, потом, чуло њихово ритуално запомагање и запијевање, да би на крају дана, када је све свом концу приведено било, мајка припремила кадионицу и цијелу кућу кадила мрмљајући у себи само њој знане молитве и ми сви, с татом на челу, одстојали редовну кућну молитву, прије но што се за софру сјело и вечерало. И то све у неком свечаном и побожном реду. У мојим данашњим сјећањима, наша парохијска црква, са прастарим попом Бранком, који је крстио наше родитеље и све нас, дјецу, редом, долази као да је са самих небеса спуштена била Сада, са ужасом, посматрам стравичну небригу већине Срба, од најстаријих до најмлађих, који никако, ни у најмањи ћошак свога бића, не могу да удјену своју Цркву и да за духовну страну свога постојања бар мало времена изнађу. Тако, без Цркве и Бога, стасале су и, за увијек, изгубљене многе генерације. С каквом се небригом према Цркви односимо сви су жалосни изгледи да ни у будућности ништа боље неће бити „Хтео бих да се молим али – немам времена – вели једна пјесма. Хтео бих да вам помогнем али – немам времена. Дете се игра – нема времена. Ђак учи – нема времена. Студент има предавање – нема времена.“ И све тако пјесма ређа док не дођу, и пјесма и живот, свом неминовном завршетку, па се каже: „Болесник треба да се лечи – нема времена. Смртник – нема … Доцкан је – више заиста нема времена. Тако трчећи пролазимо кроз живот, журно, нервозно, нестрпљиво. Не молим Те, Господе, да ми даш времена да учиним ово или оно. Молим Те да ми помогнеш да савесно извршим, у времену које си ми дао, Оно што очекујеш од мене.“ (Православни мисионар, 2. 79. Неко је израчунао, што није тешко израчунати, да „у току дана и ноћи, за 24 часа, прође 1440 минута. Запитајмо се и искрено одговоримо колико од тих 1440 минута дневно посветимо молитви – разговору душе са Богом?“ (Исто) При томе имајмо у виду да је за Молитву Господу, Оченаш, потребна само једна једина минута. Православље је заједница, сабор дјеце Божије, окупљене истом вјером. Света Црква је и установљена у заједници. Дјела апостолска свједоче да рани хришћани „сваки дан бијаху истрајно у храму“. ( Дап. 2, 46-47) Прави хришћанин живи своју вјеру заједно са људима међу које га је Бог поставио ”Богу се можемо молити свуда и на сваком мјесту али Он нам сам, својим примјером, показује да је храм, ипак, то одабрано и посвећено мјесто гдје се сила Божије благодати најјаче излива. Заједничка молитва у храму има већа преимућства над посебном. На ова преимућства Господ је мислио када је рекао: „Гдје су два или три сабрани у име моје, онда сам ја међу њима.“ (Мт. 18, 20) „Разуме се – вели прота Живан Маринковић – Бог је присутан свуда и на сваком месту, али његово присуство особито се осећа у храму, за време заједничке молитве. Зато се ту у највећој мери осећа благодат Божја и изливају њени дарови на учеснике у заједничкој молитви. Зато су заједничке молитве снажније од појединачних. То нарочито истиче свети Јован Златоусти: „Ја могу, веле неки, да се молим и код куће… Вараш се ти, човече, разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздиже песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити успешан, молећи се Господу код куће сам, као молећи се са својом браћом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника. Зато и предстоје свештеници, да би се молитве народа, као слабије, сјединиле са њиховим, јачим, молитвама и заједно са њима узлазиле на небо… Молитва са народом има више смелости него молитва која се врши код куће у осами.“ У потврду реченог светитељ као примјер наводи светог апостола Петра, кога су топле и силне молитве јерусалимске цркве избавиле из окова и тамнице, (Дап. 12, 5-17) и светог апостола Павла, који је у својим посланицама молио Цркве да се моле за њега Богу. (Рим. 15, 30; 2. Кор. 1, 10-11; Ефес. 6, 18-19) А он је то тражио зато што је знао моћ заједничке молитве. „Ако је Петру помогла молитва Цркве и извела га из тамнице, како онда ти, реци ми, пренебрегаваш њену моћ и какво оправдање можеш имати?“ пита свети Златоусти. Он затим наводи да је заједничка молитва становника Ниневеје спасила њихов град од казне којом је Бог запријетио преко пророка Јоне Заједничке молитве у храму, по ријечима светог оца Јована Кронштатског, подстичу узајамну љубав међу хришћанима тиме што им указују да су они дијелови једног тијела у Господу, па треба да живе у јединству и међусобној љубави, какво јединство и љубав постоји између лица Божанске Тројице, (Јн. 17, 21) да помажу једни друге; имућнији – сиромашног, мудрији – простијег, школовани – необразоване, моћнији – слабијег. Посебна молитва, ако се хришћанин само на њу ограничи, издваја га од заједнице и потхрањује у њему себичност, поред тога што га лишава оних благодатних дарова, које Бог излива на верне приликом њихове заједничке молитве. Издвајање од заједнице у молитви води у духовну смрт, као што би у сигурну смрт одвело руку или ногу, која би се одвојила од тела и престала да се храни крвљу, од које живе сви делови и ћелије тела. Оно што је крв за наше тело, то је благодат Духа Светога за тело Цркве. Као што рука или нога не могу физички живети ван тела, тако ни хришћанин не може живети духовно ван црквене заједнице, сам за свој рачун“, закључује прота Маринковић „Господе, кушала сам моћ храма Твога – пјева Исидора Секулић. Гле, кућица је то као и свака друга кућица крај друма, између неколико дрвета. Улазила сам у тај храм када сам била горка и мргодна и измучена као сиротињски коњ који хоће да угине. Улазила сам у њега када сам била беспомоћна и уморна као далеко терана овца, која четири своје ноге не уме да расплете, и једва одвоји две предње да падне на њих на колена, и спусти главу на свежу земљу, и жели смрт, смрт, смрт. Боже, излазила сам из храма права и одморена, бистра погледа, знајући шта ћу и куда ћу тога дана, и још и сутрашњег дана. Кушајмо и ми, чешће и приљежније, моћ храма Божијега и хранимо се благодатним даровима Духа светога, у заједници браће и сестара, вјерних, на спасење наше. https://www.vasilijeprotatomic.com/?p=3743 View full Странице
  3. ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ Цркве Уб, организоване су под покровитељством ПНХЗ "Светог Макарија Великог" у Убу. Тема: ДОМ СПАСОВ - ОПШТИ И НАШ ЦРКВА БОЖЈА Предавач: Владика Атанасије (Јевтић) Снимила: ЦРКВА УБ Припремили: Милутин Рафаиловић Милош Рафаиловић Посетите сајт Цркве Уб ( http://www.crkvaub.rs ) Погледајте видео овог предавања из јуна 2017. у дну чланка. Спасов Дом или Црква Божја, каква је и Црква Христа Спаситеља у Убу, место како нашег тако и општег спасења у којем (Дому Спасовом) сабирајући се у заједници постајемо једно са Њим у једном догађају, Литургији! Владика Атанасије Јевтић, Епископ захумско-херцеговачки и приморски, забележио је свој коментар у Књигу утисака цркве Христа Спаситеља у Убу.
  4. ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ Цркве Уб, организоване су под покровитељством ПНХЗ "Светог Макарија Великог" у Убу. Тема: ДОМ СПАСОВ - ОПШТИ И НАШ ЦРКВА БОЖЈА Предавач: Владика Атанасије (Јевтић) Снимила: ЦРКВА УБ Припремили: Милутин Рафаиловић Милош Рафаиловић Посетите сајт Цркве Уб ( http://www.crkvaub.rs ) Погледајте видео овог предавања из јуна 2017. у дну чланка. Спасов Дом или Црква Божја, каква је и Црква Христа Спаситеља у Убу, место како нашег тако и општег спасења у којем (Дому Спасовом) сабирајући се у заједници постајемо једно са Њим у једном догађају, Литургији! Владика Атанасије Јевтић, Епископ захумско-херцеговачки и приморски, забележио је свој коментар у Књигу утисака цркве Христа Спаситеља у Убу. View full Странице
  5. Родно место СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ добија нови парохијски дом и конак 11. септембра 2017. у 19:08 У Мркоњићима код Требиња, родном месту Светог Василија Острошког, у току је реконструкција и доградња некадашње основне школе у парохијски дом и конак, а све радове обављају добровољно, без накнаде, мештани овог и других требињских села, рекао је Срни председник Црквено-општинског одбора Мркоњића Раде Бошковић. Фото: Trebinje.com Бошковић је истакао да су радовима приступили уз благослов Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, са великом радошћу и љубављу жељно ишчекујући да објекат буде изграђен и да краси ово свето место. „Са здравом идејом до циља је лако доћи. Весели нас што нам помоћ стиже са свих страна и то не само од Срба, но и од народа других вера. Намера нам је да ово остане место саборности, надахнућа и истинске радости, као и одредиште на које ће долазити сви они који у срцу носе живога Бога“, нагласио је Бошковић. Он је додао да су у овај пројекат ушли са намером да уграде још један камен у темељ духовног и биолошког опстанка српског народа. Радови су почели средином јуна, а очекује се да ће прва плоча бити завршена до Божића, док ће радови на конаку, како кажу у Црквеном одбору, потрајати. Бошковић је рекао да не зна колико треба средстава ни колико је до сада уложено јер то раде и финансирају људи добре воље, приложници, од којих многи не желе ни име да им се помиње, а који су из свих крајева света. „Мркоњићи нису само место Поповог поља, града Требиња ни Херцеговине, него васколиког српског народа, ма где он живео“, нагласио је Бошковић. Он је додао да у Црквено-општинском одбору имају обећања и од града Требиња да ће са одређеним средствима учествовати у градњи парохијског дома и конака, односно у преуређењу школе која је затворена 1981. године и која, у стању у каквом је била, није приличила да се налази у свечевом родном месту. У Мркоњићима се стално повећава број посетилаца, тако да је урађено много и на саобраћајној инфраструктури и њеном уређењу, а на предлог мештана урађено је још пет пројеката који су делимично реализовани или треба да буду завршени. Бошковић је навео да је реч о рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Василија, где се већ раде фреске, затим на рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Николе, где је по предању крштен светитељ, а поред Цркве налази се место упокојења мајке светитеља. „У Цркви је већ урађено 90 одсто радова, али црква никада не може бити довољно улепшана, јер треба увек да изгледа молитвено лепше“, истакао је Бошковић. Пројекат је урађен и за путну раскрсницу кроз Мркоњиће, као и за водоснабдевање. Мркоњићи се налазе на тридесетом километру од Требиња на путу према Љубињу. Велики број ходочасника свих националности походи ово село 12. маја, на дан када Српска православна црква прославља Светог Василија Острошког, али и другим данима у години. Уколико људи добре воље желе да помогну изградњу парохијског дома и конака, те да учествују у уређењу свечевог родног места, средства могу уплатити на жиро рачун Црквено-општинског одбора „МРKОЊИЋИ“, место Мркоњићи, број: 5559000024661236 код „Нове банке“ АД Бањалука – Филијала Требиње. Из Црквеног одбора напомињу да се помоћ може уручити и у грађевинском материјалу. СРНА
  6. Поводом обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, који је оставио јединствено и незаменљиво сведочанство о животу, уметности и култури 19. века у Србији, данас је, у Великој галерији Дома Војске Србије, отворена изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“, ауторке Евгеније Блануше. Професор Факултета ликовних уметности у Београду Чедомир Васић, пре него што је изложбу прогласио отвореном, истакао је да Анастас Јовановић заузима веома истакнуто место у српској уметности. – Он није највећи сликар, али је дао највећи допринос ономе што се назива визуелни медиј у уметности 19. века, а данашња изложба је значајан допринос проучавању тог уметника који је покренуо озбиљне промене, пре свега на пољу графичког дизајна, литографије и, на крају, фотографије, и на тај начин обележио актуелну епоху, рекао је Васић и додао да је реч о промотеру савремених вредности и локомотиви развоја визуелног изражавања у Србији. Професор је додао да се Јовановићева историјска и уметничка вредност „успоставља“ у 20 веку, када су, осим Вељка Петровића, о њему писали разни значајни аутори, међу којима и Павле Васић, док у веку у коме данас живимо говоримо о интерпретацији дела тог аутора и схватамо у којој мери је његов допринос фотографији, литографији, укрштању медија и трансмедијском повезивању – визионарски приступ ономе што ће се догађати. Да је Анастас Јовановић оставио иза себе дела трајне вредности, која се и данас препознају као савремена, потврдила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду. – Као један од првих уметника фотографије код нас, показао је да је не само успешно овладао тим новим медијем, већ је доказао да се у њему може бити креативан, и остварио галерију литографисаних портрета истакнутих личности друштвеног, политичког и културног живота Србије 19. века, рекла је директорка Народног музеја. Заменик начелника Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, доцент др Михаило Зоговић, истакао је да је за 85 година, пре колико је Ратнички дом саграђен, та кућа постала истински центар културе, који успешно окупља људе од звања и знања. – Велика галерија је бисер Дома Војске и, у времену када су многа врата институција културе затворена, или су капацитети који се приказују незнатни, у Галерију се годишње сјати више од 60 хиљада посетилаца. Од 2011. године применили смо нови концепт у реновираном простору и отворили своја врата за сродне институције широм Србије, омогућивши им да представе своје програме, те с правом тврдим да се Галерија Дома Војске нашла на бранику уметности – рекао је пуковник Зоговић и додао да у мисији афирмације културе и грађанског друштва „нису усамљени“, и у том контексту споменуо успешну сарадњу с Народним музејом, започету 2015. године, чија су круна биле заједничке изложбе које су бележиле само успехе. Он је подсетио да су изложбу слика Надежде Петровић, пре две године, виделе 23 хиљаде посетилаца, а да је прошлогодишњу изложбу „Када су женскиње постале грађанке“, Друштво историчара уметности Србије прогласило најбољом у сезони, а да поставка „Скулптура у служби историје“, спада у најпосећеније изложбе у првој половини ове године. Изложба „Слика грађанског друштва – Портрети Анастаса Јовановића, из Збирке Народног музеја у Београду“, трајаће до 21. октобра.
  7. Ploča se premješta iz Jasenovca u Novsku, ali 'za dom spremni' ostaje Barišić: Razgovore nastavljamo jer ne želimo biti razlog raspada Vlade 02. rujna 2017. u 11:08 Foto: Ivo Cagalj/PIXSELL Pogledajte galeriju 1/5 Autor Iva Puljić-Šego Najizglednije kompromisno rješenje za HOS-ovu ploču u Jasenovcu jest to da Vlada, isključivo u dogovoru s pripadnicima HOS-a, u idućih 15 dana tu ploču premjesti izvan Jasenovca na jednu od lokacija na tom području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali da natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostane na ploči. Lokaciju bira HOS Otkrio nam je to izvor iz Vlade dodajući da će se tek u drugom koraku, u sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima čije bi okvire trebalo dati Vijeće za suočavanje s prošlošću do ožujka 2018., odrediti odnos ili sankcije za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav “za dom spremni”, ustašku ikonografiju, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku itd. Tek usvajanjem takvog zakona, bude li on predvidio zabranu isticanja “za dom spremni”, taj bi pozdrav mogao biti uklonjen i s HOS-ove ploče, premda naš izvor iz Vlade ne želi prejudicirati što će u zakonu pisati. Jedna od opcija, kada se izradi taj zakon, jest i ta da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. Upravo je i Večernji list apelirao i predlagao da Jasenovac postane mjesto posebnog pijeteta i da se na taj način riješi ideološki prijepor i ukloni neprimjereni natpis iz Jasenovca, nekad središta ustaškog koncentracijskog logora. Vlada će pak prihvatiti zamjensku lokaciju za ploču iz Jasnovca koju predlože pripadnici HOS-a u dogovoru s obiteljima jedanaestorice poginulih pripadnika te postrojbe, u čiji je spomen ploča i podignuta. Izgledno je da to bude na području gdje je slomljen banjalučki korpus, odnosno u Novskoj. Naš sugovornik iz Vlade objašnjava da je premještanje ploče iz centra Jasenovca (postavljena je nedaleko od bivšeg ustaškog logora) najmanje bolno, ali i kompromisno rješenje koje bi zadovoljilo i Vladu i pripadnike HOS-a. Napominje da Vlada instant-rješenje u idućih dva tjedna želi pronaći isključivo u dogovoru s HOS-om. Premijer Plenković očito si ne želi priuštiti da specijalci po političkoj direktivi nasilu skidaju ploču, a još bi bilo dramatičnije jer bi izvršitelj bio ministar unutarnjih poslova Davor Božinović, desnici omražen političar. Prema sadašnjim zakonima, Vlada i nema uporište da iz grba HOS-a ukloni ZDS budući da je HOS legalno registriran s tim sloganom. Da bi premještanje ploče na drugu lokaciju, ali sa ZDS u amblemu HOS-a, bilo prihvatljivo i pripadnicima HOS-a, potvrdio nam je Borislav Barišić, predsjednik Saveza udruga dragovoljaca hrvatskih obrambenih snaga. – To je osnova za nastavak razgovora s Vladom i o takvom smo prijedlogu rješenja razgovarali neki dan u Slavonskom Brodu s ministrima. Zagrebački HOS-ovci, koji su i podignuli ploču, uz suglasnost obitelji poginulih odlučit će o novoj lokaciji, ako to na kraju bude i dogovor. Nama je najprihvatljivije postojeće stanje, dakle da je ploča u Jasenovcu, ali razgovore s Vladom nastavljamo jer ne želimo biti kamen spoticanja niti želimo biti razlog raspada Vlade – rekao je jučer Barišić. Ponovno je naglasio da pripadnici HOS-a nisu fašisti i da se pozdrava “za dom spremni” ne odriču jer bi tek tada ispalo da su aludirali na ustaški režim. Uostalom, i legalno su registrirani. Naš sugovornik iz Vlade drži da simboli koji se vežu uz totalitarne režime imaju različite konotacije, ovisno o povijesnom trenutku. Instant-rješenje – Zvijezda petokraka do 1945. nije bila sporna jer je bila simbol antifašizma, ali nakon 1945. ona je postala simbol represivnog komunizma. “Za dom spremni” je do 1945. bio simbol ustaštva, ali mladići 1990. u rat sigurno nisu išli u ime Ante Pavelića – rezimirao je naš izvor iz Vlade. Rješavanje problema HOS-ove ploče u Jasenovcu potaknuo je Večernji list kada smo objavili intervju s ministrom pravosuđa Draženom Bošnjakovićem koji je izjavio da ploča ondje ostaje sve dok se ne donese novi zakon. To je razljutilo HDZ-ove partnere iz HNS-a i SDSS-a pa je premijer morao ubrzati proces i pronaći instant-rješenje. Budući da su i HOS-ovci omekšali stavove, moglo bi se očekivati da će se i HNS i SDSS zadovoljiti samo s premještanjem ploče izvan Jasenovca. Dok će ZDS morati pričekati zakon... Rješavanje problema u tri koraka 1. Ploča se uklanja iz Jasenovca, ali natpis ostaje Ploča se iz Jasenovca premješta na mjesto na tome području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostaje na ploči. 2. Donosi se zakon o simbolima svih totalitarnih režima U sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima, do ožujka 2018. odredit će se odnos za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav ZDS, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku... 3. Jasenovac se proglašava mjestom posebnog pijeteta Jedna je od opcija da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta, što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni.
  8. Питање које је изазвало кризу хрватске владе "компромисно" је рјешено, пише данашњи загребачки "Вечерњи лист":https://www.vecernji.hr/vijesti/ploca-se-premjesta-iz-jasenovca-u-novsku-ali-za-dom-spremni-ostaje-1191869 Ploča se premješta iz Jasenovca u Novsku, ali 'za dom spremni' ostaje Barišić: Razgovore nastavljamo jer ne želimo biti razlog raspada Vlade 02. rujna 2017. u 11:08 Foto: Ivo Cagalj/PIXSELL Pogledajte galeriju 1/5 Autor Iva Puljić-Šego Najizglednije kompromisno rješenje za HOS-ovu ploču u Jasenovcu jest to da Vlada, isključivo u dogovoru s pripadnicima HOS-a, u idućih 15 dana tu ploču premjesti izvan Jasenovca na jednu od lokacija na tom području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali da natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostane na ploči. Lokaciju bira HOS Otkrio nam je to izvor iz Vlade dodajući da će se tek u drugom koraku, u sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima čije bi okvire trebalo dati Vijeće za suočavanje s prošlošću do ožujka 2018., odrediti odnos ili sankcije za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav “za dom spremni”, ustašku ikonografiju, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku itd. Tek usvajanjem takvog zakona, bude li on predvidio zabranu isticanja “za dom spremni”, taj bi pozdrav mogao biti uklonjen i s HOS-ove ploče, premda naš izvor iz Vlade ne želi prejudicirati što će u zakonu pisati. Jedna od opcija, kada se izradi taj zakon, jest i ta da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. Upravo je i Večernji list apelirao i predlagao da Jasenovac postane mjesto posebnog pijeteta i da se na taj način riješi ideološki prijepor i ukloni neprimjereni natpis iz Jasenovca, nekad središta ustaškog koncentracijskog logora. Vlada će pak prihvatiti zamjensku lokaciju za ploču iz Jasnovca koju predlože pripadnici HOS-a u dogovoru s obiteljima jedanaestorice poginulih pripadnika te postrojbe, u čiji je spomen ploča i podignuta. Izgledno je da to bude na području gdje je slomljen banjalučki korpus, odnosno u Novskoj. Naš sugovornik iz Vlade objašnjava da je premještanje ploče iz centra Jasenovca (postavljena je nedaleko od bivšeg ustaškog logora) najmanje bolno, ali i kompromisno rješenje koje bi zadovoljilo i Vladu i pripadnike HOS-a. Napominje da Vlada instant-rješenje u idućih dva tjedna želi pronaći isključivo u dogovoru s HOS-om. Premijer Plenković očito si ne želi priuštiti da specijalci po političkoj direktivi nasilu skidaju ploču, a još bi bilo dramatičnije jer bi izvršitelj bio ministar unutarnjih poslova Davor Božinović, desnici omražen političar. Prema sadašnjim zakonima, Vlada i nema uporište da iz grba HOS-a ukloni ZDS budući da je HOS legalno registriran s tim sloganom. Da bi premještanje ploče na drugu lokaciju, ali sa ZDS u amblemu HOS-a, bilo prihvatljivo i pripadnicima HOS-a, potvrdio nam je Borislav Barišić, predsjednik Saveza udruga dragovoljaca hrvatskih obrambenih snaga. – To je osnova za nastavak razgovora s Vladom i o takvom smo prijedlogu rješenja razgovarali neki dan u Slavonskom Brodu s ministrima. Zagrebački HOS-ovci, koji su i podignuli ploču, uz suglasnost obitelji poginulih odlučit će o novoj lokaciji, ako to na kraju bude i dogovor. Nama je najprihvatljivije postojeće stanje, dakle da je ploča u Jasenovcu, ali razgovore s Vladom nastavljamo jer ne želimo biti kamen spoticanja niti želimo biti razlog raspada Vlade – rekao je jučer Barišić. Ponovno je naglasio da pripadnici HOS-a nisu fašisti i da se pozdrava “za dom spremni” ne odriču jer bi tek tada ispalo da su aludirali na ustaški režim. Uostalom, i legalno su registrirani. Naš sugovornik iz Vlade drži da simboli koji se vežu uz totalitarne režime imaju različite konotacije, ovisno o povijesnom trenutku. Instant-rješenje – Zvijezda petokraka do 1945. nije bila sporna jer je bila simbol antifašizma, ali nakon 1945. ona je postala simbol represivnog komunizma. “Za dom spremni” je do 1945. bio simbol ustaštva, ali mladići 1990. u rat sigurno nisu išli u ime Ante Pavelića – rezimirao je naš izvor iz Vlade. Rješavanje problema HOS-ove ploče u Jasenovcu potaknuo je Večernji list kada smo objavili intervju s ministrom pravosuđa Draženom Bošnjakovićem koji je izjavio da ploča ondje ostaje sve dok se ne donese novi zakon. To je razljutilo HDZ-ove partnere iz HNS-a i SDSS-a pa je premijer morao ubrzati proces i pronaći instant-rješenje. Budući da su i HOS-ovci omekšali stavove, moglo bi se očekivati da će se i HNS i SDSS zadovoljiti samo s premještanjem ploče izvan Jasenovca. Dok će ZDS morati pričekati zakon... Rješavanje problema u tri koraka 1. Ploča se uklanja iz Jasenovca, ali natpis ostaje Ploča se iz Jasenovca premješta na mjesto na tome području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostaje na ploči. 2. Donosi se zakon o simbolima svih totalitarnih režima U sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima, do ožujka 2018. odredit će se odnos za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav ZDS, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku... 3. Jasenovac se proglašava mjestom posebnog pijeteta Jedna je od opcija da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta, što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...