Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'децу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 42 results

  1. ризница богословља

    Значајна подршка мисији Цркве за децу

    Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 7. фебруара 2019. године делегацију Поштанске штедионице на челу са мр Бојаном Кекићем, председником Извршног одбора банке, а поводом њихове подршке мисији Српске Православне Цркве намењене деци и помоћи пројекту Стопама наших предака. Пријем је почео презентацијом досадашњег развоја споменутог пројекта, који је са благословом Свјатјејшег, покренуло и води Светосавско звонце, званично гласило Српске Православне Цркве за децу, а коју је припремио вођа пројекта г. Димитрије Стикић. Овај јединствени концептуални пројекат који кроз рад са талентованом децом, на образовни и практични начин обрађује тему српске традиције, језика, писма и вере православне, са посебним освртом на истoријски период Великог рата и боравак српске војске и народа на острву Крфу од 1916. до 1918. године, за претходних седам година дао је веома значајне резултате. Укључио је преко 350 најталентованијих ђака из читавог региона, који су својим трудом и радом за време боравка на Крфу, идући стопама предака и сами остављали отисак својих вредних руку, показујући да дело предака, тих див јунака, није заборављено. Ђаци су обновили спомен обележја у Агиос Матеосу, луци Гувији, поставили плочу на месту где је некад био хотел Бела Венеција, где је било и седиште српске државе пуне две године, оформили ново спомен обележје у месту Като Коракиана подигнувши споменик крајпуташ чувеном Гвозденом пуку Моравске дивизије, отворили новоформирани Трг крфско-српског пријатељства, који ће бити ново место окупљања Срба и Грка данашњег времена у име неговања и надградње братских односа два народа. Кроз припремљену презентацију приказани су и планови развоја пројекта који су неопходни, како би се кроз програме и активности створила могућност укључења већег броја талентоване деце и његово активно трајање на терену Крфа дуже него досадашњих две недеље. То подразумева и формирање школског кампа за шта постоји подршка локалне самоуправе Града Крфа, која даје један свој стари камп у луци Гувији, педесет метара удаљеног од места где се искрцала српска војска 1916. године, а у којем постоји потреба обнове, реконструкције и уређења, па је стога и приказан радни план и нацрт који је редакција Светосавског звонца приремила, као и могућност изградње и капеле од постојећег објекта, где би се додао звоник и која би била дечја задужбина подигнута у знак молитвеног сећања на жртву и страдање предака који су мученички пострадали дајући свој живот за слободу Отаџбине и будућих покољења. Захваљујући горе поменутој подршци, предивна образовна наградна екскурзија на Крф добија могућност свог напретка и развоја, што је по оцени Његове Светости, веома важно, јер негује и чува вредности које су нас одржале током векова. Кроз дела и живот младих људи - његових учесника, тка прелепу будућност оличену у подстицају њиховог врлинског живота и удруживању са својим вршњацима који деле исте вредности. Због дате подршке и показаног позитивног примера, Свјатјејшиј је даровао Захвалницом као малим знаком пажње и сведочанством о учињеном добром делу, Поштанску штедионицу, предавши је свечано у руке њеном првом човеку и представнику мр Бојану Кекићу. Господин Кекић је, у име делегације Поштанске штедионице, захвалио на указаном поверењу и дару, истакавши да је то за њега лично, његове сараднике и саму Поштанску штедионицу велика част и да ће наставити да подржава мисионарски рад Српске Православне Цркве, јер је то институција која је очувала државу и већ 800 година бди над народом својим, молећи се, саветујући га и подучавајући. Извор: Српска Православна Црква
  2. Најлакше је спаковати се и отићи на неко друго место, али када је човек предан и служи Богу онда је све остало лако – каже Стојановић. Док из привремених приштинских институција стижу најаве о неминовном уједињењу јужног и северног дела Митровице, представници Срба са Косова и Метохије и Срби са севера покрајине поручили су да неће дозволити анексију северног дела, као ни остварење циља албанских политичких представника да протерају Србе као што су то урадили из јужног дела града, где данас живи само једна српска породица – свештеник са супругом и четворо деце. Свештеник јереј Ненад Стојановић служи већ две и по године у цркви Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице, где је пре рата 1999. године живело око 50.000 Срба. Црква посвећена првом српском архиепископу пре рата била је централна црква у Косовској Митровици, а у њу су, како каже јереј Стојановић, долазили верници из Митровице, Звечана и Лепосавића и била је једно од омиљених места за окупљање, дружење, ту су прослављани Васкрси и Божићи, у њој су се крштавали, венчавали и проживљавали и своје жалости и радости. – Око 50.000 Срба је живело у јужном делу Митровице и највише су се окупљали у цркви. Људи који су мојих година долазе и причају ми да се сећају да су овде долазили да се виђају, чак и са девојкама у црквено двориште – каже Стојановић. Наводи да је данас ситуација таква да у јужном делу нема Срба, никога сем њега, супруге и њихове деце. – Ми смо једини Срби овде, а на литургије углавном људи долазе из северног дела, таксијем, пешака. Некада буде 10, некада 20 верника, зависи од празника. Када је Свети Сава буде мало више људи, некада чак и до 100 – каже Стојановић. Додаје да мањи број верника долази када се дешавају неки проблеми у вези моста који раздваја северни од јужног дела Митровице. – Тада су људи уплашени и несигурни да долазе овде пешице и некада се деси да сем мене, попадије и моје деце не буде никога – рекао је Стојановић. Свештеник и његова породица навикли су се на услове у којима живе, а како наводи Стојановић, до сада нису имали проблема са Албанцима који их окружују. – Осећамо се сигурно, организовали смо живот, деца нам иду у школу у северном делу, ја радим у северном делу у школи где предајем веронауку. Навикли смо се на живот овде – наводи Стојановић и додаје да су ипак стално на опрезу и да пазе где се крећу, односно избегавају места у центру јужног дела Миторвице, где би можда могли да имају неких проблема. Како каже, не шетају много по граду, углавном су у дворишту, а у полицију која их чува, коју чине углавном Албанци, имају доста поверења. Деци, наводи Стојановић, недостаје то што немају више другара у комшилуку, као и попадији, која би волела да има неку комшиницу са којом би могла да се посећује. – За сада немамо прилике за то, привикавамо се на такав живот, а и моја свештеничка служба је таква, да служим овде у цркви, молимо се Богу и покажемо пример и другима да једног дана и они виде од нас, врате се на своја огњишта, да живе у свом граду – каже јереј. Са комшилуком имају коректне односе, једни другима кажу добар дан када се сретну, наводи Стојановић и истиче да немају посебне замерке на суживот са Албанцима, осим што сем дворишта мора да иде у цивилу, без мантије, што га је полиција и упозорила да је боље да ради, како у јужном делу града не би сви на први поглед могли да схвате да је свештеник. „Не бих отишао одавде“, каже Стојановић, који је и пореклом са Косова и Метохије, из Гњилана, и додаје да је осим тога што је са Космета разлог за његово остајање „светиња која треба да се очува, која треба да се обнови и која је остала од предака, да се сачува и оцува и преда потомцима“. Стојановић наводи да је та црква једна од ретких која је посвећена Светом Сави на Косову и Метохији и да се са изградњом те цркве почело 1896. године, али да је тих година градња често била прекидана због проблема са локалним Албанцима, који су, каже, тукли чак и свештенике. – Изградња цркве завршена је 1912. године, а 1921. године црква је и освећена. Од тада је у цркви служена литургија редовно, а сачувана је и 1999. године – испричао је Стојановић и додао да су 1999. свештеници остали да живе ту и када се српска војска повукла са КиМ и када је отишао српски народ. Каже, цркву је чувао Кфор, тачније Французи, али 2004. године, Албанци су цркву запалили и она је готово потпуно изгорела. – Црква је потпуно изгорела, мермер који је био на поду и подно грејање, галерија, иконостас све је изгорело. Под је на пуно места напукао од топлоте, јер су Албанци овде убацили гуме од аутомобила које су онда запалили. Била је цела црна од чађи – прича Стојановић и додаје да је након тога његов претходник у цркви у јужном делу Митровице, који је први након 2004. године служио у тој цркви, почео и са обновом цркве 2015. године. За време погрома 2004. године и православно гробље у јужном делу града оскрнављено је и поломљено, данас још увек није сређено и обновљено, споменици су и даље порушени, а Стојановић каже да на то гробље одлазе два пута годишње и то за задушнице. – Најлакше је спаковати се и отићи на неко друго место, али када је човек предан и служи Богу онда је све остало лако – каже Стојановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Други број часописа за децу „Orthodoxe Kinderzeitschrift“, двојезичног часописа за децу Епархије диселдорфске и немачке, приређен је поводом празника Светог Саве. У њему се налазе текстови о принцу Растку који се одрече овоземаљске раскоши због неба и који дворску одећу замени монашком ризом. Тако Растко постаде Сава који ће у земљу својих родитеља донети незалазну светлост истине, светлост Јеванђеља. „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ годишње излази у четири броја и може се набавити у свим богослужбеним местима Епархије диселдорфске и немачке. Извор: Српска Православна Црква
  4. ризница богословља

    „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ – двојезични часопис за децу

    „Orthodoxe Kinderzeitschrift“ – двојезични часопис за децу Епархије диселдорфске и немачке. Деца су попут цвећа, које чине лепшим не само живот њихових родитеља, већ и живот Цркве уопште. Овај украс наше црквене и животне баште је осетљив и тражи сталну бригу. Са том свешћу и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Диселдорфа и Немачке г. Григорија покренут је часопис за децу Оrthodoxe Kinderzeitschrift приређен као двојезично издање. У првом божићном броју се могу наћи текстови који би требало да прикажу Тајну рођења Детета Које је спасло свет. Часопис ће годишње излазити у четири броја. Orthodoxe Kinderzeitschrift се може набавити у свим богослужбеним местима Епархије диселдорфске и немачке. Извор: Српска Православна Црква
  5. ризница богословља

    Нови Сад: Сакупљање слаткиша за децу са Косова и Метохије

    Савез студената Правног факултета Универзитета у Новом Саду организује и ове године акцију прикупљања пакетића за децу са Косова и Метохије. Удружење младих новосадских интелектуалаца подржава ову акцију, зато што су и сами више пута били у прилици да помогну нашем народу у јужној српској покрајини. Овога јутра смо говорили о томе на који начин можемо и ми да учествујемо у акцији која је актуелна ових дана у нашем граду. Извор: Радио Беседа
  6. Девојчице и дечаци можда и не знају да ружни коментар вршњака или примамљив позив непознате одрасле особе на „Фејсбуку” представља насиље, а родитељи их морају од тога заштитити појачаним надзором, макар то значило и ухођење Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 13.10.2018. у 13:35 Ружни коментари на друштвеним мрежама које вршњаци остављају испод слика другара из разреда, улице или краја нису само безазлени несташлуци. Могу да изазову озбиљне последице по танане дечије душе. Још је опасније предаторство одраслих преступника и педофила у виртуелном свету. Зато сви савети који се тичу васпитања деце, рецимо да на улици не разговарају са непознатима особама нити да прихватају да са њима некуда оду, важе и за свет екрана. У времену када деца у просеку проводе више од пет сати дневно испред рачунара, са таблетом или паметним телефоном у рукама, мајке и очеви морају да их пазе баш као и када су ван дома. Интернет уз своје предности и олакшице које је унео, нарочито последњих година, није имун на криминал и зло које може да нашкоди нарочито најмлађима. Колико су родитељи и тинејџери у Србији упознати са тамним странама онлајн света, да ли у Србији постоје службе и програми које се баве безбедношћу и заштитом деце на интернету питали смо Татјану Матић, државну секретарку у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.
  7. У организацији Српског народног вијећа, Вијећа српске националне мањине Града Сиска и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Загребачко-љубљанског г. Порфирија, обележен је Дан сећања на страдалу децу усташког логора у Сиску и одржан помен којим је начелствовао Епископ Пакрачко-славонски г. Јован, председник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У свом говору окупљенима, пре свега преживелој деци-логорашима, Његово Преосвештенство г. Јован је упоредио страдање српске деце у Независној Држави Хрватској са страдањем невине деце Витлејема за време цара Ирода, који су невини пострадали Христоса ради. Скупу се обратила, у име преживеле деце-логораша, госпођа Добрила Кукољ, председница Удружења заточеника усташких логора из Бањалуке, где је посебно замолила преживеле логораше, оне које своја сведочанства нису забележели, да то ураде јер ако не буду записана временом ће потпуно избледети и на крају нестати. Такође, скупу се обратио председник Српског народног вијећа, г. др Милорад Пуповац. Поред преживеле деце-логораша и њихових удружења, Дану сећања су присуствовали г. Фурио Радин у име Хрватског сабора, министарка за демографију, породицу, младе и социјална питања гђа. Нада Мурганић у име Владе Републике Хрватске, представници амбасада Савезне Републике Немачке и Републике Србије, као и представници Музеја жртава геноцида из Београда и Јавне установе Спомен подручја Јасеновац.
  8. Данас, 14. септембра 2018. лета Господњег у московском Даниловском манастиру, Свештени Синод Руске Православне Цркве, на предлог синодалне комисије за богослужбена питања, одобрио је текст последовања опела за некрштену децу. Извор: Патријархиа.ру / извор ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ПОВЕЗАНУ ВЕСТ:
  9. Данас, 14. септембра 2018. лета Господњег у московском Даниловском манастиру, Свештени Синод Руске Православне Цркве, на предлог синодалне комисије за богослужбена питања, одобрио је текст последовања опела за некрштену децу. Извор: Патријархиа.ру / извор ВАШОЈ ПАЖЊИ ПРЕПОРУЧУЈЕМО ПОВЕЗАНУ ВЕСТ: View full Странице
  10. У Богосавцу код Шапца гради се прихватилиште за малишане "Богдај". Епископ шабачки Лаврентије даровао је 50 ари земље ЕПИСКОП шабачки Г. Лаврентије даровао је пола хектара земље, у Касарским ливадама, у Богосавцу, код Шапца, за изградњу прихватилишта за аутистичну децу "Богдај", благословећи и радове који су већ почели, захваљујући Епархији и Фондацији "Хумано срце". Епископ је поклонио парцелу, која уз будући духовно-спортски центар на том месту, који овај архијереј СПЦ подиже за српску децу и омладину. Између будућег центра и прихватилишта за аутистичну децу биће саграђен мост, па ће малишани моћи да уживају у садржајима духовног и спортског карактера. Велики замајац дало је донаторско вече, које је, недавно одржано у порти шабачке цркве, које је водио, у име Епархије, протођакон др Љубомир Ранковић. Ранковић каже да су радови почели и верује да ће напредовати жељеном динамиком. - Свети владика Николај, поред бројних својих обавеза, бригу о деци која су сирота, сиромашна или у невољи, сматрао је својом насветијом и најузвишенијом дужношћу - прича протођакон др Љубомир Ранковић. - У почетку је својим личним прилозима и из скромног епархијског буџета помагао деци по кућама и породицама широм своје епархије, за коју би сaзнавао да живе у невољи и сиромаштву, а онда је у Битољу основао дечје сиротиште "Богдај", о коме се непосредно старала сестра Нада Аџић, потоња монахиња Ана, која је у свом дневнику оставила најдирљивије сведочанство о владики и о овом његовом светом послу и подвигу. Макета куће у којој ће бити смештени малишани са аутизмом Појекат је урадила архитекта Славенка Митровић Лазаревић, Шапчанка удата у Сремску Митровицу, која је радила пројекат уређења шабачке порте. Циљ градње прихватилишта је да се створи пријатан кутак за функционалнију аутистичну децу, за почетак, капацитета за четири особе, где би боравили одређени период по распореду, уз бригу и непрекидни 24-сатни надзор стручног особља. Ту би свако имао свој апартман, негу и исхрану. ПОМОЋНЕ ЗГРАДЕ УЗ кућу за становање, малишани са посебним потребама имали би и помоћне објекте. Ту би развијали и остваривали своје креативне способности кроз рад у башти, у обради и узгајању поврћа за исхрану, садњи цвећа и креирању цветних површина. Такође би били ангажовани у пословима око неговања домаћих животиња блиских деци и оних који могу помоћи у забави, рекреацији и спорту, као што су коњи за јахање, што савремена медицина посебно препоручеје деци са аутизмом. НОВОСТИ
  11. Са фејсбука Да ли је неко видео у скорије време КОМУНАЛНЕ ПОЛИЦАЈЦЕ у граду пошто их нема тамо где би требали да буду. Наиме данас је група Цигана (малолетних) напала дете у Пионирском парку, а потом и једног човека раскрваривши му руку. У сред БЕЛА дана. И Комуналних полицајаца нигде. Пионирски парк врви од деце али и од цигана који свакодневно тероришу Крушевљане. Комуналних полицајаца НИГДЕ. Зато су били ажурни и ревносни на Видовдан прошле године и у порти Цркве Лазрице привели свештеника (sic!). Питам се ја коме су овде угрожена људска права? Прошле недеље испред Покровске цркве малолетни Циганин од 12 година песницом удара деку у потиљак јер му дека није дао “10 динара”. ЗВАЛИ СМО-НИСУ ДОШЛИ. Prosjačenje Član 12 Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Ko prekršaj iz stava 1. ovog člana, izvrši u grupi od tri i više lica - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Да ли Закон важи за СВЕ или су неки изузети одговорности? П.С. Не зовем их “Роми” него “цигани” јер од кад добише име “роми” на главу нам се попеше.
  12. ризница богословља

    Проф. Ивица Живковић: Пустите децу, гледајте себе!

    Ако говоримо о Цркви као религији или као хришћанској конфесији, њене могућности данас веома су мале. Религија више не игра улогу у јавности коју је имала некад, и Црква као таква нема више значајног утицаја на живот савремених људи. Међутим, треба имати у виду да је Православна црква, исто тако, носитељка једног вековног духовног наслеђа, светоотачке традиције хришћанског Истока, која је намењена свим људима свих времена, у свим подручјима њиховог живота. Као таква, православна вера може имати значаја за излажење у сусрет питањима о којима данас говоримо, онако како и друге велике традиције источне духовности данас излазе у сусрет потребама људи савремене цивилизације на Западу и у читавом свету. Важне одговоре не треба очекивати од православне педагогије као једне стручне теолошке дисциплине или теолошког конструкта. Када у Православној цркви размишљамо о одрастању, ми говоримо о Богу који штити, спашава, милује и чува нашу децу и нас, говоримо о цркви која није заједница одраслих већ заједница одраслих и деце, или у једном другом смислу само заједница деце, деце Божије, говоримо о односима љубави у Христу, који се манифестују и у односима са децом, који могу имати педагошког учинка, али представљају и значе много више од тога. Сама педагогија у том смислу може да значи и ограничење, оваква како је ми доживљавамо данас, настала у новом веку, у доба модерне и просветитељства. Један од највећих православних теолога ХХ века, Јустин Поповић, изрекао је оштар критички став према хуманистичкој педагогији, у свом делу Светосавска философија просвете. Овај став стоји у сагласности са савременим критикама, не само у педагогији већ и у друштвеним наукама уопште. Противречности у одрастању деце данас није могуће разумети другачије него размишљати сагласно философији савременог света. А у језику који говоре данашњи људи све је мање места за педагошке односе у традиционалном значењу. То није случајно, и то не треба осећати само као проблем, већ и као одређену врсту освешћења. Ваља се запитати о чему говоримо када говоримо о проблемима одрастања? Да ли су то проблеми које имамо са децом, или их имамо са собом као родитељима, или са собом као одраслим, зрелим особама, заинтересованим на било који начин за проблеме одрастања деце? Чији су то проблеми? Како се они одражавају на наш став/однос према деци? Како да тај однос буде конструктивнији? Ово је друга врста питања у односу на педагошка. То су примарнија питања од педагошких. То је шири захват, шира перспектива посматрања односа са децом, која је данас потребна свету како би изашао у сусрет проблемима одрастања. Да ли је данас могуће хришћанско васпитање деце? Многима ово питање може изгледати чудно. Међутим, данас се широм света разматра дилема је ли заиста могуће духовно васпитање, морално васпитање, па чак и је ли могуће само васпитање. Та могућност подвргнута је озбиљном преиспитивању, нарочито након Другог светског рата, када су Теодор Адорно и теоретичари Франкфуртског круга изнели тезу да после Аушвица нема више смисла писати поезију. Многи су из тога извлачили различите импликације, између осталог и ону да се данас не може, бар не на исти начин као некада, говорити о васпитању младих нараштаја. Не ради се само о траумама Другог светског рата. Ми живимо у доба постмодерне, која је прогласила раскид са свим великим причама модерне и просветитељства. Тако је и сама педагогија означена као једна од великих прича, метанаратив односа са децом, иза којег стоји ништа друго него технолошка рационалност цивилизације новог века. То значи да се дете у васпитању тумачи као објекат планског и систематског утицаја одраслих, а педагогија се бави ефикасношћу тог утицаја, постизањем одређеног циља коришћењем одређених средстава. Међутим, у стварним односима са децом утицај се догађа на дубљем нивоу, непланирано, сам од себе, зато што су то лични односи и зато што је однос тајна. Овде је далеко важније питати се шта ми заиста, у стварности, радимо са децом, уместо оног педагошког: шта да радимо са децом. А оно шта радимо са децом има везе са тиме шта радимо са собом. Захтев новог времена је да пустимо децу и гледамо себе. Шта год деца радила, може се рећи да то раде на свој начин. Одсудно питање за нас одрасле је шта радимо ми, шта говоримо, шта мислимо и којом енергијом зрачимо, у нашим односима са децом. Када кажем, да гледамо, да поставимо питање, то значи да другачије позиционирамо фокус пажње и одговорности. Пустити децу, то су речи из чувеног хита рок групе Пинк Флојд, уз који су одрастале наше генерације. Он гласи: „Наставниче, пусти децу. Ти си само још једна цигла у зиду.” Ово је позив нама одраслима да размотримо себе и свет који смо створили. Зид, то је у чувеном филму с краја осамдесетих свет одраслих у који млади ступају. Тај позив односи се на школу, односно образовање, али он једнако важи и за породицу и друштво и друге „агенсе социјализације”, који су уједно и агенси васпитања. Велико је сазнање двадесетог века: свет одраслих није сачињен по мери детета. У њему нема места за дете као дете. На другој страни, Господ Исус Христос пре две хиљаде година изриче јасно и недвосмислено: Будите као деца, јер је њихово Царство небеско. Марија Монтесори тврди да човечанство до данас није схватило важност и озбиљност ових речи, називајући то несхватање несхватљивим слепилом одраслих људи. Прва брига у односима са децом тиче се нас самих: како да се ослободимо својих страсти и својих везаности. Наше преокупације, укључујући и наш грех, утичу на децу. Оне их уводе у свет греха. Ово је основна дистинкција између света детета и света одраслих. Одрастајући, постепено улазећи у свет одраслих, дете постаје актер греха. Утицај одраслих на децу уједно је и пут преношења првородног греха. Ово је један од кључних доприноса хришћанске педагогије, односно хришћанске етике односа са децом. Оно што недостаје хуманистичкој педагогији јесте свесност о постојању и широкој распрострањености разноврсних аномалија у односима са децом, које ми хришћани називамо грехом. Васпитање није само формативно, оно је и критичко, самоослобађајуће, еманципаторско. Оно што је важно у васпитању није исправљање детета, већ исправљање нас одраслих који на децу по природи ствари и заједничког живота утичемо. Не ради се о друштвено-историјским условљеностима, већ и о духовним темељима односа у васпитању. Православна етика односа са децом шаље важну поруку: одрасле особе нису непогрешиве. Ми не знамо сутрашњи дан. Не знамо шта је за наше дете добро. Не познајемо свет у којем ће оно живети. Ми нисмо богови својој деци. Ово је порука за све људе, не само за оне који се изјашњавају као верници. Окрените се Богу, односно универзуму, односно животу, држите се оних вредности којих сте свесни и које следите. И у наше време нашироко долазе до изражаја темељне заблуде у односима са децом, имплицитни став да су одрасли непогрешиви и сами себи довољни, а које се показују као инхерентни део сваког педагошког приступа. Имајући то у виду, све је мање основа за одбрану васпитања у традиционалном смислу. Ауторитет, који је некада чинио основу свих друштвених, па и породичних односа, данас, с обзиром на све противречности одрастања у савременом свету, с правом долази под сумњу. Основна брига у односима одраслих са децом у православном хришћанском предању тиче се тога како сачувати дете од себе, од свог греха. Грех се у нашим односима са ближњим, па и са децом, манифестује на различите начине. Те манифестације називају се страсти, пороци или зависности. Оне представљају различите начине везаности за пролазне или приземне вредности, и у том смислу оне су духовни поремећаји који обележавају, а у практичном смислу и условљавају наше односе са другима. Када је реч о одраслима, оне условљавају њихове односе са децом, пре свега ометајући развој позитивних емоција према родитељству: материнству посебно и очинству посебно, према себи у улози родитеља, а однос је у етици нешто обухватније од улоге. Eтика православних хришћана полази од питања како изаћи на крај са собом, са својом неумереношћу, са својом пожудом, похлепом, са својим негативностима, са својом љутњом, са својим осећајем празнине и бесмисла, са својом надменошћу. Ова стања душе одраслих јесу оно што стварно угрожава децу у заједничком животу са њима. Под претпоставком да је човек сам немоћан да изађе на крај са овим духовним слабостима и поремећајима, пресудну важност има његова вера. И она је пресудна првенствено у том смислу. Однос са Богом у кога верујемо, или са оним у шта верујемо, је референтан нашем односу са ближњима, у овом случају нашем односу са децом. У пракси свакодневног живота, деца осећају силовит напад од стране нас одраслих, кроз наше поступке, наше речи, наше мисли и наше зрачење, односно енергетске поруке које им шаљемо када смо подложни нападима искушења. Важније је шта нећемо радити него шта ћемо радити у односима са децом. Још је Свети апостол Павле упозоравао: Родитељи, не раздражујте своју децу. Деца на то раздраживање одговарају механизмима одбране, из којих често прелазе у напад. Чешће од тога, она се склањају, отуђују, удаљавају од својих најближих. То је њихова реакција на неразумевање, које може бити још и интензивирано педагошким намерама одраслих. Идеје о хришћанском васпитању могу бити контрапродуктивне, штавише опасне, онда када се притисак на децу врши у име Бога и с позивањем на Бога. Последица ових аномалија у односима са децом огледа се у неспособности одраслих за стварно присуство. У томе лежи једно од основних објашњења проблема који се јављају у одрастању. Наше склоности, ојачане и легитимисане педагошким намерама, чине нас неспособнима за присуство и ми запостављамо своју децу. Ово запостављање у свакодневном животу догађа се у форми осуђивања деце, приговарања деци, жаљења и јадиковања због деце и њиховог понашања. Оваква обраћања камуфлирана су тобожњом бригом, љубављу и великим причама, од којих је највећа васпитање. Иза њих стоји неодговорност, незахвалност Богу за живот и здравље наше деце, недостатак вере у добро и неспособност да будемо присутни. Извор: Теологија.нет
  13. Говорити о васпитању деце из хришћанске перспективе, а држати се контекста о развоју деце у једном савременом друштву, значи говорити о томе колико је Црква данас, поред државе и невладиног сектора, у стању да се укључи у решавање проблема породице и одрастања у друштву. Ако говоримо о Цркви као религији или као хришћанској конфесији, њене могућности данас веома су мале. Религија више не игра улогу у јавности коју је имала некад, и Црква као таква нема више значајног утицаја на живот савремених људи. Међутим, треба имати у виду да је Православна црква, исто тако, носитељка једног вековног духовног наслеђа, светоотачке традиције хришћанског Истока, која је намењена свим људима свих времена, у свим подручјима њиховог живота. Као таква, православна вера може имати значаја за излажење у сусрет питањима о којима данас говоримо, онако како и друге велике традиције источне духовности данас излазе у сусрет потребама људи савремене цивилизације на Западу и у читавом свету. Важне одговоре не треба очекивати од православне педагогије као једне стручне теолошке дисциплине или теолошког конструкта. Када у Православној цркви размишљамо о одрастању, ми говоримо о Богу који штити, спашава, милује и чува нашу децу и нас, говоримо о цркви која није заједница одраслих већ заједница одраслих и деце, или у једном другом смислу само заједница деце, деце Божије, говоримо о односима љубави у Христу, који се манифестују и у односима са децом, који могу имати педагошког учинка, али представљају и значе много више од тога. Сама педагогија у том смислу може да значи и ограничење, оваква како је ми доживљавамо данас, настала у новом веку, у доба модерне и просветитељства. Један од највећих православних теолога ХХ века, Јустин Поповић, изрекао је оштар критички став према хуманистичкој педагогији, у свом делу Светосавска философија просвете. Овај став стоји у сагласности са савременим критикама, не само у педагогији већ и у друштвеним наукама уопште. Противречности у одрастању деце данас није могуће разумети другачије него размишљати сагласно философији савременог света. А у језику који говоре данашњи људи све је мање места за педагошке односе у традиционалном значењу. То није случајно, и то не треба осећати само као проблем, већ и као одређену врсту освешћења. Ваља се запитати о чему говоримо када говоримо о проблемима одрастања? Да ли су то проблеми које имамо са децом, или их имамо са собом као родитељима, или са собом као одраслим, зрелим особама, заинтересованим на било који начин за проблеме одрастања деце? Чији су то проблеми? Како се они одражавају на наш став/однос према деци? Како да тај однос буде конструктивнији? Ово је друга врста питања у односу на педагошка. То су примарнија питања од педагошких. То је шири захват, шира перспектива посматрања односа са децом, која је данас потребна свету како би изашао у сусрет проблемима одрастања. Да ли је данас могуће хришћанско васпитање деце? Многима ово питање може изгледати чудно. Међутим, данас се широм света разматра дилема је ли заиста могуће духовно васпитање, морално васпитање, па чак и је ли могуће само васпитање. Та могућност подвргнута је озбиљном преиспитивању, нарочито након Другог светског рата, када су Теодор Адорно и теоретичари Франкфуртског круга изнели тезу да после Аушвица нема више смисла писати поезију. Многи су из тога извлачили различите импликације, између осталог и ону да се данас не може, бар не на исти начин као некада, говорити о васпитању младих нараштаја. Не ради се само о траумама Другог светског рата. Ми живимо у доба постмодерне, која је прогласила раскид са свим великим причама модерне и просветитељства. Тако је и сама педагогија означена као једна од великих прича, метанаратив односа са децом, иза којег стоји ништа друго него технолошка рационалност цивилизације новог века. То значи да се дете у васпитању тумачи као објекат планског и систематског утицаја одраслих, а педагогија се бави ефикасношћу тог утицаја, постизањем одређеног циља коришћењем одређених средстава. Међутим, у стварним односима са децом утицај се догађа на дубљем нивоу, непланирано, сам од себе, зато што су то лични односи и зато што је однос тајна. Овде је далеко важније питати се шта ми заиста, у стварности, радимо са децом, уместо оног педагошког: шта да радимо са децом. А оно шта радимо са децом има везе са тиме шта радимо са собом. Захтев новог времена је да пустимо децу и гледамо себе. Шта год деца радила, може се рећи да то раде на свој начин. Одсудно питање за нас одрасле је шта радимо ми, шта говоримо, шта мислимо и којом енергијом зрачимо, у нашим односима са децом. Када кажем, да гледамо, да поставимо питање, то значи да другачије позиционирамо фокус пажње и одговорности. Пустити децу, то су речи из чувеног хита рок групе Пинк Флојд, уз који су одрастале наше генерације. Он гласи: „Наставниче, пусти децу. Ти си само још једна цигла у зиду.” Ово је позив нама одраслима да размотримо себе и свет који смо створили. Зид, то је у чувеном филму с краја осамдесетих свет одраслих у који млади ступају. Тај позив односи се на школу, односно образовање, али он једнако важи и за породицу и друштво и друге „агенсе социјализације”, који су уједно и агенси васпитања. Велико је сазнање двадесетог века: свет одраслих није сачињен по мери детета. У њему нема места за дете као дете. На другој страни, Господ Исус Христос пре две хиљаде година изриче јасно и недвосмислено: Будите као деца, јер је њихово Царство небеско. Марија Монтесори тврди да човечанство до данас није схватило важност и озбиљност ових речи, називајући то несхватање несхватљивим слепилом одраслих људи. Прва брига у односима са децом тиче се нас самих: како да се ослободимо својих страсти и својих везаности. Наше преокупације, укључујући и наш грех, утичу на децу. Оне их уводе у свет греха. Ово је основна дистинкција између света детета и света одраслих. Одрастајући, постепено улазећи у свет одраслих, дете постаје актер греха. Утицај одраслих на децу уједно је и пут преношења првородног греха. Ово је један од кључних доприноса хришћанске педагогије, односно хришћанске етике односа са децом. Оно што недостаје хуманистичкој педагогији јесте свесност о постојању и широкој распрострањености разноврсних аномалија у односима са децом, које ми хришћани називамо грехом. Васпитање није само формативно, оно је и критичко, самоослобађајуће, еманципаторско. Оно што је важно у васпитању није исправљање детета, већ исправљање нас одраслих који на децу по природи ствари и заједничког живота утичемо. Не ради се о друштвено-историјским условљеностима, већ и о духовним темељима односа у васпитању. Православна етика односа са децом шаље важну поруку: одрасле особе нису непогрешиве. Ми не знамо сутрашњи дан. Не знамо шта је за наше дете добро. Не познајемо свет у којем ће оно живети. Ми нисмо богови својој деци. Ово је порука за све људе, не само за оне који се изјашњавају као верници. Окрените се Богу, односно универзуму, односно животу, држите се оних вредности којих сте свесни и које следите. И у наше време нашироко долазе до изражаја темељне заблуде у односима са децом, имплицитни став да су одрасли непогрешиви и сами себи довољни, а које се показују као инхерентни део сваког педагошког приступа. Имајући то у виду, све је мање основа за одбрану васпитања у традиционалном смислу. Ауторитет, који је некада чинио основу свих друштвених, па и породичних односа, данас, с обзиром на све противречности одрастања у савременом свету, с правом долази под сумњу. Основна брига у односима одраслих са децом у православном хришћанском предању тиче се тога како сачувати дете од себе, од свог греха. Грех се у нашим односима са ближњим, па и са децом, манифестује на различите начине. Те манифестације називају се страсти, пороци или зависности. Оне представљају различите начине везаности за пролазне или приземне вредности, и у том смислу оне су духовни поремећаји који обележавају, а у практичном смислу и условљавају наше односе са другима. Када је реч о одраслима, оне условљавају њихове односе са децом, пре свега ометајући развој позитивних емоција према родитељству: материнству посебно и очинству посебно, према себи у улози родитеља, а однос је у етици нешто обухватније од улоге. Eтика православних хришћана полази од питања како изаћи на крај са собом, са својом неумереношћу, са својом пожудом, похлепом, са својим негативностима, са својом љутњом, са својим осећајем празнине и бесмисла, са својом надменошћу. Ова стања душе одраслих јесу оно што стварно угрожава децу у заједничком животу са њима. Под претпоставком да је човек сам немоћан да изађе на крај са овим духовним слабостима и поремећајима, пресудну важност има његова вера. И она је пресудна првенствено у том смислу. Однос са Богом у кога верујемо, или са оним у шта верујемо, је референтан нашем односу са ближњима, у овом случају нашем односу са децом. У пракси свакодневног живота, деца осећају силовит напад од стране нас одраслих, кроз наше поступке, наше речи, наше мисли и наше зрачење, односно енергетске поруке које им шаљемо када смо подложни нападима искушења. Важније је шта нећемо радити него шта ћемо радити у односима са децом. Још је Свети апостол Павле упозоравао: Родитељи, не раздражујте своју децу. Деца на то раздраживање одговарају механизмима одбране, из којих често прелазе у напад. Чешће од тога, она се склањају, отуђују, удаљавају од својих најближих. То је њихова реакција на неразумевање, које може бити још и интензивирано педагошким намерама одраслих. Идеје о хришћанском васпитању могу бити контрапродуктивне, штавише опасне, онда када се притисак на децу врши у име Бога и с позивањем на Бога. Последица ових аномалија у односима са децом огледа се у неспособности одраслих за стварно присуство. У томе лежи једно од основних објашњења проблема који се јављају у одрастању. Наше склоности, ојачане и легитимисане педагошким намерама, чине нас неспособнима за присуство и ми запостављамо своју децу. Ово запостављање у свакодневном животу догађа се у форми осуђивања деце, приговарања деци, жаљења и јадиковања због деце и њиховог понашања. Оваква обраћања камуфлирана су тобожњом бригом, љубављу и великим причама, од којих је највећа васпитање. Иза њих стоји неодговорност, незахвалност Богу за живот и здравље наше деце, недостатак вере у добро и неспособност да будемо присутни. Извор: Теологија.нет View full Странице
  14. Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа
  15. По већ устаљеној благословеној пракси, а у духу Пасхалног славља и радости, у Светли понедељак, 9. априла 2018. године, након Литургије служене у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве и љубав делатно је показана посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа View full Странице
  16. На празник Сретења Господњег и на Међународни дан деце са раком, цркве Централног архијерејског насмесништа кијевског и друге цркве уредиле су једнодневни добротворни чин под називом „Сретењска свећа“, притом сакупљајући новац за лечење деце с раком, извештава Ортодокс лајф. На тај празник, свако ко је желео да учествује, могао је да купи свећу у православним црквама широм Кијева и да је запали не само за здравље или покој душа њихових вољених, већ и за здравље деце који имају рак. Новац од куповине свећа током овог дана користиће се да би се лечили млади пацијенти на онколошком одељењу Кијевске обласне клиничке болнице и на онколошком одељењу Националне дечје специјализоване болнице познате као „Окматдет“, што је скраћеница за „заштита мајки и деце“. Ово је друга година заредом када се организује добротворни догађај, по благослову Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија и уз подршку Његовог Преосвештенства рпископа бојарског Теодосија. Тема догађаја је одговарајућа пошто се свеће традионално освећују после Божанске Литургије на празник Сретења Господњег. Догађај ће се наставити у недељу 18. фебруара 2018. године у образовно-културном центру „Кијевски Јерусалим“ отварањем изложбе-аукције радова деце –пацијената с раком, као и добротворним концертом. Извор: Кијевска Митрополија Вести из сестринских цркава View full Странице
  17. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју Сунце у селу Водице код Прокупља. Епископа су срдачно дочекали запослени у овој установи предвођени координатором Дневног боравка г. Драгољубом Петровићем и председником Удружења оболелих од мишићних и неуро мишићних болести Топличког округа г. Мирољубом Цветковићем. Овај сусрет организован је уз подршку начелника Топличког округа г. Небојше Вукадиновића. Посебна радост, као увод у долазећи Савиндан, била је представа основаца о Светом Сави којој су гости присуствовали. Извор: Епархија нишка
  18. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју Сунце у селу Водице код Прокупља. Епископа су срдачно дочекали запослени у овој установи предвођени координатором Дневног боравка г. Драгољубом Петровићем и председником Удружења оболелих од мишићних и неуро мишићних болести Топличког округа г. Мирољубом Цветковићем. Овај сусрет организован је уз подршку начелника Топличког округа г. Небојше Вукадиновића. Посебна радост, као увод у долазећи Савиндан, била је представа основаца о Светом Сави којој су гости присуствовали. Извор: Епархија нишка View full Странице
  19. Током своје посете једном добротворном центру за помоћ женама у кризним ситуацијама лицем на Божић, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил изјавио је да је Руска Црква спремна да преузме децу чији родитељи нису у стању да их гаје. „Ако се нека жена налази у ситуацији да не жели абортус, али не може да финансијски издржава дете, потребно је да се таква деца уступе нама, а да се притом та мајка не лишава материнства. Уз то је навео да се такав систем не може поредити са сиротиштем, јер „мајка сваког тренутка може доћи и узети своје дете“.   Са своје стране је епископ Пантелејмон орехово-зујевски, председник Синодског одбора за доброчинство, навео је да неколико манастира већ имају такве породичне центре где деца живе, а чији родитељи нису у могућности да их узгајају. Добротворни центар за трудне жене, лица у невољи и велике породице отвара служба „Православно милосрђе“, где породице могу добити одела за жене, дечја оделца, пелене, хигијенске артикле, играчке, колица...  У Русији данас постоји  26 таквих центара, а очекује се да ће се до краја 2018. отворити  још. Његова Светост Кирил је истог дана посетио центар за бескућнике „Хангар спасења“, који такође води Служба милосрђа. Апеловао је на развијање такве друштвене помоћи при свакој цркви и обећао да неће оставити људе у невољи. Овај хангар, који је отворен 2014, јесте једини комплекс у Москви у коме се бескућници могу огрејати, јести, примити прву помоћ, купати се, подшишати се и добити топлу одећу. Патријарх је обећао да Црква неће оставити људе у невољи. „Има веома сиромашног света, али сам уверен да ће пастирска служба при парохијама пружити руку помоћи и њима“. „Хангар спасења“ помаже око 100 бескућника свакога дана. Ово је један од 10-так таквих центара који издржава Служба милосрђа. Извор. Православие.ру Вести из сестринских цркава  
  20. Током своје посете једном добротворном центру за помоћ женама у кризним ситуацијама лицем на Божић, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил изјавио је да је Руска Црква спремна да преузме децу чији родитељи нису у стању да их гаје. „Ако се нека жена налази у ситуацији да не жели абортус, али не може да финансијски издржава дете, потребно је да се таква деца уступе нама, а да се притом та мајка не лишава материнства. Уз то је навео да се такав систем не може поредити са сиротиштем, јер „мајка сваког тренутка може доћи и узети своје дете“. Са своје стране је епископ Пантелејмон орехово-зујевски, председник Синодског одбора за доброчинство, навео је да неколико манастира већ имају такве породичне центре где деца живе, а чији родитељи нису у могућности да их узгајају. Добротворни центар за трудне жене, лица у невољи и велике породице отвара служба „Православно милосрђе“, где породице могу добити одела за жене, дечја оделца, пелене, хигијенске артикле, играчке, колица... У Русији данас постоји 26 таквих центара, а очекује се да ће се до краја 2018. отворити још. Његова Светост Кирил је истог дана посетио центар за бескућнике „Хангар спасења“, који такође води Служба милосрђа. Апеловао је на развијање такве друштвене помоћи при свакој цркви и обећао да неће оставити људе у невољи. Овај хангар, који је отворен 2014, јесте једини комплекс у Москви у коме се бескућници могу огрејати, јести, примити прву помоћ, купати се, подшишати се и добити топлу одећу. Патријарх је обећао да Црква неће оставити људе у невољи. „Има веома сиромашног света, али сам уверен да ће пастирска служба при парохијама пружити руку помоћи и њима“. „Хангар спасења“ помаже око 100 бескућника свакога дана. Ово је један од 10-так таквих центара који издржава Служба милосрђа. Извор. Православие.ру Вести из сестринских цркава View full Странице
  21. 11. јануар је намерно изабран, јер се тога дана обележавају догађаји везани за Рођење Исуса Христа у Витлејему. Тадашњи цар Ирод, је сматрајући је да је рођен цар јудејски, наредио је да се побију сва нерођена деца, мислећи да ће тиме убити новорођеног Христа. Тако је побијено 14 хиљада младенаца у Витлејему.   Свеће су запаљене за време молебна витлејемским младенцима одржаном у Високо-Петровском манастиру града Москве. Активисти су уградили крст дужине 6 метара у коме је упаљено две хиљаде свећа.   Сваке године 11. јануара у Русији ће се проводити акција у заштиту рођења деце, говоре организатори. У Русији се води дискусија о проблему абортуса, а током 2017. године прикупљено је милион потписа за забрану прекида трудноће, који прекид  је очигледан узрок демографске кризе, како би нове мере стимулисале рађање и како би се замолио председник Путин да поради на томе.   Извор: Српска Православна Црква
  22. Активисти Сверуског друштвеног покрета „За живот!“ запалили су у Москви 11. јануара 2018. године две хиљаде свећа у спомен на децу чији је живот прекинут абортусом. Према званичним статистикама, у Руској Федерацији свакодневно се обави две хиљаде прекида трудноће. Без обзира на демографску кризу и конзервативну већину становништва, Русија и даље има ултралиберално законодавство у области прекида трудноће. 11. јануар је намерно изабран, јер се тога дана обележавају догађаји везани за Рођење Исуса Христа у Витлејему. Тадашњи цар Ирод, је сматрајући је да је рођен цар јудејски, наредио је да се побију сва нерођена деца, мислећи да ће тиме убити новорођеног Христа. Тако је побијено 14 хиљада младенаца у Витлејему. Свеће су запаљене за време молебна витлејемским младенцима одржаном у Високо-Петровском манастиру града Москве. Активисти су уградили крст дужине 6 метара у коме је упаљено две хиљаде свећа. Сваке године 11. јануара у Русији ће се проводити акција у заштиту рођења деце, говоре организатори. У Русији се води дискусија о проблему абортуса, а током 2017. године прикупљено је милион потписа за забрану прекида трудноће, који прекид је очигледан узрок демографске кризе, како би нове мере стимулисале рађање и како би се замолио председник Путин да поради на томе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  23. Божићни пријем владике шумадијског ПЕТАК, 05. ЈАН 2018, 16:42 -> 16:47 Његово преосвештенство епископ Шумадијски Јован, приредио је божићни пријем за представнике јавног живота Крагујевца. Уз подсећање да је Епархија шумадијска прошле године обележила 70 година постојања, владика је истакао да је, под њеним покровитељством, у Маршићу онован Центар за децу са сметњама у развоју. Заједница "Земља живих", за ресоцијализацију особа оболелих од болести зависности у Брајковцу код Лазаревца, обележила је 10 година постојања. Организоване су и друге хуманитарне активности.  Током прошле године, одржани су и бројни научни и стручни скупови. Епархија шумадијска има око две стотине парохија са 216 храмова. У последњих петнаест година изграђене су 82 нове цркве, истиче владика шумадијски Јован, додајући да наше цркве остају као сведоци - да говоре о вери и снази нашег народа.  Владика Јован честитао је грађанима Божић и пожелео да празник унесе радост, срећу и мир у наша срца јер, како је истакао, само се миром све постиже.  
  24. Божићни пријем владике шумадијског ПЕТАК, 05. ЈАН 2018, 16:42 -> 16:47 Његово преосвештенство епископ Шумадијски Јован, приредио је божићни пријем за представнике јавног живота Крагујевца. Уз подсећање да је Епархија шумадијска прошле године обележила 70 година постојања, владика је истакао да је, под њеним покровитељством, у Маршићу онован Центар за децу са сметњама у развоју. Заједница "Земља живих", за ресоцијализацију особа оболелих од болести зависности у Брајковцу код Лазаревца, обележила је 10 година постојања. Организоване су и друге хуманитарне активности. Током прошле године, одржани су и бројни научни и стручни скупови. Епархија шумадијска има око две стотине парохија са 216 храмова. У последњих петнаест година изграђене су 82 нове цркве, истиче владика шумадијски Јован, додајући да наше цркве остају као сведоци - да говоре о вери и снази нашег народа. Владика Јован честитао је грађанима Божић и пожелео да празник унесе радост, срећу и мир у наша срца јер, како је истакао, само се миром све постиже. View full Странице
×