Претражи Живе Речи Утехе

У цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, која се налази у оквиру Клиничког центра Србије у Делиградској улици, биће служена Света тајна Јелеосвећења у среду, 24. фебруара 2021. године у 17 часова, у наставку акатиста Светим лекарима Козми и Дамјану, најавио је за Радио „Слово љубве“ јереј Зоран Керезовић, старешина овог светог храма. Истог дана верници могу доћи на исповест или молитву за здравље у периоду од 13 до 16 часова и 30 минута. Извор: Радио "Слово љубве"

На целој Светој Гори се вечерас у свим манастирима, скитовима и келијама, служи бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. Сутра, на дан празника, након Свете Литургије, вршиће се литије са моштима и чудотворним иконама. Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи вечерас, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса. Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет. Извор: Хиландар

Свештенству, монаштву и свом верном народу Епархије милешевске честитамо празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, са жељом да га прославе у црквеном духу и радости. Нека милостиви Бог молитвама Светих Врача заустави свако зло и болест који су још присутни међу нама. Молимо се Богу једни за друге и, по речима Светог апостола Павла, бремена једни других носимо. Ваш молитвеник и доброжелатељ, Епископ милешевски Атанасије Извор: Епархија милешевска

Приказ књиге: протођакон Дамјан С. Божић, Параболе наше стварности, Београд 2020. Православље, новине Српске Патријаршије, у својој дугој историји је имало значајну улогу у животу и мисији Српске Православне Цркве. У данашњем времену апсолутне доминације електронских медија, оно још увек налази пут до читалаца и тако наставља своју започету мисију. Православље није гласило Цркве које има за циљ да ширу јавност упознаје само са минулим црквеним догађајима, него да кроз пријемчив начин свакоме приближи основне истине наше вере и на делу показано трудољубље за Цркву као Тело Христово и неуморну ревност црквених посленика за Дом Очев. Верујем да ће неким будућим хроничарима, историчарима и истраживачима данашњег времена и догађаја новине Српске Патријаршије бити добар путоказ и показатељ живота Цркве и свих искушења са којима се суочавала. У црквеној литератури и ризници њене писане речи налазимо мноштво сабраних беседа свештенослужитеља Цркве Христове и свака од њих је јединствена и посебна по свом садржају и надахнућу, без обзира што су теме, по природи ствари, сличне или готово исте. Они мање упућени би могли да кажу ─ а неки и говоре ─ да се Црква и њени пастири непрестано понављају и да не доносе ништа ново, али они који мало боље познају дух Цркве добро знају и осећају да ничег новог под сунцем нема, осим Богочовека Христа, те да се она вековима ,,понавља” јер је Исус Христос исти јуче, данас и у векове (Јевр. 13, 8). Стога је и њена порука непромењена и вечна: Христос воскресе! Овом књигом, насталом из уредничког пера протођакона Дамјана Божића, црквена ризница је богатија за још један усклик Васкрсењу и још један позив да се сви саберемо у Цркви Христовој, где је једино могуће наћи одговоре на сва питања која муче савременог човека. Аутор у форми језгровитих поука које подсећају на драгоцене разговоре са пријатељима, подстиче читаоце да кроз призму црквеног поимања поретка ствари и збивања у свету и литургијског живота, промишљају о искушењима времена у којем живе и актуелним проблемима. Његово писање уноси потребну свежину у сагледавање изазова данашњице, али се истовремено чврсто ослања на искуство светих отаца и учитеља Цркве. У једном маху, он упућује читаоце на вечне јеванђелске истине и упознаје их са надахнутим мислима домаћих и светских писаца. Протођакон Дамјан Божић је међу корицама ове књиге вредно сакупио своја уводна слова и брижне речи које је као уредник Православља с љубављу писао, покушавајући да сваком броју подари ново лице и читаоцима преда на дар занимљив садржај, али и да, на себи својствен начин, заинтересује свакога за вечне истине о којима пише. Зато Параболе наше стварности јесте својеврсна збирка текстова који, само на први поглед, немају додирних тачака. У свом препознатљивом стилу, отац Дамјан своје мотиве тражи у идејама и порукама врхунских мислилаца, али се у истој мери бави и суштином црквених празника, значајним јубилејима и светим Тајнама Цркве. Он гласно размишља о проблемима (пост)модерног друштва, односу човека према Богу и ближњима и смислу живота, из перцепције савременог човека оптерећеног нормама потрошачког друштва, а одговоре налази у Цркви и њеном духовном искуству. Ове разнолике уводнике Православља, на једном месту, обједињује и сједињује личност њиховог аутора и његова жеља да што боље послужи Цркви и њеној пастирској служби. Познајући оца Дамјана још из школске клупе славне Kарловачке богословије, нисам ни на тренутак посумњао да ће његов труд бити Цркви и народу на корист и да ће се у потпуности остварити као мисионар и благовесник Извора воде која тече у живот вечни (Јн.4,14). Можда је ова књига прерано угледала светлост дана, јер ће отац Дамјан, ако Бог дâ, наставити са својим писањем и мисионарењем, али нека она буде зрно посејано на добру земљу (Мт. 13, 8) и залог будућих издања његових надахнутих текстова. Свима којима прија реч о Небу исказана на јединствен, занимљив и свима разумљив начин, срдачно препоручујем ову књигу уредничких уводника у Православљу који ће, верујем, умножити број читалаца овог црквеног гласила, без обзира на дигитално време у којем живимо и доминацију електронских медија. Протопрезвитер Владан Симић Животопис протођакона др Дамјана С. Божића Протођакон др Дамјан Божић рођен је 1978. године у Пећи на Косову и Метохији. Основну школу завршио je у Београду уз упоредно похађање ниже музичке школе (1993.). Призренску петоразредну богословију матурирао је 1998. године. Дипломирао је, магистрирао и докторирао 2011. године у Сједињеним Америчким Државама. Рукоположен је у чин ђакона у Саборном храму у Чикагу од стране митрополита Христофора 2003. године. Од 2003. до 2012. године служио је у Саборном храму у Чикагу и обављао више дужности при канцеларији Митрополије, Саборне цркве као и на Богословском факултету у Либертивилу. У октобру 2011. одликован је чином протођакона. Због потребе службе, а по благослову Патријарха српског г. Иринеја, 2012. године постављен је за ђакона Саборне цркве у Београду. За штампу је приредио: Катихизис владике Николаја (на енглеском), О посту и причешћивању (на енглеском и српском), Шематизам Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци (на енглеском и српском), Монографију фрескописа Саборног храма у Чикагу (на енглеском и српском), Чин благосиљања путника (црквенословенски превод), Шематизам Епархије средњоевропске (на немачком и српском), Ходих ширинама – водих висинама - Патријарх Иринеј у Канади (на енглеском и српском), Неизмењена српска душа - Изабране проповеди митрополита Христофора (на српском). Тренутно завршава збирку проповеди митрополита Христофора на енглеском језику. У припреми је двојезична монографија поводом 40 година од хиротоније митрополита Христофора (1978.-2018.). Члан је Управног одбора Привредне фондације Архиепископије београдско-карловачке. Служи у Саборном храму у Београду. У слободно време преводи и пише кратке приче и песме. Извор: Инфо-служба СПЦ

Данас смо са Бранком Чукарићем разговарали о синоћњој вишеструкој крађи у Великој Хочи, у којој му је украдена крава. Својевремено ту краву му је обезбедио манастир Високи Дечани и потрудићемо се да са својим пријатељима добротоворима да се Бранку, који има три сина (од 16, 15 и 3 године) обезбеди крава од које живи породица. Они који имају жељу да помогну Бранку Чукарићу преко манастира могу да се јаве монаху Исаији на мејл: [email protected] Today in Velika Hoča we learned that thieves had stolen three cows, a calf and two cars from local Serb farmers. Regrettably this is one more case of thefts that are affecting Kosovo Serb community throughout Kosovo. Organized gangs of Kosovo Albanian thieves operate practically with impunity and almost everyday thefts make the life of local Serbs even more difficult. I met today with Mr. Branko Čukarić from Velika Hoča whose cow had been stolen last night. That cow was a donation of Dečani Monastery and we will do all we can with our friends and donors to help Branko who has three sons (16, 15 and 3 ys. old) and provide him a new cow. Those who would like to help Branko through the Monastery they may contact Fr. Isaiah on [email protected] The news on the theft in Velika Hoča follow (in Serbian) ВЕЛИКА ХОЧА: ЧЕТИРИ КРАЂЕ ЗА ЈЕДНО ВЕЧЕ (Извор РТВ КИМ) Четири породице из Велике Хоче, синоћ су претрпеле крађу крупне стоке и аутомобила. Међу оштећенима су Јован Матић коме је украдена крава са телетом, Бранку Ћукарићу је такође укадена крава, Станоју Мицићу је украден ауто, а Сашку Мицићу су украдени ауто и крава. “Ја сам у 22 и 15х отишао синоћ кући, био сам код зет и легао. Ујутру ме у 6 и 15х буди мајка и каже украли су нам краву. Пошао сам до штале да видим, и видео сам да ми нема ни аута. Изашао сам на улицу да позовем полицију и комшије. Дошао је зет који жив поред мене, питао ме шта се десило, и кенуо својој кући да провери стање код њега, и десило се да су и њему украли ауто“, рекао је за Ртв Ким Сашко Митић. У међувремену су пронађени крава и ауто у власништву Сашка Мицића. Они су остављени у рову, а како је Мицић рекао за Ким ауто је био упрљан изметом краве пошто су лопови покушали да угурају у аутомобил. Ово није прва крађа у Великој Хочи, Сашку Мицићу су и прошле године украдени крава и теле. Почиониоци још увек нису пронађени. Велика Хоча је српско село које се налази у метохијској котлини, у њему живи око 700 Срба. -------------------------- СУЗЕ МАЛОГ ДАМЈАНА ИЗ ВЕЛИКЕ ХОЧЕ Целог ме дана прате сузе малог Дамјана. Сливале су се низ његово лице док је утрчавао и истрчавао из штале и дозивао краву,, Драгану" коју су им ноћас лопови украли. Тако мали, а чинило ми се као да је цео живот понео на својим леђима. Скидао је жицу са тарабе, јурио кроз башту, дозивао комшије... ,,Украли су нам краву, деда Јоване, знаш деда Јоване, украли су нам краву... Идем да видим, можда је на игралишту, можда је нису узели, можда је тамо... Знаш, ја сам је чувао сваки дан, могу да је ухватим за рогове и доведем кући..." А онда је застао кад је видео да и деда Јованова жена Слободанка плаче. Подигао је поглед ка оцу и кроз плач упитао: ,, Тата, јесу ли и деда Јовану украли краву? Јесу ли, тата... Чим је нема у штали јесу..." ,,Деда Јовану,,, Јовану Матићу, су украли и краву и теле из штале, као што су из штале Дамјановог оца Бранка Чукарића украли краву. Исте ноћи су украли аутомобил Станоју Мицићу, а Сашку Мицићу аутомобил и теле. Сашков су аутомобил нашли у шумарку крај пута на излазу из села. Полиција је извршила увиђај, записала податке. ,,Учинићемо све што можемо!"- рекоше полицајци из КПСа. Као да ни њима није веровао, а и није, знам, видело се на његовом лицу. Мали Дамјан је и даље плакао... те детиње сузе много боле. Онима који су преко ноћи отимали туђе краве и телад, то и није важно. Не боле их туђе сузе, а да су се загледали у то бело дечје лице видели би огромну тугу. А ја, ја сам у њима данас видела сву српску немоћ и муку нагомилану у свима нама, свих ових година. Немоћ да се браниш и да браниш своје. Сузе малог Дамјана су сузе свих опљачканих Срба последњих месеци, сузе све деце остале без чаше домаћег млека, сузе свих родитеља који су тим млеком хранили децу. Видела сам у тим сузама и тужбу и пресуду. Да, у то сам сигурна. Сузе малог Дамјана су пресуда свима који су му отели из руке чашу топлог млека ... Е, на основу ње ће казна доћи, кад - тад... Оливера Радић (Ораховац) Сава Јањић

Милошћу и благодаћу Пресвете Тројице, парохија здравињска је богатија за још један освештани храм, и то једини у Беласици. На дан Светих Козме и Дамјана, 14/1 јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид освештао је храм посвећен Светим бесребреницима и служио свету архијерејску Литургију. Саслуживали су архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, протојереј-ставрофор Љубиша Милошевић, протојереји Ненад Јовановић и Јован Вуковић, јереј Слободан Маринковић и протођакон Андрија Јелић. Чтецирали и појали су теолози Епархије крушевачке. Литијским опходом око цркве после заамвоне молитве, и благословом све твари у селу Беласица, преломљен је славски колач г. Уроша Павловића и његове породице. Наредне године домаћин славе, ако Бог да, биће породица Арсенијевић. После отпуста, епископ Давид је одликовао архијерејском граматом мештане села Беласице који су својим радом, неизмерном љубављу коју су од Господа на дар добили, управо Господу и Светим чудотворцима на дар и дали. Архијерејску грамату је преузео у име мештана и грађевинског одбора села Беласица г. Јовица Ковачевић. Извор: Епархија крушевачка СПЦ